За очекивати је , а било би и неопходно да се у оквиру закона о странкама одреди прецизно и питање ФИНАНСИРАЊА

Predlozene promene u partijskom sistemu**

maliperica1 (ing)

13. april 2009.

Slobodan Vučetić je clankom od 10. aprila ukazao na otvorena pitanja u reformama dela politickog sistema vezanog za zakon o strankama i reformama u izbornom sistemu.

partijski sistem:

citat:

U roku od šest meseci od stupanja na snagu novoga zakona, sve postojeće stranke dužne su da, u skladu sa novim zakonskim uslovima, izvrše preregistraciju. U protivnom, to jest ako ne ispune te uslove, brišu se iz registra političkih stranaka. Prema već najavljenim amandmanima većeg broja parlamentarnih stranaka, broj osnivača političkih stranaka bi trebalo da iznosi 10.000, a za partije manjina – 1.000. Tako visok cenzus može biti sporan sa stanovišta liberalno definisane ustavne slobode građana na političko i drugo udruživanje.

izborni sistem

citat:

Ako se, već, želi formiranje stabilnog parlamentarnog sistema sa nekoliko velikih i nekoliko manjih stranaka, najefikasniji instrument, bar privremeno, je uvođenje većinskog izbornog sistema. Ali, imajući u vidu njegove krupne slabosti u predstavljanju volje građana (setimo se izbora 1990 ), mnogo bolje rešenje je uvođenje mešovitog izbornog sistema na kome se zasniva predloženi zakon o izboru odbornika. Takav sistem bi, nesumnjivo, trebalo što pre uvesti i za izbor narodnih poslanika. Stranke bi za svaku od 250 izbornih jedinica, u kojima bi se glasalo, predlagale po jednog kandidata sa „imenom i prezimenom“. Ukupni izborni rezultati, zbog očuvanja proporcionalne zastupljenosti građana, računali bi se, a mandati delili po pravilima proporcionalnog sistema. Takođe, poslaničke i odborničke mandate sa stranačke kandidatske liste dobili bi kandidati sa najvećim procentom osvojenih glasova u izbornoj jedinici. Time bi se izborni proces personalizovao, to jest građani bi ne samo glasali, već i birali konkretnog i poznatog kandidata. Ispoštovala bi se, dakle, izvorna izborna volja građana u izbornoj jedinici, a ukinuo bi se sadašnji monopol partijskih vrhova da određuju ko će sa liste od 250 kandidata dobiti poslanički mandat.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=87553
***

Ja predlazem mešoviti izborni sistem. Po tom sistemu birači glasaju u svojim izbornim jedinicama prvim glasom za predlozene kandidate, a drugim glasom za odredjеnu stranku. Skupština se formira od direktnih mandata voljom gradjana, a drugim delom sa stranackih lista … Cenzus 5%, osim za manjine koje imaju stalna mesta po zakonu o zastupljenosti.

Irivadi 13. april 2009.

Ovakav sistem kakav je trenutno Srbiji nije dobar . Ovo šarenilo ne vodi nigdje . Trebalo bi razmisliti da se umjesto proporcionalnog sistema uvede sistem direktnog biranja poslanika . Odličan predlog .

maliperica1 (ing)

13. april 2009.

Za ocekivati je , a bilo bi i neophodno da se u okviru zakona o strankama odredi precizno i pitanje FINANSIRANJA.

Naime kao radni predlog za razmišljanje u pogledu razlicitih donacija od gradjana i gradjanki trebala bi da se vodi potpuno knjigovodtsvo sa svim pratecim podacima.

Naime cilj je onemogućiti finasiranje stranaka od strane par posebnih gradjana i gradjanki koji imaju odredjene posebne interese u celokupnom politickom sistemu.

U slučaju odredjenih prekoracenja takve zakonske odrednice može se razmisliti i o sankcijama, koje bi odgovarale ukupnom interesu koji stoji iza takvog finansiranja politike.

Тајкунска власт путем квазиполитичара сумњивог морала је главни проблем Србије

ЗЛИ ДУХ 2009.

Светска криза је само оквир у коме је зли дух српске економије коначно изашао из боце

Генеза и узроци кризе још увек не допиру до најважнијих економских актера у Србији. Када пословна елита тражи да се држава задужи како би се наставило са политиком прецењеног динара, она заправо захтева континуитет економске политике која је уништила Србију.

www.nkatic.wordpress.com

Финансијски консултант

Небојша Катић

[објављено: 13/01/2009]

Dimitrije , 13/01/2009

Katic opet sjajno identifikuje glavne krivce iako ih javno ne spominje. Tajkunska vlast putem kvazipoliticara sumnjivog morala je glavni problem Srbije. Privredni klub iz Sekspirove vodi proksi rat protiv privrede Srbije i bahato ubija svaku proizvodnju u Srbiji zarad svoje uvozno-trgovinske delatnosti ne shvatajuci da time seku granu na kojoj sede.

Ovde ne postoji svest o ozbiljnosti situacije u kojoj moze doci do potpunog kolapsa privrede i drzave. Kao sto rece jednom jedan analiticar: „koliko ima od Silerove do Sekspirove?“ Parlament lici na cirkus u kojem se deca igraju ne shvatajuci da dolazi oluja. Politicka drzava nastala kalemljenjem neoliberalizma direktno na samoupravni socijalizam je bila unapred osudjena na propast.

Ostalo je samo da pokradu javna preduzeca a onda mozemo da ugasimo svetlo u ducanu. Ova drzava nema elitu vec priucene demagoge i poltrone koji bi zarad svoje sake vlasti prodali i oca i majku. Moze samo cudo da nas spasi od propasti

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)