Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ово константно бављење убијањем постаје морбидно и уопште није здраво за националну психу

Posted in Србија, друштво, здравље, медији, повесница, SerbianCafe by Соларић on 17 јуна, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Партизани стријељали 80.000 Срба

Nepotkupljeni (nezavisni mislilac)

10. jun 2009.

Од 1944. до 1946. године партизани су широм Србије убили око 80.000 Срба, подаци су Института за савремену историју.

Послије скидања ознаке тајности са докумената о стријељању Драже Михаиловића и отварања приче о онима који су настрадали јер су били поражена страна у Другом свјетском рату, из Института за савремену историју стижу подаци да је од 1944. до 1946. у Србији практично погубљено 80.000 људи.

neimar 10. jun 2009.

Данас давати овакве паушалне оцене значи нажалост генерално сејати мржњу против људи који су и сами били углавном мобилисани у партизане. То је управо оно што желе сви непријатељи Срба, да и даље наставе да се кољу међусобно.
Наравно да је потребна истина али не у сврху сатанизације свих на било којој страни и оживљавање старих подела.
При томе страдање на сремском фронту јесте контраверзно али је за пресуду историје а не политике, док су идеолошка убиства у ослобођеној Србији свакако злочин који треба расветлити.

maliperica1 (ing (pripravnik u GM))

11. jun 2009.

Дизајнер:

…mogli smo nemcima da naplatimo „putarinu”…

***

мало морген.

Могао је Љотић за себе и још двојицу само да сања да наплати путарину лижући скуте злочиначком режиму и идеологији нацистичког окупатора.

Данашњи Љотић је унапређен у делу и илку на пр. Мила Ђукановића, Вука Драшковића или Чеде Јовановића.
Шта год да окупаторски режим помисли, постоје домаћи суперидеолози у његовој служби
и ради само својих парцијалних и личних интереса. Овај феномен подаништва и без потребе није само нека посебна домаћа појава, чак шта више некритичко следбенство сваком режиму и свакој идеологији у којој су на првом месту лични аморални интереси карактеристичан је за свако време и сваку средину.

partita (lumpenproleter)

11. jun 2009.

čemu sve ovo? samo se još vise rasplamsavaju strasti, produbljuje mrznja i održava nepodnosljivi naboj koji u srbiji traje već dve decenije. trebalo bi staviti moratorijum na objavljivanje svih clanaka, studija i knjiga koje vrte temu međusobnih ubijanja zarad nacionalnog dusevnog zdravlja, sve dok se ovaj umoran narod ne oporavi i nije u stanju smireno da razmišlja.

maliperica1 (ing (pripravnik u GM))

11. jun 2009.

partita
(lumpenproleter)

У принципу си потпуно у праву. Прављење од камечића или делова укупног историјског мозаика фрагмената, које тек када се објаве на журналистички, а не НАУЧНИ начин и служе тренутним – текућим, веома проблематичним политичким интересима.

partita (lumpenproleter)

11. jun 2009.

ovom narodu je preko potreban neko ko će umeti da ga okurazi i podstakne na rad, radost i radjanje, a ne da ga hronicno ubija u pojam preturanjem po kontejnerima istorije.

Car_19 (vojna tajna)

11. jun 2009.

Zašto onda jeverji stalno kopaju po kontejnerima istorije i sve naciste koji su ih ubijali sudi im pa makar bili 90 godina stari. Zloicn je zločin, pa tako ti Brozovi dzelati moraju da odgovaraju za svoje zloicne.

partita (lumpenproleter)

11. jun 2009.

upravo su brojne podele – politicke, verske, regionalne… – među najzasluznijim za nesrecnu srpsku sudbinu. zašto bismo ih još vise produbljivali i time sprečavali zalecenje rana? ima dana, sa dovoljne i sigurne vremenske udaljenosti, kad se duhovi smire i usijane glave ohlade, za prekopavanje istorije i donosenje sudova.

ovo konstantno bavljenje ubijanjem postaje morbidno i uopste nije zdravo za nacionalnu psihu. proslost se ne može promeniti, vreme je da se okrenemo zivotu inače ako ostanemo ovako preokupirani krvavim međusobnim obracunima i onim što je bilo, teško nama.

Mistifikator 11. jun 2009.

Не разумијем зашто би нас истина дијелила?
Зар цио живот да проведемо у лажи?
Је ли љепше говорити лажи или истину?
Треба ли да сам срећан што не знам ђедов гроб, кога као жандара убише тамо неки из „покрета отпора”?
Зашто да не знамо и за злочине које направи и друга страна, током и послије рата?
Зашто да не знамо ко је добијао и ко је потписивао борачке пензије онима који ни фишек не опалише? Да их је у рату било колико послије њега Њемци не би ни годину остали.
Сва је прилика да се чека да и последњи „ратник” отегне папке, па онда да се пише историја опет како некоме буде одговарала.
Да се разумијемо. Ја лично само тражим истину. Не кривим ни једну ни другу страну за њихове идеологије. Кривим их за злочине. Четничке знамо, па не видим разлога да не знамо и за комунистичке. Или је разлог у томе што су и у Србији и у Црној (нам) Гори и даље комунисти на власти, па не могу да пишу против себе. Ту већ мислим да има логике.

„Моју сте бабу после дединог стрељања избацили на улицу са 5 малолетне деце”

Posted in Срби у расејању, друштво, повесница by Соларић on 26 маја, 2009

Коментар пренет са Политика Online

Bozidar Cosovic Javorski, 24/05/2009,

„Nebih da se „istresam“ nad jadnom i nezasticenom staricom Jovankom Broz“ – Ali nemogu da da se ne-osvrenem i prokomentarisem neke od njenih reci iz teksta. – Jovanka se zali na to kako nema penziju Titovu? J.B.Tito nije imao platu. Tacno to je deo komunisticke propagande. Nista nije imao a imao je sve. To sto su je izbacili iz kuce u Uzickoj 15. Drugarica Joka bih da zivi u tudjoj kuci i da uziva na tudjoj muci….Sta je sa tvojom kucom u Lici ? Ko tamo zivi? – Kako su se ponasali Broz i Jovanka i njihovi partizani prema nama koji to nismo bili a imali smo kuce u Valjevu, Kraljevu, Beogradu, Nisu. Koliko ste „drugarice“ Broz vi(nemislim licno vi nego vasi komunisti), familija izbacili na ulicu? Moju ste babu posle dedinog streljnja izbacili na ulicu sa 5 maloletne dece.Bez igde icega. Na Badnje vece ste ih istarali iz sopstvene kuce koja je sticana u 3 generacije. Deda je ubijen bez suda, advokata i prava na odbranu, po zakonu komunista, zakonu kolta. Tako da to sto ste vi doziveli od svojih partijasa nije nista cudno. Oni samo rade ono sta su navikli svo vreme. – Da li ste se „drugarice“ Broz zapitali kako je bilo udovici moga dede sa 5 maloletne dece na ulici. Da li im je bilo hladno. Sta su imali da pojedu? Cime da se pokriju i gde da provedu noc? Da li su se mogli skolovati ? Ne „drugarice“ Broz. Vama je bilo toplo i lepo i vama i vasim pertijasima komunistima. Vi ste to sve radili u „ime naroida“. Ni dan danas niste vratili oteto i opljackano. I dan danas zivite u tudjim kucama i vilama. Komunisticki sinovi i unuci. – Neka mi Bog oprosti ako gresim. Ali samo rekoh ono sto je istina i sto mi je na dusi. Zelim vam dug zivot „drugarice“ Broz!

Srbin III generacija proterana sa sopstevene dedovine i iz sopstvene kuce.

PS: IV generacija sve manje govori srpski jezik. Ali vama to „drugarice“ Broz nista neznaci, pa vise niste se osecali kao Srbkinja ili Srpkinja i zato niste ni borili.

Nenad , 24/05/2009,

Moze li neko da pita drugaricu iz Seste Licke pre nego sto umre gde je moj dede nestao 28. oktobra 1944. kada su ga partizani iz Seste Licke sa Vracara odveli na “razgovor“ i niko do dan-danas ne zna sta se desilo sa njim. Molio bi da mi ona to kaze jer je sve vreme rata radio u svojoj apoteci i bio farmaceut, a to vama komunistima je smetalo sve obrazovano i sa mozgom u Srbiji i jos bi je pitao zasto ne vrati kljuceve te otete Vile na Dedinju predratnim vlasnicima postenim srpskim trgovcima familije Petrovic, sta ona Licanka radi u toj otetoj Vili na Dedinju. Neka ljubitelji lika i dela njenog muza joj od njihove donacije izgrade nesto a ne stalno da otimaju sposobnim i pametnim Srbima njihovom komunistickom negativnom selekcijom. Ona je iz Like a Lika je u HRVATSKOJ a ne Srbiji, neka je oni placaju penziju jer zahvaljujuci “Sestoj Lickoj“ ta avnojska drzava danas postoji.

Орсон Велс у улози лидера Четника

Posted in медији, повесница, SerbianCafe by Соларић on 2 маја, 2009

Orson Vels u ulozi lidera Chetnika

blockout_ni (student)

08. septembar 2007.

Znate,sinoć bio na TV Pinku fil „Bitka na Neretvi”.Gledao sam ga davno kao klinac, i gotovo sam zaboravio koja sve svetska imena igraju u tom filmu.
Naravno kao klinac sam i drugacije razmišljao. Sinoć mi je recimo bilo mucno da odgledam film.
Osim sto su Četnici toliko pogrdno predstavljeni gotovo kao neki potomci Dzingis kana, ili pak Ruski belo-armejci, čak mislim da film omalovazava i Partizane.
Četnici su predstavljeni kao desna ruka Nacista, koji se hvale Nemackim avionima kako će im pomoći da Tita skrate za glavu. S druge strane njihova svecanost je ukrasena zastavama Kraljevine Jugoslavije koje je uveliko bila razbijena, a deo Bosne u kojoj se desava radnja filma je bila u Hrvatskim rukama. Svako javno okupljanje četnika u Ustaškoj Hrvatskoj, pogotovo u tom broju, apsolutno nije bilo moguće. To je gnusna izmišljotina i sramota za jednu generaciju koja je pravila te filmove.

Sramota je i za način na koji su predstavljeni Partizani. Jul Briner ma koliko veliki glumac bio, je ulogu kaubojskog frajera prebacio i na partizana kojeg je trebao glumiti. Tako da umesto izmucenog i izgladnelog gerilca koji je ostru zimu proveo u sumi,imamo smekera koji ono kao drema dok Bata Živojinović izdaje naredjenja,i kao sve mu je na svetu potaman, i boli ga cose za Naciste, al ajde ipak će da ide da minira put.

Da…jeste druga Jugoslavija bila poznato ime u svetu,ali koreni su joj bili truli.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Није Тито ишао по селима и прислушкивао испод прозора…

Posted in повесница, SerbianCafe by Соларић on 4 фебруара, 2009

Gregor (publicista) – 28. decembar 2005.  (registrovani član)

Na drugo zasjedanje AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. dosla je delegacija iz Engleske i predala Titu mape kako treba da izgleda nova Jugoslavija. Tito je te iste mape samo pokazao skupstini i taj plan je usvojen .

Na slikama se vide Engleski oficiri koji sjede u prvom redu skupstine , a nisu nam samo tu Englezi kumovali , kumovali su nam i u demonstracijama 27. Marta 41. kada su uz pomoć svojih ljudi u kraljevoj vojsci organizovali vojni udar i demonstracije kako bi Hitlerove smrtonosne bombe rzarale Srbiju ,sto bi Englezima olaksalo da otvarajuci nova zarista rasterete sebe i pripreme se za odbranu i kontranapad.

Diktatori ne vole nikoga , oni vole samo sebe i sve sto im se ispreci na putu uklanjaju, e sad sto Srbi imaju dugacke jezike i brbljali svasta to su platili glavama .

Opet nije Tito isao po selima i prisluskivao ispod prozora ko šta prica pa ubijao ljude . To su sve sami Srbi odradili koji su cinkarili bliznjeg svoga pa redom dalje koga su god stigli.

Kaže jedan Srbin iz Vrnjacke Banje : Moj deda je ubio pet Četnika, koji su se predali nakon rata, a sad moj Otac veliki srbin i pljuje po Titu koji je ubijao Srbe.

Englezi su drzali Kralja Petra u kucnom pritvoru za vreme rata i natjerali ga da javno pozove Četnike da svi predju pod Titovu komandu 1944. Još u Martu 43. su ispalili Dražu zato što je izgubio bitku na Neretvi od Partizana. Od tada su otvoreno presli na partizansku stranu , mada su pomagali i Četnike sve do kraja 44.

Pomagali su i jedne i druge da se sto vise krve i tuku kako bi nakon rata Srbi bili sto vise unisteni i kao takvi nebi predstavljali neku veću opasnost na Balkanu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници

Posted in Срби у расејању, повесница by Соларић on 30 новембра, 2008

Ђуро Родић

Брисање историјског памћења

Нажалост, овде и даље преовладава став да ваља промовисати само оне вредности које почивају на националном романтизму и антикомунизму

Пуста Крајина, 28/11/2008,

Желим господину Родићу, за којег по презмену цијеним да је Крајишник, али и другим „познаваоцима“ историје, указати на неколико чињеница.

Прво, сви ми Срби, нарочито Крајишници и Црногорци, починили смо до сада никада објављене, а масовне злочине у истој тој нашој ојађеној Србији. То се десило када смо је 1944. године „ослобађали“ од самих Срба. Жалостан је податак, објављен (барем мени доступно) ове године да је мање Срба стријељано у Крагујевцу 1941. него 1944. године.

Друго, у вези саме „Револуције“ у тој нашој Крајини, коначно треба рећи истину. А она гласи: Устанак у Дрвару, Петровцу, Грахову, Книну, Србу и осталим општинама које гравитирају Тромеђи подигао је народ углавном спонатано и то углавном с вођама који су били прочетнички оријентисани (Момчило Ђујић, Половина, Манојло Роквић, Никола Плећаш, Глиша Раца и Лука Ожеговић-Луне с Бравска, Петар Шкундрић из Јелашиноваца, Никола Врачар из Рибника…), а с малобројним и по ауторитету занемаривим друге оријентације (Ђоко Јованић, Илија Дошен) који се и нису тада декларисали друкчије.

Многи од наши народних хероја погинули су ратујући као четници. Друге устаничке војске није било нити другог назива до почетка 1942.Тек тада, комунисти почињу вршити пучеве у одредима и ликвидирати стварне вође и командире, о чему се само тајно смјело говорити након рата. Тај феномен нико никада није истраживао, био је и остао табу тема. Наши Крајишници су тај ружни злочин против браће и ту своју срамоту и јад сакрили због страха и личне користи код нове власти. Момчило Ђујић је, сам, је у јулу 1941.г. имао 2000 наоружаних бораца. Истовремено, срез Дрвар је имао 6 (шест) комуниста и своју партијску ћелију, а нпр.срез Петровац само 4 и тзв. партијски актив, срез Граховао 1 (једног – Ђуру Пуцара), све од маргиналиних и неафирмисаних омладинаца, за којима у рат не би пошао нико ни из њихових породица. Сваки од ових срезова је имао 35000 до 40000 становника српске националности. Ћутимо над својом срамотом и јадом, али знамо…

Извор: Политика Online (коментари корисника)