Глобализам и мондијализам развијају нове генерације без традиције,…

Грб и застава

Кључни проблем савременог света, па и нас као дела истог, ма како тај исти свет градио шенгенске зидове, око и против нас, јесте криза идентитета. Глобализација је методом melting pota све успешнија у разбијању националних идентитета. Нешто боље се држи фамилијарни идентитет, јер је породица темељ правног устројства на коме почивају савремена законодавства, па је агресија на њу од стране рибара људских душа, како их назива Шушњић, нешто блажа. Но, ни њу не остављају на миру.

Петар Бокун

Bianca , 02/09/2008

Tema naseg vremena! Ali da li je to kriza individualca, ili kriza covjeka kao „drustvene zivotinje“?

Covjek je drustveno bice, i potrebe za zajednicom se ne mogu zadovoljiti isticanjem svoje licnosti ili posebnosti. Meni se cini da je gubitak sire „porodice“, nacije, kraljevstva, i drugih modela pripadanja, u stvari korijen krize individualne osobe.

Nove forme „pripadanja“, stvaraju „virtuelno drustvo“, ili ideje o drustvu, koje pojedinac slijedi. Razor osjecaja pripadanja je korijen velikih promjena koje ce neka drustva ubaciti u krizu. Nekada je taj proces bio povezan sa sudbinom robova koji su, izvuceni iz svojih drustvenih korijena, pomijesani sa robovima iz raznih nacija Africkog kontinenta, da bi stotinama godina pokusavali da shvate svoj identitet.

Globalizam i mondijalizam razvijaju nove generacije bez tradicije, koje je Rebecca West opisala i predvidjela kada je pisala o Balkanu 1939 godine. Ali proces nije ravnomjeran.

„Nacionalizam“ je kljuc razumjevanja zapadnih drustava, ali i „prihvacenih“ zemalja u tranziciji, kao Poljska. Medjutim, napad na „nacionalizam“ u Srbiji je izvan svih granica normalnog pristupa pitanju nacionalne opredjeljenosti.

U muslimanskom svijetu, nije nacionalizam na meti, kao sto je porodica i zajednica. Televizijske reklame u Afganistanu, na primjer, ukazuju na prijednosti modernog zivota mladih, gdje se mladic pokazuje moderno obucen, obrijen i sa naocalima, i koji tvrdi da je besmisleno slusati svoje oceve i starijesine.

Razaranje porodicnih veza, uzajamnog pakta pomoci koje porodice pruzaju, stvaraju osjecaj samoće, ali i slobode. Bez osjecaja odgovornosti za svoju porodicu, pleme ili naciju, covijek je slobodan. Placa svoju slobodu privrzenosti radnom mjestu, i kada kao jedinica izgubi mentalni ili fizicki kapacitet za rad, anonimne institucije, sa svojim „budzetom“ rjesavju drustvo brige o takvim viscima.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Смех као озбиљна, значајна појава у једном народу и једном друштву

Петар Бокун

Хумору у част
Хумор је пеницилин малих народа, њиме се бранимо од надмоћних, а њих ће увек бити, баш као што ће на концу ипак хумор победити или нас неће бити. Морамо што пре изићи из сарказма, горке ироније, цинизма, што су особине губитника, које само за себе констатују и описују неко стање, а требало би да га дерогирају и разбијају у парампарчад.

Aleksandar Popovic, 05/11/2008

Smeh kao ozbiljna, znacajna pojava u jednom narodu i jednom drustvu, ovog puta nasem, stvarno trazi da se dobrano zamislimo. Jer, tolika smrknuta lica na ulici, u gradskom prevozu, nervozna, ljuta pred silnim salterima zaostalim iz posleratnih vremena, svadje slucajnih prolaznika, drame u porodici i tragedije sa najgorim ishodom…. Sve je to nasa svakidasnjica.  Zalosna, tuzna.

Tome „doprinos“ daju i nazovi strucni urednici filmskog i dramskog (u najsirem smislu reci) programa, koji se najradije opredeljuju za filmove sa mnogo krvi, fantazmogoricne price, horor u svakom vidu. I to u vreme kada se porodica nadje na okupu, u vecernjim satima.

Nema onih svakodnevnih tema, koje se kod nas nisu mogle zamisliti bez gledanja sa osmehom. Kao i rado slusani, i gledani doktor „za pamet“, i ja se ovih dana dobro zamislim kada vidim odsutna lica u tramvaju, pogleda uprtih u jednu tacku (da bi se izbeglo i ustupanje mesta starim i nemocnim), zabavljenih glasnim mobilnim telefoniranjem… Nigde osmeha, tuga jedna.

Naravno, sociolozi i drugi nadlezni strucni ljudi morali bi vise da se pojave sa dobrim analizama, pa i predlozima kako da se popravi ovo nase tesko psiholosko stanje nacije. Jesu veliki nasi ekonomski i porodicni problemi, teskoce na poslu (ko ga ima), ali ne smemo dozvoliti da nam zivot prodje u turobnosti, nespokoju i gubljenju volje za zivotom.

U tome profesor Bokun daje vidan doprinos i zato ga je zadovoljstvo slusati i citati njegove popularno pisane radove iz teske oblasti kao sto je psihijatrija.

Извор: Политика Online (коментари корисника)