Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Значи, ми са обе стране углавном прихватамо оно најгоре

Posted in НСПМ, Србија, друштво, култура, музика by Соларић on 16 јула, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Србија – машина за копирање

Миодраг Зарковић

субота, 11. јул 2009.

Непријатно сам се збунио претпрошле године, негде у летње доба, кад су ми познаници из Норвешке, који су први пут боравили у Београду, затражили да их одведем у неки ноћни клуб у којем могу да чују српску музику.

Чекај мало, зачудио сам се у себи: странци, а захтевају српску музику?! Не српске ратне злочинце, српску колективну кривицу или мултикултурно парче српске територије – с тим не би било проблема, такве робе имамо у изобиљу, увек спремне за све који је траже – него српску музику!

Океј, закључио сам, колико год ненормалан био њихов захтев, испунићу га, водићу их на такво место. Само, које?! У ком то београдском ноћном клубу пуштају српску музику? Постоји ли уопште српска музика прилагођена ноћном животу, панично сам се запитао…

Са истим тим проблемом који сам ја решавао пре две године, ових дана суочавају се волонтери на Универзијади. Оне хиљаде спортиста, пристиглих са свих крајева света, неминовно од својих домаћина траже да им покажу карактеристичне, оригинално овдашње знаменитости. Па и у ноћном животу. Поготово у ноћном животу! Могућности за добар вечерњи провод важно су обележје сваке метрополе, а они су све млади људи. Пожелеће да виде како се њихови вршњаци у Србији забављају кад падне мрак. Као и они моји луди Норвежани, затражиће од својих домаћина да их одведу у типично српски амбијент.

Они који су то већ урадили, мало се разочарали. Дневни лист „Блиц“ је пре неколико дана пренео утиске појединих такмичара, придошлих са разних страна света, на почетку боравка у Београду. Поред укусне хране и лепоте овдашњих жена, што су већ општа места, истакли су и ноћни живот. Али, пожалили су се да није превише аутентичан. Тако је један турски спортиста (који је инсистирао на анонимности како га тренер не би казнио), рекао да су се он и његови саиграчи већ прве вечери искрали из универзитетског села и упустили у провод:

– Осим стране музике, пуштали су и српску, која је слична нашој, па не можемо да је слушамо баш целу ноћ – искрен је био млади Турчин.

Аустралијски кошаркаш Нејт Томлинсон каже да је потпуно одушевљен сплавовима, јер никада раније није видео клубове на води. Ипак, и он има примедбу:

Једина замерка је што сам слушао страну музику, коју слушам и код куће. Волео бих да сам чуо нешто ваше.

Искуства ова два академца заиста верно одсликавају овдашњи ноћни живот, најурбанију страну Београда (и сваког другог велеграда). Клубови у Београду деле се на оне у којима трешти турбо-фолк, и оне у којима грувају западни хитови. У једном од ових првих био је млади Турчин, па му је досадило да слуша песме које су накарадне копије музике његове земље. У једном од ових других обрео се млади Аустралијанац, па му је недостајало нешто што не може да чује и у својој земљи.

Музика која се слуша по ноћном Београду ни по чему није специфична, јединствена, оригинална. У реду, та чињеница, сложићемо се, није највеће зло које може да снађе један град и земљу којој је он престоница. Али, није ни пријатна, јер указује на озбиљније проблеме од губљења музичког идентитета. Рецимо, на свеобухватно одумирање националног идентитета.

У школству је преписивање регулисано на врло једноставан начин – забрањено је законом! Зато ученик који преписује може од тога да има неку корист само ако га наставник не ухвати, па се из петних жила труди како би његова илегална активност остала непримећена. У српској политици, међутим, ствар стоји потпуно другачије. Преписивање као да је не само дозвољено, него и пожељно. Већ девет година фотокопирамо од других све и свашта – законе, статуте, уставе, политичка уређења, економију, монетарну политику – али то уопште не кријемо. Напротив, хвалимо се на сав глас, из петних жила се трудимо да сви примете како преписујемо. Срећни смо када нас неко похвали да смо добро преписали и очекујемо неку награду за уложени труд, најпре „бели шенген„, а касније и чланство у Европској унији.

Насупрот очекивањима, такво одрицање од својствености и посебности не доноси никакве користи, нити олакшице. Нико не воли плагијаторе. Још мање цени. Анонимни Турчин, кошаркаш Аустралијанац и остали спортисти који буду схватили да је српска урбана култура ишчезла не само из ноћног, већ и из дневног живота, а да нам је национални идентитет страдао у транзицији, неће нас због тога нимало више поштовати. Управо супротно. …

Darko Andzic

8 субота, 11 јул 2009

Pa nije sve sto je u ovu zemlju doslo sa zapada bilo apriori lose. Ako sam protiv omogucavanja gej brakova ili legazizacije narkotika, nisam protiv klasicne muzike, rock n roll-a, jazz-a itd. Ja bih ta pomalo fundamentalisticka shvatanja cenio samo kod onih ljudi koji se odreknu svega sto dolazi sa zapada, to su dosledni ljudi. Sa druge strane za istok smo vezani pravoslavljem, slovenstvom, mentalitetom, kulturom ali iygleda da se nista od toga sa istoka ovde nije primilo, kao komunizam i turski mentalitet. Znaci, mi sa obe strane uglavnom prihvatamo ono najgore.

Ne vidim nikakav problem da uzivam i u srpskoj autenticnoj muzici (STAROGRADSKE,IZVORNE, KAFANSKA BOEMIJA) i rock muzici. Sa druge strane dosta tih sto na taj nacin srbuju,slusaju muziku koja se moze podvesti pod „radio teheran“, i taj melos nije nas, vec od onih koji su nas 500 godina kinjili i ubijali.

Хришћанство је производ покушаја да се направи једна светска религија

Posted in алтернатива, религија, SerbianCafe by Соларић on 7 фебруара, 2009

neka glasna razmisljanja

simpson – Jun 02, 2002

Why do we actually exist at all in this Universe?

Were we created by a kind, lonely and hidden God?

Were we invented by a high-tech civilization from

deep space which remains hidden as all the gods?

Did our minds just pop up from magic matter on planet

Earth when the same kind of atoms are everywhere in cosmos?

Could there be another explanation to why we exist at all?

A spiritual philosophy and scientific theory, united.

Our Creator is our Real Self from a parallel Universe.

We are living into some kind of cosmic ‘Virtual Reality’.

Psilo – Jun 04, 2002

Hriscanstvo je religija sa sumnjivom istorijom a opet neka ucenja su vredna citanja i zanimljiva su da se prostudiraju. Napravljena je iz politickih razloga.

Rimski Imperator Konstantin je znao da je kontrola stanovnistva osnova za vladavinu.

Kontrola je mnogo laksa i efektivnija kada vladar ima i podrsku Boga.

Hriscanstvo je proizvod pokusaja da se napravi jedna svetska religija.

Pokupljene su ideje i doktrine iz Mitraizma Hinduizma Budizma jevrejske Torah i mnogih drugih slazuci ideje kako su zeleli, menjajuci ih kako su zeleli, izbacivali delove koje nisu hteli i konacno napravili kompilaciju pokradenih (i promenjenih) textova koji cine Katolicku Bibliju.

Zato sto su to plagijati mnogo starijih textova mnogi su uspeli da sacuvaju svoje simbolicko znacenje.

Deluje cudno da za poznavanje dobrog i loseg covek bude osudjen i izbacen iz raja.

Osim u slucaju ako bog zeli da diktira sta je dobro a sta lose pre nego da covek sam zna razliku. Uterati svoju volju i zakone je tesko ako ljudi mogu sami da razmisljaju, posebno sto postaje ocigledno da ono sto je receno da je dobro i lose je protivno onome sto je ocigledno dobro i lose ( Veliko znanje).

Tu pocinje jedna zanimljiva i drugacija prica…..

U mesopotamiji su nadjene glinene tablice ( starost je oko 4000 god. pre Hrista) koje sadrze najstariju poznatu pricu o Adamu i Evi. Samo prica ide malo drugacije…..

Bogovi (Elohim/Anunnaki) su dosli na nasu planetu sa Sirijusa. Posto su na zemlji nasli „zveri“ ( neandretalci???) koje su bile malo primitivne oni su ih unapredili i dobili Čoveka.

Po prici Bog Otac „Anu“ je ostao na Sirijusu dok su dva brata Ea/Enki i Enlil bili vodje nove kolonije. Enlil koji zeli kontrolu nove populacije i Enki koji zeli da prosiri ljudsku svest. Veliki Savet i Anu su bili na Enlilovoj strani. Ali Enki je zeleo da prosiri umove svoje kreacije.

Enlil je pokusao da uplasi ljude rekavsi im da ce umreti ako jedu plod Enki je bio protiv toga i uspeo je da ih navede da probaju u svakom slucaju.

Kada su ostali bogovi videli sta se desilo insistirali su da svi koji su probali budu isterani iz „rajske zemlje“.

Enki je spasio covecanstvo od potopa koji je izazvao Enlil.

Enlil je takodje unistio Sodomu i Gomoru koji se bili ogromni centri ucenja i znanja.

Itd Itd

Enlilu nije bilo tesko da dokaze ljudima da je bog i uz pomoc sile, straha i tehnologije vlada.

Ako uporedite ove originalne price sa pricom koja je 4000 godina mladja mozete lako da izvedete neke zakljucke.

Prica se nastavlja i ide mnogo dalje ali me mrzi da pisem.

Nemojte pogresno da me shvatite ali ovo jeste „malo“ drugaciji pogled na stvari…

a podaci mogu i da se provere….posebno sto ih imam iz vise razlicitih izvora.

Pozdrav

Tetra – Jun 04, 2002

Psilo, potpuno se slazem sa tobom, ALI ova prica iz Mesopotamije je promenjena.To ne znaci da nije istinita, nego da su izmesali neke stvari, i par stvari nisu tacne. Prvo sto Annunnakki nisu sa Sirijusa. Nisu nasli neandertalce, jel nije ovde bilo nista, osim amfibijska bica. Sodom i Gemorrah je bio „an experiment that went wrong“ ili eksperiment koji je otisao van kontrole, zato su morali da budu unisteni.

Simpsone gde si pobegao?

(more…)

Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање

Posted in Србија, друштво, образовање, SerbianCafe by Соларић on 24 децембра, 2008

networker(x)

14. децембар 2008.

Немају Американци ни у цему неки нарочито другацији менталитет од нас Срба. Напротив, кад год им се указе прилика – лажу, мазу, краду, варају, фалсификују … Погледајте, уосталом, Енрон, Wорлдком, оне силне банке и берзе – шта се ту све не ради. Али једно је сигурно – Американци неће лично да раде оно сто им се не исплати. А закони су им сурови. За обичне смртнике, наравно …

У Србији се на факултетима пускице људима исплате. Зашто? Па зато што су друштво и закони тако направљени да то поспесују. Наш закон, рецимо, каже да свака фирма мора да има систематизацију радних места. Па ако пише да је за позицију X предвиђен машински инжењер смера хидраулике, на то место не може да дође неко ко је завршио средњу машинску школу и захваљујући свом ентузијазму може да ради тај посао боље од свршеног инжењера. У Америци је то могуће – гледа се прво искуство, па тек онда диплома. Због тога је сваком њиховом студенту у интересу да се сто боље практично образује, а то неће моћи преписивањем.

Такође, пошто за већину отворених радних места увек вази оно „there can be only one“ – њихови студенти нису блесави да неком тупаџији помогну и тиме сутра стекну конкурента који ће захваљујући томе што је можда елоквентнији и поседује „flirting skills“ лепше причати на интервјуу и лакше убедити будуће шефове да је баш он тај, обдарен, надарен и од Бога изабран за то место.

Осим тога, на америчким факултетима студенти на самом почетку студија потписују „code of honor“, где се између осталог обавезују да се неће бавити нечасним радњама.

Преписивање, фалсификовање научних резултата, плагијат итд. – све су то примери онога што спада у тзв. академски криминал. Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање на том колеџу и то трајно, не може да се жали никоме и ту нема милости ни према коме.

Да не кажемо да добија и мрљу на биографији и да ће га нека друга школа тешко примити. А захваљујући Интернету сви будући послодавци ту мрљу могу лако да виде … Све у свему – пук’о је!

А код нас? Најстрожа дисциплинска мера – губитак права изласка на испите у року од годину дана. У преводу: принудни одмор од студија. И после годину дана – Јово наново, на рачун мамице и татице … а кад заврши студије, татица ће отићи код кума стричевог стрица и угурати детенце у ЈАТ, Телеком, НИС, РТС, у неко министарство …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)