„Капејуловска олигархија и даље у грађанском друштву види свог непријатеља”

Коментар преузет са Политика Онлајн (коментари корисника)

george wordy , 20/05/2009,

Postkom. IE drzave Varsavskog pakta vulgarnom socijalizmu staljinisticko boljevistickog tipa pristupile su kao malignom drustveno ekon. tkivu , nastojeci da ga nakon pada berlinskog zida sto pre odstrane i izvrse sveukupnu sanaciju drustva, koja i pored svih napora i neide bas kako se ocekivalo, najbolji je primer Istocna Nemacka.

Postkom. Srbija svoj samoupravni socijalizam evrokomun. orjentacije , kao mogucnost pluralizma, unutar jednopartijskog sistema jos uvek smatra demokratskom tekovinom. Dok postkomun. drzave VP nastoje da zanove svoja gradjanska drustva na tekovinama demokratije pre nametnutog socijalizma, u postkomun. Srbiji pod navodnim promenama institucije drzave okostvajau etatisticko birokratskim snagama koje guse bilo kakve sustinske promene.

Pojedini kolumnisti Politike navodnim analzama pokusavaju da minimiziraju okostavanje kapejulovske birokratije koja se namece kao „gradjanska elita“, a njen vrh Jovo Bakic naziva mladom oligarhijom, koju poredi sa „Zapadnim Oligarhijama“ kapitalizma.

Prva je stekla moc unutar piramidalne partijske hijerarhije,utemeljene na nacionalizaciji, konfiskaciji,i raskidom sa tradicijom srpskog drustva dok je druga stvarana na osnovu ekonomske, politicke moci i tradicije zapodnoevropskih drustava.

Kapejulovska oligarhija i dalje u gradjanskom drustvu vidi svog neprijatelja i sve ce uciniti da ne budu doneseni zakoni za njegovu revitalizaciju. Najretrogradnije snage unutar kapejulovske oligarhije jesu komitetski kadrovi organa zastite naroda koji bi razvojem gradjanskog drustva u Srbiji izgubile svoju uzurpiranu moc. Te snage su padom berlinskog zida proizvele Seselja i Draskovica, cija su delovanja bila usmerena ka diskreditovanju predratovskog srpskog gradjanskog drustva u nameri da ga prikazu u najgorem nacionalistickom , sovinistickom , iredentistickom svetlu, kao nastavak direktiva kominterne.

„Нема смисла, ни постојања без идентитета”

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

У Европу само са идентитетом

Маринко М. Вучинић
четвртак, 09. април 2009.

…

Шта је председник Србије рекао на овој манифестацији што је изазвало тако жустру реакцију? „Нема уласка у Европу без идентитета. Нема смисла, ни постојања без идентитета. Бавећи се политичким послом, врло често сучељавам се са људима који мисле да са лакоћом можемо у периоду процеса глобализације изгубити свој идентитет. Није процес глобализације губљење идентитета, већ допринос и нашег идентитета идеји заједничког света. Дакле, у Европу само са идентитетом. Политику не чине само економија, европске интеграције и партијска препуцавања, већ у њу спадају култура и идентитет. Управо због тога границе не би требало дефинисати само државним границама. Тамо где се дешава наша култура, где се певају наше песме тамо су наше границе. Не треба никада да дозволимо да се скупљамо унутар постојећих граница. …“ …

Посебно је важно наглашавање значаја културе као везивног ткива нашег националног идентитета. Култура уноси у национални идентитет толико неопходно осећање припадања једном обрасцу и систему вредности. У реаговањима на ставове председника Србије присутна је и нека врста чуђења шта се он уопште обрео на манифестацији фолклора „Златни опанак“ чија логика, како каже Петар Луковић, не захтева памет, већ добар рад ногу. О томе сведочи и карикатура Бориса Тадића (у седећем положају, спуштених панталона држи се за врх опанака шиљкана и говори у микрофон) на првој страни Борбе коју прати коментар да је председник Тадић својим говором потврдио тачност теорије о настанку опанака и тако увеличао манифестацију фолклора. …

Milan

четвртак, 09 април 2009

Izmišljeni kontrapunkt između Borisa Tadića i DS i Petra Lukovića i LDP jeste upravo to – imaginacija i tendenciozna predstava koju su zajednički finansijeri obe strane uredili kako bi u Srbiji postojao privid više političkih mišljenja. Sav patriotizam našeg predsednika svodi se na predizbornu i međuizbornu kampanju i mora se biti jako naivan kako bi u toj ispraznoj dijalektici neko uvideo i ponešto realno. Mene sva ta halabuka uz nultu realizaciju nije ubedila da je predsednik zaista privržen liniji patriotizma i integriteta ove zemlje. Dakle, predsednik je tu da bude dobra marketinška priča – sa druge strane Liberali i NVO pričaju otvoreno o zajedničkim projektima koje uz predsednika realizuju. Žao mi je što ova podmetačina koja dolazi iz američke kuhinje i dalje uspeva neke da zavede i da ih ubedi kako je predsednik tobož u nekoj zavadi sa liberalnom strujom. Ima li bolje dimne zavese od te?

Hajde da vidimo i nešto sem praznih priča pa da poverujemo. Sećam se da je proslavljajući izbornu pobedu, predsednik baš delovao kao „spreman za akciju“. Vidim da se sva predsednikova energičnost i završila te noći.

Neka nam je sa srećom, trebaće nam.

Толико о „демократском“ форуму Б92

Evo kako nas vide na B92 Forumu

limojed (faca) – Aug 04, 2004 03:53 (registrovani član)

Termin „mars u pizdu materinu“ je oficijelan odgovor 4uma B92 na postove gde se linkuje na serbiancafe u zelji da se procitaju misljenja tamosnjih clanova [o bilo cemu] i jos ozbiljno shvate i budu polazna osnova za nekakvu diskusiju. Ko prvi odgovori sa „mars u pizdu materinu“ dobija extra kvadratic na warn-u. Pitajte VladuB92 ili Moderatora. …

Nenad C – Aug 04, 2004 08:43

Ko je pratio moje diskusije na forumu B92 (postoji i arhiva) zna da nikada nisam koristio bilo kakav rijecnik sa uvredama tamo. Naprotiv dosta puta sam bio direktno vrijedan (cak vise puta na temi Moderacija foruma B92 vidjeti

http://www.b92.net/invboard/index.php?showtopic=9754&st=225#“>Moderacija foruma B92  bez reakcije moderatora/administratora.

Poslije otvaranja jedne posprdne teme o Cedomiru Jovanovicu, koja je poslije 5 minuta zivota jedne nedjelje oko 13:00 sklonjena na otpad, i poslije postavljanja pitanja na isoj temi o razlogu sklanjanja i zasto je to tako ekspresno uradeno jedne nedelje (obicno se zale na nedostatak vremena za moderaciju) i pored toga da vec 7 dana stoje uvrede na temi Moderacija (koju bi trebalo da redovno citaju) taj moj post se brise (opet posle nekih 10 minuta) i ja bez ikakvog upozorenja dobijam 15 godina „izgnanstva“ sa foruma B92 mada nikada nisam dobio bilo kakav „warn-procenat“.

Cak i moj mail administratorima da bar budu toliko korektni i objave na forumu da sam trajno izgnan (da ne bude da sam „pobjegao“ sa diskusije), ili da u potpunosti izbrisu moj profil i sve moje postove jer ne zelim da mu daju bilo kakav doprinos ostaje bez ikave reakcije ili odgovora.

Toliko o „demokratskom“ forumu B92.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Не може Србин без Удбе, па то ти је. Мало Цеца, мало Синан, али Европа нема алтернативу.

čovek sa severa , 28/10/2008,

Тешко се отети утиску да време које је дошло иако непрестано пропагира толеранцију и плурализам у стварности све мање их има. Европски концепт (концепт евробирократије) нигде није оверен у демократској процедури.

С обзиром да је данашња висока политика подређена интересима крупног капитала, европским политичарима не преостаје ништа друго него да заобилазе вољу европских народа који увек некако пркосно кажу „не“. А за победе на изборима ионако су задужени стилисти, пр менаџери, новинари…

У данашњу високу политику се не улази преко интелектуалних кругова као некада, већ преко кругова увек богатих и увек моћних људи, који политичарима стилисте, пр менаџере, новинаре… не плаћају зато што их воле.

Саркози као и многи други је на задатку, на задатку крупног капитала. Модерни европски политичари су растерећени моралних и идеолошких скрупула, они све подређују успеху тј интересима својих пријатеља на чијим јахатама летују, у чијим авионима путују…

Зато су модерни политичари много сличнији корпоративним директорима него рецимо Де Голу, Рузвелту, Пашићу итд. Када наиђу на препреке у остваривању својих пројеката постају нервозни и показују своје право сујетно лице. Тада за њих воља европских народа не значи ништа, они и даље терају по своме, а када се појави политички „романтик“ попут Клауса онда на њега усмеравају машинерију дискредитације и морално политичког етикетирања.

Код нас су ствари још горе, одрасли на бољшевичој искључивости, заљубљеници у некакве идеолошке концепте се не труде да на позитивним сопственим примерима покажу како ствари треба да изгледају, него као побеснели пси кидишу на „непријатеље“ који угрожавају увек будућу срећу.

Зато у Србији „миротворци“  би да побију „ратне хушкаше“ тј све оне који не мисле као они, „плуралисти“ су за цензуру, борци за „људска права“ за избацивање са универзитета па чак и из стручних монографија, за хапшења на политичко-подобној основи итд. Све је исто ка 45,  само нове пароле,…

@Драган БГ,..И сам си навео кроз шта су Чеси прошли 68, за разлику од Срба они никада нису пристали на комунизам, борили су се, гинули, спаљивали. И то не само против комунизма, већ пре свега за слободу. Па зар мислиш да сада када су се ослободили једног тоталитаризма, треба ћутке да пристану на други? Ако би тако поступили онда би све жртве 1968, спаљивање Јана Палака… биле узалудне.

То што многи у Србији слични теби мазаохистички пристају на тоталитаризам само ако је у служби „великих“ идеја, које неизоставно воде у „светлу“ (наравно у материјалном смислу) будућност је изгледа постало национална карактеристика, па може се рећи и национални фолклор.

Не може Србин без Удбе, па то ти је. Мало Цеца, мало Синан, али Европа нема алтернативу.

Извор: Политика Online (коментари корисника)