Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Како да се изврши морални препорођај друштва?

Posted in Србија, друштво, књижевност, образовање, политика by Соларић on 23 априла, 2009

Српски Књижевни Гчасник

Јован М. Јовановић: МОРАЛНА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ

наслов издвојеног дела: Пол Готије, Испит наше савести: у оригиналу: Paul Gaultier, Notre examen de conscience

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ. – МОРАЛНА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ.

… Из велике књижевности о моралној кризи Француске ми издвајамо, као дело вредно нарочите пажње, Испит наше савести од Пола Готија. Ту ce као главне махне и болести данашње Француске обележавају : претерани индивидуализам, говорљивост, ситничарство, немар, недисциплинованост, саревњивост, лакоумност, политичка циганија Сваки je Француз вешт да ce „извуче“ и из најтежег положаја: он je, од времена на време, y стању учинити и какво велико дело, али, по правилу, он мало мисли на опште ствари, и види их само кроз своје личне интересе. Политика je сва прожета тим индивидуалистичким духом. Друштвена солидарност и опште добро само су празне речи: личне амбиције и интереси, узајамним паралисањем, кваре сваки заједнички посао. Саревњипост и завист царују y истом друштву, истој партији, истој котерији. Француз никако не увиђа да је свачији лични интерес тесно везан за интересе друштвене заједнице, и да се нешто мора жртвовати од личних интереса општем интересу. Због
тога у државној управи влада неред и недисциплина, у политичком животу честе промене и кризе. Сваки Француз узет за себе вреди много више него узет у друштву с другим Французима; појединац је јачи него народ. У политици, у уметности, у књижевности, у војсци, у индустрији, у државној служби, Французи само крхају врат један другоме.

Леност је такође једна видна особина сувремене Француске. Леност је страх од напора и рада. Радник бежи од умора; рентијер се једино бави сецкањем купона; чиновник ради само колико мора; министар колико да се одржи на власти; индустријалци и трговци колико да добро живе; родитељи и учитељи колико да деца не буду сасвим рђава…
Свуда само трка за уживањем! Дужност, рад, напор, -тричарије! Уживање је све!

Француз је рођени критичар, критичар у рђавом смислу речи. Оговара пакосно, злобно, некад духовито, „у варницама,“ али понајчешће просто палаца. Охол, саревњив, славољубив, скептичан, Француз не пушта никога испред себе, свакога свлачи доле, никоме не признаје ништа. Највећи недостатак Француза то је саревњивост. Једнака и код сељака и код варошана, она је затровала све друштвене односе. Туђ комад земље, већа плата у другога, гризе Француза као рак. Индустријалац и трговац, пре ће се одрећи добре добити, но што ће је поделити с другим. Грађански рат
више занима људе него спољашњи, јер се у грађанском рату може учинити више пакости својим познаницима.
Туђу заслугу, туђу вредност нико не подноси. Пастера су, у своје време, звали убицом. У политици саверњивост превазилази сваку меру. Министру нико не опрашта што је сео на министарску столицу. Интерпелација за интерпелацијом, питање за питањем, – због какве ситнице, рђаво калдрмисаног пута или поквареног места, цела се влада узима, на одговор.

… Французи су невероватно површни. Разговори у високом друштву очајно су празни; у буржоазији и радништву налази се са мање отмености иста празноћа; жене, кад не оговарају, говоре о ситницама; учени људи, када су заједно, говоре о свему, али ни о чему не долазе до закључка. У министарским седницама није ништа озбиљније; зар пре рата један министар војни није јавно говорио, да више никада неће бити рата?

Погледајте о чему пншу новине: фељтони, дневне вести, извештаји из суда, полиције и позоришта. У енглеским и немачким листовима, напротив, налазе се многобројни чланци, озбиљно и стручно написани, о разним политичким и друштвеним питањима. Али Французу су озбиљне ствари досадне; он за њих нема никада времена. Зар да лупа главу о каналима, железницама, путевима, пристаништима, болницама, школама..

…С овим моралним особинама какве се виде код данашњих Француза не може се отићи далеко, – али како да се изврши морални препорођај француског друштва? Али, докле једни траже тај циљ у вери, други (међу ове с ада и Готије) траже га у пробуђеној и ојачаној друштвеној свести, која има свога основа у позитивним наукама.
Католици су ти који траже спаса у вери; социалисти ти која га траже у друштвеној свести. Али и једни и други слажу се у томе, да јединка сама за себе, – као земља у васељени, тако и она на земљи, – не значи ништа.

Ми свраћамо пажњу на ову француску кризу зато што је она у многоме и наша. Ми имамо, ако не све француске махне, а оно доста од њих. Сваки народ, чак и један тако велики и даровит народ као што је француски, има склоности ка назадовању. Он се од те склоности може отети само понављаним напорима. Зато је потребно чинити од времена на време овакав испит савести„, какав је за Французе учинио Пол Готије (Jean Paul Gaultier*) са толико немилосрдне увиђавности.
Само такав испит савести може нам показати, шта се у нашем народном карактеру почело да квари, и шта треба поправљати.

Целокупан садржај: Морална криза у Француској

Промовише се идеологија нове религије веровања у површност, релативизам и ситуациону етику и морал,…

Posted in Србија, друштво, култура, књижевност by Соларић on 1 априла, 2009

Хандкеова књига о животу Срба на Косову

БЕЧ – Аустријски писац Петер Хандке објавио је данас књигу о животу косовских Срба под насловом „Die Kuckucke von Velika Hoca“ (у слободном преводу „Птице кукавице из Велике Хоче„).
Издавачка кућа Зуркамп (Suhrkamp) саопштила је да је то дело „први приказ у књижевно-новинарском стилу српског становништва и услова живота у једној српској енклави у независном Косову“.

Бета
[објављено: 09/03/2009]

ilajdza postao ilija , 10/03/2009,

Kada se dogodi da obeshriscena Evropa pa sa njom i akademska, intelektulana i kulturna zajednica postave i na velika vrata uvedu u Teatar de Franses u Parizu „plodnu spisateljicu“ s prostora Balkana Biljanu Srbljanovic, a istovremeno uskrate gostoprimstvo Peteru Handkeu,za svakog u kome postoji i malo razmisljajuce supstance neizbezno se namece pitanje..sta se zapravo ovde dogadja??..

Najmanje sto bi trebalo da bude povod za objektivisticki i korektan odgovor nije taj sto cemo iz srpskog subjektivizma traziti „spasenje nase duse“,vec prosto se ovde brane univerzalne vrednosti istine. Jer kada nam se dogodi da se iz te Evrope sistematski, hladno, bestidno, podlo napada postojeci psiholoski srpski arhetip, onda se nema nikakve sumnje radi o frustraciji, sizofreniji, patologiji i na kraju i nesreci pojedinca pa i cele drzave.

Peter Handke, nedavno preminuli Harold Pinter i nekolicina angazovanih malobrojnih intelektualaca Evrope i SAD pokusavaju da progovore u ime savesti starih civilizacijskih vrednosti Evrope, cije su se vrednosti izgubile sistematskim gusenjem od strane savremenih varavarskih akademskih i intelektualnih primitivaca.

Na velika vrata od strane pomenutih promovise se ideologija nove religije verovanja u povrsnost, relativizam i situacionu etiku i moral, ostavljajuci savremenom covecanstvu istorijsku sramotu, trulez i smrad od demokratskog totalitarizma jednoumlja….

Извор: Политика Online (коментари корисника)