Наравно, хтели би здраву храну али по цени ове синтетичке и да неко други држи мотику

Hrana 21 vjeka

prana_1975 (a) – 23. mart 2007.

Možda ovo nije tema za ovu sekciju ali s obzirom koji je nivo zagadjenja hrane danas , postaje sve vise zona sumraka.
Kad udjem u prodavnicu da kupim nešto, jednostavno me prođe volja da jedem, kad vidim voce i povrce sa slojevima raznih premaza, zadnji je obično najsjajniji.
Bilo koji preradjeni proizvod ima listu dodatih komponenti od po 10 slozenih recenica.
Prirodna hrana (navodno prirodna i nemodifikovana) je po nekoliko puta skuplja od obične , i samim tim dostupna samo bogatijima.
Tu se već jasno izrazava diskriminacija i to na nivou osnovnih potreba.
Ne radi se ni o kakvim mercedesima i jaguarima.
Kad se preracuna koliko ima napustene zemlje u svijetu koja bi se isto mogla koristiti za proizvodnju hrane i kolika je stvarna potreba za kalorijama, opravdanje za genetsku modifikaciju i hemikalije uopste ne postoji.

Interesantno je da da covjek uvijek izabere tamni put do nečega jer izgleda brzi a posljedice takvog odabira će biti poprilične za buduce generacije, o kojima treba razmišljati, ili u svojoj sebičnosti vidimo samo sada?
Meni lično je sve to zalosno, i nije to samo neki sopstveni strah za zdravlje , nego ipak ova planeta treba da bude majka i nekoj buducoj djeci a mi je tako neodgovorno zloupotrebljavamo samo radi nekog privremenog profita.
Iako rezultati te zloupotrebe su svakim danim sve vidljiviji, sama priroda i zemlja se buni, kao da to i ne dolazi do ljudskog mozga.
Šta je u stvari sa nama zemljanima??

kokokokokokoda (kuvarica) – 25. mart 2007.

evo vam prva zdrava namirnica koju mozete sami da napravite i jedete skroz mirni:
1/2 integralnog psenicnog brasna
2 kasike nerafinisanog suncokretovog ulja
1 kasika jabukovog sirceta
topla voda
1/2 paketica kvasca razmeksano u malo tople vode,int.brasna,kasicica morske soli i kasicica secera od trske
2 kasike lana
2 kasike nepecenog oljustenog suncokreta
2 susama
2 kasike bundeve nepecene oljustene
2 kasike integralnih psenicnih pahuljica
kad se kvasac podigne,sipati u brasno u koje su umesane semenke,dodati ulje i sirce i vodu,mesiti i staviti da naraste na toplom 1/2 sata
opet premesiti ,da stoji 15 min
opet premesiti i staviti da se pece na 200 pola sata
nema sanse da bude loše i nezdravo
pozdrav

tu nema pomoci – 25. mart 2007.

Seoba i zivot u velikim gradovima je uzrokovana socijalnim i kulturnim (nekulturnim) elementima i tu teško da ima pomoći. Civilizacija ide svojim putem i na tom putu će gomila da zavrsi u jarku.
Za to što bi ti zeleo treba malo vise svesti od one koju formiraju reklame i televizija.
Ja znam šta je normalna hrana zato što sam odrastao na selu. One koji su rođeni u gradovima to mnogo ne zanima, bitna je kolicina i cena. Doduse ima i onih koji su u „zdravom“ fazonu ali niko od njih neće zasukati rukave i obradjivati bastu. Naravno, hteli zdravu hranu ali po ceni ove sinteticke i da neko drugi drzi motiku.
Surova realnost je da zdrava hrana realno mnogo vise kosta i mnogo se manje može proizvesti po jedinici povrsine zemljista. Ne verujem da bi se ovih 6 milijardi stanovnika planete mogli zdravo hraniti, osim ako bi proširili baste na Jupiter.
Prosecan beogradjanin misli da je on neko više stvorenje stvorene da sedi ispred kafica, telefonira i UZIVA, a da je seljake bog stvorio da rade za smesne pare i jeftino prodaju krompir na pijaci.

Zakljucak je: uzmi motiku i radi za sebe ako hoćeš, ako nećeš onda plati onoliko koliko nešto vredi, a ako ni to nećeš onda jedi sintetiku i cuti.
Uz jednu napomenu, doći će vreme kad nigde neće moći da se nadje izvorno prirodno seme.

Maverick500 (Ucenik za lovca) – 5. april 2007.

Sa tim modernim genetskim modifikacijama intenzivo se pocelo da radi za vreme nacistickog rezima u Nemackoj i Poljskoj… Mislim da je vodja toga projekta bio onaj zloglasni Dr. Josef Mengele poznat pod nazivom „Andjeo smrti“… On je hteo da napravi „savrsenoga coveka“ i sva danasnja moderna genetika temelji se na njegovim saznanjima… Cinio je svakakve uzase ljudima ali je time i pridonio medicini jer svi znamo da se za znanost mora da žrtvuje… Neki će to da osuđuju (šta i je za osudu), a neki će i da vide neku logiku u svemu tome i to je ono najgore, takva zver je i pridonela medicini sa svim tim testovima… Zanimljivo je to šta zapad i „slobodni svet“ osuđuju Mengelea za zverstva a i sami cine još gore stvari…

indijanac iz indije – 6. april 2007.

Nama u Indiji molim te lijepo zabranili proizvodnju naše domaće orginalne psenice vrste koja je bila za celijakiju i mogli su je koristiti svi sa celijakijom koji su alergicni na sve druge vrste psenice.
Da li je to vama normalno?
Imamo neku medunarodnu tvrtku koja nam daje samo sjeme nekih njihovih psenica koje nama na nasoj zemlji ne rastu i da li je to vama normalno?
Čak su nam htjeli naše drvo koje je prirodna zubna patentirati kao njihov proizvod i prodavati ga kao zapadnjacki patent. Da nije bilo naše zenske koja se bori za nasa prava upropastili bi nas do daske.

ciciivuk – 8. april 2007.

Prosecan beogradjanin misli da je on neko više stvorenje stvorene da sedi ispred kafica, telefonira i UZIVA, a da je seljake bog stvorio da rade za smesne pare i jeftino prodaju krompir na pijaci.
Zakljucak je: uzmi motiku i radi za sebe ako hoćeš, ako nećeš onda plati onoliko koliko nešto vredi, a ako ni to nećeš onda jedi sintetiku i cuti.
——————————————————————–
Potpuno se slazem sa ovim. Mi mislimo da su seljaci primitivni,a ja znam masu seljaka koji su pametniji mnogih iz grada, ali je seljacina karakterna osobina.

Ja sam iz Beograda, a prošle godine sam u martu na Bukeriji u Barseloni videla jagode, bile su krupne i socne, i toliko su mi se prijele, da sam kupila kilo. Od njih samo 3 jagode imale pravi ukus jagode, kakav ja pamtim! Ostalo sam bacila, nenavikuta na taj ukus!
Mada, i kod nas je bilo bombardovanje, i ko zna šta su sve bacali! Ali, bar za sada hrana ima ukus! Kažu, da tek za nekoliko godina, svo zracenje izlazi na povrsinu, ko zna šta su nam bacali…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сви ви који волите модерно месо, да ли сте икада прошли поред фарме у сев. Америци?

pro. – 10. oktobar 2004

Posto se ovom problematikom bavim nekoliko decenija, sumiracu za one koje mrzi da citaju sve gornje tekstove.

Prvo, statistika danas mada i ranije, se koristi da bi se dokazalo ono sto onima koji statistiku narucuju odgovara. Po toj statistici McDonalds hrana je bila savrseno zdrava dok neko nije snimio dokumentarni film i dokazao suprotno. Da li je film precizniji od statistike? Nije, ali je statistika mnogo veci lazov, ma koliko bio „precizan“ lazov.

Uzgred, nekada su u statistiku o zivotnom veku ukljucivali i mrtvo rodjenu decu, kao i onu sa SIDS  (Sudden infant death syndrome). Danas se to ne uzima u obzir, tako da nije cudo sto danas imamo iskrivljenu sliku o duzini zivota. Takodje, nekada smo imali veliku smrtnost usled nedostatka higijene; čak su i bolnice do pre malo vise od 100 godina koristile potpuno nesterilisane instrumente, a o prenosenju zaraznih bolesti zbog prljavih ruku i ostalih oblika nedostatka higijene da ne govorim. Danas je zivotni vek oslobodjen takvih problema, ali je ocigledno hrana veliki problem, sto dovodi do:

Drugo, drugi najcesci oblik raka, koji je u drasticnom porastu je upravo rak debelog creva. Uz njega je u alarmantnom porastu broj obolelih od raka dojke, prostate i testisa (ovaj poslednji do pre 100 godina maltene nije ni postojao!) gde su svi povezani sa velikim brojem estrogenskih materija u hrani i okolini: ftelati (phthalates), plastisajzeri i itd kojih ima u sminci, deterdzentima, plastici u koju se pakuje hrana i voda (ne sva) i u kojoj se podgreva hrana u mikrotalasnoj, kao i u konzervama i čak i sirevima za pizzu u americi.

Trece, nije svo meso isto. Bilo koje meso odgajano modernim nacinima, sto ukljucuje ogromnu kolicinu antibiotika, hormona, vestacke hrane, nezdrave okoline za razvoj zivotinja i td. je nezdravo. Nikakva statistika nas ne može uveriti u suprotno, ali slucajevi muske dece sa sisama (cesta pojava u juznoj americi gde je kontrola hrane i zagadjenja nikakva), umiranja od E.coli bakterije, cinjenica da mleveno meso u americkim fabrikama stoji ceo vikend pa se onda zraci da bi se pobile bakterije – sve to govori vise nego dovoljno onome ko zeli istinu.

Cetvrto, resenje postoji. Svinjetina pa i govedina nikada nisu bili dobro meso. Iz puno razloga najbolje je ne jesti ih čak i kada bi bili bez hormona i slicnog. Ali riba kao što je losos, po mogucstvu divlje uvhacen a ne odgajan u bazenima gde im se daju hemikalije koje boje meso u crveno, pastrmka, ili jagnjetina i piletina, curetina je dobro meso, naravno ako nije odgajano u fabrici.

Zitarice, narocito ako su bele (oguljene, izbeljene) nisu najbolja hrana. Sta vise, samo crne cele zitarice su zdrave, ostale je najbolje izbegavati. Divlji pirinac, braon pirinac,samolina brasno, crno brasno, kukuruz sve je to dobro, ako nije zatrovano. Kukuruz u severnoj Americi je najcesce GMO čak i kada kazu da nije; isti je slucaj i sa sojom. Ni jedan ni drugi nisu dobri za ljude a ni za zivotinje.

Povrce i sveze voce koje nije prskano je najzdravije. Postoji povrce i voce koje mora mnogo da se prska ne bi li rodilo: paprike su po tom pitanju najgore. Isto tako postoje i vrste koje ne moraju skoro uopste da se prskaju: brokoli, kelj, i slicno. Lubenice, neke vrste jabuka, ne moraju da se prskaju; jagode moraju i to mnogo pa ih je najbolje izbegavati.

Od masti samo prvo hladno cedjeno maslinovo ulje, po mogucstvu od nekog boljeg proizvodjaca a ne Carapeli koji ubere duplo manje maslina nego sto proda ulja.

Svi vi koji se kunete u moderno meso, da li ste ikada prosli pored farme u severnoj americi? Toplo preporucujem to kao instant nacin za odvikavanje od mesne navike.

Извор:  SerbianCafe.com (Дискусије)

Потрошачи не верују више тврдњама да су пестициди неопходни и да не остају у храни, врло пазе шта купују, еколошке продаваонице су препуне,…

Воће и поврће зачињено пестицидима

…Повртарство је незамисливо без употребе пестицида, али је питање на који начин је организована њихова продаја и да ли свака пољопривредна апотека (које ничу као печурке после кише) има стручњаке који произвођаче до детаља упознају са начином употребе препарата , као и последицама које може изазвати њихово неконтролисано коришћење.

Јелица Антељ

[објављено: 20/05/2008]

Marie , 24/08/2008,

„Повртарство је незамисливо без употребе пестицида“ – POVRTARSTVO JE ZAMISLIVO BEZ PESTICIDA; EKOLOSKA PROIZVODJA I PRODAJA TE HRANE JE NA ZAPADU PRIVREDNA GRANA SA 15% RASTA, dakle sa najvisim rastom!!

Ekoloski proizvedena hrana uvozi se iz celog sveta i time ove zemlje odlicno zaradjuju. Potrosaci ne veruju vise tvrdnjama da su pesticidi neophodni i da ne ostaju u hrani, vrlo paze sta kupuju, ekoloske prodavnice su prepune, ali i u svakom supermarketu ima ekoloskih proizvoda.

Netacno je, da se otrovi u prskanoj hrani posle izvesnog vremena posle prskanja potpuno raspadnu, tvrdnja kontrolora da ih „nema“ odnosi se uvek na gornju dozvoljenu granicu, a one su vrlo proizvoljne. A zabrane proizvodnje nekih pesticida, koji su vec duze bili dozvoljeni pokazuju da licenca za proizvodnju jednog pesticida malo znaci.

Pesticidi ostaju u biljkama, u zivotinjama koje ih jedu, a i u vodi, u koju ulaze. Steta da je ovo u Srbiji, bar kod gradjana, malo poznato.

U svakom slucaju je tacno da je sigurnije povrce kupovati u supermarketu, nego kod neke bakice na pijaci – na zalost!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)