Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

„РЕЧ,ТОН,КРИК ;ЉУБАВ;ПОНОС;ЧАСТ..вечна вам слава и хвала на тако дивним делима… ”

Цане „Партибрејкерс“

Ко пере туђи веш или о мртвима све најгоре

Друштво дугује тим младим људима бар поштовање и достојанство које им није дало за време њиховог живота, а они су га имали од свих оних који су их пратили, слушали и волели. Овде није реч о идолопоклонству. Овде је реч о храбрости која се успротивила кукавичком друштву. Овде је реч о људима који су волели своју земљу више него што је она волела њих. Своју срећу делили су са свима, њихова несрећа је остала само њима.

Spiridon , 28/11/2008,

U postkomunistickom drustvu gde je forma jos uvek vaznija od sustine gde je podobnost znacajnija od kvaliteta, gde je sistematska i dugotrajna negativna selekcija proizvela milione prosecnih…nista drugo nije ni za ocekivati…Zalosno i tuzno i pomalo ruzno..

Medutim rekao bih par reci o delu Milana Mladenovica i EKV…DODIRNULI SU VECNOST..USPESNO I SVRSISHODNO IZVRSILI SVOJU VELIKU MISIJU bez obzira na kratak zivotni vek i ne sretan zavrsetak..REC,TON,KRIK ;LJUBAV;PONOS;CAST..vecna vam slava i hvala na tako divnim delima…koja ce se proucavati na umetnickim akademijama za nekih 200-300 godina..

Sa vasim Stvaranjem upoznacu i svoju decu jer zelim da uce,da budu ljudi dostojni zivljenja..

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Дискриминација је и кад схватиш да си у сопственој земљи грађанин трећег реда

Jeste li ikada bili diskriminisani?
u zemlji u kojoj sada zivite? –

Mar 07, 2004

Da li ste bili diskriminisani ili ste primetili diskriminaciju u zemlji u kojioj zivite?

Alex2004 – Mar 08, 2004

Da. Uvek. Svuda.

Najvise, nazalost u Srbiji, gde sam rodjen. Dakle, bez obzira na to sto sam Srbin i sto sam rodjen u Beogradu, bio sam i ostao zrtva diskriminacije u domovini.

O cemu se radi. Pa kako nisam nikada bio, a nisam ni sada clan ni jedne politicke partije, svaki ‘magarac’ koji se klanjao „drugu Titi“, pa „Slobi“, dakle svako ko je podoban napredovao je, dok je meni to pravo bilo uskraceno. Svaki politicki podoban osrednji kolega, ogrebao se za stan i sa lakocom je cak i u ovim jezivo teskim godinama kupio nov auto, a ja nisam.

Svako ko je podilazio direktorima imao je povlastice. Dakle, mozes biti strucan, ali ne mozes da napredujes, ili da zadrzis poziciju ako nisi u svakom smislu podoban. To je diskriminacija.

Diskriminacija je i kad te sikaniraju zato sto znaju da nemas „ledja“ i nisi dete nekog „vaznog“. Diskriminacija je i kad te maltretiraju zato sto vidis ko sta i koliko krade, a usudis se da lopovima kazes da su lopovi. Diskriminacija je i kad te tretiraju kao poslednje g*vno, jer znaju da ne mozes da im zagorcas zivot. Diskriminacija je i kad shvatis da si u sopstvenoj zemlji gradjanin treceg reda. Kad moje dete ide gradskim prevozom, a deca tipova koji su na sumnjiv nacin stekla veliku materijalnu dobit dolaze svojim sopstvenim „besnim“ automobilima u skolu i na fakultet… I pritom nemaju ni trunku stida, naprotiv, oni formiraju novi moral!!! Odredjuju ko je „sposoban“, a ko nije…

Механизам за штанцовање псеудо-интелектуалаца-послушника је једноставан

AcidEater – Aug 25, 1998

Nemoc je znanja da se brani od neznanja znanjem samo dokaz da su koriscena pogresna sredstva. Licemerni pokusaji centralizacije vlasnistva znanja kod nas je bilo i ostalo ‘privilegija’ upravo onih koji znanje ne poseduju.

Interesantno je napomenuti i to (mada bi se ovom aspektu pre mogli posvetiti psiholozi) da su najveci samoobmanjivaci-neznalice upravo bili i ostali ubedjeni da je ‘znanje’ i pravo samo njihovo. Sto dublje seze neobrazovanost pojedinca to je veca njegova potreba da dokaze i pokaze suprotno.

A postoje i provereni recepti kako postati instant intelektualac. Kod nas to, naravno, podrazumeva jake laktove i misice kao i jake noge za gazenje preko onih koji, u toj sumanutoj trci ka vrhu gluposti i neznanja, posustase (covek je coveku vuk ili “covek, samo…”?). To su fizicki preduslovi za sticanje titule ‘intelektualac’. Sto se tice ‘onih drugih uslova’, i za to postoji resenje. U zavisnosti od vrhova koje zele da dosegnu, zavisi i gradivo koje treba poznavati. …

Medjutim, neosporno je to da bas takvi ljudi sede na kljucnim polozajima u citavom drustvu. Na zalost, merilo podobnosti za ‘odgovorne funkcije’ nisu znanje i strucnost, nego, pre svega, plemenska pripadnost, zatim partijska pripadnost i podobnost. Svi oni koji imaju jaku dozu individualnosti su podrazumevano determinisani samo kada ‘ne pripadaju’. A samim tim su automatski iskljuceni iz podele ‘odgovornih funkcija’.

Na te funkcije dolaze beskicmenjaci kojima opste dobro predstavlja apstraktno trabunjanje dokonih i zabludelih. Uglavnom se zadovoljavaju sticanjem materijalnih i malograđanskih zadovoljstina, a sve to ‘zaradjuju’ povijanjem kicme, povlađivanjem onom sledecem na visoj stepenici. Da ne ostavim nedoreceno, to je cista prostitucija, samo ovaj put legalna i izvedena kroz institucije sistema.

Interesantno kako je ovaj mehanizam za stancovanje pseudo-intelektualaca-poslusnika jednostavan. Zasniva se na hijerarhiji bolesti, neznanja, podmetanja, zavisti, manipulacije, podlosti, primitivizma. Sistem koji se hrani sopstvenim nusproizvodima.

Izvor: SerbianCafe.com (Дискусије)