Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Два града

Саша Гајић

понедељак, 29. јун 2009.

…

Честе су биле и масовне миграције између два града. Мало је познато да је након поновног заузећа Београда од Турака 1739. године више од хиљаду београдских породица мигрирало на простор Новога Сада, док је век касније, током револуције 1848. године, када је услед мађарског бомбардовања са Петроварадинске тврђаве Нови Сад био практично сравњен са земљом, а његово становништво десетковано, велики број пређашњих становника прешао у тадашњу Кнежевину Србију, тј. у Београд. Тако су заправо неке од најстаријих новосадских фамилија пореклом београдске, а неке од најстаријих београдских породица новосадске.

…

Чистоћа у оба града је приближно једнака, са тиме што је строги центар Новог Сада знатно уређенији и одржаванији, док Београд, нарочито по питању ресторана и сплавова, предњачи у „ноћном животу“. Културни живот је, гледајући наравно у пропорцијама, тј. односу броја становника и понуде, у Београду нешто интензивнији, али више квантитативно. Квалитативни ниво је у оба града приближан и варира између осредњег и отужног, а приче о велеграду или граду културе („Српска Атина“) данас су само фразе и бацање прашине у очи. Што се тиче функционисања локалних власти – оба града болују од истих бољки: од „ушанчених“ градских кланова, непотизма, системске корупције, веза са грађевинском и приватизационом мафијом, дивље градње, лошег градског превоза (уз чињеницу да је београдска саобраћајна инфраструктура у неупоредиво горем стрању) и несређених комуналних проблема у бројним градским и приградским насељима.

Менталитетске разлике суштински не постоје. Приче о новосадској „финоћи“ и београдској „неотесаности“ су пука преувеличавања. Менталитет грађана је практично исти, што се може најлакше проверити по истоветној енергичности којом управљају возилима и међусобно комуницирају. Разлика је пре свега у брзини, јер је Београд већи – па је тиме и динамика већа, а она изискује сталну јурњаву и борбу, па и лактање; у Новом Саду се све одвија спорије и опуштеније пошто за већом хитрином просто нема потребе и ствари се по правилу „завршавају на фињака“. Док Београд својим темпом и положајем подиже, узбуркава, Нови Сад више амортизује, примирује. Када се из Београда стигне у Нови Сад, он вам делује одмарајуће, готово „калифорнијски“ као у Л.А., док када из Новог Сада уђете у Београд, упадате у „њујоршку“ вреву. То се види и на позитивним и на негативним примерима – београдска предузимљивост је ужурбана, новосадска предусретљива али опуштена; београдски преваранти и јајаре покушавају да „одраде“ своје жртве „на брзака“, дрчно и са агресивном позом; новосадски хохштаплери то раде постепено, суптилније, са „културном жваком“, мање дрско, али подмуклије. Стил, приступ је заправо једина разлика између „бечке школе“ и „балканских правила“, као и свих прелазних међуоблика.

И суштински проблем оба града – онај псеудограђанских елита, њиховог отуђења и неоснованог монопола што паразитира, притиска и гуши и градове и грађане, а што узрокује један себичан, егоцентрични однос према ванградском окружењу, судбини народа и државе – јесте исти. Зато оно што Београд ради целој земљи Нови Сад такође чини њеном северном делу. Само што београдска малограђанштина кроз свој апстрактни грађанизам и космополитизам лечи своје комплексе ниже вредности и саможиве пориве према „великом свету“, док новосадска малограђанштина поред тога пати и од средњоевропских, „полупургерских“ провинцијалних комплекса, који су и главни мотивациони извор новосадског аутономаштва. Друго је све мање-више исто, са разликом што се „пристојност“, заправо затвореност, ускогрудост и поза у опхођењу у београдском окружењу више „цене“ него у Новом Саду, пошто се она тамо просто подразумева и зато јој се и не придаје већа пажња. Али зато новосадски грађанисти – аутономаши са презиром и мржњом гледају и своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“, док ови у њима, погрешно и заблудело, виде истомишљенике. Штавише, псеудоурбани аутономаши, махом новокомпоновани дошљаци у Нови Сад прве и друге генерације, предњаче у односу на београдске „другарице и другове“ у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, живећи у још већој испразности и узалудности него њихови београдски „близанци“, утувљујући при томе и себи и њима бајке о својој набеђеној „културности“ и „изузетности“, некој измишљеној посебности која заправо не постоји. Насупрот њима стоји огромна већина „обичних људи“ и грађана који нити примећују, нити праве међусобне разлике. …

Гокси

понедељак, 29 јун 2009

Управо је ово велики проблем за Србију.Све више се код нас људи идентификују са градом,а не са државом,нацијом,вером.То управо и јесте циљ. Погледајте само Хрвате,и код њих постоји огромно ривалство,између Загреба,и Сплита,али Хрватска им је на првом месту. Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама

Учити до краја образовања

Запуштеност српског језика у нас неизмењена је већ деценијама. Како сада ствари стоје, у вртићима се пре свихучи енглески језик. У основној школи, а поготово у средњој када сваки појединац треба да доврши своје језичко образовање, предност има књижевност. Ако се без формиране језичке културе стигне на факултет, онда је касно за било какве поправке. Нажалост, на свим факултетима обавезан је страни језик, најчешће енглески, српски се учи само на филолошком!

Лектор „Политике”

Градимир Аничић

[објављено: 08/03/2009]

Страхиња , 10/03/2009,

Био сам срећан када је пре две-три године почео са радом Језички савет и када је као резултат тог окупљања постојала барем на интернет издању рубрика ,,Језички прозор’’. Сећам се чланака професора Егона Фекете који је писао указујући на примере лошег писања у Политици. Колико ме сећање служи после око годину дана ,,Језички прозор’’ је укинут без иједне речи образложења, као да су разлози због којих је постао нестали. На несрећу српског народа то није био случај. Кроз језик неког народа се најбоље одсликава свеколико национално стање душе, промишљања о свету у коме се налази и утицајима из света са којим долази у додир.

Политика је прерасла дневне новине и разне часописе, и са преко века постојања постала је заштитни знак јавне речи у Србији. Ако вам је српски језик основно средство за рад, онда је недопустиво да читам многе чланке (поготову у делу економија) који да нису много мучни и трагични, били би урнебесно смешни. Крајње је време да се новинари и уредници вуку и за рукав ако то треба, да би нас поштедели њиховог ,,серблиша’’ и фрљања са изразима који ни на српском ни на енглеском не значе ништа. Речи као: експерт, борд, франшиза, бренд, менаџмент, билборд, стајлинг, фан, дисконт, бизнис, тендер, холдинг, медији, компанија, брокер, акциза, кластер, онлајн, сајт, фајл, софтвер, виртуелан… и много сличних из серблиша за мене су грозно смеће којим покондирене незналице покушавају да кажу нешто тобоже светско ново и недокучиво ,,што само они занју’’. То што се то ради без потребе јер на српском те речи не значе ништа, и да би се показала уображеност, нема везе, ми шамарамо по језику па шта буде. Ваљда би се онда понеко од новинара и уредника призвао свести. Ако нам је скупштина Србије мерило писмености и језикословља, зло нам се пише. Поред праве голготе којом је изложен говорни српски језик у скупштинској сали, посланицима не смета што код улазних врата не пише ни име државе Србије?!? Исто је и на згради владе?!? О осталим јавним гласилима боље да не говорим.

Не дозволите да се стандард квалитета српског језика којим се пише срозава, јер смо као народ довољно срозани и зарозани. Зашто је језички саветник Како треба писати, објављен као интерно издање само за Политику? Зар је то тајна или то може бити још једно од издања које би се могло делити или продавати. Корист би имала и Политика и српски народ. Ја сам предлагао да Политика уради и приручнике за пословну преписку, ту тек влада расуло и ради ко шта хоће и дохвати. Ако чекамо на установе које су за то најстручније, никад ништа нећемо ни дочекати. Осврните се само на цео век рада САНУ на описном српском речнику који још није прешао ни слово ,,О’’?!? Сетих се чланака Милана Мишића ,,Драги наши читаоци’’ од 8.2.09. Док он уредно шамара серблиш, ето народ све мање купује новине па као немојте да престанете да купујете наше новине…

Писање иза којег стоји добар новинарски рад: истраживање, анализе са подацима а не из ногавица, логични коментари, кључна и важна питања, добар, смисаон, богат, духовит, српски језик, нуђење производа информисања који излазе из оквира просте продаје дневних новина (видети шта и како раде друге новинске и информативне куће у свету као нпр продаја старих чланака, док је архива Политике на интернету нечитљива па је испао прави циркус) … то ће продавати ваше услуге и производе у будућности.

Маштам да могу преко пута зграде Политике да направим плакат на коме би огромним словима писало: Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама, битно је шта хоћете да саопштите и да ли ће вас сви разумети, не скривајте своје незнање покондиреношћу и речником пуним позајмљеница.

Волите, чувајте, негујте и богатите српски језик, јер он нема никог осим нас који га говоримо, пишемо и читамо. Наставите ли овако, олује ће нас развејати.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

У скоро свакој националној књижевности имаш покондирене тикве

Pokondirena tikva

majkakg (mama)

27. april 2009.

„Pokondirena tikva”, dramsko delo Jovana Sterije Popovića, nema pandana u svetskoj knjizevnosti, sto će reci, predstavlja zvornu srpsku osobinu. Teško da bi naslov i mogao da se prevede na neki od svetskih jezika.
A sve ovo pišem jer mi se čini da, kako je neko izasao iz srpskih opanaka (pirocanaskih), tako mu u Srbiji vise ništa ne valja. Ni zemlja, ni priroda (zagadjena je za nezna pluca Srpcadi odrasle na zapadu), ni hrana… ništa. Otvorih novu temu, da ne kvarim druge.

babyshamble (sandinista)

27. april 2009.

xexe iako u sirem smislu dramsko delo, ono je ipak u prvom redu komedija (podvrsta drame), a sterija se smatra jednim od najvecih srpskih komediografa.
strasno volim tu komeNdiju, ali da je najvece svetsko delo, nisam sigurna.

elem, u skoro svakoj nacionalnoj knjizevnosti imaš ‘opevane’ pokondirene tikve (npr. molijerov gradjanin plemic), a nama je je ova najdraza i najbolje je razumemo, jer je pisana na nasem jeziku iako nema veze sa srbijom u geografskom smislu, nego sa ugarskom.

srbija jeste prelepa zemlja, nama iznad svih, ali je takođe mnogo zagadjena, vrati se samo 10-ak godina unazad (najvece ekološko zagađenje u istoriji ratovanja).
valjda pratis epidemioloski porast tbc-a kod dece, kao i mnogih drugih plucnih oboljenja. deca odrasla dole su u neku ruku otpornija.
moj sin je dva puta bio bolestan i to oba puta kad smo bili dole.
za zdravu hranu vazi samo ako jedes ono sto tvoji sade i odgajaju, po radnjama je katastrofa (beli luk se uvozi iz kine, paprike iz grcke, ej i to u srbiju!), nema deklaracija na proizvodima, itd.
pa prošle godine su bosanci vratili breskve iz srbije- kao mnogo su zagadjene.

razumem tvoj gnev, i meni je teško sto je tako, ali tako je na zalost.

Isidora_C 27. april 2009.

znaš da sam se i ja sjetila tog djela, nemam pojma zašto! ;) ne znam ni ja zašto takvi uopste idu u srbiju. valjda da pokazu kako su uspjeli na zapadu? znala sam jednu s juga koja je pricala kako jedva ceka da kupi auto, sesir (?) i pojavi se u rodnom gradu. radila je kao konobarica.

što se razboljevanja tiče, moj tata kaže da smo se brat i ja uvjek razboljevali kad negdje krenemo. promjena klime, potreba da se bude u centru paznje, šta li je.

p.s. ako ih nešto bas vuce, tikvice mogu uvjek do republike srpske. ima tamo dijelova gdje je vazduh cist k’o na himalajima. seljaka nema da spricaju, putevi opustjeli, fabrike zatvorene, ma milina! sjetih se one mome kapora da se treba drzati dalje od krajeva gdje hvale vazduh :)

babyshamble (sandinista)

27. april 2009. u 09.25

majkakg,

zašto se ne može prevesti? a swanky pumpkin :))
to je bukvalan prevod, koji bukvalno znaci pokondirena tikva, ali englezu ne bi znacilo ništa, jer ovde se ne radi prevodjenju reci, nego o idiomu, koji su generalno neprevodivi, kao sto je ‘drunk as a lord’ neprevodiv kod nas u semantickom smislu.

ne razumem zašto na jedan kraj stavljas plemstvo, a na drugi opanke.
pa šta su nosili engleski plemici pre 300 godina?

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Зашто су у Београду сервилни према сваком странцу а охоли према свом народу

„Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија

… Вероватно би се као клевета или увреда могла схватити и изјава Латинке Перовић, да се у Србији „дешава обнова идеологије фашизма и нацизма до нивоа претензија да он постане владајућа идеологија„. Фашизам у Србији владајућа идеологија?! Ух, заиста ружна клевета, и према Србији и према нашој јавности. Или изјава Павела Домоњија, да је питање пред којим Србија данас стоји: „Хоће ли Србија бити пристојно уређена, грађанска држава (што ваљда није? – А. С), или ће Србија бити расистичка, смрдљива и примитивна балканска мочвара“ (што ваљда јесте?!). „Расистичка, смрдљива и примитивна балканска мочвара“ – баш карактерситичан „другосрбијански“ опис ове земље!

… У Србији је можда дошло време да се размисли и о оснивању својеврсне Антидифамационе лиге – удружења које ће упорно и систематски подносити пријаве против увреда или мржње изречене према српском народу. …

Слободан Антонић

четвртак, 23. април 2009.

Slovenac среда, 29 април 2009 20:53

Odgovorite mi. Zasto Srbi kada zele nekog da uvrede koriste rec seljak. Zasto Srbe sa Kosova zovu Siptari. Zasto ispravljaju svoju bracu koja govore ijekavicom. Zasto su u Beogradu servilni prema svakom strancu a oholi prema svom narodu.  Zasto iste uvek pitaju kako vam se svidjaju Srpkinje,  kao da ih prodaju.  Zasto poznaju ceo svet a ne ne znaju gde je Kosmaj ili Avala. Zasto je što južnije to tuznije a Beograd je svet. Zasto ne zele da kupuju robu proizvedenu u Srbiju. Zasto dve nedelje na moru u hrvatskoj predpostavljaju lepoti sopstvene zemlje. Zasto …, Ovakvih pitanja ima stotinu i mozda je u odgovoru na njih trag koji upucuje na osnovu razmisljanja ljudi koji mrze sopstveni narod.

Vladavina najgorih

субота, 02 мај 2009 01:18

Ako vec necemo o rodomrscima, onda da razjasnimo nesto drugo. O zverstvima nije trebalo razmisljati (samo) onda kad je ‘vodja lupao […] o sto’. O zverstvima, bilo cijim, valja razmisljati UVEK, i primeniti zakon zato sto zlocin – NE ZASTAREVA. To sto su neki placeni da razmisljaju samo o srpskim zlocinima je njihova sramota i greh koji se vuce generacijama. U Srbiji danas, kao i devedesetih postoji samo KAKISTOKRATIJA. VLADAVINA NAJGORIH.

Najbednija od svega je briga druge Srbije za Krajisnike, kosovske Srbe i druge. Gde ste bili za vreme splitskih i osijeckih divljanja, ‘Zadarske noci’ i zagrebackih cistki na sveucilistu – sve se dogadjalo pre pocetka rata? Onda ste govorili da SM manipulise prekodrinske Srbe? Zar vas nije sramota? Gde ste danas kada B92 u naslovima precutkuje divljanje nad neproteranim Srbima na Kosovu?! I dalje pricate o Kostunici??!! On baca sok bombe na suzavac na ‘demonstrante’? Koje demonstrante, cije demonstrante? To ne mozete da saznate iz NASLOVA B92.

Briga za dijasporu je najsmesnija. Kada su vodje DS-a ili LDP-a posetili Srbe u Americi, Kanadi i Australiji? Da dobiju (ne)zeljeni feedback? ili se sopstvene politike plase i kriju je kao zmija noge, dok kukaju o dijaspori o odlivu talentovanih i obrazovanih.

Ovo je biblijska hipokrizija. Nemate legitimitet. Drzavni udar ne donosi legitimitet vec relacije sile. SIROVE SILE protiv koje se obican, pokradeni radnik bori SAMOSAKACENJEM. Nemate moralno pravo. Rad u sluzbi stranog faktora vas lisava bilo kakvog argumenta u razgovoru sa Srbima, a pogotovu sa zrtvama terora sirom bivse SFRJ. Kao i sa zrtvama novog terora posle aneksije Kosova. Ili za zrtvama kradje (tranzicije) koje tek pocinju da traze pravdu.

Dosta nam je vasih lazi.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

„Ја сам рођен у Београду, али нисам Београђанин. Ја сам Србин по оцу и мајци…”

Pravi Beogradjanin?

MilojkoTheGreat (srbin u americi)

10. april 2009.

Da li je ikada ovde bio prisutan , komentarisao ili samo gledao jedan PRAVI BEOGRADJANIN ?

Pod ovim pravi podrazumevam ljude kojima su recimo i OTAC i DEDA ili sa majcine strane …rođeni u BEOGRADU ?

Bilo bi interesantno cuti i mišljenje jednog takvog coveka ili žene …ako oni josh uvek postoje…i ako se zamlacuju kao mi na ovakvim mestima .

Vecina onih koje ja znam ovde su „odnekuda“ …kao i ja sam .

Od mojih predaka ni jedan nije rođen u Beogradu , osim od savremenih rodjaka mojih godina .

A ovo sto je sada uzjahalo na pozicije u vlasti…ili je rođeno posle oklupacije Beograda 45 te ili je u njega doslo raznim sistemima i kanalima .

dakle , pravi Beogradjanine/ Beogradjanko , imate cast i reč.

SrboPeuljanac (Sanjar)

10. april 2009.

Ma kakve to ima veze, brate moj…

Ja sam Krajisnik, ali ne bih se majke Srbije ni Beograda odrekao ni za šta.

Takva je, kakva je – moja je.

Al’ dobro, ako ti je bas stalo, evo da onda ne ispadne da miniram temu…

Samo rekoh šta mislim.

Svako dobro…

Todorov10. april 2009.

Ovakve teme obično zaobilazim ali dozvoli jedno pitanje Milojko:
Šta mislis koliko se Srba pre „dede“ rodilo u Beogradu?
Pa Beograd je bio oduvek naseljen raznim okupatorskim zivljem (cinovnici, trgovci, diplomate, zanatlije, vojnici,…) do posle Karadjordja ili čak Kralja Petra I ! Beograd do pre 100 godina jedva da je brojao četvrt milona stanovnika. Beograd, kao i svaki veliki grad u svetu, su izgradili i naselili ljudi iz provincije! Ovo nije ni kompliment ni ismejavanje, ovo je jednostavno pravilo. Ja nemam problem s tim. Kada danas cujes Beogradjane kako argumentuju svojim autenticnim poreklom grada Beograda, svaki stranac bi im se slatko nasmejao. Po tome se pozna seljacki mentalitet;)
Ja nemam nikakve veze sa Beogradom, osim one emocionalno-nacionalne, to je jednostavno moj glavni grad i amin! Kada dodjem u posetu, sve je za mene tako normalno u njemu: dzeparosi, skupoca, napasni trgovci svega i svačega, sirotinja, drogeri, kurve, kriminal, siroke ulice, ponosna arhitekturska zdanja(iako je veci deo unisten kroz razne ratove), najlepse devojke, fakulteti, industrija, hoteli, sav glamur i elegancija! Sve je u redu.

Kroz istoriju najmanje Srba je živelo u Beogradu, ali skoro da i nema Srbina ciji preci nisu ginuli za Beograd!

Dusko_10. april 2009.

Они који се хвале да су рођени Београђани обично немају чиме друго да се похвале. То је нешто за шта они немају никакве заслуге, а само будала може тиме да се хвали.

Не кажем да је бити рођени Београђанин нешто само по себи лоше. Али није ни добро.

Уопште, промашена тема.

Jahac_magle 10. april 2009.

pavlimir_ratnik
(Edukator)

10. april 2009.

„Stari Beogradani su ili cincarskog porekla ili ,jevrejskog,ili od nekog odbeglog “

Ако неко може да ми објасни шта је то „јеврејско“ порекло и како је могуће да постоји нешто као верско порекло?

Вера нема боју крви, а нема ни боју коже ни гене. Вера може да постоји и не мора. Постоји свет и без вере, али не постоји без крви и гена. Крв и гени могу да се наследе, али вера не може. Ако неко тог „јеврејског порекла“ добије дете које неко други преузме да одгаја, то дете никада неће знати да је „јеврејског порекла“. Ако нека породица преузме да одгаја дете из Вијетнама, то дете ће увек изгледати другачије од људи који га одгајају.

Дакле, када неко каже „јеврејски народ“ или „јеврејско порекло“, ја схватам да је та особа у проблему да схвати основне појмове да би могла квалитетно да разговара. Ако грађевински инжењер не зна да су 1 и 1 једнако 2, онда нема потребе ни да прича о било каквој градњи.

За крај, рашчлани да ли је јеврејство вера или нација па се јави да даље причамо…

Има онај Оксфорд што тврди да се јавља из Русије. И он каже: жена ми је Рускиња, не јеврејкА.

И он јадан меша бабе и жабе као и ти…

Душко, ја сам рођен у Београду, али нисам Београђанин. Ја сам Србин по оцу и мајци…

Beli_Tigar
(Centarfor)

„Moji su seljaci 8000 godina!
Koja gospodska loza!“

Твоји су по карактеру били господа, а по занимању сељаци.

Ти си по занимању господин, а по карактеру сељак…

Aristokrat (unuk narodnog neprijatelja)

Ja sam beogradjanin četvrto koleno. Deda i po ocu i po majci kraljevi generali. Šta da vam kažem, sa dva meseca zivota sam bio izbacen iz našeg petosobnog stana u samom centru Beograda, kod Londona, blizu Generalstaba, samo zato što mi se deda nije iz zarobljenistva u Nemackoj – Osnabrik vratio u Beograd (gde bi bio istog momenta streljan) već je otisao za Englesku sa kanadskim trupama koje su oslobodile taj logor. Smestili su nas u jedan zajednicki stan koji je istina bio u centru Beograda, ali sa još dve porodice u njemu. U nas petosoban stan uselio se tadasnji direktor „Prve brazde“ … Kod moga oca su godinama dolazili Rankovicevi udbasi i odlazili sa njim u sobu da nasamo razgovaraju, odnosno kako je to moj otac govorio, da ga prevaspitavaju, jer moj otac je imao dugacak jezik, jer su ga stvarno te komunjare nervirale. Pošto su mu stalno bili za petama gde god je poceo da radi, a radio je u spoljnoj trgovini, imao je ekonomski fakultet i govorio je tri svetska jezika (na ucenje jezika se pre rata veoma mnogo polagalo pa su moj deda i baba mom ocu uzimali casove jezika, a baba je govorila nemacki i francuski pa je on pored nje ta dva jezika veoma dobro usavrsio). Kao takav skolovan covek dobijao je dobra mesta u spoljnotrgovinskim firmama ali posle nepunih godinu dana jednostavno ga sklone sa tih mesta koja su bila sefovska i stave ga negde za poslednjeg referenta, i to bez ikakvog obrazlozenja. Tako je bilo 7-8 puta i na kraju je mom ocu pukao film i čim je pao Rankovic i čim je mogao da dobije svoj pasos (a dotle ga nije imao, tj. nije mogao da ga dobije) on je otisao kod dede u Englesku. Tamo je živeo i radio, a moja majka nije htela da ide, ona je isto radila u spoljnoj trgovini, ali ona nije se gurala na sefovska mesta i nju nisu mnogo maltretirali.

Inače šta da vam kažem o pravim beogradjanima. To su danas ljudi koji ne umeju da se bore za svoja prava sa ovim dripcima. Ako ih pomere sa radnog mesta oni jednostavno ne umeju da se bune, da idu da moljakaju, tako to prihvataju i cute. Druže se međusobno, uglavnom su moji najbolji drugovi sinovi i unuci moga oca i majke i moga dede i babe. Uredni su, doterani su, ali nisu ekstravagantni, mada drže do finog oblacenja, a jedna mi je komsinica rekla nedavno nešto u stilu, pa šta ovi predratni izigravaju, šta nose cipele na stikle kada idu na pijacu, sto stalno idu kod frizera i tako te slične stvari. Ja sam joj rekao, gospodjo oni su takvi i drukciji ne umeju da budu. Moja je majka na primer poslednji dinar od penzije davala da ode kod frizera. Inače cuvaju svoj stari namestaj, svoje porcelane, i tako te neke stvari koje za njih predstavljaju uspomene. Neki su se oslobodili sustanara (koji su ili pomrli ili dobili vece stanove od svojih firmi pa otisli) i otkupili su te stanove a neki još uvek se akaju sa po nekim sustanarom u delovima stana pretrpani svojim predratnim namestajem koga se ni po koju cemu ne bi odvojili. Inače, u svakom tom zajednickom stanu u koje su nas smestali, bio je jedan stanar dousnik Udbe. Tako u nasem tom zajednickom stanu bila je jedna žena Slovenka, navodno neka profesorka, mada je moj otac stalno govorio da je ona pre rata bila sluzavka, i ona je kontrolisala uvek ko dolazi kod koga u posetu. Tako kada sam ja bio klinac, igram se napolju i onda malo malo pa zvonim kuci da pijem vode, jer smo jurcali i često ozednimo. A na vratima su bila tri zvoncete. Pa onda pored zvonceta piše na primer za moju porodicu „zvoni dva puta“, za onu drugu „zvoni jedanput“ itd, i ja kad god dodjem iz dvorista i zvonim da pijem vode ili da uzmem nešto, ova žena spijunka otvori svoja vrata ( a njena vrata su gledala pravo na ulazna vrata) i stane lepo na svoja vrata okrenuta prema hodniku i prema ulaznim vratima da bi videla ko to kod nas dolazi. I onda kad vidi da sam ja po peti put dosao ona promrmlja nešto negodojuci jer mora uvek da ustane i da otvori vrata da dobro pogleda ko dolazi, naravno da bi javila tamo gde treba. Oni se uopste nisu krili, otvoreno su spijunirali, tj. nisu provirivali iz svojih vrata već izadju i stanu na spram tebe i bulje otvoreno. Znam da je baba često znala da se okrene prema njoj i da joj kaže „pa zar bas svaki put moras da gledaš“, a ona ništa, cuti ništa ne govori. Tako je bilo kod svih tih porodica. Jedan nas prijatelj isto je imao sustanara koji je isto izlazio iz svog stana kad god neko zazvoni kod ovog našeg prijatelja. I secam se bio sam decko, i dodjemo na slavu kod tog prijatelja moga oca, i uvek ovaj njegov sustanar izadje iz svog dela stana i blene u nas koji ulazimo. I ja se secam jednom kažem „pa sto ovaj covek gleda u nas“, a nas prijatelj kaže, pusti sine, to je stoka. I mi smo tog njegovog sustanara zapamtili kao da se stvarno zove stoka, i secam se jednom me majka zove telefonom i kaže mi „znaš šta je novo, umro Rakin stoka, sad će Raka da se proširi u stanu“, a stan mu je bio ogroman 200 kvadrata, ali Raka siromah kad je „stoka“ umro imao je blizu 80 godina i nije se uopste proširivao u taj deo stana već su te sobe stajale tako prazne. Cerka mu je živela u Americi, i on nije imao snage da tu nešto namesta te sobe. Ja sam jednom dosao da vidim taj deo stana, i vidim cika Raka star, sobe prazne, bas tuzno je bilo. Posle dve tri godine cika Raka je umro.

Tako je to bilo. Eto, vratili ste me malo u detinjstvo. Inače niko od tih porodica nije ni u kakvim strankama, dosta ima lekara među njima, ima onih koji su arhitekte (ima ih bas dosta arhitekata), ovi mladji su sada elektroinzenjeri, dosta njih je islo da studira prirodne nauke, a manje njih je islo na prava i ekonomiju (mada je bilo i advokata), jer su znali da sa pravima i ekonomijom nema im mesta kod komunista.

Donnie_Darko (cekam)

10. april 2009.

Aristokrat
(unuk narodnog neprijatelja)10. april 2009.
——————————

Hvala ti sto si svoju pricu podijelio sa nama.

Moji su (davni) preci iz Sarajeva, i dozivjeli su vrlo sličnu sudbinu, i sada, poslije ovog rata, vise nikog mog nema tamo, osim jedne stare i bolesne tete. A šta ćeš :(

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Тако се калило наше ново друштво које нас је од некада радно-вредног народа створило масе занесењака који би радије гладовали у граду и хладу

baresh (zanatlija)

30. mart 2009.

..

Овако нешто памтим када се калило наше ново друштво. Било је то педесетих минулог века, када су сатирали „кулака“ (читај сељака) који је служио као симбол поруге (сељачина) пружајући најжешћи отпор насиљу тадашњег времена.

Мој најстарији брат преко ноћи постаје скојевац и добија посао у државној служби. Потом се жени и ствара породицу. Највећи део прихода за опстанак, била је храна по коју је долазио сваких седам дана на бициклу.

Варошица у којој је радио, била је неких 20-ак км. од села, па му мајка спреми: пасуљ, кромпир, јаја, суво месо, пекмеза, ракије…и да не набрајам, а он никада да донесе ни паковање кафе или било чега у знак пажње.Када је почео правити кућу, мајка на пијаци нешто прода и да му новаца, а он јој и негледајући је прокоментарише: зар само оволико?

Мајка каже: немам више, ниси ти САМ. А нас било петоро деце…!

Тако се калило наше ново друштво које нас је од некада радно-вредног народа створила масе занесењака који би радије гладовали у граду и хладу. А тек како је људска машта узнапредовала кад се почело одлазити у З.Европу, тј.печалбу, а потом у трајно исељење, да не помињемо. Бата Иранац описује нас општенито (генерално) па према томе не бих рекао да си неки од ређих изузетака, судечи по твојим коментарима.

П.С. пре неколико година приликом посете завичају, снимио сам на траку са једне градске зграде овакав графит: „Боље динар у хладу него два на раду„. Када сам опет ишао прошле године, исти графит и даље постоји.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Па наши људи мисле ако прихвате туђе обичаје и културу да су културни а у ствари не знају да у Европи се највише цени и поштује баш та различитост у језику

potok (profi vozac)
18. decembar 2007.

a evo nekih pravih srpskih reci koje smo mi zamenili turcizmima germanizmima, i drugim tudjicama

Srpski Turski
vratnica – kapija
dvoriste – avlija
dimnjak – odzak
vreca – dzak
put – drum
most – cuprija itd.
besplatno – dzabe

Srpski Nemacki (germanski)
zanimljivo – interesantno
tacka – punkt
besplatno -gratis
snizenje- akcija(akcion)
unazad – rikverc
zavrtanj -sraf
uredjaj(naprava)-Masina

Srpski Italijanski

shvatas – kapiras

A o novim engleskim recima moglo bi da se pise cela jedna knjiga. Ovako ni jedan narod ne omalovazava svoj jezik kao Srbi. Ako ovako nastavimo da ubacamo tudje reci za nekoliko generacija potpuno ce da izgubimo svoj jezik. Zalosno je sto niko odgovoran u ovoj zemlji nista ne preduzima vec nemo posmatra nestanak sopstvenog jezika,a toboze puna su im usta nacionalnog interesa. Ako uopste znaju sta to znaci.

Kod nas treba u skoli da se uvede predmet gde ce da se izucava o patriotizmu identitetu o razlikama medju narodima, o kulturi i o svemu sto je vezano za jedan narod i drzavu.

Pa nasi ljudi misle ako prihvate tudje obicaje i kulturu da su kulturni a u stvari neznaju da u Evropi se naj vise ceni i postuje bas ta razlicitost u jeziku, pismu,mentalitetu, i uopste kulturi. Pa Evropska unija pociva na tome.

У ствари то је лаж и самообмана да се може живети без рада и безати од самих себе, своје вере, корена и традиције

Serbian Dalailama – 9. avgust 2007.

Primecujem dve grupacije ljudi na ovim diskusijama. Prva grupa ljudi su pozitivni prema zivotu i gledaju napred, oni grabe i vide svaku promenu u drustvu, u sredini u kojoj žive dok druga grupacija stanovnistva su skroz pesimisti, depresivni i negativni, samo sto živi ne legnu u sanduke, oni su se već bez borbe unapred predali i samo kukaju li kukaju povazdan da su im livade krive i reke prave.

Ova druga grupacija smatra kukanje kao stalan posao i smenu od 07-17 casova. Postoje optimisti i pesimisti, ovi pesimisti iz Srbije stalno kukaju kako im ništa ne valje po Srbiji, ovi sa Zapada ne mogu ovde da se zadovolje gostoprimstvom i standardom koji su dobili pa je nastala neka depresivna diskusija koja se proteze na svim postovima. Niko više ne razmenjuje pozitivne vesti i na obe strane već se vodi neka leva unakrsna vredjanja nas ovamo i njih tamo.

Narod ne može da se smiri psihicno već dolazi ovde i leci svoje komplekse jedni prema drugima. Svako gleda sebe u ogledalo ali niko neće da prizna gorku istinu da je život svuda tezak. No ljudi kao ljudi žive u iluzijama i Holivudskim filmovima da je zivot tamo daleko preko bare mnogo laksi nego kuci. U stvari to je laz i samoobmana da se može živeti bez rada i bezati od samih sebe, svoje vere, korena i tradicije.

Sve se može kad se hoće, umesto da se dalje svadjamo i delimo na 2000-3000 Srba bolje bi nam bilo da se zbijemo i pomognemo da nasa srbija bude moderna evropska država i da svako od nas ide ulicom pognute glave kao Srbin. Lececi frustracije i dusevna nezadovoljstva nas ovde i njih tamo samo ćemo zavrsiti kolektivno na nekim psihijatrijama odlepljeni i na tabletama za zivce i psihu. Najbolje bi bilo da se svi malo opustimo i da pustimo neke stvari na miru ako već znamo da ne možemo ceo svet da promenimo i kontrolisemo u saci.

Oni sto su dole neka hrabro grabe napred, jebiga ne može se preko noći postici plata i standard od 2000. evra ali može se docekati bolje sutra za nasu decu. Oni sto su dosli preko bare najbolje je da prihvate ove zemlje takve kakve su da opet ne bi zavrsili zivot mladi i odlepljnei po psihitrijama. Život u tuđini, izolovan od drustva, slabi izlasci i kontakti, mrznja prema sredini i Zapadu lako može da oboli coveka od psihicne paranoje, da pocnes da sumnjas u svakoga oko sebe, to ne vodi ničemu.

Bolje bi bilo da pomognemo da se naša sela razviju i modernizuju kao i svako evrposko selo i da se niko ne stidi svojih korena i seljaka.
daj da skinemo predrasude koje nas koce i da mislimo malo drugacije.
Dalje svaka frustracija ljudi, vredjanje i loše ponasanje na poslu i salteru je licna frustracija i ljutnja uperena prema samima sebi.

Hoćemo li napred ili unazad sa pamecu i psihom. Ja sam čuo od ljudi koji su bili dole da polako ali sigurno zemlja ide u dobrom smeru, ne može preko noći ali biće nešto od nas… Najbolje da se latimo posla i zavrnemo rukave i da nešto pametno uradimo umsto da se svadjamo i dalje tonemo..
pozdrav!!

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)

У исто време није их стид да „скокну до села по сир и месо“

Serbian Dalailama
03. avgust 2007.

… Kad ćemo da budemo na nivou ljubaznosti i usluge kao taj veliki svet? Nikad!
Jedino sto možemo da se svadjamo i pametujemo ko je bolji kuronja i veci Srbin mi preko bare ili oni dole. Zar vi ne vidite kako mi dangubimo ovde i mlatimo praznu slamu? Dok se cela Evropa ekonomski bogati mi se i dalje delimo na 2000-3000 vrste Srba i imamo u narodu bar 2000 predrasuda od gradjana-seljaka, skolovanih-neskolovanih.
Kad ćemo mi da izbacimo te predrasude. Nas će i dalje taj Zapad da zavadja i da uzimaju kajmak a mi ćemo i dalje da se svadjamo i delimo. Balkan je to prokleta sredina.. Oni znaju unapred da smo mi mentoli i plitke duse, oni su sve proracunali da nas opet za…u, kao i uvek u istoriji, a oni će danas pomire i uzmu kajmak..
Kod nas niko nikoga ne postuje, niko nikoga strucno ne zarezuje sto ove diskusije pokazuju, budi ti ovde koliko hoćeš pametan,vredan i posten uvek će neko da ti nalepi etiketu na ledja da si budala i kreten. Kod nas je uvek pametan proglasavan za budalu a budala je unapredjen u gazdu i tako u krug. Svi to vide i beze od toga.
Ostali dodju ovde, isprazne se malo i idu dalje.. Treba da umre bar 10 generacija da mi napredujemo malo, ko zna dokle će druge zemlje da stignu tada..

Ma hajde ljudi šta vam je to neko samo provocira ljude i to namerno samo da bi nam/vam se podsmevao na ovim diskusijama. Nismo ti mi neki složan narod pa da možeš nekome da otvoris svoju dusu ili ispovedis srce. Ti ljudi i nisu Srbi sto vise na ovim diskusijama a i ako su Srbi samo cekaju ovde kao gladni kerovi da cuju nešto i to ih odusevljava. To vam je otprilike balkanska jeftina filozofija:
„Bas mi je lepo da komsiji crkne krava ili bas mi je milo da čujem kako se moj bliznji pati“. Ti ljudi ili ta omladina to su vam sve urođene kukavice, neće sam da se otkrije ili da otkrije svoje srce ali mu je lepo da dodje ovde i opljuje drugoga. Ja sam sam bio velika budala pa sam u početku mislio da ovde dolazi ozbiljan narod.

Kad se meni javi neki slinavi deckic zove se Max Bunker i svasta me opljuje kao poslednju krpu. Pa šta ja koji živim svoj zivot castan i posten preko bare da dodjem ovde radi lepog druzenja i da me neki tamo mangupcic ili mamin sin izvredja koji ceo dan sedi po kaficima uzaludno. Šta ta deca iz Beograda znaju dalje od nosa? Mama i tata ga hrane, oblace, maze i paze i sad dosao tip da vredja mene preko bare. Preporucio bih svim ozbiljnim i sklovanim ljudima sa Zapada da izbegavaju ovakve provokativne teme jer neko leci svoje komplekse ovde namerno vas provocirajuci i oni se potajno smeju.

Kako ih nije sramota da stalno vrte te iste teme, bar da su vam prijatelji ili casni ljudi. Ovo vam je sve nezaposlena balkanska druzina ili omladina koju roditelji izdržavaju. Oni sve pišu i pamte o vama, to im je dusevna hrana.. Gluposti… ili bullshit.. Sve se vredja od velikana, politicara, izbeglica, ljudi sa Kosova itd. jedan nizak nivo svesti ljudi… Ma bezi i ne okreci se sine..

Buda Ovsiste
03. avgust 2007.

Slazem se sa tobom burazeru. Dosavsi na ovu diskusiju primetio sam da postoji grupa predvodjena Radnickim koji su „rođeni na asfaltu“ i brane Kragujevac od svake suse makar ona bila rođena u Topoli. Ej bre, pa gde u Sumadiji imaš „asfalt“ za kojim ovi zude? Možda u Beogradu. U isto vreme nije ih stid da „skoknu do sela po sir i meso„. Moja tetka ih zove „curulasi“. Kaže, kad je pocela kriza i najveca „gospoda“ se setila da ima nekog u selu. I da vidis, ranije ih bilo sramota od sumadijskih opanaka, a sad svaki curule u gepek pa pravo u selo. Neće da prljaju cipele.  …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)