Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Опада број ђака а повећава се број наставника

Posted in друштво by Соларић on 12 јануара, 2009

Опада број ђака, али не и наставника

Синдикалци страхују да је око 16.000 просветара вишак, министар тврди да отпуштања неће бити

Александра Бркић

[објављено: 11/01/2009]

Arsenije Carnojevic, 11/01/2009

Tri hiljade radnika iz proizvodnih preduzeća ostalo je bez posla a koliko će još njih ostati u ovoj godini niko ne zna, važno je da niko od prosvetnih radnika, radnika u laokalnim samoupravama, bankama, osiguravajućim društvima, pošti ne ostani bez posla a koje su zaposlile stranke kako koja dođe na vlast od 2000.godine.

Navešću primer jedne škole u Leskovcu, koja je 2000.g. imala 41 upošljenika, a danas ima oko 100 upošljenika, a broj djaka je prepolovljen. Gde tu ima logike. Naslov bi trebao da glasi  „Opada broj djaka a povećava se broj nastavnika“.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Русима је више него очигледно досадило то украјинско „крадуцкање“ па су заврнули славине

Posted in Чворак, геополитика, економија, политика by Соларић on 12 јануара, 2009

Гасна геополитика

Најновији гасни заплет између Русије и Украјине, који се, изгледа, приводи крају, овога пута би, за разлику од њихових ранијих неспоразума истим поводом, могао да има и неке трајније последице, па и оне на које актери нису рачунали.

Милан Мишић

[објављено: 09/01/2009]

Cvorak , 10/01/2009,

Ad Hoc napisan tekst. EU u toj igri macke i misa bas i nema puno izbora. Osim Britanije, Holandije i Norveske, zemalja koje rasplozau zavidnim zalihama prirodnog gasa svi drugi trenutno veoma zavise i zavisice jos vise u buducnosti. Rast indistrije i broja stanovnika podrazumeva i vecu potraznju za energentima i njihovim izvorima kojih je sve manje.

Pod tim energentima mozemo veoma uskoro smatrati i cistu pijacu vodu i zdravu hranu. Ova ujdurma oko tranzita gasa kroz Ukrajinu ima samo jedna izvor. Tesku i gotovu bankrot ekonomsku situaciju Ukrajine. I tamo se kao i u Srbiji non-stop melje o EU i NATO ali je zemlja jednostavno bred samim bankrotom. Ostanak ovih na vlasti garantuj jeftina cena gasa a kada nemaju para da plate taj gas oni kradu onaj koji je namenjen EU i zemljama juga evrope.

Rusima je vise nego ocigledno dosadilo to ukrajinsko „kraduckanje“ pa su zavrnuli slavine. Brane ljudi hleb od koga zive. I ta prica oko tog Nabuka. Od tog posla nema nista jer da je bilo sta imalo vec bi nesto po tom pitanju pocli da rade a nista nisu uradili osim sto imaju ideju i ime gasovoda. Da li vas treba podsetiti kolika je potrosnja energenata u Indiji i Kini? Rusi mogu sav svoj proizvodni kapacitet da preusmere ka njima i da ne trepnu i da nikakvih problema oko plcanja nemaju jer Kina ionako ne zna sta ce sa svojim rezervama. Ne ulaze im se vise u fed akcije. Problem koji EU, Ukrajina i pojedini na jugo-istoku Еvrope imaju je taj da imaju poteskoca da shvate tezinu vaznosti Rusije i to one vaznosti koja nema veze sa idelogijom i ljudskim pravima vec sa onim sto zivot znaci. Bukvalno. Gasom i naftom.

Partnerski odnosi izmedju zemalja pocinju sa ekonomijom i zemlje koje su jednostavno upucene jedne na druge razvijaju i svakakve druge odnose. Ne znam koliko ovo ima veze sa danasnom situacijom oko gasa ali evo cinjenice.Ugovorom iz Versaja Nemcima je bilo zabranjeno da imaju tenkove. Tako da su nemacke tenkovske posade trenirale kod Sovjeta. Do samog pocetka II svetskog rata nemacki Werhmacht je svoje tenkovske posade trenirao na terenima i u tenkovima sovjetske vojske. To su ona vremena Molotova, Ribentropa i Cemberlena. …

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Ако хоћете да чујете невиђену глупост, питајте људе на Западу шта мисле о Русији

Posted in геополитика, друштво, економија, медији by Соларић on 10 јануара, 2009

Криза под гасом

Ни 24 сата није требало да прође па да живот поново демантује једног од српских званичника. Још се ни олово није осушило на новинској хартији са изјавом генералног директора „Србија гаса” Душана Бајатовића „да за сада нема разлога за бригу”, а Србија је почела да се тресе од зиме јер је пресушио гасовод из Русије.

Миша Бркић

[објављено: 07/01/2009]

ilajdza amerikanac, 08/01/2009,

U jednoj svojoj izjavi za zapadne medije, slavni ruski umetnik Ilja Glazunov, na pitanje novinara sta misli o zapadnoj javnosti i njenoj eliti, je rekao …ako hocete da cujete nevidjenu glupost, pitajte ljude na Zapadu sta misle o Rusiji; ovo se dogodilo u vreme Jeljcina.

Na zalost postojanje trajanja osecaja visokog nivoa diskvalifikacije jedne velike nacije sa svim svojim vrednostima, tradicijom, kulturom, geopolitickim vaznostima i znacenjima, energetskim potencijalima i resursima, nastavljaju se nesmetanom zestinom.

Ovo se pre svega odnosi na „strasnu bestiju (javno mnjenje po Comskom), ali nikako na finansijsko-biznis zajednicu Zapada koja sasvim dobro uocava drasticne razlike postojanja SSSR i danasnje Rusuje, koja apsolutno nema nikakve veze iz vremena „crvenog djavola Istoka“.

Dakle, samo je mali broj poslovne elite Zapada uspeo da partnerski shvati velicinu i znacaj i pravi smisao saradnje s politcko ekonomski edefinisanom Rusijom Putina i Medvedeva.

Zato nije ni cudo sto se autor, boraveci i radeci na ovim prostorima, a idejno poklonik doktrine neoliberalnog nihilizma, uklapa u zapadni forma mentis, kao totalno neobjektivan ekonomski analiticar (Vocie of America) koristi krajnje karikaturalnim stilom izvestavanja (i ne samo u ovom tekstu) za jednog „dobrog poznavaoca prilika“.

Autor se mnogo ne uzbudjuje sto su mu clanci sa veoma niskim nivom objasnjavackih vrednosti lisenih svih predpostavki cinjenicnih potvrda.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Народну вољу је најлакше извргнути тако што се народу убије воља

Posted in Србија, друштво, економија, политика, тајна удружења by Соларић on 10 јануара, 2009

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]


Dimitrije logdanov, 08/01/2008

I opet cemo cekati da se iz kupusa rodi nova elita koja ce da povede nas, ovce u tor koji je eufemisticki nazvan „svetla buducnost“. Ne sporim analizu 2008 i analizu „suverenista“ i „unionista“ iako se duboko protivim podeli oligarhije na bilo kakve frakcije, jer svaka podela ima za cilj da nam zamaze oci.

Ne trebaju nama Supermeni, Soloni, Solomoni i slicni. Moramo prestati da polazimo od pretpostavke: da je narod los, da mu se mora nesto objasniti, da mora narod da shvati, da ima lidere. Svi ovi stereotipi su metod prljavog specijalnog rata koji ima za cilj da zanemari volju naroda. Jer je narodnu volju najlakse izvrgnuti tako sto se narudu ubije volja.

Prvo: Demokratija nije nesto sto se uci. Ona se upraznjava. Narodni poslanik bi trebalo da bude onaj kojeg je narod poslao u skupstinu. Vlada bi trebalo da bude izvrsna vlast skupstine. Narod BIRA poslanike, a POSLANICI BIRAJU vladu. Poslanici bi trebalo da budu odgovorni biracima. Birači bi trebalo da budu vlasnici mandata poslanika.

U SFRJ narod je na izborima birao jednu partiju, a ona je delegirala svoje clanove u skupstinu. Danas, ta partija je pocepana na vise frakcija, a mi opet na izborima zaokruzimo za koju frakciju navijamo, da bi cela bivsa SKJ, odnosno sve njene danasnje frakcije, delegirale svoje clanove po proporciji.

Drugo: cela Srbija je jedna izborna jedinica sa cenzusom od 5%, sto iznosi oko 300000 glasova. U praksi to znaci da VI ili ja ne mozemo da se kandidujemo da predstavljamo ljude svoje opstine kao nestranacke licnosti, jer nikada ne mozemo preci cenzus. Nama je izbornim zakonom oduzeta komponenta birackog prava, tj. pravo da budemo birani.

Trece: Jedino resenje vidim u tome da se izborimo za sistem u kojem ce „osrednji“ pojedinci moci da vode iole stabilnu politiku. Ako uspemo da nametnemo većinski izborni sistem (po kojem se bira jedan covek imenom i prezimenom), ako potom izaberemo coveka kojeg poznajemo, i ako on nije obavezno clan neke partije, ako mozemo da komuniciramo s njim u toku mandata, imamo dobar sistem. Tada vise necemo morati da se ponasamo kao narodni ucitelji koji drzimo lekcije tupavom narodu. I mi smo narod. Ja necu da meni neko drzi lekcije iz demokratije ili evrope, ili kapitalizma ili ovog ili onog. Za razliku od svih ostalih naroda na svetu koji su pola dobri pola losi, nas narod ima 50% vrlina a 50% mana. Ne govorim o narod kao zbiru. Svaki pripadnik svakog naroda je takav. Drugaciji pogled na nas same je uvek propaganda i manipulacija.

Zato se moramo boriti protiv „neprijateljske“ propagande. Kazem „neprijateljske“ zato sto je „njima“ (oligarsima) cilj samo jedan, a to je da nas pretvore u robove. Njihove metode su proste ali uporne. Ubedjuju nas da smo los narod, da ne znamo nista, da smo nekulturni i naravno, najvaznije, da uzimamo kredite za neproizvodne svrhe. Uzeti kredit za stan vodi u ropstvo. Kredit za kola vodi u ropstvo. Kredit za letovanje vodi u ropstvo. Kredit za pokretanje proizvodnje u preduzecu je OK.

U nasoj zemlji na vlasti je multinacionalna bankarska oligarhija koja ima vecu lojalnost prema svojoj banci nego prema svojoj zemlji. Primera radi, verovatno se malo ko seca Dzefrija Saksa. Bio je kreator reformi Ante Markovica, poljske tranzicije i ruske tranzicije. Rusi su ga oterali. I njega i njegovog pomocnika Božidara Đelića. Boza je posle tvrdio da ce Rusi zbog toga propasti. Hvalio je Poljake (koji su postali clan EU i nista) zbog njihove predanosti reformama. Boza je istovremeno jedan od 100 evropskih lidera (po casopisu ekonomist za 2004) i potpredsednik nase vlade i bankar. Kome je lojalan?

S druge strane nasa ekonomija ne moze da se razvija jer mora da odrzava ogromni partijski sistem. To je pravi uzrok nase krize jos pre svetske krize. Partijski ljudi su delegirani u skupstinu. Oni se ne dogovaraju o vladi – dogovaraju se partije. Partijski delegati u skupstini ne mare za raspravu. Oni vec znaju za sta treba da glasaju – rekla im je partija. Partijski ljudi sede u javnim preduzecima. Oni ne mare sto ta preduzeca imaju monopol (kao NIS). Ekstraprofit tih preduzeca preusmerava se u partijske kase.

Partije su u nasoj zemlji jedina preduzeca koja nista ne proizvode, a zaposleni imaju ogromna i stabilna primanja. Oni ne strajkuju. Oni ne traze povisicu. Prosto je izglasaju. Nasa borba mora biti usmerena na odbranu naseg osnovnog birackog prava. Tek kada budemo mogli da budemo birani, necemo imati elitu. Kad ne bude elite, imacemo demokratiju. Kad budemo imali demokratiju, imacemo sistem u kome ce svako moci da nadje sebe i pored korupcije i svih zloupotreba.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Потребно је поновно успостављање морала и система вредности

Posted in Србија, друштво, политика by Соларић on 10 јануара, 2009

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Млади Џедај, 08/01/2009,

Мислим да нисте у праву кад очекујете нешто од власти – наши политичари су корумпирани извршиоци наређења домаћих и страних магната и обавештајних служби и ту се неће променити ништа ни у 2009. Подела на унионисте и суверенисте је вештачка, они су у суштини исто.

Они своје политичке идеје стварно не заступају, што је очито из њихове недоследности, демагогије и лакоће мењања дресова. Нема ту „сазревања власти“, то је само група људи вођена личним интересом.

Напротив, потребно је „сазревање народа“, како сте такође назначили, кад сте рекли „шта може неко да уради за земљу без надокнаде“. Потребно је поновно успостављање морала и система вредности. Ако би сваки појединац у друштву био свестан шта је добро а шта није, и био спреман то да брани, то би имало два добра ефекта:

(1) међуљудски односи би били бољи на свим нивоима и

(2) власт би била контролисана од свог народа.

Сами избори нису довољни као средство контроле власти, потребно је нешто више. Већ сада је уочљиво отуђење власти (тј. елите, која се дели на власт и опозицију) од народа. Изабрани представници не раде оно за шта су изабрани, него свој привилегован положај користе за лично богаћење, а одлуке које доносе нису у интересу народа већ разних интересних група. У време монархије, од личности краља је зависила судбина земље, па ако је краљ добар, земља је просперирала, ако није, онда је назадовала.

Овај наш систем је базиран на негативној селекцији где само најгори испливавају на врх јер су за то потребне најгоре људске особине: себичност, превртљивост, лицемерство, демагогија.

У монархији је макар случајно земља могла да има доброг владара, док је у овом систему је то апсолутно немогуће, чак ни случајно.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Србија не мари за државу и остварење државности

Posted in Србија, друштво, економија, политика by Соларић on 10 јануара, 2009

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Srboljub Savic, 08/01/2009,

Kratka analiza proslogodisnjeg „zemljotresenija“ i post potresa je tacan prikaz. Srbija ne mari za drzavu i ostvarenje drzavnosti, sto cudi, samo ako zaboravimo da su sve republike bivse Juge, gradile drzave od 1974, sem Srbije.

Cak ni Kostunica nije uspeo da izazove dovoljan osecaj za stvaranje drzave i politicki sistem parlamentarne demokratije. Prosle godine (a nista sse ne menja ni ove), „multi- partijski“ („prodavan“ kao jedini put u demokratiju i srecu) sistem je delovao kao nedefinisana fudbalska liga.

Nekoliko termina (praznih)- floskula, narod je malo uz pritajenu sumnju, ipak prihvatio, kao i svojevremeno „socijalizam“, „drustveno“, … Posle bezbrojnih tragedija – gradjanskog rata, bombardovanja, organizova- nih (jos teze i gore, jer su ih odobrili drzavni organi) pljacki – jednostrano blokiranje (arogantno nipodastavanje ugovora) devizne stednje, dirigovane inflacije i „piramidalne“ kradje, narod je lako prihvatao svaku novu prevaru.

Tako su prihvacene sve partije „zvucnih“ naziva (ma koliko bile lazne ili smesne „etikete“), „kapitalizam“ (bez kapitala ili sa nesto pokradenih ili „ujdurisanih“ para), „privatizacija“ („svoj na svome“-odmah postajemo svi bogati i srecni), „drustveno-komunisticki uzas“ ( nije bitno sto je i to bilo lazno).

Vodje i medijski istaknute clanove partija proglasavamo elitom (nazalost i g. Antonic). Doduse, ako se elita meri po ceni automobila (pre svega-dzipova) i odela (kako bi nesto i bila, ako ne „markirana“, a nema veze ako su „sanirana“). Ni nova Vlada nije poboljsala organizaciju upravljanja drzavom, pa tako imamo visak od najmanje 3-4 ministarstva, da ne govorimo o nekima ciji se naziv tesko moze suvislo prevesti na neki strani jezik, a jos teze objasniti nadleznost.

Cak i kad MMF (poznat po „sredjivanju“) upozorava na visoku zajednicku potrosnju, preko „medija“ nam dolaze tumacenja o platama radnika i penzijama. “ …

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Критизерство – још једна лоша српска особина

Posted in друштво, политика by Соларић on 10 јануара, 2009

Велики по туђем иметку

Још ређе је питање зашто се помоћ тражи од државе када су за њу отимачи генерацијског рада Србије – од Мишковића, Костића, Ђунића, Влаховића говорили да је држава непотребан и лош управљач. Или ће влада да плати или ће отпуштања почети, тако ће Мишковић који је завладао на тржишту од осам милиона људи са својих двадесет хиљада запослених наставити да уцењује државу.

Александар Вулин

[објављено: 08/01/2009]

drago.ca , 09/01/2009,

@Miloš Kikić i ostali. Pustite bre coveka na miru sa svojim kritizerstvom. Jos jedna losa srpska osobina. Kad god se nesto proba uraditi onda odmah nadjete sto razloga zasto to ne treba uraditi: ili vam se ne svidja taj sto je predlozio, ili je to neizvodivo, ili da je dobro to bi vec neko dosad uradio, ili da nema resursa, ili da nema vremena, ili treba sacekati da to neko drugi proba da vidimo da li to uopste vredi pocinjati, ili cekate Godoa (EU), ili…

Daj bre radite nesto ili ako ne radite, pustite druge da na miru rade. Znate li zasto su ljudi na Zapadu uspesni? Zato sto se ne boje izazova i zato sto veruju da ako uporno rade moraju da uspeju, kad-tad.

Neuspeh ne moze da ih pokoleba. Naprotiv, veruju da su stekli jos jedno iskustvo koje ce im pomoci da uspeju na sledecem projektu/poslu. Sta god da je Vulin bio pre, ovo sto pise je vrlo hrabro i ne donosi mu prijatelje.

Koliko vas je spremno da u svom zatvorenom krugu digne glas protiv bezakonja a kamoli javno kada to moze da ima posledica?

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

У овој фази балон је почео да пуца јер глобалисти нису успели да интегришу свет у један јединствени систем

Posted in економија by Соларић on 10 јануара, 2009

Привреда тражи стабилан динар и да се држава задужи

Од државе се тражи, како сазнаје „Политика“, да пронађе мере којима би подстицала потрошњу, јер тренутно има банака које би и одобравале кредите привреди, али фирме страхују од узимања банкарских зајмова, јер робу коју произведу немају коме да продају

Весна Јеличић – Миша Бркић

[објављено: 10/01/2009]

Vladimir , 10/01/2009,

@Bianca – Po ovoj vašoj reakciji stekao sam utisak da vi baš i niste upoznati sa samim fundamentom globalne ekonomije. Čudite se kako ljudi predlažu zaduživanje da bi se “podstakla” privreda. Pa gospodjo, ovo je sasvim normalno razmišljanje ljudi kojima je medijski kontrolisana ekonomija isprala mozak i ubedila ih da je potrošnja zamajac razvoja. Ovo je tačno ako gospodari piramidalnog balona imaju nameru da beskonačno “finansiraju“ (čitaj štampaju novac bez pokrića) privredu.

Medjutim kad balon pukne, kao sad, onda se piramida urušava. Sistem je u svom jezgru ono što na zapadu zovu “Ponzi Scheme” a mi to znamo kao Dafina i Jezda ekonomija. Zaduživanje je neophodno da bi se ovde stvorio “nov novac” sa kojim se na zapadu plaćaju stari dugovi, i tako u nedogled. Medjutim ovaj sistem ima svoj matematički i resursni limit.

U ovoj fazi balon je počeo da puca jer globalisti nisu uspeli da integrišu svet u jedan jedinstveni sistem, nemaju novih dugovnih-konzumera (robova), a domaći su već prezaduženi. Istočne sile (Kina, Rusija…) su im stavile granicu dokle mogu da porobe svet u svoj sistem dužničkog ropstva (The Matrix).

Takodje imaju poteškoća da održe energetski motor koji im obezbedjuje da privreda ima stopu rasta dorasla zacrtanim kamatnim stopama. Za sada fosilna goriva jedina imaju tu efikasnost da privreda raste prema njihovim gramzivim apetitima. Takodje nisu ni blizu konfigurisali ekonomije da kad potroše sve resurse iz zemlje (bakar, gvoždje…) da otpad recikliraju i vrate u tzv “privredu”.

Sistem je u svojoj suštini dužnički i ko provali o čemu se radi oni u toj zemlji instaliraju “demokrate” ili kako oni to zovu kooperativne partnere. Oni javno govore  odmetničkim zemljama da “moraju da shvate realnost’ i da moraju da pridruže svoja društva “naprednim” zemljama.

U sledećih par godina ćemo videti koliko su napredni. Globalni dug od 700 biliona $ je crna rupa koja će usisati sve ove demokrate u bezdan iz kojeg nema izlaska.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Jedne od najprljavijih političkih igara u poslednjih 10 godina u Americi

Posted in медији, политика by Соларић on 3 јануара, 2009

Благојевић: Једва чекам да проговорим

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18 .децембра – Док се својски труде да Рода Благојевића смене с положаја гувернера Илиноиса, правосудни и политички органи су му донели – врхунски публицитет. Тачније: „Случај Благојевић” постао је „вест године” у Америци – изван тема историјског значаја, као што су председнички избори с текућим процесом преноса власти и економска криза.

М. Пантелић

[објављено: 19/12/2008]

miodrag kljajic, 19/12/2008,

Ovo su jedne od najprljavijih politickih igara u poslednjih 10 godina u Americi. Zato je u javnosti ovaj dogadjaj tretira kao ekstremna tema.

List „Politika“ izuzetno profesionalno i realno komentarise ovaj dogadjaj za razliku od Cikaskih novina i naseg lista „Blic“ koji vode hajku protiv guvernera Blagojevica zajedno sa Drzavnim tuziocem Lizom Madigen i Parlamentom ciji je predsednik Majkl Madigen, otac Lize Madigen.

U Americi politika moze da vodi hajku ali sud a pogotovo Vrhovni sud (Supreme Court) sudi po zakonu. Zato su u Cikaskim novinama prvi put od 9.Decembra osvanuli naslovi. „WITCH HUNT“ (Hajka vestica). Supreme Court:“Forget it“. Cort rejects Madigan’s case against governor, (Sud odbacio razloge Medigenove protiv guvernera).

Kako ce se sve zavrsiti i sta je epilog ovog nemilog dogadjaja odredi ce Vrhovni sud po zakonu. Uglavnom posle prve odluke suda sve se naglo utisalo iako Liza Madigen ne odustaje i preti da guvernerovu odbranu nece finansirati drzava i trazi da se zamrzne 3,6 mil. dolara prikupljenih za kampanju guvernera.

S postovanjem,sve Vas pozdravlja Mio iz Chicaga.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Има нешто што је јаће од самог народа, нације, њене вере а то је њена култура

Posted in култура, књижевност, образовање by Соларић on 3 јануара, 2009

Реквијем на бувљаку

Модне обмане уместо Обаме

Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала.

Ева Рас

[објављено: 15/12/2008]

george wordy , 19/12/2008,

Danica Anastasijevic, 18/12/2008, 11:30 …Ima nesto sto je jace od samog naroda , nacije, njene vere a to je njena kultura koja stoji kao hram , Partenon, uzvisena i ponosna nad narodom nacijom , a njeni neimari su mnogi znani i neznani graditelji, kako iz civilizacijskog miljea kojem nacija pripada tako i mnogih kultura koje su kroz istoriju boravile na tlu nacije i one pre samog dolaska naroda na odredjen prostor.

Jednom narodu mozete da unistite sva utvrdjenja ali poslednji bastion odbrane je kultura koja opstaje i daje snagu da narod nacija i sam pojedinac sacuvaju svoj identitet. Svakom umnom i razboritom coveku nezavisno da li je pripadnik odredjene nacije ili nije, kultura toga naroda u kojem je odrastao i izgradio svoj identitet, predstavlja vertikalni stub psihicke struktutre licnosti , kao glavni nosilac sigurnosti, poverenja u sebe , i kreativnosti, stvarlastva..

Najbolji primeri za to su mnoge istaknute licnosti drugih nacionalnosti a koji su Srpskoj kulturi dali svoj puni doprinos, kao sto su Danilo Kis , David Albahari i mnogi drugi. Oni su daleko osetljiviji na napade kulture kojoj pripadaju jer je ona njihov oslonac u zivotu i brane je bez otstupanja od svakog vida njenog narusavanja, kako spolja tako i iznutra.

O Srpskoj kulturi pisali su mnogi njeni postvaoci izvan Srbije, koji su imali prilku na ovaj ili onaj nacin da je upoznaju. Flora Sandes, engleskinja , narednik u Srpskoj vojsci, Rebeka Vest ,autorka putopisa „Crno jagnje sivi soko“ , i mnogi drugi.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)