ДС је у позицији у којој је био СКЈ а НВО (надвладине организације) су преузеле улогу некадашњих комитета!

Пајтић: Покушавају да нам науде на глуп начин

Два дана након што су медији објавили изјаву градоначелника Зрењанина Горана Кнежевића о политичкој позадини његовог хапшења, ни у зрењанинском, ни у покрајинском одбору Демократске странке нема никаквог коментара поводом његових оптужби на рачун својих партијских колега. У међувремену, члановима зрењанинског ДС-а писала је и његова супруга Санда оптужујући их да „забијају главе у песак“, али ни она није добила никакав одговор.

Г. Новаковић – Ђ. Ђукић
[објављено: 11/04/2009]

Miomir Maksimcev, 11/04/2009,

DS se sluzi boljsevickim metodama u ciscenju sopstvenih redova i eliminisanju opozicije bilo pokusajem rasformiranja stranaka (narocito SRS) i smenama urednika novina (Smajlovic). Srbija nije demokratska zemlja. Srbijom upravlja NATO-kratija (britanski i americki ambasadori). Podizanje optuznice protiv Knezevica ne cudi jer je tuzioce postavila DS. DS je u poziciji u kojoj je bio SKJ a NVO (nadvladine organizacije) su preuzele ulogu nekadasnjih komiteta! Srbima se bas ne da da zive u normalnoj, demokratskoj drzavi.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Биће то јасан знак да гласови припадају странкама, а не посланицима

ТОЛЕРАНЦИЈА НИЈЕ ДОВОЉНА

Ми нисмо слободни у избору вредносног система којег ћемо се држати. Сада морамо волети оно што не волимо

Зашто је влада на крају изабрала НВО, а не цркве? Прво, зато што избора још нема на видику, а само су на изборима бројеви важни. И друго, зато што су цркве остале усамљене у свом отпору. Јавност, одавно већ анестетизованапричом да „ЕУ нема алтернативу“, слегла је раменима и рекла: „Па, ако се већ и то од нас тражи, шта да радимо…“. Видевши ову фаталистичку реакцију, влада је закључила да је боље да се мало замери црквама него много НВО сектору. Тако је стављена тачка на читав случај.политички аналитичар

Слободан Антонић
[објављено: 19/03/2009]

panonski mornar , 19/03/2009,

Пре но што упловимо у расправу о појединостима, да се мало задржимо на оној начелној. Тзв антидискриминациони закон је још један од неуставних закона јер се неће примењивати на простору целе Србије и то баш тамо (КиМ) где су присутни најдрастичнији облици дискриминације.

Зато, жеља владајуће већине да се наврат-нанос донесе овакав закон једнако је разумна колико и доношење закона о поморској пловидби у Србији. Неуставност закона тврди чињеница да нису сви грађани једнаки пред овим законом на шта обавезује Устав. Тако смо на најбољем путу да овај закон прерасте у сушту супротност и проузрокује нове облике најгрубље дискриминације јер се ограничава његова примена само на део грађана, притом због готово безначајних прекршаја, док је на КиМ нашим сународницима угрожено право на живот, рад, кретање…

Зар нећу бити дискриминисан ако се на мене примени закон који се не примењује једнако на све грађане Србије? … Иначе г-дин Антонић је био само половично у праву кад је закључио да је бреша пробијена, а да ће закон бити изгласан кад се објави његов текст. Нажалост бреша је пробијена, а на срећу закон није још увек усвојен и надам се да овакав неће ни бити.

Баш ме занима како ће гласати посланици владајуће већине. Буду ли листом за усвајање закона, биће то јасан знак да гласови припадају странкама, а не посланицима јер није могуће да баш сви исто мисле о наклоностима према полу и роду. А то нас онда опет враћа на питање легалности оних који седе у Скупштини. На крају, да поменем и родно осетљив језик; да ли га и како овај закон уважава?

Сврстава ли овај закон инпотентне у инвалидна лица? Вишечлане заједнице истополних могу се решити и законом о удружењима грађана, па и уговорима.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Народну вољу је најлакше извргнути тако што се народу убије воља

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Dimitrije logdanov, 08/01/2008

I opet cemo cekati da se iz kupusa rodi nova elita koja ce da povede nas, ovce u tor koji je eufemisticki nazvan „svetla buducnost“. Ne sporim analizu 2008 i analizu „suverenista“ i „unionista“ iako se duboko protivim podeli oligarhije na bilo kakve frakcije, jer svaka podela ima za cilj da nam zamaze oci.

Ne trebaju nama Supermeni, Soloni, Solomoni i slicni. Moramo prestati da polazimo od pretpostavke: da je narod los, da mu se mora nesto objasniti, da mora narod da shvati, da ima lidere. Svi ovi stereotipi su metod prljavog specijalnog rata koji ima za cilj da zanemari volju naroda. Jer je narodnu volju najlakse izvrgnuti tako sto se narudu ubije volja.

Prvo: Demokratija nije nesto sto se uci. Ona se upraznjava. Narodni poslanik bi trebalo da bude onaj kojeg je narod poslao u skupstinu. Vlada bi trebalo da bude izvrsna vlast skupstine. Narod BIRA poslanike, a POSLANICI BIRAJU vladu. Poslanici bi trebalo da budu odgovorni biracima. Birači bi trebalo da budu vlasnici mandata poslanika.

U SFRJ narod je na izborima birao jednu partiju, a ona je delegirala svoje clanove u skupstinu. Danas, ta partija je pocepana na vise frakcija, a mi opet na izborima zaokruzimo za koju frakciju navijamo, da bi cela bivsa SKJ, odnosno sve njene danasnje frakcije, delegirale svoje clanove po proporciji.

Drugo: cela Srbija je jedna izborna jedinica sa cenzusom od 5%, sto iznosi oko 300000 glasova. U praksi to znaci da VI ili ja ne mozemo da se kandidujemo da predstavljamo ljude svoje opstine kao nestranacke licnosti, jer nikada ne mozemo preci cenzus. Nama je izbornim zakonom oduzeta komponenta birackog prava, tj. pravo da budemo birani.

Trece: Jedino resenje vidim u tome da se izborimo za sistem u kojem ce „osrednji“ pojedinci moci da vode iole stabilnu politiku. Ako uspemo da nametnemo većinski izborni sistem (po kojem se bira jedan covek imenom i prezimenom), ako potom izaberemo coveka kojeg poznajemo, i ako on nije obavezno clan neke partije, ako mozemo da komuniciramo s njim u toku mandata, imamo dobar sistem. Tada vise necemo morati da se ponasamo kao narodni ucitelji koji drzimo lekcije tupavom narodu. I mi smo narod. Ja necu da meni neko drzi lekcije iz demokratije ili evrope, ili kapitalizma ili ovog ili onog. Za razliku od svih ostalih naroda na svetu koji su pola dobri pola losi, nas narod ima 50% vrlina a 50% mana. Ne govorim o narod kao zbiru. Svaki pripadnik svakog naroda je takav. Drugaciji pogled na nas same je uvek propaganda i manipulacija.

Zato se moramo boriti protiv „neprijateljske“ propagande. Kazem „neprijateljske“ zato sto je „njima“ (oligarsima) cilj samo jedan, a to je da nas pretvore u robove. Njihove metode su proste ali uporne. Ubedjuju nas da smo los narod, da ne znamo nista, da smo nekulturni i naravno, najvaznije, da uzimamo kredite za neproizvodne svrhe. Uzeti kredit za stan vodi u ropstvo. Kredit za kola vodi u ropstvo. Kredit za letovanje vodi u ropstvo. Kredit za pokretanje proizvodnje u preduzecu je OK.

U nasoj zemlji na vlasti je multinacionalna bankarska oligarhija koja ima vecu lojalnost prema svojoj banci nego prema svojoj zemlji. Primera radi, verovatno se malo ko seca Dzefrija Saksa. Bio je kreator reformi Ante Markovica, poljske tranzicije i ruske tranzicije. Rusi su ga oterali. I njega i njegovog pomocnika Božidara Đelića. Boza je posle tvrdio da ce Rusi zbog toga propasti. Hvalio je Poljake (koji su postali clan EU i nista) zbog njihove predanosti reformama. Boza je istovremeno jedan od 100 evropskih lidera (po casopisu ekonomist za 2004) i potpredsednik nase vlade i bankar. Kome je lojalan?

S druge strane nasa ekonomija ne moze da se razvija jer mora da odrzava ogromni partijski sistem. To je pravi uzrok nase krize jos pre svetske krize. Partijski ljudi su delegirani u skupstinu. Oni se ne dogovaraju o vladi – dogovaraju se partije. Partijski delegati u skupstini ne mare za raspravu. Oni vec znaju za sta treba da glasaju – rekla im je partija. Partijski ljudi sede u javnim preduzecima. Oni ne mare sto ta preduzeca imaju monopol (kao NIS). Ekstraprofit tih preduzeca preusmerava se u partijske kase.

Partije su u nasoj zemlji jedina preduzeca koja nista ne proizvode, a zaposleni imaju ogromna i stabilna primanja. Oni ne strajkuju. Oni ne traze povisicu. Prosto je izglasaju. Nasa borba mora biti usmerena na odbranu naseg osnovnog birackog prava. Tek kada budemo mogli da budemo birani, necemo imati elitu. Kad ne bude elite, imacemo demokratiju. Kad budemo imali demokratiju, imacemo sistem u kome ce svako moci da nadje sebe i pored korupcije i svih zloupotreba.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Србија не мари за државу и остварење државности

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Srboljub Savic, 08/01/2009,

Kratka analiza proslogodisnjeg „zemljotresenija“ i post potresa je tacan prikaz. Srbija ne mari za drzavu i ostvarenje drzavnosti, sto cudi, samo ako zaboravimo da su sve republike bivse Juge, gradile drzave od 1974, sem Srbije.

Cak ni Kostunica nije uspeo da izazove dovoljan osecaj za stvaranje drzave i politicki sistem parlamentarne demokratije. Prosle godine (a nista sse ne menja ni ove), „multi- partijski“ („prodavan“ kao jedini put u demokratiju i srecu) sistem je delovao kao nedefinisana fudbalska liga.

Nekoliko termina (praznih)- floskula, narod je malo uz pritajenu sumnju, ipak prihvatio, kao i svojevremeno „socijalizam“, „drustveno“, … Posle bezbrojnih tragedija – gradjanskog rata, bombardovanja, organizova- nih (jos teze i gore, jer su ih odobrili drzavni organi) pljacki – jednostrano blokiranje (arogantno nipodastavanje ugovora) devizne stednje, dirigovane inflacije i „piramidalne“ kradje, narod je lako prihvatao svaku novu prevaru.

Tako su prihvacene sve partije „zvucnih“ naziva (ma koliko bile lazne ili smesne „etikete“), „kapitalizam“ (bez kapitala ili sa nesto pokradenih ili „ujdurisanih“ para), „privatizacija“ („svoj na svome“-odmah postajemo svi bogati i srecni), „drustveno-komunisticki uzas“ ( nije bitno sto je i to bilo lazno).

Vodje i medijski istaknute clanove partija proglasavamo elitom (nazalost i g. Antonic). Doduse, ako se elita meri po ceni automobila (pre svega-dzipova) i odela (kako bi nesto i bila, ako ne „markirana“, a nema veze ako su „sanirana“). Ni nova Vlada nije poboljsala organizaciju upravljanja drzavom, pa tako imamo visak od najmanje 3-4 ministarstva, da ne govorimo o nekima ciji se naziv tesko moze suvislo prevesti na neki strani jezik, a jos teze objasniti nadleznost.

Cak i kad MMF (poznat po „sredjivanju“) upozorava na visoku zajednicku potrosnju, preko „medija“ nam dolaze tumacenja o platama radnika i penzijama. “ …

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)