Многе кампање „борбе против наркотика“ су у суштини рекламне кампање

Коментари преузети са Политика Онлине (коментари корисника)

Брка , 26/05/2009,

Није случајно број наркомана порастао после 2000.г. јер многе кампање „борбе против наркотика“ су у суштини рекламне кампање. После сваког предавања о штетности наркотика број наркомана се повећа. Поставља се питање ЗАШТО. Један од могућих одговора је да од приче нема вајде већ младима треба понудити алтернативе. Алтернативе су летње школе (јер највећи број наркомана први пут проба дрогу током летњег и зимског распуста када немају осмишљен садржај). Наставници по школама два месеца не раде ништа уместо да осмисле разне летње школе којима би се помогло деци. Сваки спашен живот је вредан. Или надлежни не мисле тако?

TZ , 27/05/2009,

Postoji i druga strana…dileri koje svi poznaju,a samo policija ne…

sudije koje momentalno oslobadjaju uhapsene dilere, policajci koji uz veliki osmeh propustaju dilerski auto sa crnim staklima da prodje zabranjenom ulicom…u nasem gradu vlada sprega milicije i dilera,roditelji nemaju kome da se obrate..

borba protiv vetrenjaca i to veoma opasna…

nekome je potrebno u ovoj zemlji da „drzi“ decu drogiranu, jer tako nema ko da „talasa“..deca kao zombiji, roditelji zaokupljeni borbom za zivot i spasenje te iste dece…a velelepne vile vlasnika fantomskih firmi rastu, svi sve znaju, a niko nista ne moze…uzas i sramota….

Vladimirovich , 27/05/2009,

Da, da ! Svi se kao cudimo!? Cemu? Zasto nema strogih zakonskih sankcija? Zasto se Vlada i MUP ne obracunaju s „masovnim ubicama“? Da li su u zajednickom precutnom poslu? Da li dele zaradu? Vec sam pisao, moja supruga je u neku ruku ocevidac i prodaje kroz prozor u komsiluku preko puta i kako to radi policija kad dobije prijavu, i kako se posle oruzjem preti komsijama od strane dilera!?

Radnja se desava u jednom selu kod Sida! Policija je stigla ispred pomenute kuce a onda majka dilera paket s „robom“ izbacuje ili kroz prozor u travu na ulici ili kroz bocni u dvoriste rodbine!Policajac pred kucom trpa paket u dzep a kad krenu praznih saka vraca isti kroz otvoren prozor?!

Svi znaju, sin cesto u zatvoru kako zbog trafikinga tako i zbog prodaje droge i svi dele ili bar vecina zaradu? I tako u krug, dokle?

Сродне теме:

• Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
• Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
• Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
• Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
• Реч о Црној Реци, дроги и медијима**
• „Коме одговара пораст наркомана, а не одговара излечење наркомана”

„Коме одговара пораст наркомана, а не одговара излечење наркомана”

neimar 27. maj 2009.

или коме смета да се наркомани излече.
Ништа чудно да су то они исти којима ништа не смета да сарађују са онима који су направили прву наркодржаву не само у Европи већ и свету.

//иринеј апеловао на артемија да затвори центар у црној реци

Политика
БЕОГРАД – Епископ бачки Иринеј апеловао је вечерас на владику рашко-призренског Артемија да затвори духовни центар у Црној Реци где је забележено злостављање и батинање овисника који се тамо налазе на рехабилитацији.

Чудно је само то да то смета појединим епископима СПЦ којима је преча сарадња са влашћу од добра људи који су у цркви видели последњу наду за излечење своје деце.

//BEOGRAD – „Kad narkoman tuče majku ili bolesnu baku, nepokretnu u kolicima, to ne interesuje medije. Kad njih tuku, to je skandal. Svi podržavamo metode oca Branislava i došli smo da mu damo javnu podršku. Mislite li da je nama lako da pred kamerama pričamo o svojoj bruci i muci”.

Ovim rečima Milan Jevremović iz Kraljeva, jedan od stotinak roditelja koji su juče došli da u Beogradu ispred TV B92 protestuju zbog napada na centar za oporavak narkomana u Crnoj reci, pruža podršku upravniku, ocu Branislavu Peranoviću. Jevremović navodi da je njegov sin pretučen i dodaje da bi ga sam još više tukao:

– Zna se ko dobija batine, onaj ko donese drogu u kamp, ko grubo remeti kućni red. Apsolutno podržavam metode u centru! Svima je jasno šta je pozadina objavljivanja ovog snimka koji deca već tri godine vrte po telefonima – kaže Jevremović. …

neimar 27. maj 2009.

//
uros
Ima li u Kraljevu narkomana? Ima. Imaju li narkomani u Kraljevu mesto za lečenje? Nemaju. Šta rade narkomani u Kraljevu? Umiru i ubijaju. Proziva li Marko Karadzić Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo policije, prosvete, vladu? Ne proziva. O čemu se ovde radi?

majka
Ma odakle toliko jeftina droga i u ogromnim količinama u našoj zemlji pa gde su onda te organizacije za ljudska prava i policija da to ispitaju. Dali oni njih tuku ili ne ali ta deca koji su tamo sigurno če duže živeti sa batinama njego sa drogom, pa ta deca od kad su postali narkomani pretvorili su nažalost u monstrume ne poznaju ko su im roditelji tuku ih maltretiraju jer imaju samo jednu ljubav i to DROGA.

Ana M.
Znam za taj kamp, sin mojih prijatelja je bio tamo i – spasao se. On nije dobio nikada batine, ali mi je pricao da je bilo i batina pa i izbacivanja iz kampa – za one koji su pokusali da donesu drogu. On je već četiri godine cist, kako se to u zargonu kaže, sa svestenikom Borom je i danas u kontaktu. Posaljite reportera u Crnu Reku, na lice mesta, vidite te ljude…Videcete one koji su dosli skoro i one koji su tu 5-6 meseci i biće vam razlika jasna. Idite kod roditelja jednih i drugih, potrazite slike tih mladih ljudi kada su dosli i slikajte ih sada. Nisu batine metod lecenja nego način odbrane od agresivnih narkomana i cuvanje reda i poretka koji se tamo mora održavati kao da su u podmornici, u vojnom kampu. Treba tom coveku reci hvala da se uhvatio u kostac sa jednom od najvecih posasti koja preti da nam poput epidemije pokosi omladinu. Koliko kosta odlazak u Moskvu, a koliko ovaj kamp. Rezultati su na strani ovog kampa. Ove je presudna duhovna i radna terapije. Pazite šta radite, ne gasite taj kamp, ne vracajte tu decu i te ljude na ulice, time cinite uslugu samo dilerima droge.

oga
Nekome izgleda smeta Crkva i izlečenje narkomana!? Kome bi to moglo da smeta? Naravno narkokartelima, koji su u Srbiji jedina „privredna grana ” u usponu- koja povećava „proizvodnju” i „zapošljava” ljude- stalno se uvećava broj dilera i kojoj raste broj kupaca- „zavisnika”. Pravi se uspavana omladina, odnosno uspavana zemlja, zemlja u kojoj normalna proizvodnja ne funkcioniše, zemlja u kojoj se ne otvaraju radna mesta, zemlja u kojoj nema dece, radosti…lepog, zemlja KOJA TREBA DA NESTANE !? Zašto nema ozbiljne borbe protiv narkomanije? Smatram da se ozbiljno želi da se izbori sa ovim zlom da bi se za 24 sata i izborilo, nije naša policija bez informacija, sve se zna samo ko je taj ko to guši !? Kome odgovara porast narkomana, a ne odgovara izlečenje narkomana? Kome ne odgovara Pravoslava Crkva? Kome odgovara uspavana Srbija? Zna se – Neprijateljima Srbije i čovečanstva!!!

Јесте ли чули да је против неког дилера дрогом поднешена кривична пријава а продају је ко сладолед иза сваког ћошка? Иза ове помпе стоји албанска нарко-мафија којој није у интерересу да се људи лече. Ова бедна држава је кућа без домаћина, врата и прозора. Сад „хуманисти” роне крокодилске сузе над претученим наркоманом који је донио дрогу са викенда, а ћутали су Сорошеви маринци када је Дачићева полиција од батина убила човека на митингу СРС. Лицемери.

Iggor
Šta god dolazi iz crkvenog dvorišta, još ako je nešto senzacionalno kao ova situacija, ustašoidni neljudi iz B92, Bljica i njima slični, razne neonacističke nevladine org. krenu da pljuju po Crkvi!
Gledam sve ove godine i ne mogu da vjerujem… Nijedan proces okupacije u istoriji čovječanstva nije prošao tako glatko kao u Srbiji,…

—–

Него какво ли ће саопштење да чујемо у августу кад проради Дачекова полицијска батина да одбрани параду педера?

ЦЦЦЦЦЦЦЦ

Sjedokosi (Instruktor)

27. maj 2009.

Posle ovakvih svedočenja i izjava svaki komentar je nepotreban. Osim ako se ovim želi postići nešto drugo, a na što sva ova kampanja miriše.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

• СТОП нарученом нарушавању угледа Црне Реке
• Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
• Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
• Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
• Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
• Терапије које се заснивају на сувом одвикавању и скидању са физичке активности и немају неки успех
• Чини ми се да смо били бољи људи некад него сада, када смо напредно васпитани

Основана на пљачкању раје и нерационалном трошењу, турска управа морала је опадати и пропадати

КНЕЗ МИЛОШЕВА УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА.

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ,

Српски Књижевни Гласник

Комплетан чланак:  solaric.wordpress.com/knez-milos/

Милош Обреновић (1848)

… Какве су користи Срби имали од Милош-Марашлијине погодбе?

Њиме су учињени ови уступци:

(1) прикупљање пореза прешло је са турских органа на народне кнезове;

(2) поред муселима н кадије био је и један српски кнез, који је присуствовао кад се судило Србима;

(3) она сума која се везиру давала преко пореза, на издржавање ње-гове свите, утврђивана је договорно с народним кнезовима;

(4) један савет народних кнезова имао је бити установљен у Београду поред везира. Народни кнезови нису у ствари имали никакав други задатак него да спрече глобљење и угњетавање раје; да бране рају како од неправедног кажњавања, тако и од оних намета које би турске власти хтеле ударити на њу преко уобичајених пореза, тако рећи, без законског основа, чисто по својој. вољи. Србијом су управљале турске власти, и то по турским традицијама, али поред њих су постојали народни кнезови, као неки народни трибуни, који су имали да се одупиру њиховим злоупотребама власти. Њихова је улога била врло важна, али чисто негативна.

Један од српских кнезова, Милош Обреновић, постао је фактички господар Србије, поред  кога Султанов везир, са свим својим судским и полицијским апаратом, није значио ништа више. Услед чега је наступио овај преображај?

Његови су узроци многобројни. Пре свега, Букурешки уговор којим се Порта обвезала Русији да ће дати Србији једно аутономно уређење. Порта није ми-слила да ове обвезе изврши, али баш зато што није ми-слила да их изврши, она је желела мир у Србији, избега-вала све што би могло изазвати незадовољство у народу, и дати Русима повода да траже извршење Букурешког уговора. Отуда, место енергичних мера према Србима, које би истина у крви, али коначно, утврдиле њену власт над њима, њено вечито преговарање и погађање са Ср-бима, које је могло имати за последицу само раслабљавање а никако учвршћивање њене власти. Г. Гавриловић је врло лепо показао, колико нам је вредео Букурешки уговор, и ако неизвршен, – и колико нам је помогла руска интервенција, и онда кад само у латентном стању.

Турска-управа у Србији није, дакле, била тако јака како је изгледала. У ствари, то је била једна војска пала у непријатељску земљу, која још није стигла да покупи оружје од народа, и која је, из страха од дипломатских заплета, остала као закована на свом месту. Прилике за стварање српске управе биле су врло повољне. Питање је само на какав су се начин Срби користили тим приликама? Каква су била њихова средства и методе?

Г. Гавриловић је одговорио врло прецизно на ово питање; он је обелоданио све тајне путеве српске политике. Срби су се поглавито служили подмићивањем. Финансијска ситуација Марашлије и његових органа није била ни мало сјајна; они су вечито били у новчаној забуни, и Милош, који је то одмах осетио, закупио је од њих управу београдског пашалука, као што је био за-купио скеле и мукаде.

… Она пљачкашка експлоатација потчињене области, какву су иначе практиковали турски гувернери, била је у београдском пашалуку немогућна.

Пошто су му приходи били тачно ограничени, то је Марашлија био принуђен да и своје расходе држи у извесним границама. Али трошити са рачуном, пазити на сваку пару, имати реда у расходима, све је то била тешка ствар за једног турског гувернера, навикнутог на расипничко трошење источњачког господства. Нарочито, то је била тешка ствар за једног човека као Марашлију, који је био научио да држи велики двор, и био познат са своје ,,широке руке“. Редовни приходи које је имао у Србији, њему нису били довољни; он је врло брзо дошао у новчану забуну; морао да тражи своју плату „у напред“, чак с времена на време да се обраћа на Милоша за ма-териалну помоћ. Милош је радо помагао везира, али је за своје услуге умео да се наплати. У новчаној зависности од Милоша, Марашлија је морао трпети све Мило- шеве узурпације власти, све његове покушаје да турску управу замени српском. Фактичким господарем Србије  Милош је постао од прилике онако, као што један вешт каматник присваја себи имање једног лакомисленог пле-мића који се код њега задужио.

… Али, у београдском пашалуку, пљачкање раје било је немогућно, – и зато, кад су уступили већи део своје плате везиру, муселими су се у један пут нашли у таквој материалној беди да им није остало ништа друго него да се продају Милошу. Те оголеле турске војводе постају Милошеви плаћеници, његови потајни агенти; потпуно деморалисани да би могли стати на пут српској управи која се ширила на штету турске.

… Милош је постепено успео да изнуди од Турака све оне политичке уступке које су му биле потребне, исто онако као што је енглески доњи дом вештом употребом свог буџетског права дошао до своје данашње политичке надмоћности. Основана на пљачкању раје и нерационалном трошењу, турска управа морала је опадати и пропадати у београдском пашалуку, чим јој је пљачка ускраћена, и њеном трошењу постављене извесне границе.

Али, маколико њено опадање и пропадање изгледало фатално, оно је, у извесној мери, било изазвано и неким личним узроцима. Марашлија и Милош били су управо онаква два човека каква су, у овом случају, требала да се нађу један на турској, а други на српској страни. Докле је Марашлија био велики господин на турски начин, то јест без рачуна; са једним владалачким луксузом; свугде пре на свом месту него у београдском пашалуку, где су турски приходи били тако саревњиво ограничени, дотле је Милош био сељачки лаком на новац, бескрајно вешт и нескрупулозан у прикупљању свих земаљских прихода у своје руке; један од највећих капиталиста на целом Балканском полуострву онда кад су се турске власти у Србији, тако рећи, „пролетарисале“. Вук је писао о њему: „Човек, који се родио у највећем сиромаштву, одрастао чувајући туђе козе и овце и свиње и говеда, 1804 био сеиз код свога брата, а 1815 године није имао двеста дуката да избави свој живот из Турака, него је морао узајмити, с помоћу народа дошао данас до такога богатства, да не само дукате на иљаде просипа за сабље, за ножеве, за одело, и за све, што му срце иште, него је више од сто ока дуката дао за сам свој наследствени берат, близу двеста ока дуката за села у Каравлашкој, поградио дворе по целој Србији, и живи као какав прави земаљски Бог“. То је све тако; али, ипак, велико Милошево богатство било је једна срећа за народ: само с помоћу тог богатства, Милош је могао извршити откупљивање земаљске управе из турских руку, кад је Турцима дошла потреба да је продају.

Кнез Милош је имао два задатка: прво, да ослоболи земљу турског туторства; затим, да заведе самосталну националну управу. Тежину првог задатка увиђа сваки. Други задатак пак може многима изгледати доста лак. Јер, природно је претпоставити да је наш народ једва чекао да дође до своје самосталне управе, готов да јој служи с одушевљењем и благодарношћу.

После Гавриловићеве књиге, види се јасно да ни овај други задатак није био тако лак као што је изгледао. Колико је год Милошу требало вештине да истисне турску управу, толико му је исто требало енергије да на место ње утврди управу српску. У томе послу он је наилазио на не мале тешкоће код својих властитих сународника.

… Милош је, одиста, био у тешком положају. Он је имао да се бори на све стране: прво, са турским властима, које су још постојале у земљи, и које је, тако рећи, свакодневно требало сузбијати; па онда, са политичким противницима у свом властитом народу, који нису престајали ковати завере и дизати буне; најзад, са том хајдучијом која је водила народ право у анархију. По разноврсности и величини тешкоћа које је имао да савлађује, види се боље него и по чем другом колико је у Милошу било снаге духа и воље. Он је имао да издржи неумитне пробе и кушања; имао да одолева сили и да доскаче лукавству; имао на сто начина да посведочи да је одиста од онога несаломљивога кова од кога мора бити сваки господар људи.

Г. Гавриловић прикупио је доста нових података о Милошевој борби са оним противницима који су му правили опозицију путем завера и буна. На основу његовог излагања слободно је рећи, да је Милош побеђивао своје противнике, не само стога што у бољем положају од њих (јер он је како тако представљао законито стање), него још и стога што је био јачи човек од њих. Његова присебност у опасности била је страховита. И онда кад је стојао најгоре, био је у стању да посматра своју ситуацију као да би била туђа, да поред њених слабих страна уочи одмах и јаке, и да из ових последњих одмах сву корист извуче. Као што се није дао страхом збунити, тако се није дао ни гневом занети. Један од оних опасних људи чија је освета хладна, он није потезао на противника док му овај не би дошао под руку, али онда би га ударио једном за свагда. Он је био и саможив и немилостив, али на начин трезвен и методичан. Онда, пак, кад би од самог почетка ситуација била повољнија за њега него за његове противнике, он је радио брзо, без оклевања, с једном одлучношћу која је запрепашћивала. Његови ударци били су тада исто тако неочекивани као и коначни. Иначе, у обичном саобраћају, ведар, добро расположен, чак насмејан, велики „шаљивац и подсмејач“, – како би рекао Вук, – чинећи Султановим везирима утисак особито погодног човека, с којим се да радити…

… Исте те особине које је показао у борби са својим противницима, Милош је показао и у борби против хајдучије. Хајдучку дивљину он сузбија опет дивљином – тук на лук! – али дивљином намерном и систематском. Његове мере противу хајдучије, чак и један тако резервисан писац као Г Гавриловић мора да назове „језовитима“. „Имања хајдучка конфискована су, разграбљивана, домови сравњивани са земљом, породице расељаване па чак и прогањане у друге пашалуке„. Ухваћени хајдук или јатак кажњава се сверепо. На пример, Милош наређује да се један убица одведе на оно исто место где је извршио убиство, „и ту да га бију секиром донде док не умре“.

… И после свега овога Г. Гавриловић закључује:

„Строгом полицијом и сгрогим казнама Милош је најзад успео да истреби хајдучију, која је из године у годину опадала, тако да је ње готово нестало око 1826 године. Јоаким Вујић, који је путовао кроз Србију те године и који се иначе диви свакоме Милошевом делу, с правом је истицао безбедност на друму, у шуми и по варошима. ,,Што се тиче полиције, пише он, она је у Сербији тако строго установљена да у никаквој провинцији… Европе строжија бити не може… Што год се у Сербији украде то се мора наћи, ако не онај час, то после неког малог времена… У… серпскима варошима кроз које сам ја пролазио, видео сам на дућани само јелан гвозден кушак, и резу дрвену, па кроз резу метне се само једно дрвце, и ето то ти је цео затвор, пак опет зато нисам могао чути или видети да је кога трговца дућан похаран или покраден био“..

… У својој карактеристици Милошева режима, Г. Гавриловић нам открива тајну свих Милошевих успеха и неуспеха у унутрашњој политици. Милош је био јединствен за стварање државне власти, али не и за њено организовање. Саревњив на свој кнежевски ауторитет са свом подмуклом интенсивношћу једног азијског деспота, истрајан и упоран у прикупљању све власти у своје руке, на начин једног сељака који стопу по стопу шири и заокружује своје имање; са једним дубоко презривим погледом на народ, који је називао „неблагодарном кучком“ и „стоком без репа“, Милош је успео да утврди своју личну моћ у Србији, и да натера цео свет да га сматра за господара. Његова је власт била још груба и примитивна, али је тек била власт. Он је довео целу земљу под једну вољу и под једну руку, и навикао је да буде управљана, и то чврсто управљана.

… Али право је рећи да организовање власти, извршено после Милошевог пада, није било у тој мери тежак посао у којој стварање власти које је он извршио. Организовање власти извршили су, по готовим туђинским обрасцима, Срби из Аустрије, који су без сумње били људи и учени и родољубиви, али без икаквих Богом даних способности. Али створити власт у једној земљи која је тек изишла из буне, и која ни пре буне није била навикнута на власт у правом смислу речи; сгворити власт код једног народа са анархистичним склоностима, то је био један посао где никакви обрасци нису помагали, где се могло успети само личним генијем, и ничим више. …

СЛОБОДАН   ЈОВАНОВИЋ.

Сродне теме:

• Сиромашнију државу која издржава већу администрацију као Србија тешко је наћи у свету

Ја нисам за СПС ни за ЈУЛ али колико ми је познато не сјећам се ниједног случаја да је Слобина мурија убила неког обичног човјека

Miami_Beach (pilot)
19. mart 2009.

Brigade interventne policije se poasaju kao razbojnici!
Nemaju kontrolu, pijani vrse duznost i prebijaju gradjane.

Zar, biti mladica od 24. godine, nenaoruzan, nije pruzao otpor, a interventne [policiej je bilo 5. policajaca, i gledalui su streljanje ni licu mesta.
Jedan metak u celo se tretira kao preko streljanje!!!

mladic čak nije hteo pod blagim uticajem alkohola ni da vozi auto, znači da je bio odgovopran prema drugim ucesnicima u saobracaju.

A jurnajva rotacionim sirenama, pijani interventni policijaci su popasili pokojnog Zarica od sam 24. godien starosti, koji je bio izuzetno mirne naravi.

…

A „Kofer-Ministar: Dacic iz SPS komunisticke bande da odmah podnese ostavku, jer je nepozeljan na toj funkciji, za koje nije dobio glasove demokratskih glasaca?

Tadicu, ovo ti je poslednja prevara!!!
Nikada vise neces dobiti glasove, jer si ozivio SPS razbojnike, batinase, pljackase, vise 10. dgodina ulicama Srbije, opet SPS policajci, eskadronspske smrti da cine STRELJANJE SRPSKIH MLADICA U RANU ZORU NA ULICAMA BEOGRADA?

Tadicu, zar se stidis svojih dela?

Policajac, među vise interventnih policajaca izvrsio je treljanje u ranu zoru u Novom Beogardu, kada je pucao u glavu nevinom mladicu, starom samo 24. godine.
Komunisticka policija krije ime policajcu koji je izvrsio streljanje, Srbina, pored same pravoslavne crkve, jedine u Novom Beogradu, pored koje je policija izvrsila streljanje nevinog mladica???

Dacicu, svaki dan se slikas na televiziji, a sada si pobegao u misju rupu?!
Tadicu, … tvoja SPS policija ubija Srbe, a glasaci nisu dali glas SPS-u, nego tvojoj DS partiji!

Stidis li se Tadicu?

STUDENT U KOPAČKAMA
UBIJENI Đorđe Zarić aktivno se bavio sportom. Trenirao je fudbal u Jakovu, Sremskoj Mitrovici, a poslednje dve godine igrao je za klub Resnik iz istoimenog beogradskog naselja. Studirao je Višu poslovnu školu. U četvrtak u njegovom domu obreo se i trener Bogdan Koran, koji nije mogao da sakrije suze:
– Bio je dete za primer i odličan fudbaler.

sareni 19. mart 2009.

Kazna u srbiji je metak u glavu.
Ne moras čak ni da vozis, dovoljno je biti „suvozac“, odnosno prikladnije receno putnik u vozilu koje je izvrsilo prekrsaj.
Naravno za ubistvo se ne kaznjava, ali preci crveno svetlo, to je već daleko veci delikt. …

dulebg (posmatrach)
19. mart 2009.
А зашто је уствари убијен?
Наша полиција почела да се понаша као америчка – само тражи разлог да убије, да обогаљи и да утамничи на 100 година. Тако ће као утерати народу страх. Паз да вам народ не утера до бубрега??!

Од 2000-те напунише затворе, а нису лоповима из ЈУЛ-а, јер су сви сада у ДС. Проблем ће да реше изградњом нових затвора! То је ваљда демократија и стандарди??

Marshal_Pembo (otpravnik vozova)
20. mart 2009.
Ja nisam za SPS ni za JUL ali koliko mi je poznato ne sjecam se nijednog slučaja da je Slobina murija ubila nekog običnog covjeka. Znam da je nastradao mladic 91-ve ali te proteste je pokrenulo C.. go*no zvano Drašković.

Nasa murija od pada Slobe je u rukama stranog faktora i postala je „prava demokratska“ tako da upotreba droge kod maloljetnika se od 2000-te utrostrucila, a zvjerska ubistva koja su nerasvjetljena ili rasvjetljena na mnogo cudan način, su česta pojava. Ima dosta propusta i namjernih pretpostavki u optuzbama (sjetite se ubistva onog klinca u Arilju prije par godina – toliko identicnih rupa i neprofesionalizma u izvjestajima murije i svih soroševskih medija nisam nikad vidio).

Šiptar i Kum su ubijeni i onda su im postavljene kasikare i kalash da izgleda kao da su krenuli da napadnu SAJ. Iako se čuo samo jedan rafal, obojica su cisto primili metak u celo a novinarima nije dato da idu i da snimaju SAMO TO hapsenje. Dakle murija u Srbiji ubija jer je puna mafije i predstavnika mafije koja sjedi u skupstini i vladi – ništa novo. Da li su oni SPS-ovci, DS-ovci ili šta već, nije uopste važno.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)