Промене и помаци се не могу направити са истим стварима

ПРАВДА ЗА ДРЖАВУ

Врх ове земље се прошле недеље, повремено одолевајући изазову 50 центиметара новог скијашког копаоничког снега, бавио питањем да ли је Србија у рецесији или не.

Бошко Јакшић
[објављено: 08/03/2009]

Mil de Bakrus, 08/03/2009,

Исти проблеми, исти политичари, исти новинари, исти читаоци, исти писци коментара, исте идеје се врте. Промене и помаци се не могу направити са истим стварима. Покушајте у овој земљи, у било чему, да штрчите – „скратиће вас за главу“, и фигуративно и буквално.

Дакле, најпре би требало писати о узроцима таквог стања и понашања, како би сви почели отварати очи. Заиста нам недостаје самопреиспитивање и самокритика.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

У ствари то је лаж и самообмана да се може живети без рада и безати од самих себе, своје вере, корена и традиције

Serbian Dalailama – 9. avgust 2007.

Primecujem dve grupacije ljudi na ovim diskusijama. Prva grupa ljudi su pozitivni prema zivotu i gledaju napred, oni grabe i vide svaku promenu u drustvu, u sredini u kojoj žive dok druga grupacija stanovnistva su skroz pesimisti, depresivni i negativni, samo sto živi ne legnu u sanduke, oni su se već bez borbe unapred predali i samo kukaju li kukaju povazdan da su im livade krive i reke prave.

Ova druga grupacija smatra kukanje kao stalan posao i smenu od 07-17 casova. Postoje optimisti i pesimisti, ovi pesimisti iz Srbije stalno kukaju kako im ništa ne valje po Srbiji, ovi sa Zapada ne mogu ovde da se zadovolje gostoprimstvom i standardom koji su dobili pa je nastala neka depresivna diskusija koja se proteze na svim postovima. Niko više ne razmenjuje pozitivne vesti i na obe strane već se vodi neka leva unakrsna vredjanja nas ovamo i njih tamo.

Narod ne može da se smiri psihicno već dolazi ovde i leci svoje komplekse jedni prema drugima. Svako gleda sebe u ogledalo ali niko neće da prizna gorku istinu da je život svuda tezak. No ljudi kao ljudi žive u iluzijama i Holivudskim filmovima da je zivot tamo daleko preko bare mnogo laksi nego kuci. U stvari to je laz i samoobmana da se može živeti bez rada i bezati od samih sebe, svoje vere, korena i tradicije.

Sve se može kad se hoće, umesto da se dalje svadjamo i delimo na 2000-3000 Srba bolje bi nam bilo da se zbijemo i pomognemo da nasa srbija bude moderna evropska država i da svako od nas ide ulicom pognute glave kao Srbin. Lececi frustracije i dusevna nezadovoljstva nas ovde i njih tamo samo ćemo zavrsiti kolektivno na nekim psihijatrijama odlepljeni i na tabletama za zivce i psihu. Najbolje bi bilo da se svi malo opustimo i da pustimo neke stvari na miru ako već znamo da ne možemo ceo svet da promenimo i kontrolisemo u saci.

Oni sto su dole neka hrabro grabe napred, jebiga ne može se preko noći postici plata i standard od 2000. evra ali može se docekati bolje sutra za nasu decu. Oni sto su dosli preko bare najbolje je da prihvate ove zemlje takve kakve su da opet ne bi zavrsili zivot mladi i odlepljnei po psihitrijama. Život u tuđini, izolovan od drustva, slabi izlasci i kontakti, mrznja prema sredini i Zapadu lako može da oboli coveka od psihicne paranoje, da pocnes da sumnjas u svakoga oko sebe, to ne vodi ničemu.

Bolje bi bilo da pomognemo da se naša sela razviju i modernizuju kao i svako evrposko selo i da se niko ne stidi svojih korena i seljaka.
daj da skinemo predrasude koje nas koce i da mislimo malo drugacije.
Dalje svaka frustracija ljudi, vredjanje i loše ponasanje na poslu i salteru je licna frustracija i ljutnja uperena prema samima sebi.

Hoćemo li napred ili unazad sa pamecu i psihom. Ja sam čuo od ljudi koji su bili dole da polako ali sigurno zemlja ide u dobrom smeru, ne može preko noći ali biće nešto od nas… Najbolje da se latimo posla i zavrnemo rukave i da nešto pametno uradimo umsto da se svadjamo i dalje tonemo..
pozdrav!!

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)

Једина ствар која Србе гура (али не напред) је конфликт и стрес

Ne razumem šta se desava sa ljudima

mostro (junior member)
30. januar 2009. u 09.16

Ne znam kako je vama koji živite u Srbiji ili ste u inostranstvu , pa kad dodjete kuci. Ja se u Beogradu osecam kao u zemlji cuda. Nije samo zakonodavac kriv, pa mi sve ide nakrivo, već primecujem neko abnormalno ponasanje kod mase ljudi. Ništa mi ne uspeva da ostvarim bez poteskoca i bez eventualnih rasprava sa ljudima. Ne tražim ništa nemoguće, izbegavam konflikte maksimalno i uvek. Ali, kako se kod nas kaže: „ne lezi vraze“… Ni najobičniju kupovinu u samoposluzi ne mogu da obavim da mi se zeludac ne podigne.

Kad pomenuh samoposlugu ( da je samo to, bilo bi super), da ih pohvalim da su im korpe prljave, a u njih treba nekad staviti i hleb. Prodavacice smotane, pa ih i ne interesuje koliko ljudi ceka, već se i zapricaju između sebe. U samoposluzi u mojoj blizini prodaju sijalice samo od 40 i 200 Wati i to je tako mesecima, a da i ne primecuju da nešto hvali. Roba koja se jednom brzo proda, vise se i ne dobavlja. I to sam primetio. Natrpali su neke velike korpe sa glupostima da ne možeš ni da prođes ko covek, niti sa nekim da se mimoidjes. U sred radnog vremena razvuku gajtane i ciste nekom glomaznom masinom za podove svakodnevno. Na kasi je zaprska. Uvek su redovi i dosta njih placa karticama, često sume od 200-300 dinara, pa im i oni aparati za provlacenje kartica neispravni, pa im ne radi dovoljan broj kasa i stalno su neki redovi. I da ti se smuci kad kad treba da udjes da kupis neku sitnicu. A u većim supermarketima idu po sledovanja, pa se kase zacepe onima koji cekaju sa onim velikim kolicima prepunim, kao da nikad u zivotu nisu ništa jeli.

Ali nisam bas o samouslugama hteo…
Najcesce nasi ljudi ne postuju dogovor i muke imam na svakom koraku. Kad god vam nešto obecaju, to je: „obecanje ludom radovanje“! Ako pri nekoj pogodbi ili trgovini date novac, a odmah ne dobijete uslugu ili robu, već obecanje, onda u najvecem broju slučajeva postajete žrtva obmane, zavlacenja, neadekvatnog ispunjenja obaveze i ostalih problema. Ne znam da li se još nekome desavaju problemi u komunikacijama sa ljudima ? Ili ja možda delujem nekako blentavo, pa svako misli da može da me prevari, pa imam redovno probleme i sa najbanalnijim stvarima. Ali, covek nije pustinjak po prirodi i mora se sa tim ljudima komunicirati, pa i da su svi takvi problematicni. Da poverujem nekome da će ispostovati nas dogovor da mi se javi telefonom, ni to više ne verujem ako je Srbin u pitanju !

I bas me interesuje da li još neko ima slične utiske o stanju u Srbiji i o takvom ponasanju ljudi ?

verba 30. januar 2009.

Takvo stanje je oduvek, s tim sto ti je ranije, dok si živeo u Srbiji, to bilo normalno. Sada, kada znaš razliku, smeta ti.
Premda ima samoposluga koje su ciste i gde je usluga na pristojnom nivou.
Ponasanje ljudi ne možeš generalizovati, na celu naciju. Nisu svi ljudi kod nas takvi kako opisujes. Svuda toga ima, zavisi s kim se družiš i skim poslujes.

mostro (junior member) 30. januar 2009.

Pa to je tačno Verba, ali… meni se u zadnjih nekoliko godina vuce puno neobavljenih poslova zbog toga i stvarno više ne znam da li treba da budem grub i da vatam ljude za gusu.
Na primer, geometru sam platio unapred 300 evra, odmah je dosao i premerio šta je trebalo i dogovorili smo se da postavi dva kamena između mene i komsije. Odgovor je bio: ma to je cas posla, ne brini, neće biti problema. Podsecao sam ga 20 puta da hoću da to zavrsi. Već je evo 3 godine i opet ništa. Vidim da mu je neprijatno kad me vidi, ali opet se sve svodi na obecanjima i nastavlja se cekanje.

Tražio sam prošle godine limara da mi postavi oluke, jer mi je to već jednom brzo i kvalitetno uradio. Isao sam kod njega 5-6 puta da ga zamolim da dodje, obecanja… cucemo se telefonom, nazovi me sutra, nazovi me u nedelju… i tako 5-6 meseci. Nađem drugog koga poznajem od ranije i primi me lepo, popijemo po pice i ostane na dogovoru da mi se javi sredinom naredne nedelje. Nikad se nije ni javio, već sam posle mesec dana nasao treceg i rekao mu da ima 5 dana ako hoće da uradi taj posao. Cena mi nije bila bitna. Nije stigao da nadje vremena za 5 dana, ali se javio telefonom i dosao je posle 3 dana i to je bilo 3 sata posla na montazi, uzeo 500 evra i dovidjenja.

I da ne navodim more takvih primera, ali evo sada opet imam problema sa prodavcem koji nema vremena da mi isporuci nekretninu koju sam kupio i u potpunosti isplatio ! Čak je toliko „zauzet“ da nema vremena ni da se čujemo telefonom već danima, iako stalno zovem i ostavljam poruke. I eto, pokusacu još sutra, pa idem u MUP u ponedeljak da tražim pomoć. To je samo još jedan od mnogobrojnih slučajeva „poslovanja“ u Srbiji. Nemam vise volje da se bakcem sa jajarama, gubim vreme cekajuci i setajuci, ali gospoda ocigledno „nemaju vremena“ za posao od nekih svojih obaveza.

I tako sve u krug, zaludjivanja da je u Srbiji dobro i da je jeftino, a sto ti svako poslovanje sa ljudima izadje na nos, to nema veze. Zamlacivanja sa svakakvim „profesionalcima“ na svakom koraku su svakodnevna pojava, laži i prevare su ko „dobar dan“.

Ovo sam gore naveo samo par primera, a o svakodnevnim sitnicama ne znam da li da ih nabrajam, bilo bi preterano, još bi mi verovatno neki rekli i da lažem :))

iciparis (profesor) 30. januar 2009.

Mostro (junior member),

Bilo bi veoma probitačno i zanimljivo da ovo vase opazanje o tome kako funkcionisu ustanove i ljudi u dragoj nam Srbiji, pribelezite, tj.okacite na staro-novoj temi koja nije iscrpljena, a još nije izdvojena od Modernog:

Kakvo nam je drustvo u kome živimo u Srbiji?

Hajdemo, učinimo nešto veoma korisno za institucije i ljude u Srbiji koji hoće da postanu deo Evrope i deo civilizovanog i ozbilnog sveta!

Dalailama (bolnicar) 30. januar 2009. u 14.18

Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.

Mostro (junior member) 30. januar 2009.
Dalailama
———
Pa tačno je da ni na zapadu nije bez prevara i problema, ali se bar stvari resavaju brzo. Tolikog bespotrebnog gubljenja vremena i nepostovanja musterije kao kod nas nema nigde.

sta-li-ja-radim-ovde (radim)
12. februar 2009.

Mostro, sve sto si napisao je tačno tako, i ne samo da je to bilo moje iskustvo već i svih ljudi koje tamo poznajem ili koji su nešto više od dve nedelje provodili u Srbiji. A ima naravno i daleko gorih prica, ali o njima ne smem jer se tu već radi o zivotima neduznih ljudi na koje su se sjatili „veliki Srbi“.

Svaka nacija ima nešto sto ih gura: Englezi pate od toga da su iznad svih drugih, mada su ih Francuzi prestigli po pitanju arogancije pa su im oni oduvek ostali neka bolna tacka… Amerikanci na istocnoj obali pa sve to mid-west-a vole da imaju najvece bombe na svetu i najviše para a za sve ostalo ih zabole, dok na zapadnoj obali vole da im se dive, da budu u centru paznje i da imaju najbolja kola u gradu. Kanadjani se ponose time da su poslusni i tamo bi nacizam mogao da procveta preko noćisamo još da se rodi Hitler. Japanci su fanaticno posveceni svojoj naciji i tome da budu najsavrseniji po svakom pitanju, pa čim malo pogrese, odmah harakiri… a i ako nema samoubistva zbog greške, onda će da nadju neki drugi izgovor – ili preterani rad, ili kamikaze sto je sve dokaz posvecenosti svojoj naciji.

Srbe ne gura ništa od svega toga: ni novac, ni uspeh, ni najvece bombe, ni najlepsa kola u gradu, čak ni lepe devojke a najmanje posvecenost svojoj naciji. Sve je to samo prolazno interesovanje i ne traje duže od jedne loše utakmice.

Jedina stvar koja Srbe gura (ali ne napred) je konflikt i stres. Ako toga nema, Srbin mora da izmisli svadju da bi nekako preziveo do sledećeg konflikta. Ako je sve mirno i fino, Srbin odumire. Da su to siptari i ostali neprijatelji znali na vreme, unistili bi nas organizovanim drustvom brze nego bombama. Da smo sklopili pakt sa Hitlerom i dozvolili mu da nam organizuje drustvo izgradi auto-puteve i zavrsi one telefonske centrale koje smo koristili do pre dve-tri godine, danas Srbije ne bi bilo – poubijali bi se od dosade.

Tako danas moramo da imamo kola koja zaprasuju komarce bolje od aviona da bi imali na šta da se zalimo i da se međusobno optuzujemo, mora komsija da pusti glasno „Hiljade ljudi, u moje grudi…“ u pola noći da bi sutra imao ko da ga gleda mrko, mora neki ludak da uparkira Ladu na ulaz zgrade da bi bio u ratu sa celom zgradom; i mora majstor da zabrlja posao da bi imao neko da ga juri danima, inače ga niko drugi nikada ne bi zvao na telefon!

Isto vazi i za prodavacicu u radnji, saltersku sluzbenicu, i sve ostale. Dok se na zapadu vecina zadovoljava uzivanjem u nekom filmu, koncertu, picu, hrani ili seksu, kod nas to nije dugotrajno zadovoljstvo. Jedino zadovoljstvo je psovanje, svadjanje i dizanje pritiska („svaka cast“ onima koji uzivaju u drogi, ako ništa bar su razbili monotoniju).

Droga i konflikt su hobi lenjih ljudi. Čak i za samo gledanje filma treba malo aktivnosti, makar da se kupi ili iznajmi DVD (o odlasku u bioskop da ne pricamo – potpuno su prazni tako da sve i da srbenda prica sve vreme, nema ko da mu kaže da prestane ili da mu preti batinama!); ali za svadju ne treba ništa, samo ljudi sa kojima ćemo da se svadjamo i naravno prekrsiti dogovor i sve moralne norme da bismo izazvali svadju.

Kada bi majstori zavrsavali poslove, imali bi novac, ali ne bi imali pretnje, uvrede, teske reci i milion telefonskih poziva. Ovako jeste jadan i bedan ali je bar trazen i puls mu je na konstantnih 120bpm jer stalno mora da gleda preko ramena. Mnogo je lakse i dugotrajnije tako podici puls nego fizickim naporom kao sto je to sport ili seks. Problem je samo sto je opasnije za zdravlje pa ljudi u Srbiji imaju najkraci zivotni vek u Evropi a najcesci uzrok smrti je upravo povisen pritisak.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Београд је био некада град на високом нивоу, било је то пре II. светског рата

Šta fali Beogradu?

ScGirl (one and only!) – 16. mart 2005.

Pošto ga ovde pljujemo i hvalimo, mazimo i pazimo, kritikujemo .. Ajde da vidimo šta mu to fali, po vama?

Ovo verovatno muskarci neće razumeti, ali cavrljamo drugarica i ja pre neki dan i dodjemo do istog zakljucka.. DEFINITIVNO mu fali veliki broj ogromnih prodavnica garderobe, gde vas nezadovoljna butikasica neće stalno zapitkivati da li može da vam pomogne :) (uh to sam mrzela :)) Nego, slobodica.. BEZ PITANJA, biras, setas, uzivas, …

Molim da ne predjemo na politiku i socijalu i ostalo.. Pitanje je šta mu fali od sitnica?

skomu – 16. mart 2005.

Kako neko može uopste govoriti o kulturi tih zapadnjaka, kad isti ti zapadnjaci, kad odu u druge zemlje na odmor, postanu stoka, da ih nema vece. Znam, da su Spanci vise voljeli ljude iz ex YU, nego Nijemce, bas zbog tog razularenog ponasanja njemackih turista. Čak Nijemce nisu pustali u pojedine diskoteke, vjerovao ili ne.

Nama se čini da su oni kulturni, jer država svojim kaznama omogućava njihovu ‘kulturu’. A da nema toga, bilo bi kao kad odu u Spaniju na odmor. Tamo su ogromne kazne ako se ne propusti pjesak na pjesackom prelazu, ako se ne plati porez isto su velike kazne, muskarci moraju biti pazljivi jer ih žene mogu tuziti za seksualno zlostavljenje ako kažu neku pogresnu riječ…

A koliko su zapadnjaci samosvjesni, najbolje govori to, da npr. skandinavske države moraju kontrolisati prodaju alkohola, i alkohol prodavati po ogromnim cijenama da stanovnistvo ne bi samo sebi naskodilo zbog pretjeranog konzumiranja alkohola…:)

ma nebitno – 16. mart 2005.

Nedostaju mu pravi Beogradjani, pogotovo oni mladji koji su se zadnjih petnaestak godina sticajem raznih okolnosti rasejali po celom svetu za boljim zivotom , od Aljaske do Australije…:)

P.S. moja definicija „pravog Beogradjanina“ je sledeća:

To nije obavezno neko ko je rođen na teritoriji grada Beograda, već neko ko je živeo bar neko vreme u ovom divnom nasem Beogradu, zavoleo ga, voli ga i dalje i svojim ličnim ponasanjem daje primer kako se treba ponasati kulturno u svakom gradu pa i u nasem Beogradu. (npr. nebacati otpatke i zvake po ulici i sl.:) )
primer: Duško Radović,itd,itd

beogradu fali... – 16. mart 2005.

malo kulture, ali one osnovne, koja ništa ne kosta… a to je da se koristi redovno hvala, molim, izvolite, posle vas, dovidjenja – uz obavezan osmeh i gledanje u oci kada sa nekim razgovaras. ponavljam, malo opste, osnovne kulture, lepih manira…

znam da me razumete…

kocka*secera – 16. mart 2005.

ja bih volela da u beogradu cene budu srazmerne standardu, ne zato da bi se bilo ko iz inostranstva osecao ovako ili onako, nego da bi narod živeo kako treba. što se mene tiče, cene da budu tolike da ne mogu ni przeno jaje da kupim, ali da plate gradjana srbije prate korak sa tim i da isti žive kako i treba da žive.

izvini, scgirl (ovo nije bila sitnica), ode ti tema u pm:-)
a bas je dobra, kao sto rekoh već…

nešto razmišljam ovih dana (evo sitnice):-): fale beogradu kampovi za decu od 3 god pa na dalje (da mogu da plivaju-bude vruce leti napolju:_-), zezaju se, igraju (možda neki sport) i uce (o srbiji, beogradu, geografiji…), a da je otvoren leti tipa od 9 do 17h, da deca budu po godinama svrstana). znaci kamp bi imao bazen, neki park ili teren za igru, ucionice, i da deca budu u normalnim grupama ( u smislu, na toliko i toliko dece-ucitelj plivanja ili onaj koji vodi grupu).

+ona+ – 16. mart 2005.

Zaista bih volela da se to sa smećem kod nas regulise, i prestanite da pricate da nije tako strasno. Prvi utisak koji ljudi steknu pri dolasku u Bg-je taj. I ScGirl, šta karikiras, nisam spomenula da neko nekome baca na glavu u sred dana kesu. (ali na kvarno kad niko ne vidi-da)
Da nastavimo temu. Beogradu nedostaju nove fasade (nešto se radi na tome) i ono sto bih jako zelela lepi balkoni, sa cvecem a ne sa raširenim gacama na uzetu. To bih zabranila da se pitam.
Beogradu nedostaju normalne ljuljaske i klackalice za decu po parkovima, a ne one iz kojih vire zardjali ekseri, znaci u svakom stambenom bloku lep park.
Možda to za ScGirl nisu sitnice, ne znam. Da li me prodavacica spopada ili ne, zaboli me uvo. Kažem, hvala-samo gledam i u cemu je tu problem. Opet vise volim da su i takve nego da ne ustaju sa stolice kad musterija udje, turpijaju nokte, popunjavaju ukrstenice ili razgovaraju na telefon.

Boombastic – 16. mart 2005.

Nisam dugo bio u Beogradu ali bi po meni Beograd trebao da promeni: potpuno imidz i da izadje iz proshlog milenijuma sa folk top listama, da se vrati stari renome beogradskih fakulteta, da se pozabavi korupcijom, traziti i kaznjavati odgovorne na funkcijama, suochiti se sa neorganizovanom gradskom chistocom, organizovanim kriminalom, loshim gradskim prevozom, loshim putevima, zameniti jednolichne komunistichke gradjevine lepim i raznobojnim fasadama, uloziti u gradsko zelenilo, uchiniti pristupachnijim kulturni zivot grada, uloziti u sportske objekte, iskoristiti potencijale koje sam grad nudi kao shto su Kalemegdan, Ada Ciganlija i Avala, obnoviti stari grad, dozvoliti tehnologiji da zazivi u svakom domaćinstvu…
A sve to se samo može postici prilivom kinte i popravljanjem standarda, ispravnom međunarodnom politikom, povratkom raseljene beogradske inteligencije, mladim snagama koje su negde u svetu već videle kako to treba da funkcionishe i kako već stotinama godina negde tamo funkcionishe…
Dozvoliti priliv stranog kapitala, znachi prihvatiti već razradjen sistem a ne biti po svaku cenu razlichit i nishta time ne postici.
Rezime: Menjati se i ići u korak sa svetom,  jer chemu nam svi ti potencijali ako nisu iskorishceni ?
Raditi na sebi i na svome okruzenju, prihvatiti pohvale ali priznati i poraz a uz priliv kinte Beograd će dobiti takvu dushu kakvu mnogi velegradi nemaju jer ljudi su ono shto chini dushu jednog grada a to je Beograd uvek imao, nekada vishe, nekada manje… Sada je chini mi se kao da spava… Ali probudice se beli grad, to je samo pitanje vremena …
Pozdrav !

Nunki – 16. mart 2005.

Bio sam u Beogradu prošle nedelje, na kratko. Mracno, ulice u centru grada su bile prekrivene ledom, kao da grad ne pripada stanovnicima, nego cekaju da se Bog smiluje i istopi taj sneg i led i pusti ih da idu ispucanim trotoarima, kako su navikli…otisao sam pomalo rastuzen, premda nicim zacudjen. Mrtvilo i apatija je neki generalni utisak. Ljudi odseceni od realnosti, mahom. Naravno, nisu toga svesni, svaka zajednica ima neku logiku opstanka, inače je ne bi bilo.

Kad gledam iz daljine, želim da se vratim, kad odem tamo, konkretno sposoban i organizovan da to izvedem, vrpoljim se do leta sa Surcina koji će da me izvuce iz još jedne moje uzaludne „izvidnice“.

Mnogo, mnogo, mnogo prazne price, svi su puni nekih „grandioznih“ planova, gotovo nikakvih konkretnih predloga. Samo daj pare. Ma, okej, ali, gde je realan plan? Dobitak? Racunica? Ono što se zavrsava, zavrsava se u krugu nekolicine na vlasti, kao i pre njih, ne vidim razliku, samo su lica nešto umivenija i negovanija. Mentalitet cinovnika Otomanske imperije.

Volim moj Beograd, ali, nazalost, deluje mi trenutno kao da su ga Turci napustili koliko juče.

-cica (jedva ceka prolece) – 16. mart 2005.

Nuki,
stoji sve sto si rekao ali pored toga ja mislim da si bio u pogresno vreme u bg-u. kraj februara, početak marta…sivilo bg-a, hladno, bljuzgavica u gradu, blato, led…
a ljudi, umorni i smoreni od hladnoce i zime…pomalo depresivni i bez energije…

bg je totalno druga prica na proleće i leto :) onda se oseti onaj duh beograda i energija koju nosi. Ali kao sto neko rece, bg je bg upravo zbog ljudi i nekog opustenog nacina zivota. Zbog izlazaka, zbog kafenisanja, zbog kafica…

Setila sam se još nečega sto mi smeta u Bg-u. Definitivno način skolovanja. U razredu po 40 ucenika, prfesori nadrkani. U srednjim skolama se i dalje uci iz kompjutera PASCAL (kompjuterski program koji odavno ne postoji vise niti se koristi). Engleski se uci 2 puta nedeljno a treba svaki dan i to iz nekih bezveznih knjiga koje imaju mnostvo dosadnih tekstova.
Na fakulteima se ne zna ko pije ko placa. Profesori otkazuju zakazuju ispite kada im se cefne, kasne na predavanja i ispite, izivljavaju se. Nisu nikada slobodni van predavanja da pomognu studentima itd.
Takođe kao sto neko rece trebalo bi pola grada da se renovira. Mnoge zgrade izgledaju toliko prljavo i oronulo da je to neverovatno. Takođe mnoge lepe gradjevine ni ne dolaze do izrazaje jer su neocuvane.

E da smeta mi sto pravosudje ne fukcionise pa može svako da te vuce za nos. Nikog ne možeš da tuzis.
I smeta mi sto kada kupis nešto ne možeš da vratis ako ti se ne svidja ili ako ti u bilo kom slučaju ne odgovara. To se svuda u svetu praktikuje.

Наш проблем је што смо велике кукавице

Верица Бараћ

Џајић је хапшен због туђих интереса

Власт хоће да прикаже да има борбе против корупције, а ја вам тврдим да те борбе уопште нема. Сигурна сам да је Џајић хапшен да би неко остварио крупне материјалне интересе у Црвеној звезди. Он је, у том односу, само жртва. А чујем да је сад син Мирослава Мишковића финансијер Црвене звезде… Мислим да је све ово афера после које би Мишковић требало, на незаконит начин, да приграби огроман капитал, као што је то било у Луци Београд, „Це-маркету“…

[објављено: 22/02/2009]

Никола Мркић, 22/02/2009,

Као што видите није тешко бити храбар, мудар, упоран. Када би се свако од нас свакодневно тако понашао, били би боље и срећније друштво. Наш проблем је што смо велике кукавице.Не смемо да се супротставимо сили, моћницима, тајкунима, политичарима. Заправо, то је веома лако. Већ при првом бунур, револту, сва та сила би се срушила као кула од карата.

Пратити Верицу Бараћ, значи бити на правом, грађанском, демократском, достојанственом, људском путу, чак и када греши. Али важан је принцип понашања, правила, етика, коју смо изгубили.

Њен лапидаран коментар о В.Д. Тужиоцу који прихвата такав статус, његовим сарадницима, о позадини афера, о Мишковићу – једноставно је бриљантан. Желим јој пуно успеха и енергије на том путу. Поштовање и место у нашем друштву је већ сама изборила.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Да би отишао на Запад и успео, мораш бити најмање 10 пута бољи од домаћих

namernik
05. децембар 2008.

Marko
nisam ja klinac,znam da je Djelic lazuckao,ali čim se prica o ukidanju viza,toga će i biti. Uvek je tako bilo kad se o nečemu prica toga bude, ranije ili kasnije. Ali ja bih isao iz Srbije odmah, jer imam preko 30 godina, i nemam puno vremena.
Možeš li meni da pomognes da dodjem do te zemlje tako kako kažeš?
Ne bih ti bio na teretu jer znam engleski, i imam novca za početak, da platim stan i ostalo dok se ne snadjem. …

Marko_011 (Slobodni umetnik)
06. децембар 2008.

Vidis da tema nije prošla uopste, obzirom da nasi ljudi kada se srede, vise te ne poznaju, niti ih zanimaju tvoji problemi.

Vidim ionako da ti nisi kalibar za neke ozbiljnije ciljeve u zivotu, osim da slusas Beogradski Sindikat, dizes tegove ko mamlaz neki i gledaš se u ogledalo na svakih 5 minuta.

Ako si spreman na tucu, moras biti spreman i da te neko izbode ko prase ili isprazni sarzer u glavu, čega si verovatno takođe svestan.

Na primer, ovde gde sam ja, krenes da pretis nekome i najednom trci 15-20 Marokanaca sa nozevima da te iznabadaju ko prase a o siptarima i ostalim da ne pricam.

Nisu ljudi zainteresovani da im neki mamlaz dize ton.

Da bi otisao na Zapad i uspeo, moras biti najmanje 10 puta bolji od domaćih, sto je za tebe ipak nedostizan cilj, jer nemas prvo ponasanje a kamoli nešto više od toga.

Prvo moras da radis na sebi i da se izgradis kao licnost, da bi bio sposoban za neke ozbiljnije ciljeve u zivotu.

Teško je prihvatiti surovu realnost, ali sto pre shvatis realnost, biće ti lakse.

Namernice, situacija je zafrkana u celom Svetu, tako da moras da grizes 10 puta vise, ne bi li dospeo neki nivo.

Amerika pusta preko lutrije, ali tamo je kriza i nema poslova ni za Amere a kamoli dodjose, tako da bih ja Ameriku izbegavao, iako sam tamo proveo 7 godina zivota, od svoje 18, kada sam zbrisao iz Beograda sa avionskom kartom u ruci i 1000$ u dzepu.

Evropa, takođe zafrkana situacija…

Francuska je zeznuta za papire, Belelux, Holandjani daju prednost državljanima EU ako im treba neko i postoji mogućnost volontiranja od godinu dana , da bi tek drugu godinu poceo da zaradjujes, ali to ti je proces po trnju.

Austrija je zeznuta takođe, proveravaju i one sa papirima koji naprave brakove a kamoli da se dobiju papiri bez braka, uglavno se tamo vuku na nekakve vize i satro studiranje.

Državljanima BiH i Hrvatske je skolovanje besplatno u Austriji, tako da su „studenti“ sljakeri klasicni.

Nemacka, puklo, nema ništa, papiri zeznuti za dobiti.

Grcka, tamo nema ništa.

Imaš po meni dve solucije, jedna je Spanija da odes i sacekas legalizaciju, što se tamo desava.

Druga opcija je Italija, koja legalizuje godisnje oko 150.000-200.000 stranaca, tj. dodeli boravisne papire i taj program se zove Decreto Flussi.

Po meni najbolja solucija u ovom trenutku za tebe, jeste da upises skraceni kurs za medicinsku sestru i kurs Italijanskog jezika i da sa time dodjes u Italiju na gotovo sa papirima u ruci.

Moj prijatelj zabar je radio obuku za te medicinske sestre u Srbiji, ucio ih je Italijanski, tražili su nekih 550 med. sestara, prijavili se nešto ispod 200.

Plata je oko 1500-1700 eura mesecno, plus 13-a i 14-a plata i placeni svi doprinosi, kao sto su socijalno, penziono i ostalo.

Sada, kod nas je malo smesno da musko radi kao med. sestra, ali na Zapadu to rade i muskarci i normalan je posao.

Nekada, kada ni inzenjere, doktore, magistre i ostale ne zarezuje niko tri posto, uzimas u tom trenutku šta je najbolje i kasnije se boris za nešto bolje, jer se treba uvek boriti za bolje.

Sada je Italija objavila, tj. juče da prima novih 150.000 stranaca za ovu ili sledeću godinu, tako da je to još jedina zemlja gde može da se ode, tj. emigrira.

Znam da postoji neki skraceni, ubrzani kurs za med. sestre, upises to i odradis na brzaka uz obavezan kurs Italijanskog jezika, ne mora da je perfektan, cisto da znaš da se sporazumes i možeš biti siguran da sa time možeš sigurno da odes u Italiju na gotovo.

Med. sestre se zovu infermiere u Italiji i gledaj da guglas malo i pronadjes korisne informacije.

Ima i neki Hrvatski veb sajt, koji se bavi samo oko pitanja u vezi odlaska med. sestri iz Hrvatske u Italiju.

Posao verovatno nije ništa opasan, meris krvni pritisak i verovatno ne tako komplikovane stvari.

Mislim da je jedino ostala ta opcija, koja sigurno te vodi na Zapad na gotovo, dok je sve ostalo, samo prazna prica, pa makar bio i kardiolog.

Ima gomila kombinacija, sada, zavisi od licnosti i coveka gde vidi sebe, tako da…

Ko je jak igrac, teško da će ga bilo ko sprečiti da ode na Zapad.

Vizu ne možeš dobiti sa necijom preporukom, ko je državljanin zemlje EU u koju se putuje, ako se nema siguran posao, pa čak i tada mogu da te odbiju bez problema.

Ovde u zemlji u kojoj se nalazim, čak ni kuma mi nisu pustili a kamoli…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

За твоје паре код нас си понижен

DalaiLama (bolnicar)

03. februar 2009.

Alo Narode. Ja sam danas osetio nešto ovde u nasu bogatu skandinaviju.

Naime prošli put sam im poslao dva važna papira da obrade, danas dobijem postu kuci da posaljem opet ta dva papira. E sad šta da radim, da se nerviram ili odustanem. Imaju bogatu državu i sve na kompjuteru pa opet zagube te papire kod njih pa te zezaju da ponovo posaljes. E da vam pricam još nešto gore. Prošle godine posaljem moje papire administraciji i posle par dana dobijem odgovor da ih posaljem. Kad sam zvao da pitam šta je sa tim oni kažu da ih nisu dobili. Znaci pojela maca na putu.

I šta sada da generalizujemo,, eto bogata država pa opet nisu efikasni.

Juče covek cekao u hitnu pomoć 19 sati i posle su mu rekli da ima problem sa nogom… Nemojte nije samo sranje u srbiji, danas je kriza ekonomska u celom svetu, losa efikasnost države svuda. Prošla su ta zlatna vremena Holivuda.

To što se sinoć desilo je velika sramota. Ljudi sa prostora balkana ne znaju uopste da „kontrolisu“ svoje emocije i osecanja. Nego čim se nešto desi sto tebi ne prija, odmah kao malo dete skaces da uhvatis onog mladica za gusu iz francuskog tima. Brate mili ono je dno dna…

Pa zar nemaju ti momci novca da plate privatno neke casove sportske psihologije da nauce kako se ponasati pred kamerama celog sveta. Tezak primitivizam i divljastvo. I nemoj Marko da mi govoris da se to ne desava i na drugim mestima… Svuda gde je Balkan ljudi su nauceni da žive kao zivotinje na instikt. Nismo ljudi, ne umemo da aplaudiramo i tudjoj naciji, tudjoj zastavi. Bez obzira šta se desilo, nije lepo da usmeris loptu prema sudijama. Da li se tebi nešto dopada ili ne, ne smes da se ponasas kao malo dete.  Zato danas nemas ništa o tome na zapadnim stranicama, ljudi nisu prikazali ništa o dodeli medalja, samo kraj meca.

Na celom Balkanu gde su vodjeni ratovi, krize i sankcije, ljudima su tanki zivci i možeš svuda da ocekujes neko bahato ponasanje. Videli smo iz Hrvatske sa Francuzima kako je lepo bilo. I nemojte samo da mi govorite, nisam ja takav, to je tamo negde daleko. Svi lažu, taj zadah i duh vazi većinom još uvek kod mnogih u saobracaju, na ulici, bolnici.

U posti ne cujes ni dobar dan na salteru, ni dovidjenja, ni izvolte.

Baci ti onaj papir u ruke kao od bede, ne gleda te u oci, kao da si ti zbog njega tamo a ne on zavistan od tebe. Za tvoje pare kod nas si ponizen. Na zapadu ako kupis neku robu i nije ispravna, neće niko da se naljuti, prodavac će odmah da ti zameni ako imaš garanciju.

Kaže moj cale vise puta je bio da da reklamise neispravan frizider i bojler, prodavac neće da vrati… Još smo mi daleko od cilja.

Možeš coveku da spremis i zlato i kuce i besna auta po Balkanu, taj mladic odsrastao ovde preko bare opet će da pobegne nazad gde je navikao na ovaj sistem ljubaznog ophodjenja u bolnici i bilo gde.

Moraju ljudi sami da odnesu pravila i zakone da vlada pravna država svuda.

Meni nije jasna jedna stvar kod nas. Sve je obrnuto, skuplje i izokrenuto od drugih država. Kako taj narod može da podnese te cene nije mi jasno a plata im je jedva 300 eura. Dalje imaš te putarine i to sistematsko mucenje coveka. Zar nije lakse da covek kupi lepo vinjetu na ulasku u Srbiju nego da ga zezas na 2-3 mesta. Procedure oko pasosa, lične karte su suvise komplikovane, na Zapadu samo popunis formular i slike, potpises i za nekoliko dana je gotov, nema guzve, uzima se redni broj, zašto se kod nas ne uvedu lepo elektroniski- redni brojevi na svim mestima, mnogo je bolje.

I dalje vidim masa ljudi ceka u redu da plati vodu, druga grupa ide preko veze u kancelarije kod rodjaka da plati preko reda. Njagore je kod nas sto može da ti skoci krvni pritisak na 300 kad imaš posla oko administracije. Tako čujem covek otisao da registruje kola, odnosno da prebaci na drugo lice, ono teske zezancije, još da dodatno doplati 16.000 dinara. Ako hoćeš gradjevinsku dozvolu da gradis nešto, opstinari traže i do 20.000 evra lovu u ruke.

I na kraju ono sto mi najviše smeta je to da se sve vuce za beograd, ostali gradovi se ne spominju nigde, svi samo grade i hvale beograd. Kada će i drugi gradovi da dobiju pare za podizanje i uzdizanje. Beograd je kod nas postao država u državi, e ne može tako.

Hoće i drugi ljudi aerodrom u Nisu, Zajecaru, zeleznice moderne kroz Nis, zajecar a ne samo da se daje za beograd a on da kupi kajmak. To nije fer.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Времена су се променила, оно што је раније било „kul“ више није

Pubertet

pozitivno – 17. juli 2006. u 07.01

roditelji kako se ponasate sa decom u pubertetu. moj sin ima 13 god. i sve je drcniji, izdire se…
razgovaramo dosta ali kao da me ne cuje o cemu pricam.
sve se svodi na glupiranje …
kako se postaviti u tim trenucima koji će pretpostavljam da budu još izrazeniji.

sunce na prozorcicu – 18. juli 2006. u 14.15

da, stvarno je potrebna hladna glava i puno strpljenja. ali ne možemo
uvijek imati hladnu glavu. Meni najviše smeta kod moje gospodjice to njeno odgovaranje i sto njena mora biti uvijek zadnja. Koliko god da kažem ona doda još pet na svaku moju. Kad se smiri situacija kaže da joj je zao, ali da je to jače od nje i da ona sigurno ne misli tako.

Ali evo šta mene spasava. Ponekad kad osjetim da dolazi oluja potrebno mi je samo dve tri sekunde gdje ću sama sebi reci: „samo mirno i to će proći“ ili nešto u tom stilu. Tada nam se razgovori uvijek zavrse pozitivno sa salom i smijehom. Te dvije tri sekunde me toliko smire i opuste da se poslije divim kako sam to majstorski izvela:-)
Ali kad sam sama u stresu i s previse briga i razmišljanja u glavi ne sjetim se da izbrojim do tri i onda nastaje rat.
treba imati snage izdrzati njihovo neprestano ispitivanje naših granica dok ih malo zivot ne spusti na zemlju i ne pokaze da nisu samo oni najpamentiji, najljepsi i da se oko njih ne vrti cijeli svijet.
Puno pozdrava i držite se, proćiće i to

boshkobuha (pedagog) – 21. juli 2006. u 11.04

Nemam decu u pubertetu ali knjige kažu:

1. deci u pubertetu se desavaju velike telesne promene tako da se brzo umaraju (naporno im je uciti, vole spavati dugo…)

2. jako im je bitan njihov fizicki izgled (smetaju im bubuljice,velike grudi…itd)

3. provode puno vremena sami (pišu dnevnike, slusaju muziku koja ispoljava njihova osecanja…)

4. druže se sa drustvom koje ima slična shvatanja okoline i poistovecuju se sa njima (imaju idole). Roditelji u ovom periodu treba da obrate paznju na drustvo u kojem se nalazi njihovo dete.

5. smetaju im roditelji jer misle da ih ne razumeju, verovatno iz razloga što se pored njih osecaju kao mala deca a sigurni su da to nisu. Misle da razumeju ceo svet a da njih niko ne razume.

6. često su melaholicni

Sve ovo sto sam navela je normalno i prirodno.

7. Pubertet je prolazno stanje. Nikako batine jer iste izazivaju revolt a kasno je detete prevaspitavati u 13-oj godini.

8. Roditelj treba da pokaze zainteresovanje, razumevanje a pre svega da je strpjiv. Treba da objasni detetu da razume period u kojem se nalazi i da ako ima bilo kakav problem da mu se obrati prvome za pomoć ma šta god to bilo…

Од нечега се мора почети па таман то нешто било ништа…

Комесари

М. Бобић-Мојсиловић

[објављено: 14/11/2008]

http://www.mirjanabm.com

Spiridon , 15/11/2008,

Javljam se iz srca EU gde zivim vec 16 godina…Istina je da drustvo u kojem zivim ima odredene prednosti (ali i mane..) u odnosu na nase drustvo i sistem..kao i sve drugo u zivotu napred navedena cinjenica ima i svoje zasto i kako..

Civilizacijske norme i kolektivna svest su na vecoj razini i ta cinjenica sama po sebi isto tako ima svoju pred istoriju…Ono sto je najznacajnije sustinski svodi se na onu tako jednostavnu filozofsku „U SE I U SVOJE KLJUSE“

Pragmaticni nemci krecu uvek od lokalnog ka globalnom…od mikro ka makro ne obratno i ne suprotno i zahvaljujuci tom redosledu i metodici nemaju mnogih dilema sa kojim se mi srecemo i vrtimo u krug. Ovim navedenim zelim reci da daleko vise paznje rada i truda moramo uloziti u svom dvoristu, svojoj ulici, kvartu, gradu…

Zvuci sasavo i banalno ali cela istina i polemika za i protiv EU je manje vazna od toga dali cemo ili ne pozdraviti komsiju u prolazu, dali cemo podariti osmeh nekom u nasem dvoristu, dali nas haustor ima osvetlenje, ispravne saltere, da li mozemo da se organizujemo i zajedno da okrecimo nas ulaz..zbog nas samih..zbog nase dece..

Ljudi pocnimo da zivimo sada i odma, daj mo lep primer jer se dobro vraca dobrim..jer kolektivni duh nase ulice zavisi i od nas samih...Svaki dan uraditi nesto lepo, dobro i korisno bez obzira koliko je to malo znaci jednoga dana prizvati i privuci nesto znacajno i krupno u svoj zivot…

Secam se prvog postavljenog zadatka pred sebe…ovde u srcu Evrope koji je glasio zaraditi za jelo..i sobu..veoma tezak i ambicion plan sa obzirom na nepoznavanje jezika i ljudi koji bi mi mogli pomoci..Posle ispunjenog zadatka sledece je bilo kupiti jednu kosulju i tako redom jedno po jedno resavati..

Od necega se mora poceti pa taman to nesto bilo nista..Cilj ovog javljanja svakako nije prica o tome sta sam i koliko stekao vec spoznaja o tome sta je bitno a sta manje..Uvek i uvek probajmo prije svega misliti i delovati lokalno jer nemozemo nista ocekivati na globalnom planu ako neradimo lokalno…

Извор: Политика Online (коментари корисника)