Највећи број геј особа у Србији на такву параду неће ни отићи
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Gej parada – dan ponosa ili dan..
Beo_fokus (drustvene nauke)
30. jun 2009.
…
Već mesecima se domaćoj javnosti servira priča o održavanju (neodržive idje) „gej parade” u našem glavnom gradu. Dežurni i „za boj uvek spremni”, revnosni, čuvari „demokratskih načela” u Srbiji odmah su stali u front. Zadatak je bio jasan: trebalo je „neuke”, „glupe”, „zaostale” i odnosu na savremeni „moral” prilično rigidne Srbe naučiti još jednoj novoj lekciji „ljudskih prava i demokratije”. (pri tom niko nije postavljao pitanje gde je moje, gde su naša prava da nešto ne želimo da prihvatimo). Otišlo se, u sve opštem „zanosu” borbe za „ljudska prava” toliko daleko da su nas, smatrajući kako nam je IQ niži od sobne temperature, ubeđivali da je „gej parada” zapravo korak bliže EU, i da time pokazujemo i dokazujemo da smo civilizovano i građansko društvo!
Ali svako ubeđivanje zaslužuje i odgovor. Kao prvo, merilo građanskog društva nije manifestacija takvog tipa. Ona je više merilo strpljenja građana ove zemlje. Drugo, termin „civilizovanog društva” svakako je vrlo širok pojam, i niko normalan ne može da prihvati činjenicu kako je „gej parada” neko civilizacijsko dostignuće. Ne možemo, a tome nas uči i istorija, zaboraviti da su u antičko doba postojаle civilizacije koje su prinosile ljudske žrtve, koje su razarale, pljačkale i ubijale sve oko sebe i koje su progonile i porobljavale druge narode (Persija, Rim, Egipat itd.). Ali, one se danas smatraju za civlizacije svog doba. Savremeno društvo je dosta sofisticirano, sekularno, suviše „mekano” pa su njegovi današnji pogledi na moral potpuno drugačiji od pomenutih antičkih naroda, a opet čini i prihvata nešto što čak ni oni nisu rado dopuštali. Zatim, ne smemo zaboraviti da su postojale i antihrišćanske civilizaцije. Narodi koji su progonili i/li ubijali Hrišćane. Da li je i to bila civilizacija?! Jasno nam se nameće odogovor da nije civilizacijski samo nešto što društvo samo i spontano stvori, odobri ili čini, već i ono što nam se nameće. Dakle, mi smo u jednom vremenu očitog i novog, bolje reći, „neoanti-hrišćanstva”.
No, pogledajmo ko sve to želi da nam „obrazuje” i nauči našu decu osnovnim „principima demokratije”. Kao prvo, to su razne ne(V)ladine organizacije, iste one za koje je svaki ispaljeni srpski metak (čak i na svadbi) neizostavno morao da ubije nekoga, a za koje ne postoje ni srpske žrtve, ni srpski grobovi, niti su za njih svete granice srpske države. Zatim razne „gej” organizacije koje ne mogu same sa sobom da se dogovore oko takvog skupa. (Za neobaveštene – „parade” neće biti, jer „gej” organizacije nisu mogle da se dogovore oko organizovanja skupa!)
Kao da nije bilo dosta što je Vlada naše zemlje prošle godine odvojila znatna novčana sredstva za pomoć jednom „gej” sajtu (a „šapuće se javno” u isto vreme „gej oraganizaciji!), koji je navodno trebao da promoviše kulturu nenasilne komunikacije i tolerancije! Pa samo malo ”gospodo„ i ”drugovi„, ja ne mogu da ostanem.. tolerantan, kada neko iz mog džepa, u vidu poreza, uzima novac koji će potom da ”investira„ u ”razvoj malih i srednjih gej sajtova„, i to sve u mometnu kada se narodne kuhinje zatvraju jer nema novca za hranu, kada nastupa sveopšta kriza u ekonomiji… toliko je puno toga, a tako malo razuma. Da li je neko možda javno pokazao i dokazao, od onih koji su donirani tim novcem, gde je i kako on potrošen?! Nije!
Dakle, oni koji nam najviše, iz tog famoznog NVO sektora, pričaju o transparentnosti i zakonu sada ćute.
Šta zapravo hoće borci za prava homsexualaca? Mogućnosti su razne, od slobodnog ”paradiranja„ (čudan termni za one koji ne vole militarizam), do brakova, ili javnog deklarisanja svoje sexulane orijentacije.
Ali, neću sada da prozivam bilo koga. Cilj ovog teksta nije poziv na linč, privatnu pravdu ili prognon. Već pokušaj da se jasno ukaže na problem ovog društva koje neko želi na silu da natera da prihvati ono što je za njegov moral, tradiciju i kulturu ne moguće prihvatiti.
Svojevremeno, je naša poznata novinarka Mirjana Bobić Mojsilović bila mesecima ”silovana„ (čitaj vređana i ponižavana), po raznim gej sajtovima (forumima), samo zato što je postavila pitanje sveopšteg potenciranja homesualnosti kod nas! Dakle, još jedan primer ”demokratske tolerancije i razumevanja„ iz tabora promotera istih ”vrednosti„. Još ćemo doći u situaciju da u ”cvatu sveopšte demokratije„ nećemo smeti da javno iznesemo svoje mišljenje, a (homo)sekusalna manjina će tiranisati sramnim zakonima većinu.
Nigde u svetu, ne postoji društvo koje je apsolutno tolerantno na homseksualizam kao pojavu. Ne dopustite da vas zamajavaju takvim pričama. Za mene je to moralno-psihološka devijacija. Nikada, ali nikada, svojoj deci neću tvrditi kao je to nešto lepo, normalno ili poželjno. Zar narodu kome preti istrebljenje od ”bele kuge„, čija su sela pusta, čije je stanovništvo prepolovljeno tokom XX. veka (u raznim ratovima), sada neko promoviše ”gej paradu„. Razumem Zakon protiv diskriminacije. Vara se svako ko kaže kako je to ”pederski zakon„, jer nije tako. Takav Zakon ima, i mora da ima, svaka moderna zemlja. On ne štiti samo ”prava„ homseksualca, već i prava svih diskrinimisanih grupa ili lica. Ali ne želim da verujem da će ovo društvo da dopusti mogućnost da se pod okriljem tog Zakona promovišu gej ideje. Još će nam pretiti i zatvorom, sudovima ili javnom osudom ako kažemo nešto protiv toga.
Izgleda da je došlo vreme kada će ponosni i časni gledati u zemlju od sramote, a nemoralni nam se smejati u lice. Srbijo, kuda ideš, šta ti to rade?!
neimar 30. jun 2009.
Па хоће да покажу да морате да прихватите западне ‘стандарде’ ако хоћете да будете запад.
То је иначе глобална појава и то не случајна.
Тренутно је у току глобални напад у истом смеру и у Индији где педерске групе траже измену дискриминишућег закона против хомосексуализма заосталог из времена британске империје.
Ко каже да је све било лоше у британским колонијама, ето оставили су им добро организоване возове и добре законе.
Сад Холивуд хоће додуше да уведе своје законе и у Индији и у Србији.
Па наздравље нам било.
Beo_fokus (drustvene nauke)
01. jul 2009.
Cilj mog posta nije da bilo koga vređam, ili širim mržnju. Samo sam izneo mišljenje, sigurno 2/3 građana naše zemlje. Naravno da će neko pokušati da manipuliše homseksualnom manjinom zarad svojih interesa, i koristi. To je svakome jasno. Ali isto tako je poznato, da najveći broj gej osoba u Srbiji na takvu paradu neće ni otići, mnogi to i ne podržavaju uopšte.
Svima je jasno da je Zakon tj. država ta koja određuje prava i obaveze, a ne grupacije, pojedinci, ili neki skupovi. Pitanje gej prava nije nacionalno, ekonomsko ili opšte društveno pitanje, zato ne treba da se rešava javno, posebno ne po ulicama, nego na nivou državnih institucija, zakonima. To je jedini ispravan, građanski način. Sve ostalo je samo provokacija, i manipulacija.
http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/013934857/gej-parada-dan-ponosa-ili-dan.html
Тако је говорио Васа Пелагић – пре 120 година.
K
Коло, коло, наоколо – Како се ничему ненаучисмо
MaliOblak (pustam kišu)
25. jun 2009.
Спаљена књига Васе Пелагића Народна права и даље непожељна у Србији
…
Независност
Какве је све „инкриминисане мисли” Пелагић записао у „Народним правима”, због чега је за цео тираж књиге распаљена ломача на Славији?
„Да би наш народ могао отклонити бар неке несреће и опасности које му такорећи висе о глави и грабљиво коло играју по његовој имовини, родбини и кеси и да би природним кораком напредовао и одговарао гласу потреба човекових и захтевима науке и прогреса, треба да оствари бар оно што се у овом спису, у овом истинском и животном гласу потреба народних означена. Јер ће се и тим добитком дигнути многе кужне полуге које данас притискају и даве народну главу, зараду , имовину, снагу, слогу, просвету, напредак и утробу и славу Србије и српства. А ти лекови, који могу млоге и млоге несреће и политичке и економске болести наше отклонити и излечити, ево ови су, које успут излажемо”, написао је Пелагић.
Даље је у књизи у 36 тачка изнео те лекове „народна права и захтеве политичко привредних потреба народних” за реформу свих сегмената власти и друштва. На првом месту је Пелагић навео народно право и потребу да се ујемчи неограничени суверенитет, независност и законодавна власт великој и обичној Народној скупштини. „Јер, без тога она служи на штету и срамоту народну. Она не сме и даље остати тако зависна, ограничена бесправна, удворичава и понижена. Све законодавне предлоге доноси сама Скупштина – њени одбори. Може влада поднети предлог, али не мора бити примљен”. Тражио је да се установи право за све пунолетне држављане Србије „да бирају и буду изабарани, не гледајући на његово имовно стање и плаћање пореза”. Захтевао је да се узакони потпуна слобода штампе и речи, потпуну декриминализацију клевете и увреде. То, писао је Пелагић, тражи глас науке, прогреса, глас животних народних потреба, јер је слободна штампа најјача чињеница за ширење и одомаћивање праведних истинитих и напредних идеја и размењивања мисли и осећаја, па зато треба да у закону и друштвеним обичајима буде узвишенија од свију влада, власти, владара, привилегија и светиња. „Забранити и казнити треба само оно дело које клевета, ружи и издаје Србију и њен народ. Све друго нека иде без сметње и суђења… Не заборавимо ниђе и никада да глас разума вели да је јефтиније укинути неправде друштвене, неголи вечито кажњавати људе зато што истински и праведно пишу и говоре…
Народ није дужан и више неће да плаћа чиновнике, управнике судије, адвокате, стражаре и разне апсане и робијашнице због тога што се нашао неко да се на неког другог с правом или без права баци блатом. Народ је доста учинио кад је у закон ставио тачку- сваки уредник новина и часописа мора примити и печатити одбрану нападнуте особе, онолико колики је био нападај, или дупло већи и ставити је на исто место у листу, где је нападај стављен био. Ако то не учини у току 5 дана од предаје рукописа, власт ће затворити уредништво и забранити издавање листа. При томе сетимо се да су кроз све векове сви бољи људи тражили за сваки народ то природно право његово, право на слободно исказивање истините, правичне мисли, идеје. То су чинили и сами владари који имадоше више разума и поштења од других”. Захтевао је реформу школства, здравства, судства, војске, унапређење развоја привреде, праведну и широку социјалну заштиту свих категорија становништва, те да се „утврди особити закон за бољитак и права свију радника занатлијских и слугашких, нарочито за оне радионице и фабрике где се израђују ствари од хемијских и отровних материја”…
У једној од тачака је изнео концепт децентрализације власти, тражећи да се све надлежности које се тичу решавања свакодневних животних потреба грађана на локалном ниову, пренесу на локалне институције. Тражио је Пелагић да се укине смртна казна и окови, као и да се „систем робијашко апсански” у затворима претвори у радионице и поучне школе, те да се озакони да судије надокнаде дангубу и повреду части свакоме оном за кога се докаже да је неправедно затворен и осуђен. За државне функционере, службенике и чиновнике који почине финансијске малверзације с новцима народне касе, као и за оне који суде по миту и пристрасно, тражио је казну доживотног друштвено корисног рада, како наводи, „да привређују и себи и држави и деци својој”. Захтевао је да се одреди десети део буџета „за потпомагање народне домаће привреде”, укине монопол дувана и уведе такса. Као једну од народних потреба изнео је концепт да се у сваком срезу или округу оснује државна окружна банка и штедионица која би давала народу зајам до максималних пет посто камате годишње, те да се законом пропише „обавеза владе да из народне касе улаже у окружну банку колико буде изискивала народна потреба”. Тражио је да се „спољна политика Србије удеси тако да што пре уједини све Србе у једну целину и да ојачава братске односе и савезе са браћом Хрватима, Крањцима, Бугарима и Русима, живећи солидарно и са свим другим народима којима је стало до међународне солидарности”. Због враћања државног дуга Србије од 300 милиона динара на који је годишње у злату плаћано 20 милиона динара камате, те унапређења развоја привреде и решавања социјалне беде, Пелагић је тражио увођење мера сузбијања расипања новца из народне касе, те да се за враћање државног дуга од краљевске плате годишње одузима значајан део. Захтевао је да се за половину смањи број чиновника по свим структурама, смање плате свих државних намештеника које су веће од три учитељске плате, забрани примање више од једне плате из народне касе и укину бројне непотребне привилегије и додаци, те да властодршци и богаташи од свог новца, а не из народне касе, финансирају манифестације забавног садржаја које се организују на државном нивоу . Предложио је доношење закона којим би се забранило расипање из народне касе за раскошно уређивање функционерских кабинета и канцеларија, те да се свим државним намештеницима који имају велике службене плате или богаташке ренте не даје пуна пензија већ максимално у износу просечне службеничке плате у држави. Предложио је и закон о забрани преношења имовине која је несразмерна легалним приходима на жену или другог кога, јер, образлаже Пелагић, „безбројни фини лопови покраду и преваре овим или оним начином или државну или општинску касу или приватне повериоце, па при истрази пренесу имања на жену или другог кога, те тиме своју превару и крађу осигурају од одузимања и продаје”. Захтевао је да се плаћања годишњег пореза ослободи свака сиротињска земљорадничка и занатлијска породица која претрпи штету услед природне непогоде, те да се се сиромашним домаћинствима због било каквог дуга, као и неплаћеног пореза држави, не могу запленити и продати основна средства за делатност. Предложио је доношење закона о порезу на богаташко наследство и лутријске добитке у корист формирања и финансирања фонда за оснивање радничких и земљорадничких задруга за запошљавање, школовање, социјално и здравствено збрињавање народа .
„Што треба нужно је да се изнађе и ужива. Само четвороножна марва може да чами за празним јаслима, а човек треба да се бори да обори зло, па да постане и да дође у добро стање. Ако хоћемо да живимо и да радимо за себе и своје породице и омладину своју, а не за угњетаче и варалице, ако хоћемо да се избавимо од модерних разврата, злочинстава, преваре и несреће, и на послетку, ако хоћемо да створимо моћне изворе и услове да нам долазећи нараштаји буду здравији, угледнији, одраслији, вреднији и лепши, разумнији, даровитији, честитији и напреднији, онда треба да прегнемо сву снагу своју да што пре остваримо и уживамо ова горе назначена права народна. Не учинимо ли то, онда ћемо целог свог часа и века гледати како садашњи систем државне и целе управе, иде и тамо и амо, те гледа на све стране као гладна звер шта ће и кога ће увалити у своје чељусти, па да засити своју бесноћу и да напуни своје несите кесе, трбухе, касарне и апсане. Зато радник треба да стане на своје ноге и да буде творац свега што се њега тиче. Наши крупни и ситни власници треба да знају да би оваква политичка и привредна народна права била и за њих часна и нужна. Честити човек увек се труди да остави себи и свом народу часно и уважено име”.
У уводном тексту у књизи, названом „Претходни споразум”, Пелагић је написао: – Салонска господска политика је посве опака зверка која се ухватила једном руком за народну кесу и виче: „Дај, плаћај, бре!”, а другом за гушу па грозно дави и издире се: „Умукни рито и не питај зашто и коме плаћаш!”. Такву кугу и зверску авет мора сваки поштен и паметан човек гурати од своје и народне кесе и гуше. То је свето дело за све и свакога…
Тако је говорио Васа Пелагић – пре 120 година.
Многи његови савременици- истомишљеници се можда никад нису усудили да признају да су мислили оно што је он писао, а можда би га ововремени судови и строже осудили и у најмању руку у Хаг протерали.
Пренето са SerbianCafe.com (дискусије)
Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију
Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)
Америчка олигархија урушава Америку и свет
Jocko4 (observer-analist)
19. jun 2009. u 18.36
Free Trade је резултат иницијативе/захтева моћног крупног капитала, о чему је већ говорио Pero, кандидат у трци за председничко место.
Он је још тада упозоравао гласаче у Америци на пораст незапослености због озакоњеног преношења производње у земље ‘Трећег Света’.
Чак и пре његових упозорења (током капмање) било је познато да финансијско-политичка олигархија (конкретно, Америке) има своје интересе, који немају ништа заједничко са нацијом (условно речено), као и да ту олигархију не интересује судбина Америке.
„Филозофија” Free Trade се кроз групу G7 (касније као фол +Русија) проширила на све земље те групе, тако да се и у њима синхронизовано спроводило мењање постојећих закона о пословању и и изношењу производних капацитета у земље у којима је радна снага јевтинија и радна права запослених слабије заштићена.
Паралелно са спровођењем Free Trade-a, сваке године су повећаване квоте за пријем усељеника и/или gastarbeiter-a из земаља ‘Трећег Света’ и некадашњег Источног Блока у Европи. Повећаним приливом досељеника и gastarbeiter-а одржаване су, па и обаране постојеће цене радне снаге у земљама-домаћинима.
Ни то није било случајно, а „објашњавано” је ‘слободним кретањем људи и добара’.
У ствари, оба процеса су имала исти циљ – рушење тековина организоване вишегодишње борбе радника за своја права и остваривање још већих профита на глобалном плану.
Да би најшире масе лакше прогутале горку пилулу спровођења и непрекидног јачања Free Trade-a, у Северној Америци је 1990-тих протурана теза да је наступило време преласка на тзв. ‘фине технологије’ и да престаје потреба за производњом других добара.
Таква полу-истина је у тим годинама заиста наилазила на добар пријем у маси необразованих и половично образованих Американаца и Канађана.
Први протести против планова G7 (или, рецимо 8) нису се појавили у Северној Америци, него у другим земљама, а ти протести су све више добијали интернационални карактер.
Обама је добро уочио да је за спас Америке неопходно да се у њу врати производња, повећа запосленост и повећа куповна моћ становништва, али је таква стратегија тешко остварљива.
Најпре би требало да се пониште неки од закона о слободном изношењу производних капацитета из Америке, затим да се промене клаузуле о опорезивању профита стечених производњом у иностранству и увозом робе у Америку.
Међутим, у садашњој ситуацији би такве мере биле више него мач са две оштрице.
С друге стране, оклевањем неће моћи да се заустави тренд даљег економског пропадања Америке.
Амерички Капитализам и друштво које такав систем формира не могу ни да имају другачију будућност.
MilojkoTheGreat,
Покушао сам да укажем на неке преломне моменте, који су значајни за неку дубљу анализу.
То нису једини узроци и очекујем да се јаве и други дискутанти, који би допринели разради питања која сам покренуо.
Напр., у Онтариу је влада одлучила да финансијски учествује у спашавању ГМ-а, а тракалица је у томе да ће наведених 2% да отплаћују грађани кроз повећану таксу у следећим годинама.
Дакле, крупна превара, јер грађани неће бити сувласници ГМ-а, тако да ће се опет неко други обогатити новцем трајно одузетим од њих.
Milojko i Kipe,
Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију.
Историја Америке је историја преврата – рат за ослобођење од колонијалне власти Енглеске није донео оно што је масама обећавано, већ је потом у више корака спроведена масивна, општа пљачка свих добара од стране већ тада познатих финансијских моћника. Народу је остављана само ситна приватна својина и пропагандно је одржавано лажно убеђење да је Америка земља слободних људи.
Илузија је да је Америка земља демократије, јер она то није већ око 150 – 200 година.
Најзначајнији и најрафиниранији корак у пљачки Америкеизведен је озакоњеним преносом контроле националне валуте ($) у руке приватних лица , Федерал Резерв. Тиме се и сама држава одрекла сопствених ингеренција и постала заточеник финансијски моћних породица и кланова. Они су дошли у позицију да диктирају привредни раст, или пад у тој земљи, а преко њене моћи да изазивају кризе и сукобе у целом свету, из којих су такође извлачили сопствену корист.
Америка је још од I С.Р.-а постала слон, кога су олигарси ухватили за сурлу и експлоатишу за своје интересе.
Кад тај слон буде малаксао, показаће му се стаза слонова која води на слоновско гробље.
Тамо су током историје већ завршиле неке земље-слонови.
За сада, олигарси истражују друге земље, које би требало да замене америчког слона.
Кучи – живот и обичаји
ПЛЕМЕ КУЧИ – ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ
…
4. Давање утока (азила) било је у Куча свети обичај за свакога.Кад би неко , био пријатељ или непријатељ, обегао у Куче и потражио у њих утока (уточишта) од непријатеља, који га гоне, они су га свесрдно примали под своју заштиту. О томе говори и војвода Марко (Пл. Кучи, 100) и каже, кад би такав бегунац наишао на неког Куча од слабијег братства, тај би га одвео јачен братству, код којега је могао бити безбеднији. …
5. Деоба задруге вршила се у Куча, како у Срба тако и Арбанаса, по пасовима а не по главама, т.ј. имање се делилило на онолико једнаких делова, колико је било мушких представника онога паса, који је задругу основао.Кад би се отац делио са синовима, добијао је једнак део са њима. Ако отац није био у животу, па су се делили синови с мајком, и она је добијала део раван љихову, самошто она није смела од тога ништа окрњити, јер се тај део сматрао као својина њених синова и они су га по њеној смрти делили на равне делове. Оно што је нека задруга сама својим трудом стекла, што дакле није наследила од својих старих, делилио се подједнако међу све одрасле мушке задругаре. Девојка није добијала од подењљеног задружног имања никаква дела. Ако су јој родитељи помрли, дужна су била браћа старати се о њеном издржавању и удадби. Ако је не би хтео нико од браће држати код себе, морала су сва издељена браћа плаћати за њено издржавање у некој другој кући.
6. Особац. Кад се удавала нека девојка, давали су јој (као што дају и сад) родитељи, односно браћа, по неколико брави или нешто новаца, што се сматрало као њен особац, т.ј. њена особена или засебна својина. Њен муж није имао никаква права на тај особац, и она је могла располагати њиме, како је хтела. И кад би жени неко од њених браственика нешто поклонио, то је такође спадало у њен особац. Обично су особац наслеђивале од мајке само кћери. – Као што видимо, прости народ је сасвим здраво и раумно решио питање о праву располагања жениним миразом.
7. О друштвеном положају Бањовића, кучких ковача, већ смо говорили на страни 135. Откуда толико презирање у Куча према овим ковачима, није лако разумети, у толико мање, што Кучи не тврде нигде, да су Бањовићи некога ниског порекла. Може бити, да у томе презирању имамо просто изражен витешки понос ових ратника од заната према људима, који се – по њиховом схватању – баве пословима ниже врсте.
8. У Арбанаса су вределе већином правне уредбе из познатог Лека Канума неписаног арбанашког законика, који се приписује арбанашком владару Леки Дукађинију („Лека Капетан“ српских народних песама) из друге половине 14. века. Ја сам био по казивању Арбанаса написао повећи број чланова тога закона и кад сам их упоредио са немачким преводом Лека Канума (в. Берлински лист Zeitscrift für Ethnologie za 1901, по саопштењу P. Traeger-a), видео сам, да се готово у свему слажу са њим. Зато их овде и не доносим.
Г. Неколико последица племенског живота
Вековима су Кучи, као и многа друга српска племена и братства, живели засебним, а врло дуго и сасвим самосталним политичким животом. Никаква власт није их држала дуже и потпуно под собом, они нису знали за какве дужности према држави,чак и против најмањег данка они су се одсудно бунили. Племе, братство и уопште сродство служило је као заштита од непријатеља. Сваки, који је стојао изван тих кругова, па ма био и Србин, сматрао се мање више за природног непријатеља. Човек се у оним данима општег безвлашћа и борби свију протов свакога још једино могао поуздати у своје крвне сроднике, братственике и племенике.
У таквим приликама морали су неодољиво поникнути и погледи и врлине особине врсте. Племе је сматрано за средиште целокупног народног живота. Оно је имало у сваком погледу своје засебне интересе који су готово увек били супротни интересима скоро свих околних племена. Свако је племе увек било готово, да те своје засебне интересе најодлучније брани па ма против кога било. Развила се дакле јака племенска саможивост, сепаратизам, који је врло јасно и врло често избијао у свој ранијој и скорашњој прошлости Црне Горе и свих суседних јој области. Сваки је племеник сматрао за дужност заступати свуда своје племе. Ко би покушао, да погледа мало даље изван узаног оквира месних интереса и да ради виших, општенародних задатака жртвује један део племенских интереса, тај се излагао погибли, да га племе огласи за издајника.
У племену је опет, као што знамо, братство имало улогу мањега средишта, које је прикупљало око себе блиске сроднике. Крвно сродство, најприроднија и најчвршћа веза, која може људе спајати, чинило је, да су узајамни односи међу браственицима били веома чврсти. Била је света дужност потпомагати и бранити свуда свога браственика без обзира на то, да ли је прав или крив: браство га је морало осветити, ако би погинуо, морало је на суду бранити његову невиност и јавно заштићавати његову част и углед. У многим другим српским крајевима, где није било установа братства и племена, указивале су оваке исте улсуге својим члановима задруге или веће групе од сродника.
Црна Гора а у многом погледу и Србија имају у својим напорима за политичким и културним развитком још врло много да се боре с овим наслеђеним погледима доскорашњег друштвеног живота у Срба, и нису мале сметње, које ти погледи чине напредовању младих српских држава. У Црној Гори се још не може замислити, да се у неком племену постављају за чиновнике иноплеменици, туђи људи. И грађански и војни главари, свештеници па чак и учитељи – све то морају бити људи из истог племена. Племе се још непрестано осећа засебном целином, која своје посебне интересе врло пажљиво чува.
Извор: наставља се…
Сродне теме:
Српски грађани, умјесто да се увлаче у дебате морају ЗАХТЈЕВАТИ ДА ВЛАДА НЕ БАЦА ЊИХОВЕ ТЕШКО ЗАРАЂЕНЕ ПОРЕЗЕ
Цркве неће закон који је „отпутовао“ у Брисел
За договор о спорном Предлогу закона о забрани дискриминације остало седам дана. – Нико није објаснио шта је спорно у закону, ни ко је иницирао његово повлачење из скупштинске процедуре
[објављено: 06/03/2009]
Bianca , 06/03/2009,
Zasto je Srbija uvijek laboratoriski kunic Evrope? Odnosi vjerskih zajednica sa drzavom su vec odavno sredjeni u Evropskim drzavama, i potrebno je samo KOPIRATI bilo ciju legislativnu formu. Na primjer, Italija je mozda dobar primjer, jer kao i Srbija ima jednu dominantnu religiju, kao i druge vjerske zajednice. Ali i druge zemlje mogu biti bolji uzorak.
Treba jednostavno uzeti rijec za rijec svu legislaturu koja se odnosi na zastitu vjere, zastitu ljudskih prava, zastitu vjerskih zajednica i njihove imovine NA CIJELOM PROSTORU EVROPE. Tako da nema previse diskusije na koji nacin se treba tretirati povratak imovine vjerskih zajednica, kao i pitanje tretmana vjerskih zajednica na Kosovu. Sva legalna pitanje odnosa skolstva i religije, kao i odnosa vjerskih zajednica i vladinih struktura se mogu pronaci u svim dobro uhodanim zemljama zapada. DOSTA GLUPOSTI I IZMISLJANJA.
Ne vjerujem da ce Srbija izmisliti kreativniji nacin razmatranja pitanja homoseksualne orijentacije nego sto je to slucaj u Njemackoj, Francuskoj, Engleskoj, Italiji, Austriji, Svedskoj, i imenujte svog favorita.
Srpski gradjani, umjesto da se uvlace u debate moraju ZAHTJEVATI DA VLADA NE BACA NJIHOVE TESKO ZARADJENE POREZE, VEC DA EFIKASNO RIJESI SVE TAKVE DILEME NA ISTI NACIN NA KOJI SU TO RIJESILE DRUGE EU drzave.
Kada ce konacno Srpski glasac da se probudi i ispolji gnjev oko ovih manipulacija. Sve da se raja zabavlja, da se podijeli, da se zavadi. Sve za razonodu gladnih i bijednih. A oni na vrhu samo uzivaju kazaliste. Ista prica u Briselu. Zasto oni trose te grdne eure da se raspravljaju sa svim mogucim drzavama o zakonima koji vec postoje u EU, koje EU ocigledno podrzava, i s takvim zakonima EU jednostavno nema problema? Zasto bacanje novca?
A za sve moguce „civilne“ organizacije i NVOs — zar nije jasno koliko je to bacanje novca da bi se raja zabavljala. Kako nemamo amfiteatra danas, treba nam virtuelni amfiteatar gdje se novi gladiatori kroz medije prepucavaju.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Резултат је поплава доктора са Титулама ПРОФ, ДР, MR.SCI…
Интервју: Томица Милосављевић
Милосављевић: Приватници воде кампању против мене
Једини који губе јесу власници приватних ординација, који су до сада паушално плаћали порез. Имали су много консултаната, а, осим хонорара, ништа нису плаћали, каже министар здравља
Оливера Поповић
[објављено: 09/12/2008]
Strucnjak , 09/12/2008,
Neko bi ovaj narod trebalo da obavesti da je LEKARSKA MAFIJA Najjaca.Tome neka posluzi cinjenica da naprimer katedra za internu medicinu na BU ima oko 180 zaposlenih a prosek u sveu je 6-8.
Rezultat je poplava DOKTORA sa Titulama PROF,DR,MR SCI a da isti nisu objavili niti jedan naucni rad u strucnom casopisu sto po zakonu moraju.
Svi ti Prof, DR, MR, SCI vas lepo poslepodne sacekaju u privatnim poliklinikama, ispricaju vam nebuloze i uzmu pare i odmah trce u menjacnice.
Drugi problem je brojno stanje pacijent/krevet u bolnicama. Hiljade pacijenata se fiktivno prima u bolnicu i za isto se naplacuje bolnicki dan od fonda. U pitanju su Milijarde dinara.
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Демократија се разликује од уравниловке по томе што људе не тјера већ их економски стимулише при доношењу одлука
Млађан ДинкићКад је скупо заправо јефтино
Најважније је запитати се колико рад неког јавног предузећа заиста кошта грађане Србије и какве они користи имају од тога. Уколико неко предузеће смањује трошкове пословања и побољшава квалитет својих услуга, менаџмент свакако заслужује добре плате
[објављено: 08/12/2008]
james bond, 08/12/2008,
Pa ovaj je coek nevjerovatan. Sad je naso za shodno da sam sebi izigrava opoziciju. Poslije toliko godina u vladajucim strukturama on se zali da mu javna preduzeca ne rade profitabilno, da ima viska administracije i posto sam ne umije nista da rijesi nudi da se privreda privatizuje pa da rjesava neko drugi???
Odlicno Dinkicu nijednog valjanog podatka a prozivas demagoge. Da si napravio bolje uslove na selu sa novi traktori, oslobobodio poreza seljake, subvencioniso proizvodnju, iskolovo dovoljno agronoma i njima dao dobre plate, ne zakido na otkupu neb se narod guro u cinovnike.
Demokratija se razlikuje od uravnolovke koju pominjes po tome sto ljude ne mora da tjera vec ih ekonomski stimulise pri donosenju odluka. Ako ti nemas blage veze kako ekonomski sistem treba da funskionose polozi racun. Sto ne pomenu FIJAT, kapitalne investicije, cijene energenata, presaltavanje privrede itd.Sta ce dat vuce razvoj u iducoj godni…
Cestitam Politici sto je objavila tekst pa se vidi kolko ti znas iz ekonomije. I ja sam zavrsio isti faks ko i ti i da vako nemam pojma ni sa cim vratio bi diplomu nazad ne bi smaro posten svijet…
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању
Труднице Србије без помоћи
Многе будуће мајке, због егзистенцијалних разлога, не користе боловање да не би примале само 65 одсто плате
Марија Којадиновић из Параћина, иако у шестом месецу трудноће, свакога дана одлази на посао и испуњава своје радне задатке, као и пре него што је остала у другом стању. Један од кључних разлога због којег је одлучила да не користи трудничко боловање, током којег се исплаћује 65 одсто личног дохотка, јесте плата.
Б. Малиш
[објављено: 23/01/2009]
Саша Петровић, 23/01/2009,
У вези са овим текстом постоје две неоспорне чињенице. ПРВА је да наша држава још увек не схвата да смо ми Срби народ који све брже нестаје. Није нам потребан никакав рат, за највише 50 година бићемо мањина у својој собственој земљи.
Уместо да држава предузме радикалне мере у циљу заустављања беле куге и подстицаја народног прираштаја у виду повластица и финансијских стимуланса за мајке, она приповеда младима бајке о Европи и „лагодном“ животу који нас тамо очекује. Питате се откуд новац! Погледајте само колико неудатих девојака и неожењених младића који троше своју младост седећи до јутра у мрачним и загушљивим кафићима.
Нису од користи ни Богу ни народу, већ себе трују алкохолом, дуваном и чак наркотицима.
Када би држава на такве ударила порезе, они би се удали оженили, мајке са децом би имале извор прихода и било би много више рада а мање туча и убистава по кафанама. Брат ми живи у Америци и сећам се када је причао да се тамо уопште не исплати бити момак: осигурање за ауто и кућу је скупље,а порез је много већи. Ово није случај само у Америци него у многим другим земљама.
ДРУГА неоспорна чињеницаје да сиромаштво није узрок пада наталитета. Сваки демограф и социјални аналитичар ће вам то потврдити. Погледајте на најсиромашније земље у свету – имају највећи наталитет. Узрок је морални пад у коме се налази наш народ. Код нас влада крајњи индивидуализам и егоистички хедонизам.
Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању. Док се духовно не подигнемо и не вратимо се оним вредностима које су красиле нашу државу не тако давно (на почетку 20 века), нема нам напретка.
Неки се питају: па шта ми обични људи можемо да учинимо?! Контактирајте ваше народне посланике телефоном, писмом, лично и тражите од њих да се заложе за измену закона. Није Београд једино место где може да се живи и ради. Много је и премного неораних њива и запуштених воћњака по Србији. Није хлеб на калдрми ни слађи ни јефтинији!
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Образовни систем у Данској је одличан иако је бесплатан
Besplatno obrazovanje?
hami
25. jun 2007.
mišljenja sam da obrazovanje do fakulteta treba biti besplatno. vidim da ljudi sa zapada amerike i kanade posebno zaduzivanje i zatim otplacivanje 50 000 dolara skolarine ili slično smatraju sasvim normalnim kao da kupuju neku investiciju stan recimo.
u razgovoru sa intelektualcima iz evrope vidim da to po njima nije u redu i veoma se slazem sa njima. šta vi mislite o tome?
Vesna-DK
26. jun 2007.
U Danskoj je obrazovanje apsolutno besplatno.
Ne mislim samo na osnovno i srednje nego i visoko obrazovanje.
Plus sto kada nakon gimnazije/srednje skole upises bilo kakvo dalje obrazovanje (ne mora biti na univerzitetu, može biti neka poslovna skola ili marketing skola ili skola za pedagoga ili ucitelja) imaš pravo i na stipendiju koja iznosi otprilike 500 EUR mesecno ako si se odselio od roditelja (a vecina jeste) a ako i dalje živis sa roditeljima onda je ta stipendija nešto manja.
Stipendiju možeš da dobijas onoliko godina koliko je normirana duzina studija + jedna godina ekstra. Ako si zensko i zatrudnis onda za svako dete imaš pravo na duplu stipendiju godinu dana nakon rođenja deteta + produzuje ti se pravo na stipendiju po godinu dana za svako dete. Ova stipendija ti je bukvalno poklon od države jer je to nešto sto dobijes i ne treba nikad da vratis.
Ako želiš da studiras godinu dana ili neko vreme negde u inostranstvu (pa i u privatnoj skoli) država to finansira tako da ti je skolovanje i dok si u inostranstvu potpuno besplatno.
I trenutno znam da je u nekim skolama u Danskoj (npr. Royal School of Library and Information Science) nadogradnja studija (npr. Master studije) za studente van Evropske unije besplatna.
…
Tačno je kao sto komentar iznad kaže da se placa dosta veliki porez, ali ipak mislim da sistem funcionise dobro zato što apsolutno niko ne zavisi od svojih roditelja i njihovih primanja i apsolutno svako ima ista prava na visoko obrazovanje. Tako da i ako su ti roditelji čitav zivot bili nezaposleni i socijalni slučajevi iz bilo kojih razloga, ti imaš aposlutno iste mogućnosti za skolovanje kao i bilo ko drugi.
A još da se pomene i to da u taj porez na zaradu, koji je ovde minimum oko 50% i raste kako ti zarada raste, ulazi i socijalno i zdravstveno osiguranje. Dakle zdravstvena zastita je besplatna apsolutno za sve gradjane Danske, bez obzira na to da li su zaposleni ili nezaposleni, ukljucujuci porodicnog lekara, lekare specijaliste i bolnicko lecenje bez obzira na duzinu hospitalizacije. I u taj porez je uracunata i nega starih ljudi.
Dakle svi stariji ljudi kojima je potrebna pomoć u kuci (npr sa ciscenjem, kupovinom, pa i licnom higijenom) imaju pravo na potpuno besplatnu kucnu pomoć onoliko koliko opstinski zdravstveni radnici procene da im je potrebno (1 put sedmicno, 2 puta, pa sve do 5 puta sedmicno).
I naravno da deo tog poreza koji se placa ide i na još mnoge druge stvari tako da je ipak na kraju krajeva obrazovanje veoma jeftino.
…
Ne slazem u potpunosti se sa zadnjim komentarom.
Nije sve sto je besplatno jako loše.
Pod broj jedan postati profesor u Danskoj nije nimalo lako. Malo ih ima i nije dovoljno napisati jedan „bedni” doktorat pa da mislis da si bog i batina. Ne znam tacnu proceduru ali defitivno znam da bi neko mogao da konkurise za profesorat mora da je objavio određen broj ozbiljnih naučnih radova u svetskim casopisima + da je objavio i neku knjigu. Tako da ovde nema mladih profesora kao u Srbiji.
I uopste nije tačno da svako može da ti prosipa svakakve gluposti samo zato što je obrazovanje besplatno. Naprotiv, veoma se ceni kriticko mišljenje i na dosta fakulteta nema „obavezne” literature nego dobijes na papiru opis kakvo ti znanje treba da dobijes iz odredjenog predmeta po zavrsetku + evt preporucena literatura a onda je potpuno tvoj izbor koju ćeš ti literaturu da koristis za to. (A ne kao u Srbiji, gde ako nisi kupio knjigu koju je bas tvoj profesor napisao i ne naucis je od a do s, možeš da se pozdravis sa polaganjem ispita).
U svakom slučaju se dosta polaze na to da deca i studenti nauce da razmišljaju svojom glavom, tako da ima jako malo klasicnih predavanja gde studenti sede i slusaju profesorovo izlaganje. Predavanja su uglavnom takva gde svi ucestvuju u diskusiji.
Eto toliko…
Уништили су све развојне домаће банке, онемогућили привреди да добије повољне развојне кредите, а високим порезима стопирали малу привреду
Мере за ублажавање кризе – Мирољуб Лабус
Нико није изашао из кризе, а да се није променио
Мирољуб Лабус
[објављено: 23/12/2008]
Jasna , 23/12/2008,
Морам да будем искрена — ако упоредим анализу и предлоге господина Лабуса и госпође Борке Вучић, више ми се свиђа њен проступ и конкретни предлози. Не могу да верујем да г. Лабус говори о годинама привредног раста Србије — можда он живи у свету илузија?
Динар је прецењен за више од 40% и мора под хитно да се деси девелвација. Док друге земље штите своја тржишта, наши вајни економисти слушајући MMF отворише наше тржиште за увоз и уништише извознике.
Сад хоће додатно да скину царине, па да се уплив стране робе и услуга још више прошири на штету домаће привреде!
Уништили су све развојне домаће банке, онемогућили привреди да добије повољне развојне кредите, а високим порезима стопирали малу привреду.
За будзашто су продали и на силу приватизовали друштвена шредузећа која су доспела у руке тајкуна, које не интересује даље инвестиионо улагање већ прање криминално стечених пара.
Срамно је што г. Лабус, који је био део тога, ни дан данас не може да сагледа страховите последице деструктивне економске и фискалне политике. Свака част г—ђи Борки Вучић на поштењу и храбрости.
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment