„Европа је чудо”

neimar 22. maj 2009.

Onesvestila se jureći rekord u oralnom seksu
Autor: FoNet

Pripremajući novi film, porno glumica Seksi Kora pokušala je da obori svetski rekord u oralnom seksu. Glumica, čije je pravo ime Karolin Berger, planirala je da „obradi” 200 dobrovoljaca, ali je posle 75. pala u nesvest zbog problema sa disanjem. Odveli su je bolnicu, ali se brzo oporavila.

Vratila se u jedan park u Hamburgu, gde je obarala rekord, ali je tada uhapšena zbog narušavanja javnog reda.
Kada je policija intervenisala, polugoli dobrovoljci, koji su čekali da ih Kora zadovolji, počeli su beže, a jedan od njih je tom prilikom slomio skočni zglob. Glumica je puštena iz pritvora posle plaćene kaucije.

—

А наше порно ‘звезде’ могу да издрже само један дан а шиптарске чак два.

cojle_manojle 22. maj 2009.

Sodoma i Gomora.

„Evropa” i čitav Zapad nezadrzivo srljaju u duhovnu i moralnu pomrcinu, a nasa elita se grcevito upinje da gurne Srbiju u istu kloaku i da narodu predstavi da je taj put bez alternative…K’o da se radi o recimo gravitaciji ili entropiji ili nekom od zakona fizike.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други”

Рокфелер: Интернет је највећа опасност за нацију

abvgd (…)
23. mart 2009.

http://www.abovetopsecret.com/forum/thread448462/pg1

Ето, дошло је време да се лепо поздравимо…ускоро неће више бити овог немарног ћаскања, кад друг Рокфелер и другови Ротшилди лепо уреде интернет, да не буде више опасности…

‘Ајд’ у здравље, лепо је било :)

abvgd (…)
23. mart 2009. u 14.46

Каже друг Рокфелер да би можда било боље да се вратимо на папир и оловку, толико су опасни ови хакери…нападају на основне националне вредности. Јадан Рокфелер.

Иначе, из две државе стиже далеко највише хакерских напада на свету…није тешко погодити:
1. Израел
2. САД

loret (kvizer)
23. mart 2009. u 15.19

Slobodna misao i reč se ne da sputati.

Drecun (natikurovic)
23. mart 2009. u 15.19

cika roki i rotsild su još 90-ih odlucili da zaustave svaki tehnoloski i ekonomski razvoj kako bi sto lakse mogli da manipulisu ljudima.

iz knjige bivšeg britsnskog obavjestajca dzona kolemana koja se zove „hijerarhija zavjerenika i komitet 300″, a stampana je 1991.

plan iluminata i komiteta 300 (cika roki i rotsild su glavni iluminati):

1.svijetska vlada, novi svijetski poredak sa jednom jedinstvenom crkvom i jednim monetarnim sistemom, pod njihovom vlascu.

2. potpuno unistenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog ponosa.

3.unistenje religije, posebno hrišćanske, sa izuzetkom samo njihove, gore spomenute tvorevine.

4. kontrola svakog pojedinca pomoću cipa- cipovanje.

5. potpuni prestanak industrijalizacije i prestanak koristenja nuklearne energije.
postojeci industrijski pogoni iz USA će se preseliti u zemlje treceg svijeta gdje ima robovske radne snage u izobilju koji će raditi tako reci za dzbe.

6. legalizacija droge i pornografije.

7.depopulacija velikih gradova prema ugledu na rezim pola pota

8. obustavljanje svakog naucnog razvoja.naročito u oblastima fuzije, medicine i elektrotehnike.

9.ogranicenim ratovima, izgladnjivanjem i sirenjem bolesti smanjiti broj stanovnika planete za bar dvije milijarde.

10.oslabiti moralnu osnovu nacije i demoralisati pripadnike radnicke klase.

11. svim ljudima sirom svijeta onemogućiti da odlucuju o sopstvenoj sudbini stvaranjem krize jedne za drugom, a potom upravljati tim krizama dok se ljudi ne zbune i ne demoralisu stoce dovesti do masovne malodusnosti.

12.uvodjenje novih kultova licnosti i naduvavanje postojecih među koje spadaju rok muzika, gangsteri poput prljavih i perverznih roling stonsa mika dzegera. gangsterske druzine koju posebno podržava evropsko crno plemstvo i svih rok zajednica koje je stvorio tavistok institut pocevsi od bitlsa.

13.prouzrokovati POTPUNI SLOM SVIJETSKE EKONOMIJE I TAKO STVORITI POTPUNO POLITICKO RASULO.

14.PREUZETI VLAST NAD SVEUKUPNOM SPOLJNOM I UNUTRASNJOM POLITIKOM USA

15. dati punu podrsku nadnacionalnim institucijama poput ujedinjenih nacija, MMF, svijetske banke, međunarodnog suda itd.

16.podrediti vlade svih država i u njima subverzivno djelovati iznutra kako bi se unistio integritet i suverenitet država koje te vlade predstavljaju.

17.organizovati svijetski teroristicki aparat.

18. preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u americi u namjeri i sa svrhom njegovog potpunog i temeljnog unistenja.

ima još desetak tacaka, ali i ovo je previse za one koji razmišljaju svojom glavom.

ockap_
23. mart 2009. u 15.56

Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.

TeslianA
23. mart 2009. u 16.44

>> Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.

Camerika se može i te kako izolovati pa da postane totalno nepristupna za razlicite kanale komunikacije. Samo ja mislim da će oni sto vise da krenu u akciju kontrolisanja većih sajtova (Google, YouTube, itd.) kao sto kontrolisu vece medijske kuce.

Vidite, i pored interneta mi Srbi u opste ne uspijamo da prodremo bilo šta našim sirim masama u matici a i dalje vecina njih bleji na u92. Na neku ruku nas iskorastavaju kao rematolicki faktor (kroz upotrebu „JEWEA” i drugih ekipa) da bi podvalili b92 i ostale neprijateljske sajtove kao nešto normalno.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…

ПОЛНИ ЖИВОТ И УМЕТНОСТ

Др. А. ФОРЕЛ.

(С немачког превео ПЕТАР М. ИЛИЋ.)

Уметност нам представља покрете нашега осећајнога живота у хармоничноме облику. Што je тананије везивање уметности са елементима сазнања, у толико je она виша, у толико она већма утиче. Јачина њенога утицања пак зависи још нарочито од силине којом она покреће наша осећања. И уметности требају дисонанце, као год и у музици, да би се супротним учинима већма истакла хармонија њених осећајних тонова, да би у исто време утицала на душу моћније и разноврсније. Живим описивањем ругобе пробуђује се чежња за лепим. Но уметност мора бити спонтана, изнутра истинита. На њој се не сме запазити ништа камештано, удешавано по неком маниру, па ни интелектуална или морална школска правила. Уосталом, естетично осећање или чуство о лепоме веома je релативно и зависи у битној мери од филогенетичног прилагођивања човечјих чустава и од обичаја и нарави. За извесне бубе су ђубре и његов мирис зацело пријатни, али за нас су гадни. Хомосексуалац налази да je мушкарац лепши од женскиња. Дивљак и неотесан човек налазе да je нешто лепо што je за културног човека и за образованог зналца ружно.

Стога није никакво чудо што се у свима уметностима тако многоструко потреса баш она жица чији звук најсилније заталасава човечји чуствени живот, наиме полна љубав. Музика даје израза полним осећањима и њиховим психичким зрачењима помоћу тонова чежње, страствености, ликовања, жалости, разочараности и очајања, заносне преданости и усхићења. У вајарству и сликарству пружа љубав у свима својим преливима предмет који никада не пресушује нити пропада. У лепој књижевности тек слави полна љубав своје триумфе, a не ретко и оргије. Романи и позоришни комади у којима она не игра никакву улогу, могу се на прсте избројати. Ми не мислимо овде само на оне баналне љубавне приче и драме које, понављајући до досаде сентименталне и прежватане мотиве, ипак још заталасавају осећања светине којој недостаје уметничка образованост. Виша уметност je кадра да представља веома узвишене и мучне, утанчане и заплетене сударе човечанских сексуалних осећања и њихових одсјајкивања, и тим да изазове треперења најдубљих и најскривенијих струна у осетљивих душа. Сетимо се само песника као што су Шекспир, Гете, Мисе, Хајне, Мопасан; музичара као што су Моцарт, Бетовен, Вагнер, Шуман, Леве, н т д.; сликара, као Тицијан, Мурило или Беклин; вајара, као што беху стари јелински, или данашња француска школа. Уметност и умност не чине супротности, оне су исто тако узајамно спојене као осећање и мишљење у човечјем мозгу, мада свака област има донекле своју самосталност. Свако уметничко излагање потребује интелектуалних стихија као основицу, као што се свако осећање обично везује за представе.

Уметник узима своју грађу из спољнега света, из живота и догађаја свих времена; духовне струје, погледи и тековине његова сопствена доба увек ће да одјекују у његовим делима; научни и технички напретци без сумње ће добро доћи при спољнем руковању његове уметности. Но права обрада грађе у заокругљену слику, у заокружено, јединствено дело, у хармонично проосећану слику; даље вештина да одузме грађи случајно и споредно, a напротив да упозна и да истакне битно, нужно и типично, тако да поједини догађај, поједини случај постане уметничким делом и симболом општечовечанскога, што уопште важи, што говори сваком примљивом срцу са ганућем: то je све дело творачког уметничког генија, то ће рећи, пластичне маштине снаге, његова осећања.
Права уметност сама по себи нити je морална нити неморална. Овде важи изрека: оmniа pura puris (чистима je све чисто). У огледалу нечисте душе може свака уметничка творевина, као и сви високи етички производи, да изгледа као наказна или порнографска карикатура, докле међутим чисти духови тамо налазе отеловљење узвишених идеала. Томе нису криве уметност и њене творевине, већ начин и особеност схватања појединих људи. Тако могу најлепша уметничка дела да изазову у прљавој, еротичној нарави простачка полна осећања, где би бољи људи осећали баш противно,

Но пошто смо напоменули ове основне чињенице, морамо још додати неколике које су за нас нарочито важне. Под заставом уметности плови мноштво човекових творевина које то име бaш ни најмање не заслужују. Мало je

правих, узвишених уметника, a при том има хиљадама надри уметника. О томе нема сумње. Многа лица којима муза никада није целивала чело, која немају ни осећања ни слутње о високом достојанству к озбиљности уметности, који je највише сматрају тек као краву музару, упражњавају место уметности, која им се никако не да, свакојаке вештине мање вредности, којима се они, ради успеха и новчане добити, обраћају ниским нагонима светине, место да закуцају на врата бољих људи, будећи њихова племенитија осећања.

Ну баш у овој области игра еротика моћну и жалосну улогу. Ту се не оставља неокушано ниједно средство, маколико било прљаво, само да заголица ниску чулност и тим да примами публику. Раскалашне песме, шкакљиви романи и позоришни комади, безочне игре и сличне тачке тингл-танглова, похотљиве слике и слично, све то без икаква трага од уметничке вредности, утркује се и погађа простачке еротске нагоне светине, да би јој измамило новац из џепова. То се све високопарно назива „уметношћу“. Овакве вештине узносе најпрљавије пороке, па и саме њихове патолошке израштаје. A при том je најжалосније што општи зачин ових надри-уметности тако поквари ухус народу, да у њему убијају смисао за истинску, вишу уметност. Макар ме држао свет за мономана, морам овде поновити и нагласити: да при ближем испитивању увек и свагда налазим новчану корупцију и алкохолизам као земљиште које потхрањује ово изметање уметничког осећања и уметничког стварања у сексуалној области. Намерно велим: уметничког осећања и уметничког стварања, јер није довољно да само истински уметници стварају, већ они морају да нађу одзива у народу, у друштву, које треба да их појима. Једно иде напоредо са другим, као тражња и понуда. Тамо где опада у народу способнсст за осећање уметности, тамо опада и каквоћа уметничке производње, и обратно. Угледни управитељ уметничке занатлијске школе у Диселдорфу, професор Беренс, изјавио нам je y једном своме јавном предавању своје потпуно слагање с нама што се тиче штетног утицаја алкохола на уметност.

Пошто смо ову чињеницу утврдили, морамо се обратити главном и најглавнијем питању. По чему ћемо разликовати праву еротску уметност од порнографске надри-уметности? Докле би неки фанатично-аскетични морални букачи у својој

ревности најрадије разлупали или сагорели сваку еротску уметничку творевину као порнографију, дотле видимо с друге стране извесне свештенике култа дегенерације, где сваку, па и најодвратнију порнографију покривају и заклапају штитом уметности. Који ће уметнички критеријум ту да решава.

Навешћу само неколико примера. Кад су у једном честитом и богобојажљивом крају Тиролске поставили јавно неколико голих, иначе посве невиних, кипова и попрсја. тамошњи сељаци су их одмах порушили, јер се тим њихово осећање стида било у највећој мери повредило, јер су налазили у представљању голог човечјега тела најсилније дражење на неморал. Њима се могло доиста довикнути: „Ви спадате у оне духове који се сраме своје сопствене природе, јер се кљукају само натприродним стварима“. Слично се могло рећи оном прослављеном полицијском управнику у Цириху, који je наредио да се уклони из излога Беклинова слика „Игра таласа“, сматрајући да je y најадама што се купају било опасности за врлину и морал циришких грађана.

Обратно, ван сваке je сумње да забавне игре нагих или полунагих особа, („bal des quat’ z’Arts“), што су их приређивали млади париски уметници са својим моделима и пријатељима, не спадају никако у уметничке ствари, већ у покварене полне безочности које ваља одлучно сузбијати.

Кад се овака изопачена или патолошка порнографија хоће да закити или покрије речју уметност, онда ja то називам преваром. Истина, може се и мора се извинити што уметничке природе, чија су осећања веома силна, врло често и патолошки пренадражена, чине у полном погледу чудновате скокове, што се показују у љубави несталнима, ћудљивима и претеранима. То спада у уметнички темпераменат. Но амо не спада никако порнографија која се систематски негује, као и праве сексуалне оргије, које се најбезочније и у јавности испољавају. Све то најмање заслужује име уметности. Индивидуалне и патолошке слабости уметника и њихове ексцентричности, чије су жртве често пута и они сами, не смеју се бркати са самом уметношћу и њеним производима, a нарочито се не смеју јавно узети као правило за живот, нити подићи до обичаја.

С друге стране налазимо често  пута  еротизам скривен на местима  где   бисмо   га  најмање  очекнвали,   наиме  у   извесним побожним књигама за моралисање и у такозваном ружичасто-воденим романима. И он ту не остаје без утицаја, мада старе уседелице и побожна госпоштина држе ове књиге по својим књижницама, препоручујући их као штиво које окрепљује.

Неки досетљивац je с правом приметио: „На голом кипу je непристојан смоквин лист, a не оно што je под њим“. Баш ти смоквини листићи, сликани, вајани, или и писани и изговорени, и ако употребљени у добром и честитом смеру, буде много више похоту него што je стишавају. То je исто као што се чулност много више распаљује полупровидним покривалима од газе и трикоа, испод којих се доста разговетно могу назрети предмети који се тобож хоће да прикрију, него ли чистом, природном голотињом. Еротизам који се игра жмуркеутиче, једном речју, најсилније, и према томе се умеју врло добро управљати приређивачи балета и сличних представа са свима својим ефектима помоћу газе и трикоа.

Како je тешко повући границу између уметности и порнографије, показаћу још на једном примеру. Познато je да je Гиј де Мопасан можда ненадмашан у својим романима, a нарочито новелама, у погледу утанчане психологије љубави и полнога нагона. Ja не допуштам да се његови описи – са малим изузетцима – смеју обележити као порнографски, и ако садрже најсмелије описе сексуалних ствари. Они нису порнографски стога што су дубоко човечански и истинити, и што се ругоба и неморал у њима не представљају жељенима, мада се и не куде моралишући. Стара досетка привидно светитељског еротизма баш ce y томе састоји што се забрањени сек суални плод у највећој мери прижељкује под муселинском маском побожних фраза и речи пуних негодовања. Порок се истина проклиње, али се тако описује да читаоцу вода пљушти на уста. Нишга од тога нема у Гија де Мопасана, па ни у Золе. Обојица изазивају шта више у читалаца својим описима одвратност и жалост због полних порока, но што буде полну похотљивост. Сасвим друкче je схватио ствар издавач Мопасанових дела, коме je било пре свега до рекламе и велике прође. Он je додао уз уметничка дела Мопасанова такве порнографске слике да човек мора жалити писца. Ову ствар ће објаснити још једно поређење. Нека се сравне Хајнеове еротске песме са романима Мопасановим. Сваки he одмах приметити да je y Хајнеа, и поред свих утанчаности његове уметности, порнографска црта кудикамо јача, пошто у њега морално осећање сваког тренутка пресушује, докле су Мопасанова дела ипак прожета њим.

Висока и утанчана уметност Јелина садржи врло много еротике са врло много голотиње, које ипак не утичу неморално, нешто стога што je јелинска уметност безазлена, a нешто стога што се јавља, нарочито у вајарству, са чистом лепотом, која je још удружена са самониклошћу. Ради тога ваља само посматрати античке, нарочито грчке кипове ; ваља прочитати само у Омира причу о Аресу и Афродити; ваља прочитати, ради уверења, пастирску идилу о Дафнису и Хлое. Не чини то голотиња нити природно представљање полних ствари, већ прљави смер представљача, његови скривени, нечисти, често пута и користољубиви циљеви утичу неморално. Ваља још једном нагласити да и најчистија уметничка творевина може бити порнографски повод за онога који je навикао да свугде уноси своју сопствену поквареност, свој неморал и своје ниско, прљаво мишљење. У осталом, не може се ипак порећи да су у старо доба, нарочито у староме Риму, често пута владале порнографија и циничка суровост. Рушевине у Помпеји и историја нам то довољно доказују. Но такве појаве обично иду напоредо са опадањем поменутих народа.

Па ко треба да буде судија ? Ко треба да одлучи где престаје уметност, a где настаје порнографија, или докле сме да иде еротизам јавно у уметности ? Ово je питање тако тугаљнво да ja себи не могу допустити никакав одређен одговор. из недостатка надлежности. Само верујем да кад једном буду побеђени владавина новца и обичаји алкохолних пића, тада ће се веома, скоро до ништавила, свести социјална опасност порнографије. С друге стране верујем да се и овде треба чувати од крајности у оба правца. Тамо где се порнографија јавља само као голо просташтво, лишено сваке уметности, друштво може и треба безусловно да се окоми противу ње. Појављује ли се напротив она у уметничком руху, онда мора у сваком посебном случају да се одмери уметничка вредност дела према његовим мање више скривеним нечистим тенденцијама, па да одлучује релативна мера оба елемента, у вези са свима другим околностима. Даље, мора да се брижљиво узме у вид и кварежни утицај извесних такозваних уметничких дела или „уметничких“ представа на народ, што се из искуства може утврдити, као на пример код многих врста тингл-танглова. Даљи недостатак наше модерне уметности налази се у патолошкој црти њеној, која све више узима маха. Ово je нарочито веома важно у полној области. Овде се ваља само сетити француског песника Бодлера. Еротска уметност не треба да постане болница за сексуалне изметнике и болеснике; она не треба у ових особа, правећи их јунацима и средиштем књижевних дела, да одгаји уверење да су они нарочито занимљиви и заслужни представници човечје врсте. Тим ће их она сама учврстити у његовој ненормалности, a покадшто окужити и права лица. Великом броју модерних романа, па и савремених слика, мора се одсудно пребацити да су патолошки. Ту се описују као типови љубавног и полног живота и његових психолошких зрачења такве особе које се находе само у санаторијима за живчане болеснике, или шта више у лудницама, па и такве који се уопште врзмају само у патолошкој глави пишчевој. Као што се не сме допустити да уметност покаскује за моралним школским проповедима, тако исто не смеју с друге стране уметници заборавити високи социјални позив своје уметности, који се у томе састоји: да се људи уздижу и да се одушевљавају за идеалне циљеве, a не да се заводе у нездраве баруштине.

Уметност je кадра да учини огромно много, пошто осећања руководе људима ; да, као што увек морамо наглашавати, много јаче и силније него ли сви разлози разума. Уметност треба да буде здрава. Ако не мора да трпи морални учитељски прутић, њена je зато дужност да свој полет управља навише и да показује народу, који на њу полаже, пут ка небу, али не к небу сваковрсног веровања, већ ка небу бољега и срећнијега човечанства. Своју вечиту тему о љубави она не мора стога да обрађује без снаге и сока; она не треба да се лишава ни зачина еротике тамо где je то уметнички потребно; али она не треба да се проституише у служби прљавштине и изметања. Како ће она ићи за својим циљевима, то je цела ствар, то јест ствар истинског уметника, Њему немамо шта да прописујемо.

Ипак се не могу уздржати, a да не пружим савет извесним модерним уметницима. Кад хоће да обрађују у својим делима друштвено етичка, лекарска или научна питања, они треба да се причувају да не проучавају своју грађу у стручним научним књигама. Они би пре требали да се угледају на Мопасанов пример, и да покушају најпре да у животу огледају неке ствири, пре но што се подухвате да их уметнички прераде, иначе ће потпуно промашити уметнички ефекат, те ће се изменути у тенденциозне теоретичаре, у лоше научнике, моралисте или социјалне политичаре, a уз то ће престати да буду добри уметници. Метерленкова „Пчела“ није само стога лепа што je он одличан писац, већ и стога што он саме пчеле познаје, и што се његов уметнички производ оснива не ка компилацији из књига, већ на сопственом проматрању.

Сем сузбијања развратног утицаја новца и алкохола, још ће свакако допринети угушивању лоше, порнографске естетике, и подизање уметничког укуса у народу. Глупа, неистинита, неприродна, еротском похотом зачињена сентименталност, која се шепури у безначајним и лошим делима што се пружају народу под именом „уметности“, испуњава здравом одвратношћу сваког човека од иоле уметничког укуса. Одвратност je овде без сумње благотворна духовна медицина, и ми не можемо делити мишљење оних строгих, аскетских душица, које веле да истинска етика нема никаква посла са уметношћу, или чак да све морално мора бити без уметности. Ови људи потпуно се варају и иду нехотично на руку порнографији, јер својом сухопарношћу и празноћом одбијају од себе сав свет, гонећи га противноме стожеру. Естетична и морална осећања морају, у складном савезу са разумом и вољом, да припомогну уздизању човечанства.

Извор: Српски Књижевни Гласник

Листа десет земаља која најстроже кажњавају одређене преступе

Top 10

lala_iz_banata (builder)
16. februar 2009.

Portal Askmen.com objavio je listu deset zemalja koje najstože kažnjavaju određene prestupe, a koji kod nas ne bi bili tako strogi ili se ne bi uopšte kažnjavali, pa ukoliko uskoro planirate putovati bacite pogled na listu.

10. Malezija: posedovanje jedne semenke marihuane

Kazna: do 5 godina zatvora
Na Maleziji većinom žive ljudi islamske veroispovesti koji se ponašaju prema šerijatskom zakonu. U poslednjih pet godina oni zahtevaju da se šeratski zakon primenjuje u celoj državi, a ne samo na njih.
Osim za posedovanje marihuane, velike su kazne i za javno izražavanje naklonosti.

9. Indonezija: Trgovina marihuanom

Kazna: smrt
U Indoneziji su odlučili stati na kraj dilerima. Naime, za prodaju marihuane, kazna je ni više ni manje, nego smrt.
U indonezijskoj provinciji Aceh od 2003. se primjnjuje šerijatski zakon, pa se tako kažnjava svako pojavljivanje u javnosti sa osobom suprotnog pola, kao i neprikladna upotreba islamske odeće.

8. Singapur: Posedovanje pornografskog sadržaja

Kazna: tri meseca zatvora plus eventualne novčane kazne
Književnik William Gibson Singapur je opisao kao Disneyland sa smrtnom kaznom. U zatvoru možete završiti ako zaboravite da pustite vodu u WC-u ili bacite papirić na pod. Osim toga, Singapur za kažnjavanje koristi i bičevanje.

1994. je mladi Amerikanac optužen za vandalizam, a kažnjen je sa četiri udarca bičem i osam meseci zatvora.

7. Kina: Posedovanje pornografske web stranice

Kazna: Doživotni zatvor. Ali samo ako je stranica imala više od 250 000 pregleda.
Zbog Olimpijskih igara sve oči su bile uprte u Kinu, ali grupa za ljudska prava Kinu prati mnogo duže. Razlozi kojima privlače negativnu pažnju su stroge kazne. Od lakših prekršaja poput utaje poreza, pa do teških ubistava, sve se kažnjava smrću.

6. Sudan: Vređanje religije

Kazna: 6 meseci zatvora plus 60 udaraca bičem
Prošle godine je britanska učiteljica u Sudanu optužena za vređanje religije kada je u svom razredu dopustila učenicima da razrednog medvedića nazovu Muhamed. Neko vreme je provela i u sudanskom zatvoru.
U Sudanu kazna bičevanja postoji od 1983. kada je sudanska vlada uvela šerijatski zakon kojim se strogo kažnjavaju i manji prekršaji poput krađe, konzumacije alkohola i prostitucije. Lopovima se režu ruke, dok se prostitucija kažnjava smrću.

5. Nigerija: preljuba

Kazna: smrt kamenovanjem
U 2000. godini Nigerija je počela primenjivati šerijatski zakon koji kažnjava konzumaciju alkohola i preljubu. A da zakon ne bi bio preblag, kažnjava se i homoseksualnost, i to smrću.
Njihovi zatvori su u užasnom stanju, 65% zatvorenika uopšte nije osuđeno za zločin nego u zatvoru čekaju suđenje već godinama. Zatvorenici spavaju na podovima i većina ih ima tuberkulozu.

4. Iran: konzumacija alkohola

Kazna: 80 udaraca bičem za prvi put kada ste uhvaćeni, za ponovljeno delo kazna je smrt
U Iranu se primenjuje islamski zakon koji je poznat po strašno strogim kaznama za gotovo sve prekršaje. Na primer, preprodaja droge i sodomija kažnjava se smrću, kao i prodaja i konzumacija alkohola. Pre dve godine dve osobe su kamenovane do smrti zbog preljube.

Iako je, službeno, taj zakon sada ukinut, mnogi tvrde da se on potajno i dalje provodi.

3. Afganistan: preobraćenje na religiju koja nije Islam

Kazna: smrt
Afganistanski zakon primenjuje dva zakona, šerijatski i svetovni, ali su, što se vere tiče, poprilično strogi. Građani ne smeju uvrediti Islam ili preći na neku drugu veru jer je kazna smrt.
U proteklih par godina dva slučaja su punila naslovne strane – prvi je bio o muškarcu koji je prešao na hrišćanstvo, a drugi je o novinaru koji je navodno svojim člankom uvredio Muhameda. Oba muškarca kažnjena su smrću.

2. Saudijska Arabija: praktikovanje čarobnjaštva

Kazna: smrt
Saudijska Arabija takođe primenjuje šerijatski zakon i smrću kažnjava sledeća „kriminalna“ dela: homoseksualnost, sodomija, preljuba i vračanje.
Žene ne smeju svedočiti na suđenjima jer su, prema mišljenju saudijskih muškaraca, sklone laganju na svedočenjima.

1. Jemen: homoseksualnost

Kazna: smrt
Sličan zakonu koji se primenjuje u Saudijskoj Arabiji, Jemen smrću kažnjava preljubu, homoseksualnost i izdaju. Jemen je nedavno bio na naslovnicama svetskih novina zbog toga što je 10-godišnju devojčicu silovao njen 30-godišnji suprug za koga je silom venčana.

Kaznu za silovanje je izbegao tako što se razveo od nje.
totale_riquerzo (<—————–)
16. februar 2009. u 02.29

Da li bi ijedan naš ministar preživeo dole ?

Sljivic
16. februar 2009. u 02.37

Pa samo u Jemenu bi ih cekala smrt! Garant, to bre pederi,..:o))

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Психолошка порнографија“

„Тренутак истине“ само за старије од 18 година

Данас седница Савета РРА, али неће расправљати о контроверзној емисији јер није било званичних притужби

Приче о ванбрачним излетима и другим интимним пикантеријама које је, на полиграфу и пред камерама, изнео први учесник емисије „Тренутак истине“ на ТВ Пинк и даље изазивају различите коментаре, а могуће је да ће се огласити и Републичка радиодифузна агенција (РРА) која надзире рад електронских медија и садржај програма који емитују, а чији савет заседа данас.

М. Петрић
[објављено: 10/02/2009.]

Милан , 10/02/2009,
Одличан је текст, повезан и са овим, у броју Политике од другог фебруара „Таблоид, серијски убица људског духа“ (аутор Иван Ергић). Собзиром да је аутор фудбалски репрезентативац, текст је објављен у рубрици „Спортске приче“, што је можда ускратило многим људима који не прате спортска збивања да га прочитају.

Свакоме ко још није имао ту прилику, препоручујем тај текст, јер даје одличну анализу таблоида. Водитељка поменуте емисије је, као и већина њених колега и колегиница у данашњим медијима у Србији управо из тог миљеа, таблоида, жуте штампе. Након вишегодишњег „таблоидирања“, стижемо и до неке врсте метастазирања тог процеса. Није та емисија једини облик те метастазе, има их још, а емисија би као интернационална била емитована и са неким другим водитељем, многи би били пресрећни да су на њеном месту. Можда сам преоштар, али ја бих овакве емисије крстио термином „психолошка порнографија“.

Уобичајена порнографија, се бави телесним, физичким, видљивим, а овакве емисије задиру у унутрашњост особа који су у некој врсти, углавном емотивних веза, бракова, сецирајући те односе уживо, пред камерама, доносећи свима корист колико и обична порнографија. Дакле, гледаоцима који се „навуку“ једну животну странпутицу, а једину опипљиву корист, материјалну, могу имати креатори, продуценти, порно-глумци и глумице, а овде водитељи и учесници.

Идеално би било емитовање свих таквих програма забранити законом, а до тада би се, за почетак, могао термин емитовања померити да буде обавезно после поноћи, јер у Србији ваљда порнографија може само тада да се емитује. Лоше је што уопште може да се емитује, али боље и овако него у ударним вечерњим терминима.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Вилице из силицијумске долине, и наравно три прасета печена

Слатки грех за горки цех

И док календарска година убрзано истиче, а буџетска се успорено начиње, некако нам је већ прешло у навику да у позним данима божићног поста прокоментаришемо учинак и рад актуелне владе. ЕУ принципи нас терају да ову навику наставимо да упражњавамо што систематичније.

Зоран Ћирић

[објављено: 23/12/2008]

george wordy , 23/12/2008,

David Cameron Gikandi: « Pravi put je put kreativnosti, a ne konkurencije. Pomozi drugima i pruži im blagostanje, prije nego sebi, i to će ti se vratiti sedmostruko. Kad pomažeš radi to dobrovoljno i srdačno.

Budi zahvalan srdačno. Čitajući knjigu osjetićete entuzijazam i nadahnuće, pa ćete shvatiti da je energija o kojoj pisac cijelo vrijeme piše i praktično primjenjena na pisanje knjige.» …

Kod Zorana Cirica, o znagoof gurua, kreacija je instrumentalizovana, do mere da je kritika oznagood stvarnosti kao njena “glorifikacija”, a konkurencija je iskljucena. Kao sistem je savremen jer produkuje popkuldurne, subkulturne i druge demone altvernativne stvarnosti urbanog pornografskog univerzuma .

Omalovazavanje patriotizma, plasticnih heroja izvedenih iz paralelnog El Paso sveta uz vapaj kul generacije u egzorcistickom ritualnom plesu inicijacije prelaska iz nadnaravnog crno belog sveta u new eage rainbow dimenzije realnog sveta koji nas okruzuje.

Nazivi prica, romana pesama, predstavljaju hibridne spotove kao vivi sekcija oznagood plagijatnog sveta: Hobo, Tajne nestalih rendžera, Doktor Franki i Mister Štajn, Nišvil“ koji nose osnovnu poruku kao sve je kul samo su u pitanju nijanse, stvar nije klasna vec holografska.

Tako da citav piscev opus moze da stane na novogodisnju vasarsku tezgu insajder bizuterije na standu “Kovaci laznog novca” okicene sa: „deda mrazovski” imidž, mrmot zbijen rečima koje šire optimalnu nirvanu, filozofski mir i metafizička liturgija, uvozno-izvezene opanake i rakija, sto i jedna koralna pepeljara, pogrebni dzipovi , „Krcunovo drvo” ili „Cobetove kočnice”, colni spajdermen, bezolovni cannabis legionari, genetske tarot kolajne, Srpski novi zaokret, Vilice iz silicijumske doline, i naravno tri praseta pecena,.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)