Ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Купити кола и стан

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Које је доба дошло – да ти, ако живиш у Београду, или ако си у државној служби, стварно зарађујеш сигурних 600-2.000Е. И зашто не би узео кредит за стан 300Е и кола 150Е, за летовање и самопослугу, када знаш да је плата поуздана.

Плус што се „младим стручњацима” нуде повољнији кредити.

—

Онда се само поставља питање: како са тим колима пред Србију? Са колима, препланулим теном и новим фирмираним крпама? Пред свет који ради за 120Е, или најчешће ништа и не ради. Са кућа цреп лети, улице се располутиле, школе затварају. А наши: просветари, медицинари, страни службеници – летуцкају у својим свемирским бродовима, ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона.

Од којих пара, од које зараде? Од распродаје свега што смо имали??!

TPACEP (Tpacep)

01. jul 2009.

Prevelike razlike među ljudima pravi ovaj kapitalizam, dobit je neravnopravno raspoređena, obično je otimaju oni koji su najpohlepniji, a dosta zapada i najodanijim pohlepnima.

Komunizam uspješno riješava taj problem raspodjele dobiti na veći dio ljudi, ali onda guši privatnu inicijativu koja je potrebna da bi se društvo ubrzanije razvijalo.

Sreća je u mješavini ova dva sistema, ali mi Srbi smo nekako skloni uvijek ekstremnim vrijednostima, a nikada nekoj kombinaciji između.

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Није код нас капитализам, него колонијална пљачка, као и између 2 св.рата. Власт своје послушнике држи у каквом-таквом благостању, а 90% народа је пустила да нестане, јер јој требају само територија и ресурси – не и живи људи.

neimar

01. jul 2009.

Београдска малограђанска класа је открила да не мора да ради и да може да живи од продаје целе земље а како сад видимо и продаје историје и народа.

Шибицари су увек налазили жртве и нису они криви.

Ја сам у Селу после 25 г. лутања први пут осетио да сам жив и највише СЛОБОДАН

Teslagenerator-X , 19/01/2009,

Kada budete ziveli i radili u Americi jedno 20 godina i pre toga po Evropi 5-6 godina onda povezite i stavite sve na kamaru i vagajte“staje najlepse“ja sam odvago daje Moja Srbija najleps i to na Selu.

Imam sve i zivim kao Car! Oni koji neveruju put pod noge i nekase dobro nauce da slusaju i budu dobri pokorno vaspitani i znaju svoje mesto. Za mlade narocito preporucujem da sto pre odu u Ameriku i osete i izuce i opametuse iskuse i da sami odluce i vagaju staje bolje? Jer ako tvoj zivot sacinjava samo ustani radi spavaj i sve ispocetka tutanj za Ameriku.

Ja u Selu posle 25 godina lutanja prvi put osetiosam dasam ziv i najvise SLOBODAN. Imam lepu farmu ovaca i koza i sa njima moji zivci su izleceni posle ogromni stresova„stace biti sutra“koji dug pre da platim“imamli dolara jos“nikada kraja dok nisam posetio brata u Srbiji i vidim covek lepo zivi od stocarstva i svoj gazda svi trazu ovce a odradi svoih 6-7 sati jedino kadasu zetve zapnese i zimi napoji stoku nahrani i opet slobodan da radi sta hoce nema kredita nema dugova ima osnovno sve jede i pijese dobro deca nemaju problema,

Necemo Mi ziveti 1000godina i gdeste zapeli? Ja sam morao ispocetka da ucim „Kako se Zivi“ radmije samo zanimacija hobi koji volim uzgred i placen sam.

Vi Kako hocete izvolite pa trazite srece ja sam je nasao.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Финска: поштеност и држање речи су од изузетног значаја

Kako se živi u Finskoj?

klarissa (sluzbenik)

16. februar 2009.

Da li neko ovde živi u Finskoj? Interesuje me kakva je tamo klima, da li stalno duvaju vetrovi i da li je zemlja oko jezera privatizovana kao u Kanadi? Uvek sam mastala o zimi u Finskoj i svidja mi se priroda…Da li je teško tamo naći posao i da li se je mogući dobiti boravak na osnovu kupovine nekretnine? Hvala!

Wonderia 17. februar 2009.

Ja sam živela u Finskoj nekoliko godina i sad se vracam ponovo na još tri meseca da zavrsim neki posao i posle toga odoh iz Finske. Veoma je teško naći posao u Finskoj ako si stranac, sem ako nećeš da budes babysitter u nekoj porodici koja je takođe iz inostranstva ili ako nemas zavrsen fakultet koji je tamo veoma trazen ili ako nemas debelu vezu da te progura(da toga i tamo ima i te kako, samo što se krije kao zmija noge). Ali u svakom slučaju, integracija u Finsko drustvo je veoma teska, jer su Finci od svih Skandinavaca, najveci nacionalisti i dobro cuvaju ono sto je svoje i ne vole da se mesaju sa strancima. Ja sam imala nekoliko neugodnih situacija kada su me Finci pitali odakle i kad im kažem iz Srbije, obično su pokusavali da me degradiraju koliko god su mogli. Svaka cast izuzetcima, jer imam i nekoliko prijatelja koji su Finci, i koji su stvarno super ljudi i uvek su bili tu da mi pomognu.

Elem, morala bi da naucis i finski jezik koji je VEOMA tezak. Ima 15 padeza i gramatika je uzas. Bez naucenog jezika nema ništa ni od posla. Ja pricam finski dobro, ali još ne savrseno.

Što se tiče zime, najgore je u Helsinkiju, jer vetar toliko duva sa mora da ni kapa ne pomaze i sveukupan utisak je da je uvek bar još nekoliko stepeni hladnije nego sto jeste upravo zbog jakog vetra. Priroda im je lepa, ali mislim da je priroda čak i lepsa u Svedskoj i Norveskoj nego u Finskoj.

Finci su veoma sebican narod. Nećeš videti da kao kod nas decko devojci placa pice ili je vodi na veceru. Svako placa svoje. Jedno vreme dok sam živela sa jednim cimerom koji je bio Finac, on je na jaja koja je kupio i stavio u frizider pisao svoje ime :)))))) da se zna ako slučajno neko uzme. Hehhehe, nikad tako nešto nisam videla u zivotu…Takođe ako nešto nije u njihovom interesu neće ti pomoći, pa ne znam šta da se desi.I svi su uvek depresivni.

Mislim da kupovinom nekretnine ne možeš i da dodjes u Finsku da živis. Treba ti određena vrsta vize. Jedino ako bi odlucila da investiras u Finsku, tada bi imala neke povlastice i verovatno bi ti dali vizu u rekordnom roku.

Eto, to je što se Finske tiče. Vecina ljudi koji su tamo dosli sa Balkana i koje ja znam su se veoma promenili od odlaska tamo i sami postali depresivni kao Finci.Jednostavno takav je zivot tamo. Helsinki nije veliki grad, i već posle mesec dana postaje dosadno.Nema šta da se vidi.Sve kafice uglavnom obices vikendom kad izadjes u grad. A da ne pricam o gradovima kao sto je Turku, to je kao grad duhova, bez ikakvih desavanja.

Nadam se da sam ti bila od pomoći. :)

Ilkka 22. februar 2009.

finska uopste nije skandinavija i to vrlo je važno imati to na umu da bi se između ostalog shvatio nijhov mentalitet. finska je „wanna be but never will be“ skandinavija, jer u svakom slučaju nije geografski a gotovo ni u svakom drugom pogledu jer nisu germani kao ostali.

u finskoj je jako jako jako teško naći posao a bez jezika gotovo ništa. finski su nacionalisti i to se vidi u svemu, proizvodima koji se prodaju, reklamama, itd.
inače fincima spominjati hunsko poreklo je jako loše, jer postoje tendencije da se dokaze kako su oni indo-evropljani poreklom iz nemacke, a jezik su preuzeli od samija.
to su neke najnovije genetske teorije.

što se tiče saradnje sa svedjanima, nisu finci teski, nego su svedjani spori. jednostavno je razlika u vrsti rada. u svedskoj se o svemu non stop diskutuje, odlucuje kolektiv, itd, dok se u finskoj prvo radi pa diskutuje. finci nisu komunikativni i sasvim je u redu cutati u drustvu.
ali što se posla tiče, tu se zaboravlja sve ostalo. postenost i drzanje reci su od izuzetnog značaja, a to se da primetiti i u radu institucija, mnoge stvari se baziraju na poverenju.

neko rece zime u finskoj su divne..da..malo sutra. zime su uzasne i čak i finci beze od njih na jug.
zimski i letnji finci su dve potpuno odvojene jedinke..u svim zemljama ljudi se transformisu leti, međutim u finskoj je to naročito izrazeno.

što se tiče sklapanje prijateljstava, to je jako teško, naročito u helsinkiju jer tu ne samo da se javlja finski „temperament“ (hladnoca), nego i mentalitet glavnog grada. u manjim mestima je lakse upoznati ljude.

što se tiče wonderie i njenog komentara kako su finci sebični jer neće da placaju drugima, zao mi je, ali komentar je glupost jer isto tavo ponasanje postoji u gotovo svim zapadnim zemljama iz vise razloga a između ostalog pre svega zato što žene ovde NE želE da im muskarci placaju pica jer žele da pokazu svoju nezavisnost i ne žele da imaju bilo kakve obaveze prema muskarcima.
a nismo ni mi bas tako odusevljeni placanjem.kod nas se placa zato što svi to ocekuju, ali vecina mojih muskih srpskih poznanika bi voleo da se to polako promeni i da muskarci nisu uvek u obavezi da placaju i ja se slazem s tim. to je bilo dobro nekad kad žene nisu radile kao sada, a zašto bi sad muskarac placao?
a dodacu još i da je to pogresno, jer se meni mnogo puta desilo da mi poznanik finac plati pice ili jelo. nije to bas tako crno-belo.

inače da, duva severni vetar. i da, ne možeš dobiti boravak na osnovu nekretnina. i ne samo to, nego otkako su rusi poceli u velikoj meri da kupuju nekretnine u finskoj, finci predlazu zakon da se ogranici prodaja nekretnina onima koji nisu gradjani evropske unije. šta vise, čak i za gradjane evropske unije je jako teško da dodju da žive ovde.

finci ne žele strance. i tačno je da na juznu/istocnu evropu gledaju sa visine, zbog tog mentaliteta da posto-poto žele da budu skandinavci, sto nisu. (geografski ni slučajno,a ni na osnovu kulture kao recimo danci).
finci su deo feno-skandinavije, i onaj dodatak „feno“ (koji ukazuje da je njihova zemlja dodatak klasicnoj skandinaviji) im smeta.
ako stvarno hoćeš da iznerviras finca, samo mu kaži kako su finci zaista slični rusima. :)

finci isto tako kriju svoju istoriju, i to period od 1939-43 kad su bili nemacki saveznici. to se ovde stalno opravdava necim ako se uopste govori o tom periodu. ono sto oni stalno pokusavaju da naglase jeste onaj period posle 1943, kad su promenili stranu. i to je bitno da bi se finci bolje razumeli, jer su opsednuti tim svojim zimskim ratom.

u finskoj još što se jezika tiče postoji nešto sto moja poznanica poljakinja i ja nazivamo jezickim rasizmom. to znači da kad si u drustvu finaca oni uopste neće da se trude da sa tobom govore engleski ili već šta, nego će pricati finski, čak iako odlično govore engleski.
isto vazi za javne institucije. ako ne znaš finski, a imaš neko sa tobom ko govori finski, sluzbenici će te totalno ignorisati, čak iako si ti u pitanju (tvoj problem) i oni odlično govore engleski.

ima tu puno stosta, ali ja ti ne bih preporucila da dodjes ovde. mnogi moji poznanici stranci i finci (stranci sa ruzicastim naocarima o finskoj u početku) su otisli potpuno razocarani u druge zemlje.

što se tiče ostatka klime u finskoj, leta su veoma prijatna. klima je suva, zime su prijatnije nego hladne zime u srbiji. a što se pecuraka tiče, finci su eksperti. naravno da se i ovde beru pecurke, ali ja bih odbacila romanticne slike o zemlji.

i opet o fincima. huni UOPSTE nisu uticali na fince, i huni sa fincima nemaju veze. malo ste pobrkali loncice, huni su madjari.
na fince su uticali svedjani i delimicno rusi kao i nemci.
a što se finaca i podmuklosti tiče, finci su tu na istom nivou kao i svedjani i norvezani. ni kod jednih se neće cuti otvoreno mišljenje. stavise, ne izrazavanje mišljenja direktno su finci „nasledili“ od svedjana i njihove vlasti jer su u tom pogledu po mom iskustvu POTPUNO isti.

dakle finska nije zemlja za ljude sa jakim mišljenjem koji to mišljenje ne želi da zadrzi samo za sebe. ovde se sve radi umereno, tako da se ne uvrede drugi.
isto tako nije za ljude koji ne žele da vide alkoholicare kako leze na ulici svaki dan (petak i subota vece su posebne price).

ali što se tiče bezbednosti za ljude i decu, finska je jako bezbedna. isto vazi i što se tiče raznih bolesti, za koje je recimo srbija zemlja srednjeg rizika, dok je finska za većinu zemlja niskog rizika.

finska je idealna i za žene-buduce trudnice i majke, jer finska i svedska imaju najbolje sisteme za zastitu i dobrobit trudnica, majki i dece i smrtnost beba (sids-sudden infant death) je izuzetno niska.
finska je dobra i za one koji hoće kvalitetno obrazovanje, jer je sistem skolovanja besplatno, a skole (do fakulteta) je najbolji u evropskoj uniji. a i fakulteti su im na visokom nivou.

Извор и наставак: SerbianCafe.com (дискусије)

Психопатама је циљ ИСЦРПЉИВАЊЕ жртве, они само „купују време“, тј. „залуђују нас“ и излуђују, а никад не заборавите, реагују само на нашу моћ и – страх

Раднике шиканирају и „професионални мобери“

Талас отпуштања и смањење шанси за налажење новог посла узроковали су да малтретирање, вређање и омаловажавање запослених у ужичком крају поприме све шире размере, тврде у Самосталном синдикату

Бранко Пејовић
[објављено: 19/03/2009]

ljubica krstic, 20/03/2009,

Rec mobing, sto znaci: psihicko zlostavljanje, koristi se u zvanicnoj psiholoskoj nauci i naci cete je u svim udzbenicima psihologije pristiglim s americkog govornog podrucja. Ne bih zlostavljace delila na profesionalne i amatere, jer tu nikakvih amatera nema,u pitanju je poremecaj licnosti. Oni mrze ljude,tj.“nemaju osecanja“, samim tim nemaju grižu savesti ni osećaj krivice, a osecanja (pretezno straha i brige, koje u „pozitivnim fazama“ – fazama koje im sluze samo za maskiranje stvarnog stanja stvari – cesto ispoljavaju u preteranoj meri i prema sebi najblizim ljudima,koji im, jasno,postaju i najvece zrtve! I po tome cete ih i poznati, npr.,u fazi udvaranja ili „briznosti“prema deci, pa otvorite cetvore oci!) itekako imaju – utoliko vise! – za sebe same.

Nas narod bi ih zvao: „grubijani“, „siledzije“, „nadzak-babe“(nadzak – (kratka?) sekira (turcizam)), „hajduci“, gradski stanovnici: „kriminalci“, a psiholozi: „psihopate“ i „sadisti“. Obozavaju SAMO „jace“ od sebe i zato su odlicne sluge (ranje), iako,zbog obozavanja moci (KONTROLA!) obicno daleko doguraju i odlicno se „prilagodjavaju“. Automatski, bas to im je slaba tacka! Zato, nikako ne biti „slabiji“ i njima podredjen!

Reaguju samo na pritisak (strah za SEBE ili svoje pozicije, a i u interesu im je da se prljava igra sa zrtvom sto duze nastavlja, po mogucnosti, do nervnog sloma ili SMRTI zrtve! Sto bi se reklo, reaguju samo na batinu,a KONTROLU ostvaruju kvarenjem odnosa!

Primetili ste da nasilje ne dolazi samo od „primitivnih“ i „neobrazovanih“. Tipican pr.: dosla zena kod psihijatra i zali se da je muz svaki dan vredja,a skoro svaki i bije. „Pa sto ga ne ostavite?“ „Kako da ostavim coveka koji mi za svaki rodjendan kupi cvece?“

-Drzava bi to mogla da resi zakonom o radnim odnosima, razmislite zasto nece! A zene se iz „sigurnih kuca“, po pravilu,vracaju“svojoj“, opet na isto i jos gore, kad tek psihopata uvidi koliko nemaju moci i zastite! I ZATO zrtve-cute !

Lek: ne dozvoli da ti uticu na raspolozenje=planove i osposobiti se za nesto da postanes materijalno samostalan; ZNATI sve ovo o njima – i uvek imati pred ocima! – da bi bez zaljenja mogao da ZABORAVIS zlostavljanje i doticnog/u, sto automatski znaci, nikad im ne poveruj da si „los“, NIKAD NIKAKAV OSECAJ KRIVICE (oni bas time i barataju, VECITIM PREBACIVANJIMA, to im je i najjace oruzje za ubijanje i to ne samo „u pojam“!

Oko njih su „ubijeni“ ljudi, smlavljeni, neprekidnim kvarenjem raspolozenja i na kraju i samopostovanja, a NIKAD LJUBAVLJU oni ne uspostavljaju KONTROLU/vezanost za njih!/ – SVOJ KRAJNJI CILJ! – nad nama) – i 1.prilikom: POBECI! Bez blefiranja i laznih pokusaja! Bez kukanja, predugih „razgovora“ ili „rada na svom braku“, molbi, suza, ocekivanja „boljih vremena“ na prazno (bez emotivnog i materijalnog osamostaljivanja!), jer psihopatama je cilj ISCRPLJIVANJE zrtve, oni samo „kupuju vreme“, tj. „zaludjuju nas“ i izludjuju, a nikad ne zaboravite, reaguju samo na nasu moc i – strah.

Zato od njih treba i kriti sve svoje planove, pokusace da osujete bas ono do cega nam je najvise stalo! I njih covek moze da pozna bas po tome i – lazima! BEZI I NE OKRECI SE, SINE!! Na duze staze, pored njih, moze samo da se oboli i umre! Ili da se stalno igra neka igra moci i nadjacavanja, sto na kraju postaje vise nego smarajuce i besmisleno, a za decu u porodici i opasno i ogavno!

NIKAD ne prestajte da cenite sebe i menjate- samo sebe! Srdacan pozdrav svima, a ШУТ psihopatama! NEMA pomoci od drugih, od institucija, osim kratkorocne, jer tudja ruka svrab ne ceshe! I na najboljem i „najsigurnijem“ radnom mestu, imacete bar jednog ovakvog u blizini, a zbog „energicnosti“ cesto bas oni postaju rukovodioci, iako blokiraju citavu proizvodnju sikaniranjem i svadjama!

Na Zapadu su to vlasnici kompanija uvideli (ali oni su zainteresovani za profit!) i to je postala citava nauka: kako stvoriti najbolje odnose za saradnju na rad. mestu.

Eto,i sama rec kaze: sa – radnja! NE GUBITE IZ VIDA-SEBE!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Све што не можеш да уновчиш на првом радном месту уновчићеш на другом радном месту

Alex64 – 12. juni 2007.

Nema veze koliko ko ima razreda osnovne skole, već koliko je sposoban, i koliko su njegovi rezultati rada kvalitetni.
Mi smo uvek imali razlicite zanatlije koje su popravljali i radili zanatske radove u stanu i u kuci gde su živeli moja baba i deda.
Dugo godina je za nas radio jedan moler pok. MIca koji nije imao zavrsenu osnovnu skolu, ali je zato bio ekspert u svom poslu, uvek nasmejan, vedar, iako umazan od glave do pete u krecu.
I dobro je i zaradjivao, vise je imao para nego moja pok mama koja je bila doktorka, ali je radio kao crnac na plantazama.
I svuda smo ga preporucivali našim prijateljima, i poslovnim kolegama.
A uzeli smo jednom pre toga i neke druge molere, koje su upropastili potpuno stan, te smo morali da placamo nekoga ko bi to sanirao.
Nss jedan dalji rodjak je imao staklarsku radnju, bio je takoreci bez osnovne skole ali je od svoga rada iskolovao troje dece, a najstariji sin je ostao i preuzeo ocevu radionicu, iako je imao zavrsen fakultet, mnogo je vise zaradjivao pstavljajuci staklo.
A ovde je moleraj zanimanje koje se vecina naših novodolslih imigranata bavi dok ne nauci dovoljno jezik zemlje gde žive.

Nema svako petlju da se bavi samostalnim radom, uvek se secam kada sam pitao jednog ocevog kolegu, inzenjera koji je radio kao privatnik, kako prolazi, on mi je rekao kao vuk, nekada gladan, nekad sit.
A u pravu je steksi, nije važno koliko si sati radio, već šta si uradio, ti možeš da se pojavis na posao na vreme, i da sedis ceo dan, da ne prodas ništa, ništa da doprineses i da ocekujes posle da to se plate rezultati tvoga nerada.

U vreme kada je ovde bila kriza putovanja zbog dogadjaja 91, ja sam se bavio prodajom luksuznih putovanja-krstarenja. Vecina njih je bila pokunjeni i razocarani trenutnom situacijom, i zalili se kako niko neće da putuje, već jedino dobijaju pozive su otkazivanje narucenih putovanja. Ja sam pak non stop bio na telefonu, i podsecao ljude o neverovatnim popustima za luksuzna putovanja. Naravno oni koji su očajavali posto se niko nije javljao na telefon, i komentarisali dogadjaje preko TV nisu dugo izdrzali i par njih je ili napustila ili bila otpustena zbog slabih rezultata , dok sam ja imao rekordnu prodaju u firmi. A svi su oni bolje govorili engleski od mene, i imali mnogo melodicniji glas, ali nusu bili proaktivni, i nisu se zalagali na poslu, već su ocekivali da im sve padne sa neba.

Imala je moja žena ovde jednu sekretaricu koja je radila za nju, i ciji je zadatak bio da podseti telefonom pacijente da je vreme da se dodje na redovni pregled. Posle nekoliko dana, moja žena je primetila da nema nikakvih rezultata, odnosno nekoliko zakazanih pacijenata, ali svi otkazali. Naravno ta sekretarica nije ni napravila pozive, već je nasumice upisala imena ljudi koji su bili na spisku. dakle ona je redovno dolazila na posao, pretvarala se da radi, i da zove pacijente, ali nije bilo rezultata. Moja žena je uzela telefon, nazvala par pacijenata, pitala ih šta ima novo kod njih, kako se osecaju, i zakazala nekoliko pregleda, i zahvalila se na usluzi toj sekretarici.

Naravno vecina nasih u Srbiji uvek vole sigurnost državnih poslova, bez obzira na to da li im se plate isplacuju ili ne, posto znaju da se u privatnim mora raditi da bi se imalo platu.
Takođe nikome ne pada na pamet da idu tamo gde ima posla, evc ocekuju da će se otvoriti poslovi u sred Beograda gde je poslovni prostor preskup. A u provinciji, nemaju dovoljno lekara, zubara inzinjere, advokate, ucitelje, i zanatalija kojih ih ima ali na Birou za zaposljavanje.

Ovde ljudi voze i po dva sata u jednom pravcu na posao, a ne verujem da bi kod nas iz Beograda isli do Stare Pazove, i Galenika u Zemunu im je daleko. Moj brat od tetke je kukao da nema posla, i tražio pare od njegovog rodjaka koji je tada bio direktor na Torlaku (sada u zatvoru posto je radio za Zlobu), ali kada mu je njegov rodjak ponudio posao da radi na održavanju zivotinja za ispitivanje placen preko nekoliko stotina evra mesecno, odbio jer je daleko, treba ustati u 5 sati da se dodje od Terazija do Torlaka.

jedna je stvar zašto covek otvori biznis, i to mogu biti razlozi: da bude sam svoj gazda (možda ne voli da radi za drugog možda je to genetski ili etnicki nap primer Jevreji i Persijanci), da uradi nešto što ne bih mogao radeci za drugoga.
Druga je stvar šta u tome biznisu sve ostvari i koliko mu taj biznis pruza: ugled, i prestiz u drustvu, mogućnost da pozitivno utice na okolinu tako što daje sansu onima kojima velike organizacije ne bi dale sansu, mogusnost da uoci u nekome talent koja ta osoba nije svesna, da mu biznis omogući da živi u kraju u kome ne bi mogao živeti da radi za drugoga, i profit koji će da iskoristi tako što će da skoluje svoje dete da mu pruisti ono što ne bih mogao(la) radeci za drugoga.

Moji su u porodici uvek imali neku tezgu iako su radili za naučne institucije, te tezge su omogućili meni i mojoj sestri da ostvarimo ono sto oni nisu uspeli.
A neko pomene ne-profitnu organizaciju, sticajem okolnosti smo ucestvovali u jednoj od takvih organizacija (iako nema profita predsednik i potpredsednik imaju neverovatno dobru platu, i svi putni troskovi vezani za tu organizaciju su placeni)

Ja sam inače poceo moju biznis (poslovnu) karijeru tako što sam bio mladi novinar (napustio sam i presao u komercijaliste zato što nije bilo placeno redovno) i pisao sam clanke o tome zašto i kako ljudi osnivaju svoj biznis, i na stotine sam „intervjuisao“ vlasnika malih biznisa i u Americi kao i svojevremeno u Srbiji, i jedna je crta svim njima zajednicka ljudi koji vole rizik koji je sracunat, i zelja da se uradi nešto sto bi bilo spektakularno i fascinatno, mnogi i promene sredinu i emigriraju u preko-okeanke zemlje i pocnu od nule, na primer: razgovarao sam sa Italijanom (inače prijateljem moje porodice) iz Venecuele koji je stigao sa praznim koferom pre 40 godina, a sada je jedan od najbogatijih u drugom po velicini gradova u toj zemlji poceo je popravljajuci radio-aparate, jer mu za to nije bio potreban kapital.

Neki od njih možda nisu nikada imali pravu sansu da urade u većim organizacijama, zbog razlicitih razloga, pa su onda otvorili svoje firme, nekoliko sam njih upoznao koji su otvorili firme da bi sami sebe sponzorirali (sa par njih sam i radio i saradjivao).
nnogi su i workoholic (pravog prevoda nema u sprskom jeziku: vole previse da rade).

Moja mišljenje da je to nešto sto je urođeno kod vas, da nešto coveku neda mira i tere ga nemoguće poduhvate kako bih uradio nešto izuzetno teško i uzivao u svomjim plodovima napora.
Desetine knjiga i predavanja ne mogu coveka ubediti ako nema u sebi tu petlju, jer neki ne vole tu neizvesnost.

Mnogima je lakse ako im se kaže imaš zagarantovano primera radi: 400 dolara na dan (dnevna plata zubara za 8 sati rada), zašto bi se mucili ako neki dan može da bude profit manje od 100 dolara a drugi dan možda 1000 dolara (dnevna zarada male zubarske ordinacije bez rashoda). Bolje bravac u ruci nego golub na grani.

A za one sto pricaju o izrabljivanju radnika, mnogi mali biznisi investiraju vreme da bi obucili radnike koji u treneutaku kada su sposobni da konacnio zarade za vlasnika odlaze u organizacije koje su u stanju da vise plate, secam se kada mi je moj prvi sef u Americi (inače profesor na nekoliko fakulteta u Njujorku) rekao onoga trenutka kada pocnem da mu zaradjujem i pravim novac ja ću otici, ja sam se tada smejao govoreci da je to nemoguće, a upravo sam to i uradio posle 2.5 godine segrtovanja i ucenja kompjuterskih programa.

Otac mi je uvek govorio sve što ne možeš da unovcis na prvom radnom mestu unovcices na drugom radnom mestu, samo ako imaš neohodno znanje, strpljivost, sigurnost u sebe i iskustvo u resavanju problema.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Србији недостају: некорумпирана власт, примена закона, неутрално судство и савест појединаца

harlej 25. februar 2009.

…

Neki o zapadu pricaju bajke, ali u doba savremene tehnologije i interneta, satelitskih antena, niko više ne mora da slusa već može sam da prati kako se živi u nekim zemljama.

I ovde ima kasirki koje imaju bolesne muzeve ili decu, rade za minimalnu satnicu, ali rade. Na ivici su egzistencije, ali rade i smeju se, pozdravljaju musterije. Ako neće one, ima ko hoće da radi. A platu dobijaju zato što rade i smeju se, ne rasteruju musterije i promet ne pada.

Profesionalizam, radna etika i ocekivanja rukovodstva. Jednostavno. U ostalom, direktori ili vlasnici to ne bi ni dozvolili. Njihov osmeh je profesionalan, a ne retko i iskren.

Isto je i sa administracijom ili bilo kojom drugom delatnoscu.. Napravljen je sistem koji funjkcionise koji se ne bazira na emocijama već na profitu. Uzimaju od plate deo za nezaposlene koji pod odredjenim uslovima možeš da koristis. Sistem radi, ali rade i zaposleni. Ne svi, i ne lomataju se bas do bola, ali vecina radi. Kažu ti za koliko nedelja ćeš dobiti dokument ukoliko prilozis navedeno (na internetu ili na papiru), i tako i bude. Dobra organizacija, rad i odgovornost svakog pojedinca mogu daleko da doguraju.

Ima i kradja i muvanja, lenjih i neljubaznih; ima i ubistava i kriminala. Zanatlije znaju da zabrljaju, ali moraju da poprave. Nema piva i da ih hranis. Rade za platu ili satnicu kao i mi od čega se hrane. Alkohol na poslu je nedopustiv. Svega kao i kod nas ili bilo gde. Samo mnogo manje.

Srbiji nedostaju: nekorumpirana vlast, primena zakona, neutralno sudstvo i savest pojedinaca. Narod nije los, kao ni dete. Moras ga „vaspitati“, nauciti da bude sto bolje dete zbog njegove buducnosti. Nije nigde idealno, samo negde su se stvari sredile pre vise decenija te je sve uhodano.

Na zapadu nasi ljudi rade poslove od do. Kao i u Srbiji. Niti svi rade najgore, niti najbolje poslove. Zavisi šta znaš ili hoćeš da naucis da radis. Nema veze šta si radio kod kuce, sada si ovde i ovde se prilagodi. Dokazi da znaš i dace ti posao. Moras ponovo u skolu ili na dodatnu obuku, ides i to uradis ako želiš. Cistac, kuvar ili menadzer, važno je da radis, postujes pravila i pokazes fleksibilnost.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)

Једина ствар која Србе гура (али не напред) је конфликт и стрес

Ne razumem šta se desava sa ljudima

mostro (junior member)
30. januar 2009. u 09.16

Ne znam kako je vama koji živite u Srbiji ili ste u inostranstvu , pa kad dodjete kuci. Ja se u Beogradu osecam kao u zemlji cuda. Nije samo zakonodavac kriv, pa mi sve ide nakrivo, već primecujem neko abnormalno ponasanje kod mase ljudi. Ništa mi ne uspeva da ostvarim bez poteskoca i bez eventualnih rasprava sa ljudima. Ne tražim ništa nemoguće, izbegavam konflikte maksimalno i uvek. Ali, kako se kod nas kaže: „ne lezi vraze“… Ni najobičniju kupovinu u samoposluzi ne mogu da obavim da mi se zeludac ne podigne.

Kad pomenuh samoposlugu ( da je samo to, bilo bi super), da ih pohvalim da su im korpe prljave, a u njih treba nekad staviti i hleb. Prodavacice smotane, pa ih i ne interesuje koliko ljudi ceka, već se i zapricaju između sebe. U samoposluzi u mojoj blizini prodaju sijalice samo od 40 i 200 Wati i to je tako mesecima, a da i ne primecuju da nešto hvali. Roba koja se jednom brzo proda, vise se i ne dobavlja. I to sam primetio. Natrpali su neke velike korpe sa glupostima da ne možeš ni da prođes ko covek, niti sa nekim da se mimoidjes. U sred radnog vremena razvuku gajtane i ciste nekom glomaznom masinom za podove svakodnevno. Na kasi je zaprska. Uvek su redovi i dosta njih placa karticama, često sume od 200-300 dinara, pa im i oni aparati za provlacenje kartica neispravni, pa im ne radi dovoljan broj kasa i stalno su neki redovi. I da ti se smuci kad kad treba da udjes da kupis neku sitnicu. A u većim supermarketima idu po sledovanja, pa se kase zacepe onima koji cekaju sa onim velikim kolicima prepunim, kao da nikad u zivotu nisu ništa jeli.

Ali nisam bas o samouslugama hteo…
Najcesce nasi ljudi ne postuju dogovor i muke imam na svakom koraku. Kad god vam nešto obecaju, to je: „obecanje ludom radovanje“! Ako pri nekoj pogodbi ili trgovini date novac, a odmah ne dobijete uslugu ili robu, već obecanje, onda u najvecem broju slučajeva postajete žrtva obmane, zavlacenja, neadekvatnog ispunjenja obaveze i ostalih problema. Ne znam da li se još nekome desavaju problemi u komunikacijama sa ljudima ? Ili ja možda delujem nekako blentavo, pa svako misli da može da me prevari, pa imam redovno probleme i sa najbanalnijim stvarima. Ali, covek nije pustinjak po prirodi i mora se sa tim ljudima komunicirati, pa i da su svi takvi problematicni. Da poverujem nekome da će ispostovati nas dogovor da mi se javi telefonom, ni to više ne verujem ako je Srbin u pitanju !

I bas me interesuje da li još neko ima slične utiske o stanju u Srbiji i o takvom ponasanju ljudi ?

verba 30. januar 2009.

Takvo stanje je oduvek, s tim sto ti je ranije, dok si živeo u Srbiji, to bilo normalno. Sada, kada znaš razliku, smeta ti.
Premda ima samoposluga koje su ciste i gde je usluga na pristojnom nivou.
Ponasanje ljudi ne možeš generalizovati, na celu naciju. Nisu svi ljudi kod nas takvi kako opisujes. Svuda toga ima, zavisi s kim se družiš i skim poslujes.

mostro (junior member) 30. januar 2009.

Pa to je tačno Verba, ali… meni se u zadnjih nekoliko godina vuce puno neobavljenih poslova zbog toga i stvarno više ne znam da li treba da budem grub i da vatam ljude za gusu.
Na primer, geometru sam platio unapred 300 evra, odmah je dosao i premerio šta je trebalo i dogovorili smo se da postavi dva kamena između mene i komsije. Odgovor je bio: ma to je cas posla, ne brini, neće biti problema. Podsecao sam ga 20 puta da hoću da to zavrsi. Već je evo 3 godine i opet ništa. Vidim da mu je neprijatno kad me vidi, ali opet se sve svodi na obecanjima i nastavlja se cekanje.

Tražio sam prošle godine limara da mi postavi oluke, jer mi je to već jednom brzo i kvalitetno uradio. Isao sam kod njega 5-6 puta da ga zamolim da dodje, obecanja… cucemo se telefonom, nazovi me sutra, nazovi me u nedelju… i tako 5-6 meseci. Nađem drugog koga poznajem od ranije i primi me lepo, popijemo po pice i ostane na dogovoru da mi se javi sredinom naredne nedelje. Nikad se nije ni javio, već sam posle mesec dana nasao treceg i rekao mu da ima 5 dana ako hoće da uradi taj posao. Cena mi nije bila bitna. Nije stigao da nadje vremena za 5 dana, ali se javio telefonom i dosao je posle 3 dana i to je bilo 3 sata posla na montazi, uzeo 500 evra i dovidjenja.

I da ne navodim more takvih primera, ali evo sada opet imam problema sa prodavcem koji nema vremena da mi isporuci nekretninu koju sam kupio i u potpunosti isplatio ! Čak je toliko „zauzet“ da nema vremena ni da se čujemo telefonom već danima, iako stalno zovem i ostavljam poruke. I eto, pokusacu još sutra, pa idem u MUP u ponedeljak da tražim pomoć. To je samo još jedan od mnogobrojnih slučajeva „poslovanja“ u Srbiji. Nemam vise volje da se bakcem sa jajarama, gubim vreme cekajuci i setajuci, ali gospoda ocigledno „nemaju vremena“ za posao od nekih svojih obaveza.

I tako sve u krug, zaludjivanja da je u Srbiji dobro i da je jeftino, a sto ti svako poslovanje sa ljudima izadje na nos, to nema veze. Zamlacivanja sa svakakvim „profesionalcima“ na svakom koraku su svakodnevna pojava, laži i prevare su ko „dobar dan“.

Ovo sam gore naveo samo par primera, a o svakodnevnim sitnicama ne znam da li da ih nabrajam, bilo bi preterano, još bi mi verovatno neki rekli i da lažem :))

iciparis (profesor) 30. januar 2009.

Mostro (junior member),

Bilo bi veoma probitačno i zanimljivo da ovo vase opazanje o tome kako funkcionisu ustanove i ljudi u dragoj nam Srbiji, pribelezite, tj.okacite na staro-novoj temi koja nije iscrpljena, a još nije izdvojena od Modernog:

Kakvo nam je drustvo u kome živimo u Srbiji?

Hajdemo, učinimo nešto veoma korisno za institucije i ljude u Srbiji koji hoće da postanu deo Evrope i deo civilizovanog i ozbilnog sveta!

Dalailama (bolnicar) 30. januar 2009. u 14.18

Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.

Mostro (junior member) 30. januar 2009.
Dalailama
———
Pa tačno je da ni na zapadu nije bez prevara i problema, ali se bar stvari resavaju brzo. Tolikog bespotrebnog gubljenja vremena i nepostovanja musterije kao kod nas nema nigde.

sta-li-ja-radim-ovde (radim)
12. februar 2009.

Mostro, sve sto si napisao je tačno tako, i ne samo da je to bilo moje iskustvo već i svih ljudi koje tamo poznajem ili koji su nešto više od dve nedelje provodili u Srbiji. A ima naravno i daleko gorih prica, ali o njima ne smem jer se tu već radi o zivotima neduznih ljudi na koje su se sjatili „veliki Srbi“.

Svaka nacija ima nešto sto ih gura: Englezi pate od toga da su iznad svih drugih, mada su ih Francuzi prestigli po pitanju arogancije pa su im oni oduvek ostali neka bolna tacka… Amerikanci na istocnoj obali pa sve to mid-west-a vole da imaju najvece bombe na svetu i najviše para a za sve ostalo ih zabole, dok na zapadnoj obali vole da im se dive, da budu u centru paznje i da imaju najbolja kola u gradu. Kanadjani se ponose time da su poslusni i tamo bi nacizam mogao da procveta preko noćisamo još da se rodi Hitler. Japanci su fanaticno posveceni svojoj naciji i tome da budu najsavrseniji po svakom pitanju, pa čim malo pogrese, odmah harakiri… a i ako nema samoubistva zbog greške, onda će da nadju neki drugi izgovor – ili preterani rad, ili kamikaze sto je sve dokaz posvecenosti svojoj naciji.

Srbe ne gura ništa od svega toga: ni novac, ni uspeh, ni najvece bombe, ni najlepsa kola u gradu, čak ni lepe devojke a najmanje posvecenost svojoj naciji. Sve je to samo prolazno interesovanje i ne traje duže od jedne loše utakmice.

Jedina stvar koja Srbe gura (ali ne napred) je konflikt i stres. Ako toga nema, Srbin mora da izmisli svadju da bi nekako preziveo do sledećeg konflikta. Ako je sve mirno i fino, Srbin odumire. Da su to siptari i ostali neprijatelji znali na vreme, unistili bi nas organizovanim drustvom brze nego bombama. Da smo sklopili pakt sa Hitlerom i dozvolili mu da nam organizuje drustvo izgradi auto-puteve i zavrsi one telefonske centrale koje smo koristili do pre dve-tri godine, danas Srbije ne bi bilo – poubijali bi se od dosade.

Tako danas moramo da imamo kola koja zaprasuju komarce bolje od aviona da bi imali na šta da se zalimo i da se međusobno optuzujemo, mora komsija da pusti glasno „Hiljade ljudi, u moje grudi…“ u pola noći da bi sutra imao ko da ga gleda mrko, mora neki ludak da uparkira Ladu na ulaz zgrade da bi bio u ratu sa celom zgradom; i mora majstor da zabrlja posao da bi imao neko da ga juri danima, inače ga niko drugi nikada ne bi zvao na telefon!

Isto vazi i za prodavacicu u radnji, saltersku sluzbenicu, i sve ostale. Dok se na zapadu vecina zadovoljava uzivanjem u nekom filmu, koncertu, picu, hrani ili seksu, kod nas to nije dugotrajno zadovoljstvo. Jedino zadovoljstvo je psovanje, svadjanje i dizanje pritiska („svaka cast“ onima koji uzivaju u drogi, ako ništa bar su razbili monotoniju).

Droga i konflikt su hobi lenjih ljudi. Čak i za samo gledanje filma treba malo aktivnosti, makar da se kupi ili iznajmi DVD (o odlasku u bioskop da ne pricamo – potpuno su prazni tako da sve i da srbenda prica sve vreme, nema ko da mu kaže da prestane ili da mu preti batinama!); ali za svadju ne treba ništa, samo ljudi sa kojima ćemo da se svadjamo i naravno prekrsiti dogovor i sve moralne norme da bismo izazvali svadju.

Kada bi majstori zavrsavali poslove, imali bi novac, ali ne bi imali pretnje, uvrede, teske reci i milion telefonskih poziva. Ovako jeste jadan i bedan ali je bar trazen i puls mu je na konstantnih 120bpm jer stalno mora da gleda preko ramena. Mnogo je lakse i dugotrajnije tako podici puls nego fizickim naporom kao sto je to sport ili seks. Problem je samo sto je opasnije za zdravlje pa ljudi u Srbiji imaju najkraci zivotni vek u Evropi a najcesci uzrok smrti je upravo povisen pritisak.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Нама, који имамо високе стручности, љубави и воље да радимо са децом није омогућено

Србија разговара: Судбина вишка запослених у просвети

Жарко Обрадовић: Нема пара за социјални програм. – Леонардо Ердељи: Директори запошљавају кога стигну

Александра Бркић – Јелена Беоковић – Ивана Јешић
[објављено: 23/02/2009]

Boban Medan, 23/02/2009,
Ovo znam iz prve ruke. Imam 29 godina i visoko obrazovanje, domaće i medjunarodno radno iskustvo. Preselio sam se iz Beograda u Južni Banat, želeo da se zaposlim u školi jer se bavim nekonvencionalnim obrazovanjem već par godina. Prijavio sam se na konkurse, nije bilo šanse da dobijem posao.

Geografiju u jednoj školi predaje nastavnik fizičkog vaspitanja, a nemački žena koja je završila trogodišnju školu, bila udata za nemca pa je direktor odlučila da je zaposli! U drugoj geografiju predaje čovek koji svaki dan putuje oko 80km na posao, direktor mu plaća putne troškove a 15 ljudi se iz tog grada prijvilo na konkurs.

To što se dešava u školama je ravno prosvetnoj katastrofi, ima se osećaj da se namerno radi na tome da se deca unište, da im obrazovanje bude ravno nuli. Ovo, verovatno najvažnije pitanje u Srbiji, pitanje obrazovanja naše dece je potpuno unakaženo. Nama, koji imamo visoke stručnosti, ljubavi i volje da radimo sa decom nije omogućeno.

Sećam se da mi je jednom prilikom žena nastavnik iz škole rekla da nema šanse da budem primljen da radim jer direktorka ima srednje obrazovanje i niko od nastavnika nema ni više ni visoko, jer se ona plaši da će, ako neko dodje sa univerzitetskim obrazovanjem, ona otići u penziju u kojoj je trebala da bude pre četiri godine!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Да би отишао на Запад и успео, мораш бити најмање 10 пута бољи од домаћих

namernik
05. децембар 2008.

Marko
nisam ja klinac,znam da je Djelic lazuckao,ali čim se prica o ukidanju viza,toga će i biti. Uvek je tako bilo kad se o nečemu prica toga bude, ranije ili kasnije. Ali ja bih isao iz Srbije odmah, jer imam preko 30 godina, i nemam puno vremena.
Možeš li meni da pomognes da dodjem do te zemlje tako kako kažeš?
Ne bih ti bio na teretu jer znam engleski, i imam novca za početak, da platim stan i ostalo dok se ne snadjem. …

Marko_011 (Slobodni umetnik)
06. децембар 2008.

Vidis da tema nije prošla uopste, obzirom da nasi ljudi kada se srede, vise te ne poznaju, niti ih zanimaju tvoji problemi.

Vidim ionako da ti nisi kalibar za neke ozbiljnije ciljeve u zivotu, osim da slusas Beogradski Sindikat, dizes tegove ko mamlaz neki i gledaš se u ogledalo na svakih 5 minuta.

Ako si spreman na tucu, moras biti spreman i da te neko izbode ko prase ili isprazni sarzer u glavu, čega si verovatno takođe svestan.

Na primer, ovde gde sam ja, krenes da pretis nekome i najednom trci 15-20 Marokanaca sa nozevima da te iznabadaju ko prase a o siptarima i ostalim da ne pricam.

Nisu ljudi zainteresovani da im neki mamlaz dize ton.

Da bi otisao na Zapad i uspeo, moras biti najmanje 10 puta bolji od domaćih, sto je za tebe ipak nedostizan cilj, jer nemas prvo ponasanje a kamoli nešto više od toga.

Prvo moras da radis na sebi i da se izgradis kao licnost, da bi bio sposoban za neke ozbiljnije ciljeve u zivotu.

Teško je prihvatiti surovu realnost, ali sto pre shvatis realnost, biće ti lakse.

Namernice, situacija je zafrkana u celom Svetu, tako da moras da grizes 10 puta vise, ne bi li dospeo neki nivo.

Amerika pusta preko lutrije, ali tamo je kriza i nema poslova ni za Amere a kamoli dodjose, tako da bih ja Ameriku izbegavao, iako sam tamo proveo 7 godina zivota, od svoje 18, kada sam zbrisao iz Beograda sa avionskom kartom u ruci i 1000$ u dzepu.

Evropa, takođe zafrkana situacija…

Francuska je zeznuta za papire, Belelux, Holandjani daju prednost državljanima EU ako im treba neko i postoji mogućnost volontiranja od godinu dana , da bi tek drugu godinu poceo da zaradjujes, ali to ti je proces po trnju.

Austrija je zeznuta takođe, proveravaju i one sa papirima koji naprave brakove a kamoli da se dobiju papiri bez braka, uglavno se tamo vuku na nekakve vize i satro studiranje.

Državljanima BiH i Hrvatske je skolovanje besplatno u Austriji, tako da su „studenti“ sljakeri klasicni.

Nemacka, puklo, nema ništa, papiri zeznuti za dobiti.

Grcka, tamo nema ništa.

Imaš po meni dve solucije, jedna je Spanija da odes i sacekas legalizaciju, što se tamo desava.

Druga opcija je Italija, koja legalizuje godisnje oko 150.000-200.000 stranaca, tj. dodeli boravisne papire i taj program se zove Decreto Flussi.

Po meni najbolja solucija u ovom trenutku za tebe, jeste da upises skraceni kurs za medicinsku sestru i kurs Italijanskog jezika i da sa time dodjes u Italiju na gotovo sa papirima u ruci.

Moj prijatelj zabar je radio obuku za te medicinske sestre u Srbiji, ucio ih je Italijanski, tražili su nekih 550 med. sestara, prijavili se nešto ispod 200.

Plata je oko 1500-1700 eura mesecno, plus 13-a i 14-a plata i placeni svi doprinosi, kao sto su socijalno, penziono i ostalo.

Sada, kod nas je malo smesno da musko radi kao med. sestra, ali na Zapadu to rade i muskarci i normalan je posao.

Nekada, kada ni inzenjere, doktore, magistre i ostale ne zarezuje niko tri posto, uzimas u tom trenutku šta je najbolje i kasnije se boris za nešto bolje, jer se treba uvek boriti za bolje.

Sada je Italija objavila, tj. juče da prima novih 150.000 stranaca za ovu ili sledeću godinu, tako da je to još jedina zemlja gde može da se ode, tj. emigrira.

Znam da postoji neki skraceni, ubrzani kurs za med. sestre, upises to i odradis na brzaka uz obavezan kurs Italijanskog jezika, ne mora da je perfektan, cisto da znaš da se sporazumes i možeš biti siguran da sa time možeš sigurno da odes u Italiju na gotovo.

Med. sestre se zovu infermiere u Italiji i gledaj da guglas malo i pronadjes korisne informacije.

Ima i neki Hrvatski veb sajt, koji se bavi samo oko pitanja u vezi odlaska med. sestri iz Hrvatske u Italiju.

Posao verovatno nije ništa opasan, meris krvni pritisak i verovatno ne tako komplikovane stvari.

Mislim da je jedino ostala ta opcija, koja sigurno te vodi na Zapad na gotovo, dok je sve ostalo, samo prazna prica, pa makar bio i kardiolog.

Ima gomila kombinacija, sada, zavisi od licnosti i coveka gde vidi sebe, tako da…

Ko je jak igrac, teško da će ga bilo ko sprečiti da ode na Zapad.

Vizu ne možeš dobiti sa necijom preporukom, ko je državljanin zemlje EU u koju se putuje, ako se nema siguran posao, pa čak i tada mogu da te odbiju bez problema.

Ovde u zemlji u kojoj se nalazim, čak ni kuma mi nisu pustili a kamoli…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Питање је само које ћеш проблеме да изабереш: оне у Србији или ове у Емиграцији.

Roksa – Sep 10, 2000 10:58

Najveci shok koji nas covek dozivi odlazeci na zapad je kada spozna da ce imati onoliko koliko sam zaradi. Samim tim, prva recenica sa dubokim razocarenjem u glasu je „U, jebote, pa ovde mora da se radi!?“

Sledeci shok su zakoni koji se postuju, a sa njima u vezi i „plati pa klati“ princip.

Ovde se poslovi i ekonomija ne vode na „dodjem ti“.

Posebna prica su face koje su progutale pesmice o srpskoj superiornosti, pa im je alfa i omega strategije „uspeha na zapadu“ – „lako cemo“. “ More kada me vide ima da padnu nicice“, misli se nas covek slecuci na aerodrom u nekoj belosvetskoj vukojebini.

Ono sto jedan prosecan dijasporicar (po mogucnosti buduci, sadasnjeg dijasporicara sticanje ovog saznanja boli) treba da zna je sledece:

1.Domoroci imaju ogromnu jezicku prednost. Dok vi svoje „speaking skills“ dovedete na razumljivi nivo, proci ce bar godinu dana. Potrudite se da ne mislite o Beogradu za to vreme a pogotovu na one koji se u to vreme tamo zezaju.  Zezaju se i ovi ovde, samo ne sa vama (bar ne dok ste u istoj prostoriji). Sto je i razumljivo. Jebes fazon koji pola ne razumes zbog akcenta,  a druga polovina nije uopste smesna.

2.Ne bavite se politikom, a pogotovu ne politikom Jugoslavije. Prosecnog domoroca boli kurac gde se vasa bivsa domovina nalazi i zasto se Srbi mrze sa Albancima. Podsetite se kako izgleda pricati o muzici i ostalim neobaveznim temama.

3. Ne ocajavajte sto za prva tri dana (nedelje, meseca) niste nasli prijatelja.

3.a) ODRASTITE sto se tice prijateljstva. Ne tazite prijatelje iz detinjstva, posto vise niste dete.

3.b) Postavite realne ciljeve kada trazite prijatelja. Znaci: ne smatrajte za budalu onoga domoroca koji ne razume fazone o Muji i Hasi … Za pocetak je dovoljno da je osoba manje vise normalna (uzimamo u obzir da je pristala na druzenje sa vama, jel) i da mozete komunicirati.

4. Ne trazite Jugoslaviju tamo gde je nema. Jugoslavija (Srbija) je jedna i jedina i vi ste upravo iz nje udarali nogicama u dupe da dodjete do mesta na kome se sada nalazite.

5. I poslednja stvar: ukoliko se niste uklopili, to ne znaci da su domoroci bezdusni, da ne znaju da se zezaju. Uvek je najlakse naci krivca izvan vase koze.

UKOLIKO VAM SE UCINI DA SU LJUDI OKO VAS IZVESTACENI, TE IPAK POCNETE DA RAZMISLJATE O YU U PINK NIJANSI,

to znaci da se ste Muhamed koji ceka breg da se pomakne. NECE vam se primaci!

A to sto mislite na duhovne vrednosti je dobar znak, znaci da niste gladni. Kao 70% gradjana nase otadzbine…

*********