Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Рад доноси радост и одгони стрес и досаду

Posted in родитељи, SerbianCafe by Соларић on 7 фебруара, 2009

SvetlostVostoka – 26. avgust 2005.

Многи људи данас нису осетили радост жртве и не љубе труд. Лењост и небрига су ушли, доносећи многа кварења. Нестало је марљивости и жртве. Успехом сматрају када нешто постигну без труда, без марљивости. Не радују се, ако нешто није постигнуто без прегора. С друге стране, ако ствари сагледамо духовно, требало би да се радују онда када морају да се труде, јер им то даје прилику за борбу.

Млади данас личе на нове машине кад им се замрзне уље. Треба да промене уље, да би машина кренула, другачије не иде. У Коливију долази јадна омладина – и то не један или двојица – и питају ме: „Шта да радим, оче? Како да утрошим време? Досадно ми је„. „Нађи посао, сине„. „Имам пара„, каже ми. „Што да радим?„ „Апостол Павле каже да „ко неће да ради нека и не једе“ (2 Сол 3, 10). Треба да радиш, да би јео, ако и имаш пара. Рад помаже људима да одледе уље у њиховим машинама. Рад је стварање. Рад доноси радост и одгони стрес и досаду. Тако, дете, да нађеш неки посао који ће ти се мало допадати, и да се покренеш. Побај да видиш!„

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Апсурд технолошког развоја

Posted in образовање, SerbianCafe by Соларић on 31 јануара, 2009


ecolid19 (hemicar)

26. avgust 2007.

Ima mnogo vise, mnogi nikad nisu ni bili u evidenciji nezaposlenih.
Znam dva doktora hemije 50+ koji isto kao i ja već godinama ne rade ništa, nisu prijavljeni na biro, jedna je u inostranstvu sa stalnim boravkom domaćica, drugi u BG sa americkim doktoratom i postocom. Nekada smo zajedno radili u BG i svi mi redovno konkurisemo i ništa.

U vreme Djindjiceve vlade vise stotina istrazivaca je odpusteno sa beogradskog univerziteta zbog specijalizacija u inostranstvu, sve magistri i doktori, većinom mladji.
A na visokoskolskim ustanovama u Srbiji se dobija zaposlenje samo preko teskih veza. Beogradski univerzitet (fakulteti i instituti) imaju oko 30-40% viska zaposlenih, rad se ne može se uporediti sa zapadom. Nasoj idustriji takvi kadrovi nisu potrebni jer nemaju istrazivanje i razvoj, rade po stranim licencama.

No na zapadu situacija nije ništa bolja, SVUGDE SE TRAžE SAMO MLADI, kako u americi tako isto je i u EU. Čak ni doktorati sa najelitnijih univerziteta danas nisu vise garancija za miran i bezbedan radni vek. Imam jednog kolegu iz generacije u inostranstvu koji je sa doktoratom i postdocom sa Harvarda i 16 godina u elitnoj industriji dobio otkaz pre neku godinu, nije nasao posao u tom ogromnon gradu, morao je da se preseli u provinciju, u manju firmu i na slabiji posao.

Univerzitetima u svetu su potrebni magistranti i doktoranti da jeftino odrade mnoga naucna istrazivanja, a šta će oni posle to nikog nije briga. Ima dosta onih koji godinama rade neke postdoktorate, ali posao nikako da dobiju.

Idustrija mnogo bira, može, za svako visokostrucno radno mesto konkurise vise stotina kandidata iz celog sveta. Ako traže sa iskustvom onda industrijsko i usko strucno, i ne primaju ništa manje od odnog sto traže, često se vise puta obnavljaju isti konkursi, tarze se svakojaki uski najaktuelniji profili. A kad se posle reorganizuje vrlo lako se odpustaju radnici, i zaposljavaju neki mladi novi profili. Na primer Pfizer odpusta 10.000 radnika, vise R&D se zatvara.

Sa vrlo brzim tehnoloskim razvojem (kompjuterizacija), vremena su se drasticno promenila, tako strucni profili i iskustva brzo zastarevaju, mada zvanicno diplome važe. Mladi za penzije i stari za posao. Apsurd tehnoloskog razvoja. Sto je vise obrazovanje i uzi strucni profil utoliko je teze naći posao. Teško se dobija prilika za neku manju prekvalifikaciju ili usavrsavanje zbog ogromne konkurencije, samo preko teske, teske veze.

Recimo hemija je prolazna svugde u svetu bez problema, ali se puno traže novi profili: life science ili medicinal chemistry (mesavina hemije, farmacije i biohemije), zatim material science (hemija, ficika hemija i tehnologija), biotehnologija i još uze strucniji. Toga nije bilo u moje vreme, radila sam za dve oblasti ali samo deo, ne sve sto ti novi doktoranti rade.

Ja sam gotovo digla ruke od svoje profesije i strucnosti, dosta mi svega, 25 godina u nauci i to nikom ne treba, ali je nesreca da zbog tereta diploma i radnog iskustva ne mogu dobiti ni najobičniji posao gde se trazi samo srednja strucna sprema. Ako precutim iskustvo pitanje je sa mojim godina šta sam dosada radila, a preporuke od predhodnih poslodavaca? Nema nekog izbora. Muka mi je od svega.

To je moje vidjenje prirodnih i sličnih primenjenih nauka.

Eto ja nisam kao student ništa drugo radila osim studirala, zavrsila sam za 4 godine 10 semestra i sa 30 doktorirala, nisam imala potrebe ali ni vremena.
Sad odem u neku prodavnicu da se prijavim za prodavacicu, pa mi kažu veliki je nedostatak da uopste nemate nikakvog iskustva u prodaji (retail) u velika strucnost!? i ja ne dobijam, NE MOGU DA DOBIJEM BILO KAKAV POSAO, a prijavljujem se za sve moguće, verovatno ni za čistacu me ne bi primili jer nemam iskustva u toj oblasti ili zato što nisam u stanju da dizem terete od 10-20kg svakodnevno, i nemam preporuku i vezu. Pa ja treba od nečeg da živim, ja već 2 godine ništa ne zaradjujem.

DIPLOME I AKADEMSKO RADNO ISKUSTVO SU OGROMAN HEDIKEP ZA DOBIJANJE ObičnOG POSLA, a o ponizenju da ne govorim.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Немој се заносити величином америчког стандарда

Posted in Срби у расејању, друштво, економија, књижевност, SerbianCafe by Соларић on 24 јануара, 2009


Dovlaa (dddd) – Jan 04, 2004

Pa dobro hoces posle 10.januara da ti privedem neku mladu snashu:)
Nego vidim na Politici dosta pljujes po Amerima. Ja im takodje neke stvari zameram ali vidim i da su oni svetu u zadnjih 50 godina dosta i dobrog dali. Zelim da vidim tvoje misljenje u vezi njihovog standarda. Ti si za razliku od mene video sveta,druzis se sa vecim brojem ljudi.

Meni se cini da Ameri imaju najveci standard na svetu, veci i od Japana ili Zapadne Evrope. Koliki udeo u tom standardu ima americka osvajacka vojna masinerija? Uvek sam se pitao da li bi oni imali tako dobar standard da ne turaju svoj nos svuda u svetu.

Sigurno da im osvajacka politika dize standard ali se pitam u kojoj meri.naravno vecina nas zna da oni idu „gasiti pozare“ po svetu pre svega radi svog interesa,a ako se usput desi i nesto dobro po druge kao pad Sadama onda je to kao kolateralna korist.

&Lunja& – Jan 04, 2004

Dovlaa, nemoj se zanositi velicinom američkog standarda. Nigde na svetu nije ostalo toliko eksploatacije radne snage, u nitima potpuno trulog sistema, prekrivenog svim oblicima imperijalističkog kapitalizma. Pobegavsi iz te iste stare Evrope, oni se vracaju kao lesinari natrag, ne bi li pokrali i potamanili, sve sto nije njima korist.

Upravo to, kolateralna šteta koja ce postati ponos americke distribucije djubreta, zavijenog u najsjanije papirice.
Ne samo sto ce ti prodati najgori skart, za skupe pare, jer ovde nema kvaliteta, vec samo halapljivog kvantiteta, vec ce te manipulativno ubedjivati da se vratis po jos jedan isti skart, kad ovaj crkne za koji dan.
Postoje dve klase ljudi – bogati i siromasni. Nema izmedju nista drugo. U Britaniji i ostatku Evrope, mozes jos naci srednju klаsu, koja zivi po svim standardima sasvim prosperitivno.

Da ne govorimo o socijalnom krahu i mentalnim devijacijama, koje ce na najperfidnije nacine da ti podmetnu kao „pasos“ za buducnost i dugorocnu finansijsku situiranost. Otvori net, na bilo koji link..da nadjes recimo posao…non- refundable deposit of $xxx for our service chargesPojeo vuk magarca, haha, bilo nekad..ovde mravi jedu slonove…

Stara dobra majcica Evropa je samo rudnik zlata. Kad i nju budu iscrpeli, kada je do kraja budu otrovali sto bombardovanjem njene periferije, sto presadjivanjem radioaktivnih otpadaka, pretvorice je u depo..a dole..nalazice razloga da se motaju i zahtevaju „nasledja“ „de jure“, predaka im njihovih, a sve u dobrobit stare americke nacije, kultivisane na mekdonaldsu i barbikama.

Rat je u mnogome oсakatio jake umove, jake duse, sada vec negdasnje.
Rasulo se konca i konopca na sve strane, noseci u svakom koferu po tovar gorcine i nada od paperjastih oblacica nove buducnosti, Jedno ubija, drugo davi, gusi i truje malim ali proracunato smisljenim, dozama „arsenika“ u vidu nove kuce, automobila,„priznatih gradjana“ lutalica, iz carstva nomadske carevine, od koje ostase samo strugotine i gomila staklene srce…
(more…)

Савремено друштво се све више индивидуализује, и традиционалне заједнице типа села и породице престају да имају велику улогу

Posted in Срби у расејању, друштво, породица, SerbianCafe by Соларић on 13 јануара, 2009

Nema se para, ali …

karije_s (hdjdkrt) 06. januar 2009.

Ljudi u Srbiji se zale da nema para.U redu, razumem ja to , nema posla, nema para , teska vremna, itd. Nije Srbija ni prva ni poslednja država sa tim problemom.

Ali, kako onda da su kafici i kafane puni?! Odakle narodu pare a pije i pusi , provodi se a sutra opet ista prica… „nemam para”.

Jel to neki fenomen na Balkanu ili nešto drugo

tanjica (student)11. januar 2009.

Ja kad sam se odselila pre 6 godina isto tako sam mislila da je sve super (Nemacka). I polako pocnes da vidis da stvari nisu bas tako slatke ko sto ti se cinilo.
Vise je to izrazeno ovde u UK, koja je mnogo slična Americi nego kontinentalnoj Evropi. Ljudi su divni i ljubazni, gledaju te u oci i ljubazno pitaju šta im treba il dal tebi nešto treba, opusteni su. Ali kad malo dublje zagrebes, shvatis da ustvari svako samo sebe gleda, i da je „ljubaznost” kodeks ponasanja da se ne bi poklali svi ovde u 12 milionskom Londonu.

U mannjim gradovima u UK u kojima sam samo vikende provela, deluje da je ta ljubaznost umanjena, ali da su i ljudi prisutniji u svojim ponasanjima.
Ovde svako vodi racuna o sebi- ni porodica ni država ti ne priskacu u pomoć, te se ni od tebe ne ocekuje da priskoc u pomoć. A ako pokusas, obično ćeš vrlo ljubazno biti odbijen-sem ako to ne radis u okviru neke dobrotvorne organizacije. Pare koje imaš se trose na sebe i stednju, ako ostanes bez posla da imaš da prezivis dok ne nadjes sledeći.

Radi se po ceo dan, i dugo se putuje na i sa posla, ali se ne bune. Ostale privatne stvari se rade samo vikendom. O privatnim problemima nemoj da razgovaras sa kolegama na poslu, čak i ako se one ticu odluka vezanih za tvoj posao – jer ti neće pomoći i drzace svoju kulutiska distancu, jer ne žele da snose odgovornost za formiranje tvog mišljenja. Biće vrlo politicki korektni, saslusace te, prokomentarisati nešto uopsteno i to je to. Ne znam kako je među mlаdjima od mene, na univerzitetu i u skoli.

Kad se ide u pub, ide se da se pije- i to se otvoreno kaže ( i među akademskim gradjanima). I dalje se ne raspredaju privatni problemi, nego neki uopsteni chit-chat. Istina, nisu skrtice na paramo ko nemci, pa se često cascavaju ture pica.

Mladi isto tako ne sede po kaficima, jer moraju da rade od tinejdzerskih godina. Kolega je morao da radi u sueprmarketu da bi placao svoju kartu za voz nakon što su mu se roditelji razveli i on sa majkom preselio u jeftiniji kraj grada, jer otac je trosio pare na svoje hobije, a karta nije bila ukljucena u alimentaciju- jer može da promeni skolu (u zadnoj godini pred faks?).

Fakultetske troskove opet uglavnom sami placaju, uzimaju kredit koji otplacuju posle godinama kad se zaposle. Nemaju vremena da sede po kaficima, jer moraju ili da uce ili da rade.
Distancirani su od vlade i ne žele sa njom da imaju posla, te ne žele ni da vlada brine o socijalnim pitanjima (beskucnici, nezaposleni, bolesni…). Naravno, postoji neki nivo brige, ali po mom mišljenju jako nizak.

To je dovelo do toga da UK, iako jako bogata zemlja, ima puno ljudi koji ne mogu da priuste sebi da se greju zimus. Oboleli do raka koji ne mogu da rade dobijaju malu nadoknadu od države a ocigledno ne mnogo pomoći od porodice- jer žive sami i bez grejanja.

Meni je to tuzno. ja želim da živim u zemlji gde su ljudi jedni za druge tu. Gde se ljudi ponasaju kao da su jedno drustvo, i da je svako za svakoga odgovoran. Ja želIM da placam državi veci porez da bi neko ko ne može da radi imao pristojan zivot (ne bogat, al dostojanstven). I želim da znam da ako se ja nađemu istoj situaciji, da će ista pomoć doći meni.

Savremeno drustvo se sve vise individualizuje, i tradicionalne zajednica tipa sela i porodice prestaju da imaju veliku ulogu.
U americi i UK i polako i ostatku Evrope se trenutno favorizuje sistem u kom nemas ni tradicionalne socijalne grupe niti drustvo organizovano na nivou države, već je sve vise individua ostavljena sama sebi. To je ekonomski najisplativiji formular za državu, ali za duge staze po mom mišljenju jako los. Stvara izolovane, nesrecne ljude koji postaju mentalno drugaciji.

Sedenje u Srbiji po kaficima je za mene još uvek dobar znak da se ljudi drže međusobno. Srbija je siromasna zemlja, i finansijku pomoć od države ne možemo ocekivati. Ali važno je odrzati dobar nivo međusobne povezanosti i međuzavisnosti- sto u porodicama, sto među prijateljima. To se polako gubi i u Srbiji, uvodjenjem 12tocasovnog radnog vremena i velikim insistiranjem na materiajlnim dobrima za koje naravno mora da se puno radi te da se ima manje vremena i energije za druge stvari.

A od kojih para sede- pa u Srbiji su prioriteti drugaciji- oni će da sede 2 sata sa jednim picem, jer je prioritet da sedis sa drugarima, a ne da pijes jedno za drugim. Vecina ljudi spava na krevetima starim xy godina, ali ima para za izlazak i novu garderobu. Ne putuju ne znam gde, ne placaju mnogo lekare i zubare, jer retko idu kod njih, ne trose pare na strane casopise, muziku itd… Ne stede! Kad bi i vi to radili, imali bi i vi isto tako para da sedite po ceo dan u kaficu.

Ne, Iranac, nisam mislila na pomaganje da se nadje posao i slične stvari koje se u Srbiji odradjuju preko veze.
Ja barem mislim da svako od nas treba da raste i sazreva celog svog zivota, da uci od drugih ljudi kako se rade stvari- kako se radi sa ljudima, kako se trazi idealan posao, kako se uskladjuje posao i porodica, briga o roditeljima itd…Kako se interaguje sa sefom na pravi način, kako se postaje dobar sef, kako se interaguje sa onima ciji si sef tako da budu produktivni a zadovolji i inspirisani. Da li da mesnjas posao, zemlju, grad, planetu. Kako da odaberes dobrog lekara- kako ćeš znati šta je dobar lekar ako ne pricas sa ljudima? Kako ćeš nauciti kako da radis sa svojim sefom, ako ne popricas sa kolegom o tvom problemu sa sefom? Kako ćeš da saznaš da li je isplativo ici na edukaciju, ako ne pricas sa kolegama- a opet je tvoj privatan problem, a vezan za posao, jer ti rodjak mehanicar neće pomoći u tome.

I gde sam ja puno stavri nije u redu i ne funkcionise bas tako sjajno ko kod tebe. I da funkcionise, ja bih i dalje zelela da pricam sa ljudima o tome kako to funkcionise i da procenjujem koliko je to dobro ili ne. A to može samo kroz razmenu informacija!!! A za razmenu informacija treba da se PRICA, treba da se ima interesovanja za TUDJE probleme, da bi ti nešto naucio za sebe.

Ali zato što su ljudi kao ti tako zadovoljni životom u izolaciji, i sve je super, šta god da ti tamo neki serviraju, zato nam je i ovako. Samo me uzasno ljuti što se ta bolest siri pod plastom boljeg zivota!

Ja ne mislim da je loše gurati nos u tudje probleme, ako ta osoba hoće da prica o tome. Jer zar nije lepo ako nekom možeš da pomognes? A ja odvajam vreme da pomognem prijateljima ili kolegama, koliko god mogu. I volela bih da neko gura nos u moje probleme, jer bih znala da raznorazne ljude interesujem ko zivo biće, i da će meni neko pomoći.

Ako se gura nos tamo gde ti covek kaže da ne želi da mu guras nos, i gura se nos bez zelje da pomognes, onda je to loše. i to ne treba raditi.

Jedini način da znaš da ti nisi jedini koji ima probleme, i da shvatis da je to zivot, a ne da si ti bas baksus- jeste da ljudi dele probleme i guraju noseve u njih.
Koliko problema se resi jako brzo , čim neko ko je kroz to prosao već, gurne nos u njih? a bez tog nosonje ti bi se razvlacio nedeljama/mesecima samo da resis svojmali problem- hjer ti fali infomacija.

E, ZIVEO SVET NOSONJA! onih koji će ti nesebično pitati za tvoj problem, i koji će te saslusati, i onih koji će pricati o svom problemu! Oni nisu sebični!!!! A takve treba cuvati, a ne reklamirati i suriti upakovanu sarenu lažu americke samo-dovoljnosti individue. Da sam cinik, sad bih rekla da se takvo izolovano drustvo propagira jer oni mnogo vole oni- da komsiji crkne krava.
A to je najgore sto od coveka može da postane.

Pa sama cinjenica da neko samoinicijativno prica o nekom svom problemu, znači da trazi coveka da podeli to sa njim. A ti treba ad se odazoves, i nastavis da pricas i pomognes mu ako možeš. A ne samo da slusas i cekas pitanje- ajel možeš ti da mi pomognes. Pa neki ljudi imaju i malo ponosa da ne pitaju direktno dal može da im se pomogne- jer samim direktnim pitanjem ti ustvari stavljas coveka u neprijatnu situaciju da mora da kaže „ne” ili da se pravda zašto ne može.
Zato je bolja suptiulona varijanta, i to nije nakaradno ko sto ti kažeš.

Извор: SerbianCafe (Дискусије)

Чаробно покриће за све – глобална криза!

Posted in друштво, економија, медији, политика by Соларић on 10 децембра, 2008

Жарко Јокановић

Штедња – божанство гладних

Идеалан рецесиони Србин је већ изабран: мања му је плата, не реагује на отказ и поскупљења, не једе, не греје се, пешачи, тути у мраку, не слави, ћути, трпи…

Aleksandar Lambros, 24/11/2008,

Дакле, данима размишљам јесам ли то само ја полудео а остали су при здравој памети или су полудели сви а само ја остао при памети. Кад, ево, прочитах овај текст који је тако прециозно артикулисао све што ми се данима мота по глави и просто ми је лакше сада.

На страну то што уопште не копчам какве благе везе Србија има с овом глобалном рецесијом кад свеједно нисмо укључени ни у какве глобалне економске токове и стране инвестиције су бедне и бедно је уопште све.

Ако сам добро разумео, у Америци су пукле неке хипотекарне банке, то је уздрмало најпре америчку па онда и економију осталих развијенијих земаља, па је то, на крају, довело и до масовног отпуштања радника у Србији и бестијалног иживљавања над ионако истраумираним и убогим становништвом.

Ма дајте људи, које су то форе?! Ок, та глобална рецесија мора на неки начин да се одрази и на нас, али до нас може да стигне само у облику таласића никако цунамија, пропорционално с нашим значајем и присуством у глобалним економским токовима.

Не могу да верујем како се овдашњи медији упињу у бесомучној кампањи застрашивања грађана који су толико испрепадани да је свеопшта депресија и летаргија толико ухватила корена да ствар постаје већ потпуно безнадежна.

Дакле, могу бити мирни, сад заиста могу да раде шта хоће и да мешетаре до миље воле и легализују своју неспособност и полукриминални систем рада, јер имају чаробно покриће за све – глобална криза! Ако се неко обрадовао овој рецесији у свету онда је то свакако српски политички естаблишмент.

Имају оправдање за сву неспособност а ако се деси да се нешто и уради, нешто сасвим обично и нормално, то ће попримити митолошке димензије и послужити као потврда њихових супернатуралних способности. Ок криза. Ајде нек буде.

Ал годинама већ слушам једну те исту причу … бела шенгенска листа само што није (бај д веј, кога више заболе, ко уопште овде има пара да иде било где, а онај ко има, виза му је најмањи проблем; има омладине из унутрашњости која никад ни Београд нису видела) …

… затим, закони који ће олакшати прилив страних инвестиција на дневном реду за хитно усвајање су већ равно 9 година … годинама иста тлапња о компликованој администрацији (по свим анализама увек смо негде око 150. места и испод на светским листама), о застрашујућој корупцији (и ту се слично котирамо), о монополу… где још има да је цена авионске карте за неку европску дестинацију 500 евра кад за 50 можете из Европе да летите где пожелите, кабловске услуге су безобразно скупе (јер конкуренције нема а услуга је уз то и очајна), слично је и с мобилном телефонијом и 99.9% ствари у овој земљи … како је могуће да Србија има најскупљу храну у Европи и најмање плате а да је цена стамбеног квадрата у БГД иста као и на Менхетну?

И ко нам је крив за то? Рецесија или неспособна влада чији је главни домет економског ангажовања прерасподела фотеља по јавним предузећима или на било ком месту где још има потенцијала за дрпачину?

А тек та национална митологија о томе како је Србија богом дана за све, за улагања, за еко храну, за туризам, за транзит, за ово за оно … авиони, камиони, холограмски мостови преко Дунава, тамо где га је Трајан прешао пре две хиљаде година, стотине бродова са америчким туристима до Виминацијума (шта да виде, гомилу отпада на све стране?!), највећи шопинг молови, Беополис, окретнице, закретнице, обилазнице, аеродроми, центри, бање, најсавременије ово, најсавременије оно … све то у земљи где већина становништа не уме ни мејл да пошаље а добром платом се сматра 300 евра, тек да не пандркнете од глади … дајте људи, што се замлаћујемо безвезе …

Штедња ће, наравно, ићи на уштрб обесправљених … у међувремену предлажем да се Срем, Банат, Бачка, те Шумадија и Поморавље, конституишу као републике како би се створиле могућности за отварање нових радних места (нови републички парламенти и владе), јер понестаје им више идеја, све се већ поделило и подрпало…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Све доклесе не вратиш на Село и схватиш даси тамо Цар

Posted in Срби у расејању, Србија, економија, здравље, земљорад by Соларић on 8 децембра, 2008

Славко Штимац

Из Њујорка у Беомужевиће

Упркос противљењу своје браће, мајке и многобројних рођака, кренуо је Јова да обнавља урушену дедину кућу после тридесет година, камен по камен, циглу по циглу…

Seljak iz Pocerine , 05/11/2008,

Skolovani Seljakom sebe nazivam, Prosaosam Evropu i radiosam i Americi radio i ziveo i pre 3-4 godine pobegao iz Amerike jos pre krize i nekajemse,

Ljudi nema boljeg zivota nego u nasim Selima, Ali djavo neda mira trcimo trazimo“zelenu travu“

Kadase sracunam i preracunam dasam radio u Srbiji dva posla i dasam stedio i dasam radio po evropsko-Americkom preciznom sistemu skoro istobi se sracunalo nakraju.

Kazem omladini da sto pre odu iz Srbije ne cu Oni naci srece i bogatstva vec dase sto-pre OPAMETE da shvate dase svugde radi, Te plate nevredu ako covek nezna stediti i zrtvovatise za nesto sveje to iluzija imas sve i nista nemas, Sve doklese ne vratis na Selo i shvatis dasi tamo Car! Niko meni nedolazi i kaze propise, regulative, ili pomaknise!

Trebalomije skoro 20 godina dase OPAMETIM prosaosam celi Svet imao sve najlepse ali nista nije ONO „Moje“ sve to visilo na klinu taksimetra“ koliko para toliko muzike“ znaci imas dokle para imas!

To nije slucaj u Srbiji na Selu gde stalno imam i nema taksimetra. Teskoje to objasniti mladima kojisu puni sile misle da samo Oni imaju“budzu-batinu“ dugacku 3 metra jedva Svet ceka njih daim pokaze.

Naj tezi zivotni fakultetisu RADNA NAVIKA I KADACESSE OPAMETITI. Komsijama nije jasno Sto radim da to treba“neko drugi“da radi? Kazem ja nisam milioner i netrazim robove oko sebe a Ko trazi pare u zajam samo ponudim posao i svima dobro.

Jer na Selu se moze i zaraditi i ustediti, zamislite da za svoju ishranu nekoristim kantar a mnogo naroda jede preko kantara (prodavnici sveje izmereno) zamislite kakvaje to sloboda da nisam papagaj u kavezu komese baci zrnce? Mnogi nasi ljudi i zaboravilisu staje sloboda.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Капитализам и „капиталиста“ су два појма

Posted in економија by Соларић on 29 новембра, 2008

kapitalisti , 23/11/2008

Prvo treba da postoji kapitalizam da bi imali kapitaliste! Kod nas jos nema kapitalizma, a ima kapitalista (sve to zahvaljujuci „strukturi“ naseg drustva koje je velikim delom podrzano korupcijom).

Kapitalizam i „kapitalista“ su dva pojma.  Jedno je drustveno uredjenje a drugo je pojedinac koji je ostvario akumulaciju kapitala. I pored sve buke o dobrim stvarima u kapitalizmu , kapitalizam ima i lose „osobine“. Jedna od tih „losih“ osobina je cinjenica da, i pored toga sto zive u Zapadnim (kapitalistickim) zemljama, svi gradjani NISU kapitalisti. Velika vecina (mozda 80%). Tako da je njihova jedina „prednost“ sto zive u kapitalizmu, to sto zaradjuju malo vise nego sto je potrebno za „potrosacku korpu“, i zato sto imaju mogucnost da podignu kredit (kredit za kucu, kredit za auto, kredit za bicikl…kredit za…).

E sad, ko ne moze da otplacuje kredit gubi veoma brzo to sto je „kupio“ (trenutna „kriza“).  Kod nas u Srbiji je „malo“ drukcije.  Kod nas imamo 5% stanovnistva koji su „kapitalisti“ a 95% stanovnistva (seljaka i gradjana) koji, pored toga sto NISU KAPITALISTI, NISU SIGURNI u kom drustvenom uredjenju zive!

Kao sto vidite, slicnosti ima, ali NIJE ISTO!  Za posao i zaposlenje se vise brine kod nas u Srbiji, zato sto drzava NEMA socijalnu zastitu gradjana.

Ali zato ZASTITA „tajkuna“ DOBRO funkcionise!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)