За очекивати је , а било би и неопходно да се у оквиру закона о странкама одреди прецизно и питање ФИНАНСИРАЊА

Predlozene promene u partijskom sistemu**

maliperica1 (ing)

13. april 2009.

Slobodan Vučetić je clankom od 10. aprila ukazao na otvorena pitanja u reformama dela politickog sistema vezanog za zakon o strankama i reformama u izbornom sistemu.

partijski sistem:

citat:

U roku od šest meseci od stupanja na snagu novoga zakona, sve postojeće stranke dužne su da, u skladu sa novim zakonskim uslovima, izvrše preregistraciju. U protivnom, to jest ako ne ispune te uslove, brišu se iz registra političkih stranaka. Prema već najavljenim amandmanima većeg broja parlamentarnih stranaka, broj osnivača političkih stranaka bi trebalo da iznosi 10.000, a za partije manjina – 1.000. Tako visok cenzus može biti sporan sa stanovišta liberalno definisane ustavne slobode građana na političko i drugo udruživanje.

izborni sistem

citat:

Ako se, već, želi formiranje stabilnog parlamentarnog sistema sa nekoliko velikih i nekoliko manjih stranaka, najefikasniji instrument, bar privremeno, je uvođenje većinskog izbornog sistema. Ali, imajući u vidu njegove krupne slabosti u predstavljanju volje građana (setimo se izbora 1990 ), mnogo bolje rešenje je uvođenje mešovitog izbornog sistema na kome se zasniva predloženi zakon o izboru odbornika. Takav sistem bi, nesumnjivo, trebalo što pre uvesti i za izbor narodnih poslanika. Stranke bi za svaku od 250 izbornih jedinica, u kojima bi se glasalo, predlagale po jednog kandidata sa „imenom i prezimenom“. Ukupni izborni rezultati, zbog očuvanja proporcionalne zastupljenosti građana, računali bi se, a mandati delili po pravilima proporcionalnog sistema. Takođe, poslaničke i odborničke mandate sa stranačke kandidatske liste dobili bi kandidati sa najvećim procentom osvojenih glasova u izbornoj jedinici. Time bi se izborni proces personalizovao, to jest građani bi ne samo glasali, već i birali konkretnog i poznatog kandidata. Ispoštovala bi se, dakle, izvorna izborna volja građana u izbornoj jedinici, a ukinuo bi se sadašnji monopol partijskih vrhova da određuju ko će sa liste od 250 kandidata dobiti poslanički mandat.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=87553
***

Ja predlazem mešoviti izborni sistem. Po tom sistemu birači glasaju u svojim izbornim jedinicama prvim glasom za predlozene kandidate, a drugim glasom za odredjеnu stranku. Skupština se formira od direktnih mandata voljom gradjana, a drugim delom sa stranackih lista … Cenzus 5%, osim za manjine koje imaju stalna mesta po zakonu o zastupljenosti.

Irivadi 13. april 2009.

Ovakav sistem kakav je trenutno Srbiji nije dobar . Ovo šarenilo ne vodi nigdje . Trebalo bi razmisliti da se umjesto proporcionalnog sistema uvede sistem direktnog biranja poslanika . Odličan predlog .

maliperica1 (ing)

13. april 2009.

Za ocekivati je , a bilo bi i neophodno da se u okviru zakona o strankama odredi precizno i pitanje FINANSIRANJA.

Naime kao radni predlog za razmišljanje u pogledu razlicitih donacija od gradjana i gradjanki trebala bi da se vodi potpuno knjigovodtsvo sa svim pratecim podacima.

Naime cilj je onemogućiti finasiranje stranaka od strane par posebnih gradjana i gradjanki koji imaju odredjene posebne interese u celokupnom politickom sistemu.

U slučaju odredjenih prekoracenja takve zakonske odrednice može se razmisliti i o sankcijama, koje bi odgovarale ukupnom interesu koji stoji iza takvog finansiranja politike.

Биће то јасан знак да гласови припадају странкама, а не посланицима

ТОЛЕРАНЦИЈА НИЈЕ ДОВОЉНА

Ми нисмо слободни у избору вредносног система којег ћемо се држати. Сада морамо волети оно што не волимо

Зашто је влада на крају изабрала НВО, а не цркве? Прво, зато што избора још нема на видику, а само су на изборима бројеви важни. И друго, зато што су цркве остале усамљене у свом отпору. Јавност, одавно већ анестетизованапричом да „ЕУ нема алтернативу“, слегла је раменима и рекла: „Па, ако се већ и то од нас тражи, шта да радимо…“. Видевши ову фаталистичку реакцију, влада је закључила да је боље да се мало замери црквама него много НВО сектору. Тако је стављена тачка на читав случај.политички аналитичар

Слободан Антонић
[објављено: 19/03/2009]

panonski mornar , 19/03/2009,

Пре но што упловимо у расправу о појединостима, да се мало задржимо на оној начелној. Тзв антидискриминациони закон је још један од неуставних закона јер се неће примењивати на простору целе Србије и то баш тамо (КиМ) где су присутни најдрастичнији облици дискриминације.

Зато, жеља владајуће већине да се наврат-нанос донесе овакав закон једнако је разумна колико и доношење закона о поморској пловидби у Србији. Неуставност закона тврди чињеница да нису сви грађани једнаки пред овим законом на шта обавезује Устав. Тако смо на најбољем путу да овај закон прерасте у сушту супротност и проузрокује нове облике најгрубље дискриминације јер се ограничава његова примена само на део грађана, притом због готово безначајних прекршаја, док је на КиМ нашим сународницима угрожено право на живот, рад, кретање…

Зар нећу бити дискриминисан ако се на мене примени закон који се не примењује једнако на све грађане Србије? … Иначе г-дин Антонић је био само половично у праву кад је закључио да је бреша пробијена, а да ће закон бити изгласан кад се објави његов текст. Нажалост бреша је пробијена, а на срећу закон није још увек усвојен и надам се да овакав неће ни бити.

Баш ме занима како ће гласати посланици владајуће већине. Буду ли листом за усвајање закона, биће то јасан знак да гласови припадају странкама, а не посланицима јер није могуће да баш сви исто мисле о наклоностима према полу и роду. А то нас онда опет враћа на питање легалности оних који седе у Скупштини. На крају, да поменем и родно осетљив језик; да ли га и како овај закон уважава?

Сврстава ли овај закон инпотентне у инвалидна лица? Вишечлане заједнице истополних могу се решити и законом о удружењима грађана, па и уговорима.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Проблем је у томе што ДЕМАГОГ, међутим, крши ДЕМОКРАТИЈУ

Динкић либералнији од Рена

Једностраном применом Прелазног споразума одмах би појефтинили сир, јаја, кромпир, грашак, маслине, шећер, говеда, свиње, живина, уз смањење царина на аутомобиле

А. Николић

[објављено: 18/09/2008.]

EURES , 18/09/2008

Ukoliko neko laskanjem,prevarama,govornickim metodama i laznim obecanjima pokusava da se ucvrsti na vlasti koju je stekao, nauka njega onda nazove DEMAGOGOM.

Ukoliko ja kao individua poverujem u ove demagoske sposobnosti govornika onda bi mene trebalo i naucno i narodski nazvati MALOUMNIM. Problem je u tome sto demagog, medjutim, krsi DEMOKRATIJU.

Ukoliko se ne varam u Srbiji vlada posredna (predstavnicka) demokratija jer o drzavnim poslovima brine skupstina narodnih poslanika, koje je nas narod izabrao na duzi ili kraci rok; Time je ovo shvatanje ostro suprostavlja demokratiju diktaturi i ne prihvata tumacenje da je svaka demokratija u stvari diktatura one DRUSTVENE KLASE koja tu demokratiju propisuje i organizuje.

Nazalost kao obican gradjanin, sve vise imam utisak da u nasoj lepoj Srbiji vlada upravo demokratska diktatura jedne klase koja je izgubila svaku realnost sa zivotom, dogadjajima i zeljama naroda.

Vlast u Srbiji, otudjena od naroda, ponasa se isto onako kao i francuska kraljica Marija Antoaneta, koja je u predvecerje francuske revolucije (1789) bila upozorena da narod nema hleba, a lakonski odgovorila: „Neka narod onda jede kolace“.

Svi znamo kako je pomenuta kraljica zavrsila. Na giljotini.

P.S. Molim da se ova moja poslednja recenica ne shvati kao pretnja, vec konstatacija!!!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)