Жалосно је да родитеље забрињава религија а не неписменост наше дјеце

Da li je deci potrebno versko obrazovanje

Jestira – 3. oktobar 2005.

Retko dolazim ovde, pa se izvinjavam ako je tema već bila postavljena. Odrasla sam u Titovoj Jugoslaviji i kada sam dosla u inostranstvo, iznenadila sam se da je u nekim zemljama zapadne Evrope verska nastava obavezna, samo da može da se bira iz koje religije. Meni se to dopada, jer mislim da deca treba da su upoznata sa osnovama religija, ali isto tako mislim da im ne treba nametati ni jednu religiju, ali ih treba usmeravati prema hrišćanskim religijama. Šta vi mislite o tome, da li vasa deca treba da imaju i versko obrazovanje i da li mislte da bi ono moglo da odvuce dete u „nezeljenom pravcu“?

slfsbor – 4. oktobar 2005.
Наравно да подржавам веронауку у школама. Она би по мом мишљењу требала да буде и обавезна а не као изборни предмет. Не прихватам образложење да све знамо о веронауци јер су је писали људи (! ), а не Бог. Да ли смо сигурни и да је све ово што уче деца сада, и све оно што смо ми учили као деца веродостојно и научно доказано као такво. Колико је само заблуда било у учењу кроз историју. Сам реч „веронаука “ нам каже да се ради о једној области људског постојања која не може бити подвргнута егзактној провери. Она има сасвим другу улогу и мисију. Питање је филозофско и нико на њега не може дати одговор. И поред тога оно опстаје више од 2.000 година и трајаће док постоји људски род.

-cemu strah – 4. oktobar 2005.

Ne znam šta je visak a šta manjak znanja ili poznavanja bilo čega pa tako recimo i religije. Zar zivot nije jedna velika skola? Jedno je religija a drugo je vjera. Nema nevjernika jer nasa dusa trazi svoju hranu, pa makar to bila i vjera u nevjerovanje. Obzirom da djeca nemaju domaće zadace (jer kuci zavrsavaju ono sto nisu stigli u skoli, a to stvarno ne možemo nazvati domaćim zadatkom) zašto nebi malo prošli i kroz religiju…Što se tiče opasnosti da ih ne odvuce negdje dublje,da postanu fanatici, jako je mala, jer motivacija za otkrivanjem i istrazivanjima u bilo kojem predmetu,pa tako i religiji,je zaista jako mala. Nemam straha da će mi bilo koji predmet odvuci dijete osim da će ga zaglupiti supljiranjima o slobodi, ravnopravnosti i sličnim bajkama.

Religija ih uci da budu poslusni, a skola da budu ravnopravni tako što će odluciti sami da li će uciti ili neće,da li će udariti drugo dijete ili ne, da li će ovo ili ono. Umjesto da prije upisa psiholog upozna djecu, upoznaje ih u toku skolovanja. Cista zezancija. Zalosno je da nas kao roditelje zabrinjava religija a ne nepismenost naše djece.Možda bismo trebali da odrastemo pa onda da razmišljamo o djeci. Da bismo nekoga izveli na put,trebamo utabati staze. Zato ne mislim da se krije bilo kakva opasnost krije u religiji jer ona ne uci da marihuana nije droga.

PS: Odoh malo u sirinu,ali eto…Ne možemo promijeniti svijet ali možemo sebe. Vjerovali ili ne ,religija je sastavni dio našeg zivota, jer kroz nju se ispreplice apsolutno sve i da li bili pasivni posmatraci ili ucesnici nije loše upoznati je.

Neverovatno_ (prilagodljiva devojka) – 4. oktobar 2005.

Vaspitana sam religion free i nikada nisam o tome razmišljala. Sasvim je OK imati tu mogućnost i čak i ako nismo religiozni treba postovati kulturu i tradiciju,a na zapadu je to najlakse ostvariti putem Srpske pravoslavne crkve. Rado bih djecu dala u neku takvu skolu jer ne vidim kako drugacije mogu saznati nešto više.

Ford_Prefekt – 5. oktobar 2005.

Tatin skolarac??? – 4. oktobar 2005.
…
A na kraju kao „obrazovanom“ coveku, gde ti je uctivost i pristojnost da prihvatis i drugaciji pogled na svet i zivot bez vredjanja.
…

A zašto doticni/doticna najpre sam ne prihvati studentov pogled na svet, pa mu ne pokaze kako to funkcionise na svom primeru? Covek je izneo svoje mišljenje u jednoj jedinoj prostoj recenici i nicim se ne može zakljuciti da je neuctiv i nepristojan.

Smesni smo zaista.

Ja sam lično agnostik. Naucnik sam i vise mi je nego jasno da smo vrlo smesni u svojoj samouveronosti – ubeđeni smo da puno znamo i da smo puno postigli, a u stvari pojma nemamo. Dovoljna je jedna sitnica koja se ne uklapa u ono sto ocekujemo da vidimo pa da se skroz pogubimo.

Vrlo je nepromišljeno tvrditi da Bog ne postoji. Ja duboko verujem da ga ima, ali isto tako verujem i da sicusni ljudski mozak nikad neće biti sposoban da ga shvati ukoliko ga ne pojednostavi do nivoa na koji smo navikli. Za to sluzi religija.

Religija nije zlo, ali jeste ZLOupotrebljena! Nazalost…

Deci treba da budu dostupni i naucni i verski pogled na svet, a ona će sama da rese šta je za njih ispravno.

Високо развијена технологија и пропагандна моћ медија имају разорни утицај на учестало појављивање примера насиља у породици

Убиство у знаку „три шестице”

Игор Станковић, који је на Интернету објавио своје фотографије са пиштољем у руци, истражним органима рекао да је своју мајку др Драгану Никић-Станковић убио у шест сати, шест минута и шест секунди

Тома Тодоровић

[објављено: 27/12/2008]

socijalni radnik DRZAVA NE PREDUZIMA NISTA NA PREVENCIJI, 27/12/2008,

Deca su konstantno okružena video igricama i filmovima u kojima je akcenat stavljen na nasilje. Zbog toga oni oponašaju takve scene i gube osećaj za razliku između realnog i virtuelnog. Sada to nasilje može i da se kreira pomoću kamera mobilnih telefona.

Maloletnici žele po svaku cenu da izađu iz anonimnosti. Vaspitanje dece je jedno od glavnih uzroka nasilja, „jer svaki roditelj želi da mu dete bude uspešno i pametno, ali ne mogu svi da to izvedu na pravi način“. Deca koja nisu uspela da uspostave emotivni i čulni kontakt sa okolinom postaju surova i ne poseduju empatiju, to jest uživljavanje u tuđe probleme.

Neurotični roditelji ne mogu sebe da kontrolišu, pa kako će onda da izgrade mehanizme samokontrole kod svoje dece.  Škola ne može da zameni roditelja, ali može da koriguje i mora da bude drugačije organizovana. Potrebno je prepoznati problem u ranim fazama, odnosno dok traje devijacija.

Država bi mogla da neguje sredstva koja se suprotstavljaju nasilju. Država to sigurno jasno vidi, a ništa ne radi. Nemoguće je da ne može da drži pod kontrolom elementarno ponašanje u socijalnom prostoru. Vaspitne mogućnosti i kompetencije roditelja u ovako razorenom društvu nisu velike.

Visoko razvijena tehnologija i propagandna moć medija imaju razorni uticaj na učestalo pojavljivanje primera nasilja u porodici, na ulici, u skoli, svuda… Decu niko ne uči šta je valjano i korisno, pa zbog toga kada vide na televiziji neku emisiju koja sadrži nasilje, ona to imitiraju, jer su nezrela.

Adolescencija predstavlja hormonski buran i najsloženiji period života u kojem se završava razvoj i organizacija ličnosti i, upravo zbog različitih emotivnih problema s kojima se gotovo svi mladi suočavaju u tom osetljivom periodu svog razvoja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 20 miliona mladih u Evropi ima nekakav emotivni poremećaj.

pokusaj tumacenja psihopatologije OKRUTNOST UBIJA SRCE, 27/12/2008,

Poznati patolog i fiziolog, akademik I.P. Pavlov u knjizi „O smrti čoveka“ piše, između ostalog : anatomsko-fiziološka znanja ukazuju na to da je srce najvažniji organ cula, a ne samo centralni pokretac krvotoka. U srcu su smešteni centri za osecanja, a ne u mozgu, kao što se do sada mislilo.

Cuveni genijalni matematicar, a pobožni mislilac Blez Paskal je rekao da: srce, a ne razum oseca Boga. Da se mozak ne može smatrati organom osecanja, to u ogromnoj meri potvrduje ucenje Svetog pisma o srcu kao organu najuzvišenijih osećanja. Ovu tezu potvrdila su i istraživanja I.P. Pavlova, u skladu sa posmatranjima hirurga kod velikog broja ranjenika sa apscesima ceonih delova mozga. Ovi bolesnici u klinickoj slici, svoje bolesti, nisu imali ni najmanje primetnu promenu psihe ili poremecaje misaonih funkcija. Tu su i dva drasticna primera: ranjenih sa ogromnim apscesom mozga, u ceonom delu, sa oko 50 cm kubnih gnoja, i drugi, koji je operisan zbog ogromne ciste moždanih opni. Kada mu je otvorena lobanja, videlo se da je cela desna polovina prazna, a covek nije imao poremecaj psihe i misaonih funkcija.

Savremeni ruski i pravoslavni psihoterapeuti kažu da je uzrok ishemicne bolesti srca u okrutnosti, a polazi se od postavke – da se naši gresi i strasti somatizuju u bolesti. Okrutnost nastaje iz želje da se dokaže sopstveni znacaj, vlast i snaga, pa makar sebi samome. To su ljudi koji se po svaku cenu trude da dokažu da su oni u pravu, i da im se drugi pokoravaju.

Ovu osobinu prate i fanatizam, žustrina, uvredljivost, tvrdoglavost i sl. Mladi ljudi, danas, su poceli da smatraju da imaju pravo na priznanje okoline, prosto, zbog cinjenice što postoje, i zbog neosnovanog povecavanja licnih ambicija. Okrutni ljudi iz našeg okruženja, preziru poslušnost, skromnost i odgovornost, te je mladim ljudima, bez vere u Boga, veoma teško da nadu svoj orjentir, i dolazi do pogrešnih identifikacija, najcešce sa poznatim i bogatim glumcima, pevacima i ostalim poznatim licnostima.

Извор: Политика Online (коментари корисника)