Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Богатим појединцима одговарају непросвећене масе

Posted in друштво, култура, музика, образовање, родитељи, уметност, SerbianCafe by Соларић on 31 јануара, 2009


To be or not to be – 29. april 2007.

Rabitu, ..

Pominjes te uspesne, u vezi sa time podji do toga šta znaci biti uspesan danas. Kada kažemo da je neko uspesan, onda svi automatski misle na već koju znaš vrstu uspeha. To ti je kao sto i danas u dobrom delu našeg naroda kada vide nekog debelog, kažu za njega da ima para da jede, da je bogat.

Od prvog dana pratim ovu temu, dobro je osvezenje za razliku do dosadne i sujetne loše poezije koje pojedini plasiraju. Pravi je potez sto je tema izdvojena, jer kako je potrebno materijalno da bi egzistirali, još je potrebnije i duhovno.

Covek je duhovno biće kako i materijalno, jedno bez drugog ne ide,sa razlikom sto je duhovno uzvisenije.

Temu možemo i prevesti kao „materijalno vs duhovno”.

Duhovnost i materijalizam se vrlo često iskljucuju, posebno kada je jedno u vecoj kolicini. Preterani materijalizam sigurno da potire duhovna stremljenja. Svi ljudi imaju tu epsku ili lirsku potrebu. Samo se razlikujemo kako je konzumiramo. Neko to ostvaruje na najnizi način preko televizije, tabloida, holivudskih gadosti, preko popularne muzike. Najmanje je onih koji svoj duh obogacuju pomoću vrhunske knjizevnosti, filozofije, uz klasičnu muziku.

Ljudi su svuda u svetu veliki duhovni lenjivci. Razlike postoje od regiona do regiona, ali svuda gro ljudi traci svoje vreme najviše na čisto materijalne stvari, ili na jeftinu i vulgarnu zabavu koja duh još vise zatupljuje.

Svi smo svedoci da oni koji imaju najbolje uslove za duhovnu aktivnost, zapravo se oni time najmanje bave i najveci su zagadjivaci duhovnog omotaca planete. Koliko je bogatasa koji ne samo da nikada nisu nešto procitali, ni slusali sem Shabana ili Shakire, već nikada nisu dali ni dolar pomoći nekoj skoli, nekom talentovanom studentu ili umetniku, nikad izgradili neki dom za sirotinju.

Najvaznije je usvojiti neko dete iz Mozambika, vencati se u Zambiji, bezati od paparaca.

Poenta i jeste na ljudima koji imaju novac, vlast, uticaj, jer nije lako i za ocekivati da duhovnom radu se posveti sirotinja. Njima je prvo u glavi da zarade komad hleba,ali u celom zapadnom svetu, ma koliko neko bio siromasan, uvek postoji prostora za duhovnost. U Srbiji je godisnja clanarina u bibliotekama oko 5 (pet)eura, taman koliko kosta prosecna knjiga da se kupi.

Ni najcivilizovanija sredina danas, i kroz svu istoriju, ne može mobilisati siroke mase da čitaju Šekspira i Platona.

Ono sto mogu državne institucije, mediji, nosioci društvene vlasti, to je da se siroke mase prvo nauce osnovnoj kulturi svakodnevnog ponasanja. Kada se to savlada, onda su daleko vece sanse da narod u vecem broju se okrene i knjigama, pozoristu, lepoj muzici. Naravno mislim na Srbiju.

Platon je pisao, kakvu muziku jedan narod slusa, takav je taj narod. Šekspir bi slično rekao u svom Mletackom trgovcu, cuvaj se onog ko slusa ogavnu muziku.

Kakva se muzika u nas slusa znate svi. Ko cita dobre knjige, taj svakako slusa i duhovnu muziku, a na to se nadograduju i druge prave vrednosti. Kvadratura kruga, jasno kaže da ko se okrene duhovnom, dakle i citanju, samim tim se osamljuje. To je velika i logicna istina. To je odgovor cele teme, jer što se neko duhovno uzdize time je sve veci jaz između njega i vecine, svetine. I on ali i svetina su sve mrskiji jedni drugima, sve se vise izbegavaju. Taj put nije lak ali ko krene njime on ne odustaje.

Materijalizam je takav da tezi sirenju. Tacnije on sam sebi nije dovoljan i zato trazi utehu u umnozavanju, a to je jedan pakleni krug koji nema srećnog zavrsetka. Otuda materijalistima je uvek malo, uvek su nesrecni i kao narkomani sto vise imaju sve vise su od toga ovisni. Svi sociolozi se slazu da su bogatasi nezadovoljniji, depresivniji, a statistika jasno kaže da su samoubistva daleko cesca u bogatijim sredinama.

SvetlaSenka, na tvoje pitanje je lako odgovoriti. Kao sto postoje alkoholicari koji piju znaš šta i znaš kako. Tako postoje i kulturni ljudi koji piju dobro vino, dobar drugi alkohol, umereno, u odredjenim prilikama, i naravno kad popiju ne tuku ženu, ne povracaju i sl.

Čitatelj se postaje veoma mlad, ta sklonost dolazi od roditelja ili od nekog iz okoline. Moji roditelji nisu citali, to me je neko drugi naucio u detinjstvu. Citatelj i poklonik duhovnog covek može postati i u kasnom dobu, usled najpre nekih nevolja, bolesti, tamnice i sl.

Književnost je umetnost, dakle nešto sto možemo nazvati lepim. A Kant kaže sto su mnogi rekli, lepo je ono sto nam takvo izgleda bez interesa. Tu je takođe odgovor zašto malo ljudi cita, zašto malo njih se duhovno gradi. Naravno time se ne zgrcu novci. Većinom ljudi vladaju prosti sirovi nagoni, a jedan od tih kljucnih nagona je borba za egzistencijom.  Sto je covek siroviji, sto je materijalniji, njegovi nagoni su najmanje kontrolisani, kako ti egzistencijalni, tako i oni seksualni, oni koji regulisu agresiju.

Bogatim pojedincima odgovaraju neprosvećene mase, njima ne samo da se lakse manipuliše, već se njima i lakse prodaju skupi i nepotrebni tehnicki proizvodi. Takvi vise jedu nepotrebne hrane, takvi cine kupoholičarski mentalitet koji danas dominira u bogatim zemljama.

Taj mentalitet bi dominirao i u siromasnoj Africi samo kad bi tamo narod imao dobar standard. Stalna bolesna zelja za kupovinom je ništa drugo nego običan pokusaj da se nadomesti duhovna praznina koja je evidentna. Da se zacepi rupa koja zapravo materijalizmom sve se vise siri.

(more…)

Још увек има људи који држе до себе, и не робују трендовима, модерној технологији и не желе да буду зависни

Posted in друштво, култура, медији by Соларић on 28 децембра, 2008

Брка нема фејс-бук

Пожелео сам да се и ја одвезем са њим у нека не тако давна времена

Славко Штимац

katarina bozic, 24/10/2008

Postovani citaoci, Citam Slavkov tekst,i pitam sebe po koji put gde mi to idemo? U svet, Evropu, do djavola?

Divan tekst,i veoma emotivan,ali zahteva mnogo odgovora. Razumem ja novu tehniku, i da mnogi ljudi koji se bave javnim poslovima, imaju svoja preduzeca treba da poseduju i mobilne i kompjutere, ali se pitam zasto gube sebe?

Divna je ta nasa plemenitost (hvala bogu jos je ima u ljudima kao Slavko), kad jos uvek mislimo na drugog pored sebe,i zelimo samoinicijativno da mu pomognemo,ali to je postalo skoro raritet,kao sto i sam autor teksta kaze Brka nema fejs-buk.

Brka nije u trendu, ali je svoj! E to me je dirnulo,da jos uvek ima ljudi koji drze do sebe, i ne robuju trendovima, modernoj tehnologiji i ne zele da budu zavisni. On ima covek mobilni telefon,ali ne najmoderniji, ne najskuplji a mozda ga je dobio i na poklon, ne zna kako se rukuje sa njim, a ipak je dobornameran i sretan sto mu je ipak neko pomogao u data momentu.

I to slucajno, nas veliki glumac koji je i sam veoma obican i ne drzi do toga da izaziva paznju gde se pojavi. Obojica su morala da se sretnu, i to nije slucajno. Mozda to nekome zvuci smesno, ali verujem da su sve ovo znakovi pored puta za sve nas, da se probudimo ako vec nismo, da zastanemo kad prelazimo most, da se pogledamo u oci i priznamo sebi gde mi to idemo, i za cim zudimo.

Dajte da sacuvamo bar malo ona vremena kad smo svi uglavnom bili slobodni, sposobni da mislimo glavom, pisemo rukom, hodamo, pesacimo, pevamo, nadamo se, i da ne zavisimo od toga koju marku mobilnog imamo, koji kompjuter, da li imamo doabr fejs-buk, da li smo u trendu i sl.

Ljudi moji, nema niceg lepseg kad nesto iscekujete, strepite i nadate se, i sto bi rekli nasi stari: Ko trazi nadje,ko ceka doceka….Ja iako zivim u nekom modernom svetu, iz inata ne zelim da robujem svemu gore navedenom, nemam mobilni, kompjuter imam polovan jer je suprug morao da ga kupi dok je studirao.

Ali, jos uvek pisem perom, saljem pisma, razglednice svojoj prijateljici u Beograd, pravim prave fotke (ne CD), i skoro stalno pevam.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)