Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

За реч деценије предлажем реч ТАЈКУН, а у ширем значењу се мисли на (не)успелу приватизацију

Posted in Србија, друштво, економија, политика, SerbianCafe by Соларић on мај 21, 2009

Реч деценије**

maliperica1 (ing)

11. maj 2009.

Прибилижава се једна бурна деценија крају. После деценије рата дошло је време бурних промена и НАЈРЕЧ и више од тога је ТАЈКУН.

Како и када су настали, како су постали и колико су допринели стању каквом јесте. Да ли су простор и време у коме се живело и гинуло продукт тајкунизације или су тајкуни само случајни продукт времена.

Ко су они и какав ће бити њихов утицај на будућност укупног друштва и развој односа у њему?

За реч деценије предлажем реч ТАЈКУН, а у ширем значењу се мисли на (не)успелу приватизацију.

из википедије:

Tajkun je:

Bogat i moćan poslovni čovek ili industrijalac; magnat
U prošlosti korišćen kao naziv za Japanskog Šoguna

Etimologija [uredi]
Reč tajkun je izvedena iz japanske reči taikun. Taikun (大君) je japanska reč kineskog porekla a bukvalno znači „Veliki gospodar/princ” ili „Vrhovni komandant”. U japanskom jeziku danas, ovo je arhaična reč, dok je u Edo periodu (period od 1600. do 1867. koji se smatra početkom ranog modernog Japana) ova reč korišćena kao titula kojom su se označavali visoki komandiri stranih vojnih sila, analogno japanskom šogunu. Modifikovana verzija ove reči javlja se u engleskom jeziku kao „tycoon”, a odnosi se na bogatog menadžera.

Reč je ušla u engleski jezik u 19. veku sa povratkom pomorskog komodora Metju Perija (Matthew Perry) iz Japana. On je 1854 pregovarao sa šogunom verujući da je on car. U stvari, šogun je i imao vlast u Japanu iako je to pravo formalno pripadalo caru.

Američkog predsednika Abrahama Linkolna su njegovi saradnici u šali oslovljavali sa „Tajkun”, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu gde se koristi i danas.

Smatra se da u današnje vreme globalne ekonomije, pojedini poslovni lideri imaju više moći nego vođe država. Zato je etimološki prikladno da se takvi lideri nazivaju tajkunima. Pored naziva tajkun, za poslovne magnate ješ se koristi i izraz mogul.

PlaninskiVetar

11. maj 2009.

„Хуманитарни Рат” израз је надмашио Орвела.

dulebg (posmatrach)

11. maj 2009.

Мора прво да нам буде горе, да би нам после било боље !!!

neimar

11. maj 2009.

Спаса нам нема, пропасти не можемо.

maliperica1 (ing)

12. maj 2009.

PlaninskiVetar
11. мај 2009.

„Хуманитарни Рат” иѕраз је надмашио Орвела.

***

„ХУМАНИТАРНИ РАТ” је НАЈРЕЧ миленијума који се са њим у свом цинизму укупног стања односа завршио.

У дебатама у и око легла тајкуна – финансијске индустрије лете све теже речи. У погледу ткзв. пореских оаза које су објективно постала гњезда криминализације светске привреде и бруталне расподеле између политике, закона тј. беззакоња и света бизниса, луксембуршки премијер Јункер је изјавио:

цитат:

Auch gegen die britische Regierung erhob Juncker Vorwürfe. Dies locke „die größten Vermögen der Welt zielstrebig nach London”, wo sie „nur minimal besteuert” würden. Aber über dieses „Steuerparadies für Multimilliardäre” sprečhe niemand.

превод:

Такође против британске владе подигао је Јункер оптужбе. Британска влада намамљује „највећа богатства света циљно у Лондон”, где је само минимално оперозовано. О том „пореском рају” за мултимилијардере не прича нико.

Између ових процеса и економске све дубље кризе постоји директна веза која у домаћим приликама добија само површински изглед једног лошег плагијата.

Не ради се о дебатама љубоморе и зависти, већ о стратешком рушењу општих вредносних система и минимума економско – правне логике и потреба једног уређеног света и друштва.

Извор: SerbianCafe.com (дидкусије)

Advertisements

Увек се згрозим када чујем кованицу „јавни сервис“?

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on април 27, 2009

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

„Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија

Слободан Антонић
четвртак, 23. април 2009.

Заиста је необично да се од свих адвоката и, уопште, правника, са макар елементарним осећајем за национално, није нашао ни један да поднесе тужбу због изазивања националне, расне и верске мржњепротив разноразних „денацификатора“ и „модернизатора“? Примера за тако нешто има много. «Није потребно да као неки биолошки отпад загадимо Европску унију», каже, рецимо, Никола Самарџић у једном разговору за „Пешчаник“. „Шта ће нам Европска унија ако ће убице из Русије да купују капитал у Србији и да сеју овде свој прљави новац? (…) Шта ћемо у Европску унију када имамо доминантну верску организацију (СПЦ – А. С) коју више не представљају духовници, интелектуалци и испосници, него ратни хушкачи, лопови и педофили? …

У Србији је можда дошло време да се размисли и о оснивању својеврсне Антидифамационе лигеудружења које ће упорно и систематски подносити пријаве против увреда или мржње изречене према српском народу.

Владан Ненадић, први део

субота, 25 април 2009

Коментар посетиоца под именом „просечан, али нормалан Србин“ навео ме је да свима који посећују ове странице поставим следеће питање: Како би ви, поштовани посетиоци ове локације, описали учеснике емисије Кључ, која је синоћ емитована на РТС-у (увек се згрозим када чујем кованицу „јавни сервис“)?

Ево мог покушаја: Драгомир Анђелковић – помало збуњен, а тезе и ставови које износи, иако тачни и вредни пажње, бивају нажалост обезвређени његовим понекад конфузним наступом. Биљана Ковачевић Вучо као и сви другосрбијанци, агресивна, самоуверена, на моменте безобразно лежерна у квалификовању свега и свачега, уверена да влада ситуацијом, неоправдано додељену велику минутажу користи без имало устезања, говорећи о свему и свачему. Драгољуб Жарковићкоректан, али некако на опрезу, увек спреман да ускочи, не толико у помоћ БКВ, колико да отупи оштрицу расправе, разводни, скрене на другу страну итд. Слободан Антонић одмерен, цивилизован, васпитан, говори само кад добије реч, не упада другима у реч и не омета, али некако превише тих, ваљда згрожен наступом другосрбијанске јуришнице.

Па ипак, вредело је гледати емисију! Без обзира на агресивност и неодмереност БКВ, јасно као на длану оцртао се циљ читаве акције око подношења кривичне пријаве против Добрице Ћосића. Да не дужим превише, стратегија је, по мом мишљењу, следећа: прогласити Д.Ћ. за неспорни ауторитет у српском народу (што је, по мени, под великим знаком питања), инсистирати да се ради о „оцу нације“ (БКВ је најмање десетак пута то споменула), одбацити било какву могућност да се ради о реченици истргнутој из контекста или изговореној у посебним околностима, напротив инсистирати на томе да је она (реченица?) чамила у фиоци десет година (као да ју је Д.Ћ извукао на светло дана), одбијати поређење са сличним изјавама каквим обилује српска политичка сцена, и све то уз непрестано понављање другосрбијанских мантри „Европа, људска права, стандарди, грађани Србије, бла, бла бла…“.

Циљ је следећиоблатите ли „оца нације“ и доведете ли га на суд, судите целом народуодатле оне приче о Ћосићевом ауторитету и небулозе да већина Срба уважава и малтене слепо следи његове ставове. Кад се на то дода изјава БКВ, да се сличне ситуације и изјаве могу третирати двојако (упитана од стране С.Антонића да ли се може у једном случају уважавати контекст у коме је нека изјава дата, а у другом не, госпођа је „ладно“ одговорила да може – значи двоструки стандарди ), јасна је намера целе акције – укуцати још један ексер у мртвачки сандук у који другосрбијанци верују да су сместили српски народ, његов идентитет, културу, историју, српско национално питање, једном речју све што носи српски предзнак. Одмах да напоменем – далеко од тога да Добрицу Ћосића сматрам за „оца нације“ или поистовећујем са српским народом, али овде је намера прозирно јасна прогласити појединца за симбол нечега (у овом случају српства), а онда „оплести“ из све снаге по њему, а то „нешто“ (у овом случају Србија, српски народ итд.) само по себи бива попљувано. Све у свему, јадно и провидно.

Млади Џедај

недеља, 26 април 2009

У вези емисијеКључ– колега ми је управо проследио анализу времена појединих учесника, преузето са интернет форума Наташе Миљковић:

17 мин 2 сек – Биљана Ковачевић Вучо
10 мин 22 сек – Драгољуб Жарковић
6 мин 52 сек – Наташа Миљковић
6 мин 52 сек – Драгомир Анђелковић
5 мин 28 сек Слободан Антонић

Владе које владају са ПОЛИТИЧКОМ Моћи стварном или умишљеном, а не обрачају пажњу на ДУХ ВЛАДАВИНЕ ЗАКОНА и опште принципе…су НЕСПОСОБНЕ ВЛАДЕ

Posted in Србија, друштво, политика, SerbianCafe by Соларић on април 3, 2009

Цар Борис (не)јаки

Danilov (student)
06. februar 2009.

Већ неко време је главна теза у „политичкој“ Србији да је председник Тадић од средине прошле године најмоћнија политичка фигура у Србији. Да је ДС доминантан у медијима знали смо и раније када је рецимо као опозициона странка имао повлашћену позицију у свим медијима, па и на јавном сервису. Да је ДС предвођен председником Тадићем већ и у претходној влади држао кључне ресоре, било је јасно свима који нису подлегли тадашњем спиновању о некаквој „жртви“ и „попуштању“ коју Борис Тадић чини према Војиславу Коштуници, тадашњем премијеру. Кад се узме у обзир такав „низак старт“, заиста се чини да су ДС и његов председник дошли преко ноћи до „хегемонистичке позиције“ у политичком животу.

srpska.ru

maliperica1 (ing) 06. februar 2009.

Danilove,

Kljucni problem br. 1 je bio i ostao, razvijanje duha i tradicije koji će biti ustoliceni PRIMENOM USTAVA I ZAKONA… tj. resavanje svih problema i projektovanje svih sistema kroz zakone i sisteme – grupe zakona koji su međusobno usaglaseni.

Vlade koje vladaju sa POLITICKOM Moći stvarnom ili umišljenom, a ne obracaju paznju na DUH VLADAVINE ZAKONA i opste principe …

su NESPOSOBNE VLADE i pre ili kasnije je ovakvo shvatanje razvijanja politickog sistema ANTIDržavNo i PROTIVNARODNO delo.

***

Na svakom papircicu koji dobijes od bilo koga, gde se bilo šta od tebe trazi ili zahteva, mora da stoji:

1. Zakonska tacna osnova po kom osnovu se to čini

2. Tvoja prava tj. uslovi pod kojima možeš uputiti ZALBU.

***

Sve i jedna NAREDBA ili sve i jedno trazenje, potrazivanje, obavezivanje …koje ne ispunjava ove uslove je SUMNJIVO KAO PROTIVUSTAVNO samim svojim sadrzajem u kojem ne stoji zakonska osnova po kojem se od tebe nešto trazi.

***

Statut Vojvodine, kao tekst ne zadovoljava ovaj osnovni imperativ i ima ODREDBI KOJE NISU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM.

Vlast izvrsne vlasti se mora dovesti u svim svojim odlukama, pravilnicima, naredbama, uputstvima …itd u sklad sa DUHOM USTAVA i podleze uvek ZAKONSKOJ OSNOVI.

Bez ZAKONA i clana po kojem se bilo šta od tebe kao gradjanina trazi i zahteva, obavezan si da kao savesni covek nabavis KORPU ZA SMECE i pravis papirnate avione, ladje, zabe itd

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)