Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ортодоксни етатизам

Posted in Србија, друштво, политика, SerbianCafe by Соларић on 2 маја, 2009

maliperica1 (ing)

25. januar 2009.

U vezi statuta Vojvodine.

Osim politickog pitanja koje je u opstem istorijskom zanacenju najznacajnije…

u vezi statuta se vidi DILETANTIZAM sa klasicnim domaćim politikantskim pecatom. Sistem koji nezavisno od svih pitanja koji su u prvom planu (autonomastvo – secesije itd)…

se nudi je u svojoj biti funkcionisanja sistema u samoj AP Vojvodini jedno ultraetatisticko rešenje …

Sa druge strane realni procesi privatizicije i postojanje objektivne klase ultrakapitalista i managera … čini taj ortodoxni etatizam u rukama vlade pokrajine ILUZIJOM.
Vlada će biti odgovorna ULTRAKAPITALU i svi procesi će u sustini biti PRIVATIZOVANI u malo odlucujucih ruku…

To je i sve vise bio uzrok opste svetske fin. krize.
To unistavanje realne stabilne demokratije i prаvne države u sredini neophodne ravnoteze drustvenih procesa je pravi jedan od najbitnijih uzrocnika krize.

BEZOBRAZLUK i nagomilana arogancija koja neminovno rezultira sve jacom radikalizacijom i socijalnim nezadovoljstvom.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Срамна власт и кукавна интелектуална и свакојака друга „елита“

Posted in Србија, економија, политика, SerbianCafe by Соларић on 15 априла, 2009

Ove godine „fali“ 100 milijardi a naredne?

MaliOblak (pustam kišu)

09. april 2009. u 19.54

Sramna vlast i kukavna intelektualna i svakojaka druga „elita“. To je po mom sudu kratka ocena stanja u Srbiji.

Sasvim je logicno da je državna kasa sve praznija ako se uzme u obzir da je prodato gotovo sve što se moglo prodati, a da je, pored stotina ugasenih srpskih sela, ugaseno i na stotine nekada kako tako uspesnih srpskih firmi.

I, umesto da se ova kukavna vlast baci na stvaranje jasne strategije kojom će pod hitno uposliti najveci mogući deo stanovnistva, oni udaraju namete i onom malom broju firmi koje s takvom politikom već duže vreme jedva sastavljaju kraj s krajem.

Ako znamo da će ove godine, pored ubrizganih para od NISa, kredita MMFa i uvecanih poreza na sve i svasta ova vlast odrzati stanje u Srbiji takvo kakvo je, šta nas tek ocekuje naredne godine?

Sva je prilika da će narednih godina najtrazenija knjiga u Srbiji biti TRAVA NA STO NACINA.

Sve se nešto mislim: Ono što nije uspelo Turcima, Švabama i NATOu uspeće ovakvim srpskim vlastima.

Hehe. Kakva bre razvojna šansa. Najsmešnije je kad Dinkić tako sugestivno objašnjava da država u isto vreme subvencionira punto 1.000 evra po komadu a zarađuje oko 750 evra, dok ovi jadnici, oslobodjeni svih lokalnih i drugih nameta ne mogu da plate za vodu milion dinara mesecno, otprilike toliko za gas a plate su im daleko ispod republičkog proseka. Blagostanje, nego šta. Dok ne zaore seljak i dok ga država ne isprati kako valja nema leba ni do podne.

Beli_Tigar(Centarfor) 09. april 2009.

Nemo molim ve:-)) Posti se, ali na SC već vidim recept za uskrsnji rucak:-((((

A razvojna sansa je pogolema, djelic vam reko, sad sto ste vi nesposobni yebiga!

MaliOblak (pustam kišu) 09. april 2009.

Ma jes bre. Narod glup i nesposoban, važno je da su nam vođi dobri.

Извор: SerbianCafe.com (диксусије)

Отпушташ раднике, затвараш и продајеш фирме, а задужење ти расте!? значи ту се неко или коцка, или краде?

Posted in Србија, економија, здравље, медији, политика by Соларић on 14 априла, 2009

ОЦЕНЕ НА ТРОМЕСЕЧЈУ

Ако не можемо да контролишемо „обична“ јавна предузећа, како ћемо контролисати послове у највећем јавном предузећу – држави?

главни уредник недељника „Време“

Драгољуб Жарковић

[објављено: 12/12/2008]

slobodan45 , 12/12/2008,

prestanimo sa lažima! kakvo, bre, tromesečije? 10 GODINA „demokratske“ VLASTI I SVE RASPRODATO, POKRADENO, ZADUŽENO I UNIŠTENO? NIJE ISTINA, OVO ŠTO KAŽEM? KO SE ZADUŽIO 30 MILIJARDI? PERA, MIKA, ILI BORISI? KOLIKO LJUDI JE OSTALO BEZ POSLA? A ZADUŽENJE RASTE? PA GDE, ONDA PARE IDU? otpuštaš radnike, zatvaraš i prodaješ firme, a zaduženje ti raste!? znači tu se neko ili kocka, ili krade? šta je treći, mogući odgovor? i sad nas spremaju za finale…“znate, svetska ekonomska kriza će doći i kod nas“… ostatak poštenih građana srbije godinama sve gledaju, nadaju se napretku, ali džaba…kad sam ja, kao najveći optimista, izgubio veru u bolje sutra, znači stvarno će doći kriza, ali ne ona svetska, nego lopovi pokradešo sve živo i uništiše sve živo…ŠTA SMO POSTIGLI? KAKVE STANDARDE? SAD SMO UDARILI TEMELJE ZA JUŽNOAMERIČKE NOVELE, TO JE NAŠ NIVO… a narod umire od malignih bolesti i kardiovaskularnih bolesti. izađu na tv i kažu ti, znate nemojte da se nervirate, nemojte da jedete puno, postoji opasan holesterol…jedite grejtfud i ananas, A NAROD SVAKI DAN SVE VIŠE I VIŠE GRCA…ALO!!! prijatelju, vetar se promenio?

Извор: Политика Online (коментари корисника)

У паници моле они који су у овој земљи, не подигнувши ништа,продавши и потрошивши све што је створено од Краљевине до данас

Posted in Србија, економија, политика by Соларић on 9 априла, 2009

Седам мера против кризе

Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника предлаже парламентарну расправу и нуди мере за ублажавање последица кризе

Н. Е. Р.
[објављено: 04/04/2009]

seljak srednjebosanski-ruralni, 05/04/2009,

@Velizar I< @Astronom<

Iz moje seljačke perspektive stvari stoje ovako: Asocijacija malih i srednjih preduzeća, umjesto Vlade, saopštava koliko inostranstvu treba da platimo 2010. godine.Time postavlja i pitanje ko nas je, u naše ime, zadužio toliko i kada je za to dobio naš pristanak? Ako ga je dobio na izborima lako ćemo za to, ali opet kod biračke kutije a ne na ulici.

Zato što njih mozete tući samo kod kutije, umjesto da se na ulici tučemo međusobno i sa njihovom policijom. Konačno, Međunarodni monetarni fond koji je prije dan-dva dobio mandat planetarnog finansijskog gospodara, kakav na vojnom planu ostvaruje NATO, nakon što odobri pozajmicu za koju u panici mole oni koji su u ovoj zemlji, ne podignuvši ništa,prodavši i potrošivši sve sto je stvoreno od Kraljevine do danas, može i da nam relaksira taj dug.

Tako što će npr. da zamoli ove koji nas zadužuju za još 3 milijarde da mu predamo EPS, Telekom, pravo na korišćenje Dunava, resurse pitke vode… A ovi Usrećitelji neće imati srca da mu tu molbicu odbiju. Sto se tiče „ćornutih“ 600 miliona evra, cifra je malo viša. Bez sumnje pošteni gosp.Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke ( čitaj:zabavke) već godinu dana, upozorava da naručioci, dakle javna preduzeca, zdravstvo dakle država, dakle partije, dakle partijski ljudi, koji nam su u lice smiju sa bilborda uoči izbora, ne „ćornu“ nego brate lijepo drpe cijelih 800 miliona evra godišnje.

Pa mu neki dan naredilo da izađe sa novim podatkom; eto nije 800 nego“svega“ 400 miliona evra, koje ćemo opet lijepo, radi ostvarenja plemenite poruke o socijalno odgovornoj državi, pokriti mi, Njihovi Vijerni Glasači.

Vidimo se uskoro „Kod Biračke Kutije„.

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Узети поново лектиру за четврти основне, „Збирка народних пословица“ Вука Караџића

Kako je kriza „zakačila“ Australiju?

Ercov1 (ekonomista)

10. mart 2009.

Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

zovu (mlatilac prazne slame)

12. mart 2009.

Ja vidim samo dva zdrava puta kroz ovu krizu za nas pojedince, oba teska.

PRVI: Uzeti ponovo lektiru za četvrti osnovne, Zbirka narodnih poslovica“ Vuka Karadzica, procitati ih pazljivo, sa posebnim naglaskom na one tipa „Dug je rdjav drug“ ili „Prostiri se prema guberu“ ili tome slično. Dakle, ne zaduzivati se bez velike potrebe, pogotovo ne na kreditnim karticama gde usi odpadaju od kamata; proceniti pravilno svoje kupovne mogućnosti pre nego što se nešto kupi. Naravno da je teško jer živimo u sistemu u kome je potrosnja ugradjena u same temelje, ali ko može da odoli neće se kajati.

DRUGI: Zauzeti stav da su materijalna dobra ionako prolazna, nebitna i samo degradiraju coveka. Onda uzeti svaki kredit koji ti se ponudi i upotrebiti ih za ona materijalna dobra koja u tom trenutku izgledaju potrebnija od drugih. Ako se dodje u situaciju da dug ne može da se plati, to je problem zajmodavca a ne vas. (Da se podsetimo, tako je sve i pocelo, navodno, kada su do nekretnina dosle neke americke porodice koje o tome nisu mogle ni da sanjaju, pa sada banke ne znaju šta da rade sa njima, jer banci ne treba prazna kuca)  …

Nešto IZMeđu: E, tu ćemo biti svi. Samo, ja nemam odgovor na pitanje da li ulagati u nekretnine, deonice ili zlato. I ne znam koja grana privrede ima najbolju perspektivu, pa na nju da se usmerimo. Ko zna? A da hoće da kaže?

Vidim da vi imate nerasciscene stare racune, ne bih da se mesam, ali ipak bih da prokomentarisem 1993-u.

Prvo nekoliko nespornih cinjenica, a onda moj utisak (koji je kao i svaki utisak nepouzdan):

Te godine još uvek skoro ništa nije bili privatizovano.

Država je zabranila otpustanje iz državnih (odnosno drustvenih) firmi dok traju sankcije.

Dakle, vecina stanovnistva je imala radno mesto (da li su imali posla, to je drugo pitanje).

Vecina od onih sa radnim mestom je primala plate preko tekucih racuna.

Tekuci racuni podrazumevaju cekove.

Inflacija je imala trinaest cifara, dakle i cene i plate su rasle vrtoglavo (ko nije doziveo teško mu je da zamisli).

Ogromna vecina ljudi koje ja poznajem slobodno je ispisivala cekove i kupovala šta im treba. Nije bilo bitno koliki je bio minus i kolika je bila kamata na taj minus, jer je naredna plata bila tolika da je vise nego pokrivala taj iznos. Ne zaboravite da je cekovima trebalo oko nedelju dana da stignu na realizaciju, tako da je „dobitak“ bio još veci. Utoliko je tačno da niko nije bio gladan ili zedan osim ako (a) nije bio zaposlen; (b) bio je zaposlen kod privatnika i platu nije primao preko tekuceg racuna; (c) tekuci racun mu je bio kod banke koja je nerado davala vece kolicine cekova; (d) pri tome nije dobijao ocnovne namirnice preko sindikata ili od firme omesto novcanog placanja; (e) ili je bio suvise posten da trosi novac koji još nije zaradio, pa nije hteo da ide u minus (uglavnom starija generacija); (f) ili je bio izbeglica. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Iako je spisak dug, ipak je to bila sicusna manjina stanovnistva. Da i ne spominjem da su oni koji su spadali u jednu ili vise od tih kategorija prodavali svercovanu robu, najviše cigarete i benzin i tako se snalazili.

Otreznjenje je nastalo 1994, ako mene pitate, kada je Avramovic postao guverner Narodne banke, zamrzao dinar i zaustavio stampanje novca (i cekova). Tek tada smo shvatili koliko smo osiromasili.

Jedno od cuda Milosevicevog doba bilo je to što je elektroprivreda radila besprekorno. Tako je narod mogao da trpa u zamrzivace šta je hteo i nije morao da jede parizer ko nije hteo. A u Madjarsku se islo ne zato što u zemlji ničeg nije bilo, nego zato što je tamo bilo jeftinije.

Problem sa 1993 je bio u tome što se ogromna narodna energija trosila na besmislene stvari, najviše u redovima za hleb, mleko… Pa cekaj red u bankama da podignes dinare, pa trci kod dilera da ih zamenis u marke (a kurs u međuvremenu otisao), pa planiraj sverc-ture do Madjarske ili Rumunije. Pa opet u banku u red za cekove… I kad ugrabis dva litra mleka ti si srećan jer si „uspeo“. Pa ti udje u krv, pa čim vidis red ti se prikljucis, iako ti je kod kuce zamrzivac pun mleka. U toj opstoj jurnjavi nismo ni primecivali koliko smo kao drustvo propadali.

Ja sam imao taktiku da u red uvek nosim nešto za citanje. Ne da sam se nacitao te godine! Sad me sramota kad pomislim kako malo čitam. Da hoće ta kriza ovde pa da se covek opet malo kulturno uzdigne :-)

A to što se svet smejao? Koji svet? Ja se nisam smejao Argentini kad su oni imali sličnu pricu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Колико ће сати забаве, Српској сиротињи да омогући нагађање, који је од Српских олигарха купио најскупљи аутомобил

Posted in Србија, друштво, економија, медији by Соларић on 4 априла, 2009

Продат најскупљи аутомобил на Сајму

… Ако је судити по првом дану на Међународном салону аутомобила, отвореном јуче на Београдском сајму, економска криза није утицала на највећу сајамску манифестацију у Србији. Најскупљи изложени аутомобил „ауди Q7V12„, чија је цена готово 177.000 евра, продат је и пре званичног отварања ове смотре четвороточкаша. …

Први пут без „Заставе“

После готово пет деценија, крагујевачка „Застава“ не учествује на Сајму аутомобила, пошто сада послује у саставу италијанског „Фијата“. Аутомобил „пунто“ изложен на штанду овог произвођача и поред свих очекивања није стигао из „српског Детроита“, већ из Италије.

С. Деспотовић
[објављено: 28/03/2009]

vasa stepanovic, 28/03/2009,

Automobilska industrija Britanije (pete ekonomske sile u Svetu?!) je odlucila da zbog teske ekonomske situacije i kreditne krize ne odrzi ovogodisnji Sajam automobila u Londonu. Srbiji, koja do juce nije imala nikakvu vrstu aumobilske proizvodnje, sa katastrofalnom ekonomijom, ne smeta da kopira Nemacku, Svajcarsku itd. sa svojim sopstvenim Sajmom automobila! To vise lici na onu ‘… videla zaba da se konji kuju…’.

I gle iznanadjenja, prva i glavna vest sa tog ‘Sajma automobila’ je da su prodati svi najskuplji automobili! Koliko ce sati zabave, Srpskoj sirotinji da omoguci nagadjanje, koji je od Srpskih oligarha kupio najskuplji automobil.

Samo zato sto ostali Svetski sajmovi izlazu (a ne prodaju privatnim kupcima) najnovije automobile, ne znaci da mi Srbi ne bi smeli da dodamo malo lokalnog folklora i svedemo to na nivo pijace.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Бити успешан у земљи закржљалих моралних, професионалних и етичких норми и модела није успех него СРАМОТА

Posted in Србија, друштво, политика, спорт by Соларић on 4 априла, 2009

Микља, Дивац и Милошевић напали Ђиласа

Доскорашњи градски секретар за спорт Игор Микља, председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац и бивши фудбалски репрезентативац Саво Милошевић затражили су на заједничкој прес конференцији од градоначелника Драгана Ђиласа да образложи свој „недемократски чин“ Микљине смене.

А. Милетић
[објављено: 26/03/2009]

damnjan , 26/03/2009,

Ovog Miklju ne gotivim nikako vec 20 godina koliko ga vidjam i pratim na javnoj sceni Srbije. Medjutim ako su uz njega stali Divac i Miloshevic dajem blanko poverenje da su u pravu. Postavio bih samo jedno pitanje: „Kako to u zemlji poremecenih vrednosti, nepotizma, kronizma, korupcije, partijskih kvota itd Igor Miklja postade gradski sekretar za sport?“ Da nije mozda na nekom poshtenom konkursu izabran od nekoliko kvalitetnih kandidata ili mu je shemu zavrshio friend sa friend-om od friend-ovog kuma itd. Igrao si u kolu koje sada kudish Igoreee, Igoreeeeee :(

Svaki uspeshan chovek (sa izuzetkom sportista koji su uspeli i u inostranstvu) treba da se STIDI svog uspeha, jer biti uspeshan u zemlji zakrzljalih moralnih, profesionalnih i etichkih normi i modela nije uspeh nego SRAMOTA. Kada se srlja u ambis svejedno je da li smo sekretari, predsednici OK, clanovi glavnog odbora glavne stranke (aktuelno zuto preduzece) da li imamo 5.000 ili 5 evra u dzepu, da li imamo shemu za dobro sedishte ili ne. AMBIS je AMBIS!!! SRBIJO TRGNI SE, KUMIM TE BOGOM!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Сазнање да Срби брзо све заборављају вредело је до СЕКЕ

Posted in НСПМ, Србија, економија, политика by Соларић on 2 априла, 2009

Милан Пурић
среда, 01. април 2009.

Сазнање да Срби брзо све заборављају вредело је до СЕКЕ (светска економска криза). СЕКА је свом силином подсетила грађане Србије на Динкића, Криштојчиће, Колесаре, Јањушевиће, Неду Бодрум, путара Чумета, Марковића, Чеду „прљаве руке“, Националну штедионицу, српске банке, Сартид, цементаре и остале „успешне“ приватизације.
Тоне соли на све незацељене (новоопорезоване) ране.

Брзо ће грађани сазнати да их садашње власти нису због свог незнања и неукости водиле најгорим путем. Свесно лажући и манипулишући информацијама (евроинтеграције, пасоши, Фијат, 1.000 евра за акције зарад продужетка своје власти), начинили су од себе мету на коју ће се сручити политичко незадовољство целе Србије.

Извор и наставак: Нова Српска Политичка Мисао

Међутим како све има свој почетак и крај, тако је са 5. октобарским променама, привредно чудо постало „чудовиште”…

Posted in Срби у расејању, Србија, економија, SerbianCafe by Соларић on 1 априла, 2009

Moj grad/selo -GaRaVoOko-(Student)
24. avgust 2007.

Ovde mozete da napisete nešto o svom mestu gde ste rođeni. Možda se nekome svidi pa odluci da poseti to mesto.

Da krenem:

Gornji Milanovac i Selo Savinac
Ovo je kraj izuzetno obdaren pitomim šumovitim planinama i čistim rečicama i potocima, predelom privlačnim u sva četiri godišnja doba. Takođe u Takovu je pod barjakom Miloša Obrenovića počelo stvaranje prve srpske države o čemu svedoči muzej, crkva brvnara, i spomenici drugog srpskog ustanka. Iz najstarije zgrade suda u Srbiji, legendarni vojvoda Mišić komandovao je suvoborsko kolubarskom bitkom.
Manastir Vraćevšnica, na putu Gornji Milanovac-Kragujevac, podignut je početkom 15. veka. U dvorištu manastira su tri konaka i riznica u kojoj se čuvaju Takovski krst i delovi nameštaja dinastije Obrenović.

Savinac je zaseok sela Šarani udaljen 4 km od Takova. Legenda kaže da je ovim putem prošao Sveti Sava i da se u kamenu može videti otisak kopita njegovog konja. Miloš Obrenović je ovde podigao svoju prvu zadužbinu, u spomen svoje supruge knjeginje Ljubice. Ovde počivaju i kosti Vukove ćerke Mine, slikarke i pesnikinje. Sačuvan je i čardak iz Miloševog doba.
Za smeštaj gostiju mogu se koristiti brojne vikendice i sobe u seoskim domaćinstvima.

Ekonomska skola – Pristina
27. avgust 2007.

I ja sam zavrsila Ekonomsku preko puta kasarne. 80 godiste. Ne mogu da se sjetim ko mi je bio razredi al se zato sjecam profesora Rase.
Nisam bila tamo od 1999, nit planiram da idem. Bas sam gledala neke slike na internetu i vidim da je Priština postala još gora i prljavija. I kad se sjetim one buregdzinice ispred skole i koliko su puta prodavili pokvareni sir. Stvarno mi se ne vraca. Al bilo je cool profesora i par normalni ljudi, tako da za vrijeme sokolovanja nije bilo ni loše.

RUDNICKI_SOKO (gorski car)
27. avgust 2007.

He, he, rece neko nema veze odakle si, nego kakav si. Slazem se u potpunosti…
Inače ja sam rođen u Gornjem Milanovcu, podno Rudnika, ali već deset godina ne živim u njemu…
U vreme mog detinjstva Gornji Milanovac je bio privredno cudo Jugoslavije. Kompanije poput PIK „Takova“, „Metalca“, konfekcije „RUDNIK“, nadaleko poznatih „Decijih Novina“, ime grada pod Rudnikom pronosili su sirom sveta. Gornji Milanovac je u to vreme imao vise zaposlenih nego stanovnika, po cemu je bio jedinstven na ovim prostorima. Nedostatak radne snage nadomestao se radnicima iz okolnih gradova, Cacka, Arandjelovca, Topole…
Gornjomilanovcani su u to vreme, zahvaljujuci razvijenoj privredi putovali po svetu i vracajuci se sobom donosili smek svetskih gradova…U to vreme su „Decije novine“ inicirale izgradnju Jugoslovenskog Diznilenda, bas u Gornjem Milanovcu. Obezbedili su i lokaciju, ali…

Čak i u vreme sankcija Gornji Milanovac je bio ispred mnogih gradova u zemlji…Ne retko su se i u to vreme po gradu vidjale privredne delegacije i vijorile zastave zemalja koje su saradjivale sa milanovackom privredom (Norveska, Svedska, Austrija, Ceska…)…

Međutim kako sve ima svoj početak i kraj, tako je sa 5. oktobarskim promenama, privredno cudo postalo „cudoviste“…Opsta otimacina i grabez, pred privatizaciju velikih firmi su grad odveli na ivicu ambisa.Veliki broj ljudi je ostao bez posla, rejting firmi je degradiran do maksimuma (kako bi se prodale za sto manje pare), a sa ulica je nestalo one pozitivne energije koja je grad krasila decenijama unazad…

Danas se Gornji Milanovac prepoznatljiv, bas kao sto rece inicijator ove teme, samo po istorijskim spomenicima i dinastiji Obrenovic i nije ni nalik onom gradu koji je svakog svog gradjanina cinio ponosnim time sto je Gornjomilanovcanin…

curaodBobana (VSS)
28. avgust 2007.

Rođena sam u Banjaluci, jednom od ljepših gradova u BiH,gdje trenutno i živim. Ranije se mnogo ljepše i bezbrižnije živjelo. Grad je nudio više mogućnosti i sadržaja, dok se danas sve svelo na ogroman broj kafića i klubova. Uveče je glavno šetalište gospodska ulica i parkić :-) prepuna mladih ljudi (uglavnom lijepih i zgodnih cura, kako bi rekli pripadnici jačeg pola). Ja sam 7 godina živjela u BG-u, sigurno najljepšem gradu na Balkanu, tako da mi je sad Banjaluka nekako mala i skučena. Opet, kad odem u druge dijelove RS, Banjaluka mi se učini kao NY :-).

gde-sam-rodena!!
28. avgust 2007.

rodjea sam tamo gde cvece, mirise al i saznanje da moje majke nema vise. A sad živim; gde cvece ne mirise, gde se ljudi ne vole i gde samo jedni drugima pakost žele. Gde je majka tamo je dom, a gde je dom tamo je majka – jer majka docekuje, majka ispraca, majka se raduje (uf sto je tuzna tema) idem da se isplacem vraticu se ,,, ponovo ovde al nikad u rodni kraj.

Milicac (…)
28. avgust 2007.

E ovako rođena sam u Gračacu u Hrvatskoj, onda sam živela u Indjiji, pa onda u Lipljanu na Kosovu pa onda u Brusu kod Krusevca pa sam sad u Americi…al najlepsi i najmiliji grad mi je Inđija.

dijana-bl (boginja lova)
29. avgust 2007.

Ja sam rođena u Karlovcu u Hrvatskoj. Jedini grad u Evropi sa 4 reke. Jedan od 5 gradova na svet koji su na 4 reke. Jedan od 3 grada na svetu cija je gradska jezgra i danas sacuvana u obliku sestokrake zvezde.
Sada živim u Beogradu. Jedini grad na svetu koji ima Kalemegdan na uscu Save u Dunav.

Извор и наставак на: SerbianCafe.com

„Олигарси су накрали, буквало отели највећа богатства државе у преласку на тржишни систем”

Posted in економија, политика, SerbianCafe by Соларић on 1 априла, 2009

Ruski oligarsi u krizi izgubili 111 milijardi dolara

OTKAKO je počela globalna gospodarska kriza, šest najimućnijih Rusa ostali su bez 111 milijardi dolara. Prema pisanju ruskog dnevnika Izvestija, najviše su „platili“ oni milijarderi koji su uspaničeni podigli kredite kako bi kupili konkurentske tvrtke i imovinu širom svijetu. Jednostavno, živjeli su iznad svojih mogućnosti, stoji u članku pod naslovom – „Nema više oligarha“.

http://www.index.hr

Novica_Newer (radi se svasta)
23. decembar 2008.

Ovo je potpuno za ocekivati i odlicna vest.

Oligarsi su nakrali, bukvalo oteli najveca bogatstva države u prelasku na trzisni sistem. I onda su presli da to bogatstvo prodaju na Zapadu budzasto i onda su ipak te ogromne pare trosili na vile po Engleskoj i Francuskoj i stucovali ih u Svicarske banke i živeli na visokoj nozi.

Recimo iz clanka, Abramovic zaradio milijarde dolara pa glumi budalu pa kupuje Celsi. Taj nikakve dobiti nije napravio Rusiji sa svim svojim bogatstvom.

Ovo samo može biti dobra vest. Da su oni bili pametni, te bi pare sto su stekli ulagali u infrastrukturu svoje države, česte, aerodrome, komunikaciju, tehnologiju i time bi sacuvali svoje pare i samo zaradili još vise na rastu koji bi bio duzi i realan.

Ovako će sada država, sa svojom ogromnom rezervom koju su nagomilali da ih otkupi i da uradi ono sto bi rezuman i realistican „oligarh“ već uradio – da ulozi u dogotrajan razvoj a ne kratkorocni profit. Da ulozi u infrastrukturu, nove tehnologije i obrazovanje.

Njihov slom je odlicna vest jer su svoje milijarde koristili u glupe i kratkovide raskosi i trosenja po skupim državama kao Engleskoj i Francuskoj.

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)