Људи из села побегли у Краљево или КГ, раде код којекаквих каубоја приватника

srđan, sombor , 26/04/2009,

Ovo sa sadnicama voća je tačno, samo se bojim da ne ostane mrtvo slovo na papiru.Moji roditelji su poreklom iz sela Vitkovac, opština Kraljevo, i tamo idem svake godine. Žalosno je videti koliko ljudi tamo teško živi, ili ne rade ništa, a voćnjaci se osušili i propali.

Ljudi iz sela pobegli u Kraljevo ili Kragujevac, rade kod kojekakvih kauboja privatnika, a mogli bi da ostanu u selu, da gaje voće i da budu pravi domaćini, samo kada bi država imala jasnu strategiju u voćarstvu.

Ovako, voćnjaci propadaju, a mi kukamo kako imamo veliki spoljnotrgovinski deficit, a podneblje za uzgoj voća koje nam je Bog dao je neiskorišćeno. Pozdrav iz Sombora.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Све што не можеш да уновчиш на првом радном месту уновчићеш на другом радном месту

Alex64 – 12. juni 2007.

Nema veze koliko ko ima razreda osnovne skole, već koliko je sposoban, i koliko su njegovi rezultati rada kvalitetni.
Mi smo uvek imali razlicite zanatlije koje su popravljali i radili zanatske radove u stanu i u kuci gde su živeli moja baba i deda.
Dugo godina je za nas radio jedan moler pok. MIca koji nije imao zavrsenu osnovnu skolu, ali je zato bio ekspert u svom poslu, uvek nasmejan, vedar, iako umazan od glave do pete u krecu.
I dobro je i zaradjivao, vise je imao para nego moja pok mama koja je bila doktorka, ali je radio kao crnac na plantazama.
I svuda smo ga preporucivali našim prijateljima, i poslovnim kolegama.
A uzeli smo jednom pre toga i neke druge molere, koje su upropastili potpuno stan, te smo morali da placamo nekoga ko bi to sanirao.
Nss jedan dalji rodjak je imao staklarsku radnju, bio je takoreci bez osnovne skole ali je od svoga rada iskolovao troje dece, a najstariji sin je ostao i preuzeo ocevu radionicu, iako je imao zavrsen fakultet, mnogo je vise zaradjivao pstavljajuci staklo.
A ovde je moleraj zanimanje koje se vecina naših novodolslih imigranata bavi dok ne nauci dovoljno jezik zemlje gde žive.

Nema svako petlju da se bavi samostalnim radom, uvek se secam kada sam pitao jednog ocevog kolegu, inzenjera koji je radio kao privatnik, kako prolazi, on mi je rekao kao vuk, nekada gladan, nekad sit.
A u pravu je steksi, nije važno koliko si sati radio, već šta si uradio, ti možeš da se pojavis na posao na vreme, i da sedis ceo dan, da ne prodas ništa, ništa da doprineses i da ocekujes posle da to se plate rezultati tvoga nerada.

U vreme kada je ovde bila kriza putovanja zbog dogadjaja 91, ja sam se bavio prodajom luksuznih putovanja-krstarenja. Vecina njih je bila pokunjeni i razocarani trenutnom situacijom, i zalili se kako niko neće da putuje, već jedino dobijaju pozive su otkazivanje narucenih putovanja. Ja sam pak non stop bio na telefonu, i podsecao ljude o neverovatnim popustima za luksuzna putovanja. Naravno oni koji su očajavali posto se niko nije javljao na telefon, i komentarisali dogadjaje preko TV nisu dugo izdrzali i par njih je ili napustila ili bila otpustena zbog slabih rezultata , dok sam ja imao rekordnu prodaju u firmi. A svi su oni bolje govorili engleski od mene, i imali mnogo melodicniji glas, ali nusu bili proaktivni, i nisu se zalagali na poslu, već su ocekivali da im sve padne sa neba.

Imala je moja žena ovde jednu sekretaricu koja je radila za nju, i ciji je zadatak bio da podseti telefonom pacijente da je vreme da se dodje na redovni pregled. Posle nekoliko dana, moja žena je primetila da nema nikakvih rezultata, odnosno nekoliko zakazanih pacijenata, ali svi otkazali. Naravno ta sekretarica nije ni napravila pozive, već je nasumice upisala imena ljudi koji su bili na spisku. dakle ona je redovno dolazila na posao, pretvarala se da radi, i da zove pacijente, ali nije bilo rezultata. Moja žena je uzela telefon, nazvala par pacijenata, pitala ih šta ima novo kod njih, kako se osecaju, i zakazala nekoliko pregleda, i zahvalila se na usluzi toj sekretarici.

Naravno vecina nasih u Srbiji uvek vole sigurnost državnih poslova, bez obzira na to da li im se plate isplacuju ili ne, posto znaju da se u privatnim mora raditi da bi se imalo platu.
Takođe nikome ne pada na pamet da idu tamo gde ima posla, evc ocekuju da će se otvoriti poslovi u sred Beograda gde je poslovni prostor preskup. A u provinciji, nemaju dovoljno lekara, zubara inzinjere, advokate, ucitelje, i zanatalija kojih ih ima ali na Birou za zaposljavanje.

Ovde ljudi voze i po dva sata u jednom pravcu na posao, a ne verujem da bi kod nas iz Beograda isli do Stare Pazove, i Galenika u Zemunu im je daleko. Moj brat od tetke je kukao da nema posla, i tražio pare od njegovog rodjaka koji je tada bio direktor na Torlaku (sada u zatvoru posto je radio za Zlobu), ali kada mu je njegov rodjak ponudio posao da radi na održavanju zivotinja za ispitivanje placen preko nekoliko stotina evra mesecno, odbio jer je daleko, treba ustati u 5 sati da se dodje od Terazija do Torlaka.

jedna je stvar zašto covek otvori biznis, i to mogu biti razlozi: da bude sam svoj gazda (možda ne voli da radi za drugog možda je to genetski ili etnicki nap primer Jevreji i Persijanci), da uradi nešto što ne bih mogao radeci za drugoga.
Druga je stvar šta u tome biznisu sve ostvari i koliko mu taj biznis pruza: ugled, i prestiz u drustvu, mogućnost da pozitivno utice na okolinu tako što daje sansu onima kojima velike organizacije ne bi dale sansu, mogusnost da uoci u nekome talent koja ta osoba nije svesna, da mu biznis omogući da živi u kraju u kome ne bi mogao živeti da radi za drugoga, i profit koji će da iskoristi tako što će da skoluje svoje dete da mu pruisti ono što ne bih mogao(la) radeci za drugoga.

Moji su u porodici uvek imali neku tezgu iako su radili za naučne institucije, te tezge su omogućili meni i mojoj sestri da ostvarimo ono sto oni nisu uspeli.
A neko pomene ne-profitnu organizaciju, sticajem okolnosti smo ucestvovali u jednoj od takvih organizacija (iako nema profita predsednik i potpredsednik imaju neverovatno dobru platu, i svi putni troskovi vezani za tu organizaciju su placeni)

Ja sam inače poceo moju biznis (poslovnu) karijeru tako što sam bio mladi novinar (napustio sam i presao u komercijaliste zato što nije bilo placeno redovno) i pisao sam clanke o tome zašto i kako ljudi osnivaju svoj biznis, i na stotine sam „intervjuisao“ vlasnika malih biznisa i u Americi kao i svojevremeno u Srbiji, i jedna je crta svim njima zajednicka ljudi koji vole rizik koji je sracunat, i zelja da se uradi nešto sto bi bilo spektakularno i fascinatno, mnogi i promene sredinu i emigriraju u preko-okeanke zemlje i pocnu od nule, na primer: razgovarao sam sa Italijanom (inače prijateljem moje porodice) iz Venecuele koji je stigao sa praznim koferom pre 40 godina, a sada je jedan od najbogatijih u drugom po velicini gradova u toj zemlji poceo je popravljajuci radio-aparate, jer mu za to nije bio potreban kapital.

Neki od njih možda nisu nikada imali pravu sansu da urade u većim organizacijama, zbog razlicitih razloga, pa su onda otvorili svoje firme, nekoliko sam njih upoznao koji su otvorili firme da bi sami sebe sponzorirali (sa par njih sam i radio i saradjivao).
nnogi su i workoholic (pravog prevoda nema u sprskom jeziku: vole previse da rade).

Moja mišljenje da je to nešto sto je urođeno kod vas, da nešto coveku neda mira i tere ga nemoguće poduhvate kako bih uradio nešto izuzetno teško i uzivao u svomjim plodovima napora.
Desetine knjiga i predavanja ne mogu coveka ubediti ako nema u sebi tu petlju, jer neki ne vole tu neizvesnost.

Mnogima je lakse ako im se kaže imaš zagarantovano primera radi: 400 dolara na dan (dnevna plata zubara za 8 sati rada), zašto bi se mucili ako neki dan može da bude profit manje od 100 dolara a drugi dan možda 1000 dolara (dnevna zarada male zubarske ordinacije bez rashoda). Bolje bravac u ruci nego golub na grani.

A za one sto pricaju o izrabljivanju radnika, mnogi mali biznisi investiraju vreme da bi obucili radnike koji u treneutaku kada su sposobni da konacnio zarade za vlasnika odlaze u organizacije koje su u stanju da vise plate, secam se kada mi je moj prvi sef u Americi (inače profesor na nekoliko fakulteta u Njujorku) rekao onoga trenutka kada pocnem da mu zaradjujem i pravim novac ja ću otici, ja sam se tada smejao govoreci da je to nemoguće, a upravo sam to i uradio posle 2.5 godine segrtovanja i ucenja kompjuterskih programa.

Otac mi je uvek govorio sve što ne možeš da unovcis na prvom radnom mestu unovcices na drugom radnom mestu, samo ako imaš neohodno znanje, strpljivost, sigurnost u sebe i iskustvo u resavanju problema.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Резултат је поплава доктора са Титулама ПРОФ, ДР, MR.SCI…

Интервју: Томица Милосављевић

Милосављевић: Приватници воде кампању против мене

Једини који губе јесу власници приватних ординација, који су до сада паушално плаћали порез. Имали су много консултаната, а, осим хонорара, ништа нису плаћали, каже министар здравља

Оливера Поповић

[објављено: 09/12/2008]

Strucnjak , 09/12/2008,

Neko bi ovaj narod trebalo da obavesti da je LEKARSKA MAFIJA Najjaca.Tome neka posluzi cinjenica da naprimer katedra za internu medicinu na BU ima oko 180 zaposlenih a prosek u sveu je 6-8.

Rezultat je poplava DOKTORA sa Titulama PROF,DR,MR SCI a da isti nisu objavili niti jedan naucni rad u strucnom casopisu sto po zakonu moraju.

Svi ti Prof, DR, MR, SCI vas lepo poslepodne sacekaju u privatnim poliklinikama, ispricaju vam nebuloze i uzmu pare i odmah trce u menjacnice.

Drugi problem je brojno stanje pacijent/krevet u bolnicama. Hiljade pacijenata se fiktivno prima u bolnicu i za isto se naplacuje bolnicki dan od fonda. U pitanju su Milijarde dinara.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Приватизација не само да отпушта раднике него не поштује закон,…

Приватизација коју нико неће

Једино приватник неће трпети да му владајуће партије постављају извршног директора компаније, а наредна партијска гарнитура да га смењује и тако укруг. Нити бисмо се икада више питали ко је то тамо добио већу плату него што је заслужио. Тако нешто се код приватника не догађа, барем не на неки дужи рок

Даница Поповић

[објављено: 09/12/2008]

james bond, 09/12/2008,

Greota.

Izgleda da je u Srbiji kriza odavna pocela da uzima danak..

Ako kritikujes ne valja ako ne jos gore. Privatizacija ne rijesava probleme samo ih gomila. Primjer sa Fordom je nesretno izabran. On je upo u krizu zato sto je privatna firma bez pomoci drzave. Akcije su pale na oko $2 sto je manje od galona goriva, Congres trazi ostavke CEO i kresanje plata (za usporedbu u Japanu su vise od pet puta manje nagrade rukovodiocima od US) i desilo se upravo suprotno od onoga na sta se cilja a to je da je privatna firma efikasnija.

Drugo privatizacija ne samo da otpusta radnika nego ne postuje zakon, zida cijene, zauzima monopolsku poziciju i na kraju seli kapital napolje. Sa druge strane drzava bez kontrole pravi probleme za sebe u neefikasnim zakonima. Al zar nije onda jednostavnije ukinut jal promijenit stranacki sistem koji imate vec ic na privatizaciju.

Kolko je nauci poznato ona je do sada napravila dar-mar dje se god pojavila na divlje. Ljudi osiromasili, ostali bez socijale, psihicki obolili…Ne vrijedi vako odje treba ozbiljno zasukat rukave i pocet stvari postavljat na svoje mjesto….

Prvo idu zakoni kako ono neko dobro rece. Koji se planiraju po nekolke godne a ne radi se na vrat na nos. Da su nesta planirali ni ona automobilska trojka neb upala u krizu. I oni su na vrat na nos pravli milione vozila i sad traze pomoc…

Mozda neki mislu da je sve ovod prazno naklapanje i pokusaj promocije pojedinaca al pajsad ovo. Dobro pogledajte kako neki genijalac uvaljuje ponovo rat na Balkanu. Trebalo mu je malo vremena da rasporedi igrace Tadica koji je u filmu sa narcisima, Jelacica koji nikome ne polaze racune i Dinkica majstora za promasaje.

I da zaigra na malogradjastinu, glupost i pohlepu tajkuna. Prvo su vas uvalili u neoliberalnu ekonomiju i rasturli vojsku i drzavu, pa navukli na velik uvoz, pa privatizacijama i bankama izvukli svu akumulaciju, rasporedili Eulex na Kosovo i sace pocet prica kako Srbi nista ne valjaju…U cemu su potpuno u pravu niko vas nije cero…Jelacic drzi osigurac i to on dobro zna samo ceka znak da ga izvuce…Rucni rad za desetke…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)