Онда остаје само стрпљив и упоран рад у одржавању независних медија

Ех, те деведесете…

Слободан Антонић

среда, 15. април 2009.

Наша политичка елита је, према рачуници Млађана Ковачевића, од 2000. године на овамо, проћердала 62 милијарде евра (21 милијарде долара новог ино-дуга, 26 милијарди од дознака наших радника из иностранства и око 15 милијарди долара од приватизације), а да привреда данас није у много бољем стању него што је била 2000. Штавише, наша је индустријска производња још увек нижа него 1998. године! Паре су завршиле у џеповима домаћих тајкуна и страних банкара и произвођача, уз корупциону провизију која се за поједине „еврореформске“ политичаре мерила износима од неколико милиона евра на годишњем нивоу! Оно што су, деведесетих, са нашу „патриотску“ политичко-шпекулантску елиту били рат и санкције, то су, очигледно, ових година, за нашу „еврореформску“ политичко-шпекулантску елиту били приватизација и „транзиција“.

…Тиме долазимо и до треће сличности између Србије деведесетих и ове данас – до готово потпуног медијског монопола. … Чак и у медијима намењеним образованијем слоју, након најновије „медијске реформе“ и приватизације, све мање сте у прилици да прочитате нешто што одудара од уобичајене „ЕУ нема алтернативу“-гњаваже. Значај контролисаних медија је не само у томе што прикривају грешке власти, већ још више у томе што затомљују сваку позитивну алтернативу.

Контролисани медији не само да умањују неспособност владајуће политичке, економске и културне елите. Они остављају медијски „невидљивим“ талентоване и образоване актере из под-елите (или контра-елите) друштва.

… Пошто смо деведесте већ искусили, имамо барем представу о томе како се излази из овог зачараног круга. Један елемент за промену свакако да је дужа, дубока криза. Она подстиче људе да се више не задовољавају уобичајеним медијским матрицама објашњења, већ их тера да трагају за алтернативним решењима. Та потрага публике за новим одговорима јача независне медије, где такве одговоре публика једино и може наћи, као што и у њима долази до постепене кристализације позитивне алтернативе. Када, међутим, лаж владајуће идеологије дође у тој мери у раскорак са истином окружујуће стварности, владајућа елита бива све више исмевана и куђена, чак и од своје ближе околине, те стога губи самопоуздање. Тако на неким од избора опозиција ипак успева да освоји више гласова него што власт може да украде (буквално, или медијски). Тада се догађа преокрет и контра-елита постаје владајућа. …

Dragan K. среда, 15 април 2009

Zaista se divim moćima propagande da pola od glasaća koja gleda sve ovo sto i autor opisuje,i dalje podrzava isto stanje i iste partije koje su najodgovornije za to stanje. Mnogi,sto se tice odlucivanja, nalaze se u pat poziciji,jer opozicija isto deluje konfuzno i nesigurno,i nije garant da moze bolje. Postavlja se pitanje, dali Srbi u ovom momentu imaju jake moralne licnosti,nepotkupljive i sposobne da povuku u pravom smeru svoj narod,dali su isti sposobni da se organizuju , prezentiraju svoje ideje i izadju na glasacko bojno polje. Mislim da su materijalna sretstva samo opravdanje za neaktivnost ,iako ne negiram njihovu vrednost. Ova zapadna demokratija je i tako zamisljena da bogati imaju vece sanse da se docepaju vlasti,da kao vlasnici medija peru sistematski mozak,eto skoro polovini glasaca i da ti glasaci skoro nemaju nikakvu mogucnost da smene,iako gledaju katastrofalne rezultate,takvu na prevaru izabranu vlast.

Gde je izlaz od ove lazne demokratije? Ako se otstrani nasilje kao metod posle kojeg skoro po pravilu dolaze jos gori vec ovencani“slavom“oslobodioci, onda ostaje samo strpljiv i uporan rad u odrzavanju nezavisnih medija,koja bi trebalo da budu pod kontrolom sto sireg broja ljudi,kako bi se izbeglo lako prodavanje istih, glasaci bi trebalo da budu aktivniji i da oformljuju svoje nevladine organizacije, i tako zdruzeni imali bi vecu moc uticaja a i bili bi zasticeniji nego pojedinci. Svi bi morali da trazimo nacina da ovo sto se dogadja bide jednom prekinuto. Izvinjavam se na latinicu koja mi je strana ali neznam kako kompjuter da mi pise cirilicu.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

У нашем школству се истицао лажни колективизам, на Западу се инсистира на лажном индивидуализму

Nemilosrdnost je kljuc uspesnosti?

Nunki – 08. септембар 2004.

Preovladjujuce misljenje i ponasanje uspesnih biznismena je da – da bi uspeli, neophodno je da budu nemilosrdni.

Ospustice koliko smatraju i kad smatraju, bez imalo samilosti, platice koliko treba da im vrhunski strucnjaci ukazu na sve moguce rupe u zakonu, dace vam da potpisete primamljivu ponudu (kredit) kad kupujete njihove proizvode ili ce jednostavno na prilozenom uputstvu za upotrebu ono sto je problematicno, kao i kad je kredit u pitanju, da bude odstampano toliko sitno da vecina i ne može i nema zivaca da cita…sto ce kasnije da vas najverovatnije dovede do ludila jer niste bili pazljivi, a već je kasno, potpisali ste/kupili ste.

Nemilosrdno se uglavnom poistovecuje sa uspesnim. Neminovna cena rasta? Ili je pohlepa glavni pokretac, a empatiju mozemo da odlozimo na prasnjavu policu zaborava…

O ovom je rec: da li su ti uspesni, bogati, kvalitetniji od ostalih? Ne, nisu, samo su nemilosrdniji. I da, ako je nekom stalo da dospe „tamo“ mora da po pravilu (manimo se izuzetaka) bude „gadan“, verovatno jos „gadniji“.

Jedino sto ‘ohrabruje’ je, da kad se jednom covek odluci na takav potez, i pregrmi početne dileme i nedoumice, posle je nekako lako, vise se po pravilu ne osvrce. Jer, kad se jednom suocila sa prevladavanjem nad ljudima koji su pametniji, naterala ih da u njenom prisustvu drhte, takva osoba se više ne vraca nazad, nema refleksiju da li je ispravno, moralno, opravdano to sto cini. Ta osoba je uverena da jeste ispravno i da zasluzuje to sto dobija takvim nacinom. Nema tu straha, nema emocija. Nema moralisanja. Skalp, po skalp, samo napred.

Oni to cine. Oni to umeju. Ako neko nema nerava da uspe, u redu, uvek može da postane socijalni radnik, da peva narodnjake za drustvo u kafanama, da peca, da crta…

Laz, manipulacija, izlivi laznog besa, pokazivanje stvarnog besa, pretnje, izazivanje osecaja krivice kod drugih, ma, ceo arsenal, to je alat i taktika uspesnih ljudi danas.

Makiaveli bi se divno osecao u nase vreme. Kao i svaki prorok, bio je pred svojim vremenom.

Voleti sebe, nikad se ne izvinjavati za svoje postupke, kakvi god da su, čak i ako sve ode dodjavola, jer, istina je rastegljiva, može da se uvek savije na stranu koja vam odgovara.

Dakle, vratimo se temi: reč je o tome da je moguce da se bude uspesan, bez obzira sto vecina to tako ne uvidja, tako što se uspostavi funkcionalan i efikasan poslovni model na osnovu sposobnosti da se privuku ljudi, resursi i novac i usklade u okviru takvog modela koji obezbedjuje izuzetan kvalitet kako konzumentima, tako i partnerima, zaposlenim, investitorima.

Nazalost, brojcano posmatrano, daleko je manje uspesnih preduzetnistava postavljeno na potonjim principima, nego na principu nemilosrdnosti. Za sada je takvo stanje. Mozda je ohrabrujuci podatak da vecina novoosnovanih preduzetnistva prestaje da postoji nakon pet godina. Mozda i nije, jer ogroman procent registracija, bilo gde u svetu, upravo i ima za cilj ‘jednokratnu upotrebu’, sto opet govori u prilog prvobitno izlozene teze…

Malkovich (gerila) – 08. септембар 2004.

nunki,
mislim da ti je postavka tacna 100%.
jer se zasniva na jednom od osnovnih prirodnih i evolucijskih zakona:
prirodne selekcije i opstanka najjacih.
ova zakonitost je samo transponirana u najuspesniji ekonomski model danas,  americki kapitalizam liberalnog tipa, koji postaje globalni model uspesnosti i recepta za profit. to je makro sistem, a na mikro nivou tj. kada su pojedinci u pitanju, oni jadnicki samo plivaju po zakonitostima sistema, naravno za svoje dobro. iza svega je ljudska pohlepa (greed), a psiholoski možda egzistencijalni strah.
u moralnost toga ne vredi ulaziti. ima filozofija, religija, vojska spasa, un da izbalansira nepravde ovakvog sistema. ali takav nam je nivo danas, takav nam grah pao ;)

Данас сиромашнији имају право викати на богате…

Neofeudalizam?
Bob_Marley (lekar) – Feb 19, 2004

Da li postoji?
Molim za odgovor
Mz

Ako zelis Svjetlu,zavoli Mrak – Feb 19, 2004

Jaci kaci, dok slabiji ne sjebe. Tada slabiji postaje jaci….
Da ga jebes, ljudi smo, fuj….

Veliki moralisti i dobrotvori, dvolicnjaci i lazovi pokvareni. Svi bi bili isto ili slicno da su u istoj situaciji. Niski zele postati visoki, ruzni lijepi, bogati jos bogatiji, gladni siti…..
Uvijek zelimo ono sto nemamo, hranimo se znanjem, a gutamo neznanje u zamjenu za slast, bogatimo se da bi si priustili neke prolazne vrijednosti, a tada, ukoliko nam nesto suska u mislima,zaboravimo na moral. Idemo (ne ja,vec oni, iako oni nisu ja, ja sam covjek, pa moram postati ONI) u crkve, Bogu se molimo, a krademo, lazemo, pokazujemo s prezirom pokvarene, grozimo se ubojica, a ubijamo svakodnevno mesozderski i krvolocno, salimo se, a vrijedjamo….

Jaci vlada, slabiji gubi=zakon zivotinja. Ne razlikujemo se od zivotinja, samo sto zivotinje prozdiru samo odredjene vrste, a mi prozdiremo sve, a prozdrijet cemo na kraju i nas same.  Organizam ce nas sjebat,  srce ce nam otkazat, tumor ce nas pokosit.

Ono sto nastane u trenutku (zivot je posljedica sexa, a ne nevino zanimanje roda) i traje trenutak. Trenutak nam je dan.  Mozemo biti isti kao svi, a mozemo jesti samo kad smo siti, mozemo spavati samo kad smo odmorni, i mozemo bacati sve sto smo zaradili, ili raditi da ne bi zaradili….

Jedinu korist koju mozemo izvuci iz toga je pobjeda, pobjeda protiv zakona kojima smo odredjeni. Zivot se moze pobijediti samo tako da ga vlastitim snagama i kad mi to zelimo pretvorimo u NEzivot. Sve ovo ostalo sto svi nazivaju zivotom je prezivanje, a svi mi smo nekima mravinjak, nesvjesno cuvajuci i hraneci nase gospodare, njih, na vrhu….
NADcovjek je pobjeda nad zivotom, pobjeda nad sudbinom i precica koja nas vodi do spoznaje koju iscekujemo cijeli zivot….

ОВА ЕКОНОМСКО-ФИНАЦИЈСКА КРИЗА КОЈА ЈЕ ЗАХВАТИЛА ЦЕО СВЕТ ЈЕ ДЕЛО ОВИХ ‘УМНИХ“ ЕКСПЕРАТА „у борби против дебљине”.

Модне обмане уместо Обаме

Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала.

Ева Рас

[објављено: 15/12/2008]

Obrad Gazdic, 17/12/2008,

Citamo da je veoma veliki porast debelih ljudi odnosno zena i muskaraca. To je, prica se,izazvalo zabrinusy kod ekonomista, vlasnika firmi, politicara i velikih kompanija. Zabrinutost zbog toga sto je tim ugrozena produktivnost rada i time i profit.

Guzati,trbusasti,sisati, sve teze i teze u procesu proizvodnje izvode pojedine radne operacije i tim smanjuju produktivnost. I pored raznih akcija u borbi protiv debljine nije se uspelo. Zbog tog „modnim kreatorima“ poveren je taj zadatakk borbe protiv debljine.Ni to ne uspeva.

Sad je ta uloga poverena ekonomistima,bankarima.Oni su izgleda jedini uspeti borbi protiv debljine. Kao intelegentni ljudi, eksperti svog posla nasli su resenje; GLADOVANJE NARODA.Godinama su to pripremali.

Ostace bez novca taj debeli narod i na hrani ce morati da stedi.

OVA EKONOMSKO-FINACIJSKA KRIZA KOJA JE ZAHVATILA CEO SVET JE DELO OVIH ‘UMNIH“ EKSPERATA „u borbi protiv debljine.“POSTENO i USPESNO URADISE OVAJ SVOJ POSAO“

Boze sacuvaj,drugih uzroka i razloga ovoj najvecoj krizi od kako svet postoji nema.

„To su posteni i humani ljudi koji su do ovog doveli“!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Ми радимо можда и више од странаца, али радимо нерезонски, недисциплиновано, неплански

dembel 15. decembar 2008.

Srpski mentalitet?

Kakav je srpski mentalitet? Koje su osobine karakteristicne za nas narod? Koje su osobine stecene, a koje urođene?

haruki (interrogator)

16. decembar 2008.

Po mom mišljenju postoji jedna osnovna nasa osobina iz koje se grade i sve ostale „podosobine”.

Mi smo nedisciplinovan narod. Ne postujemo pravila. Pravila da bi nas udavila. Iz toga proisticu gotovo sve naše nevolje. Nije tačno da smo lenji. Mi radimo možda i vise od stranaca, ali radimo nerezonski, nedisciplinovano, neplanski. Kao elektroni prepusteni sami sebi, svi vuku u razlicitim pravcima, i rezultat je nula.

Nedisciplina vodi ka daljim problemima. Pošto ne slusamo nikoga, prepusteni smo uglavnom samo sebi. Dakle, gotovo sve moramo sami da analiziramo i donosimo odluku šta da se radi. Nema pravila koje će nam olaksati. Postupamo po sopstvenoj savesti, i stoga stalno preispitujemo svoje postupke nemajuci referencu u nečemu visem od nas. Stoga se bavimo često sporednim stvarima, gde se prioriteti brkaju ne vrednuju kako treba.

Ono sto je pozitivno iz svega ovoga je da smo emotivni. Preispitujuci same sebe, postajemo duhovniji i svesniji. Ali u nekom globalnom smislu, to vuce nazad. Na licnom planu smo mnogo razvijeniji od zapadnog sveta, koji zbog svoje privrzenisti disciplini i pravilima, kojima su isprogramirani u skolama još od četvrte godine zivota, ipak lakse prolaze kroz zivot jer je neko za njih već odlucio šta treba da rade. Za nas mi uvek to sami moramo. Pa i za najmanju sitnicu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)