Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Ово је одлична замисао Млађана Динкића. Растурамо творнице да правимо станове”

Posted in Србија, економија, политика by Соларић on јул 7, 2009

Извор: Политика Онлајн

Динкић: Земљиште и објекти ИМТ на продају

БЕОГРАД – Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић најавио је данас да ће земљиште и објекти у власништву „Индустрија мотора и трактора” (ИМТ) бити продати наредне године као комерцијални плацеви за изградњу станова. …

Он је, након обиласка фабрике ИМТ-а, новинарима рекао да Србија заслужује да има једну модерну домаћу фабрику трактора.

„С обзиром да је Србија пољопривредна земља, сигуран сам да ће влада Србије уложити напор да направимо модерну домаћу фабрику трактора. Спојићемо ИМТ и ИМР, урадити пресељење, не само машина, већ ће бити инвестирања у потпуно нову опрему и технологију”, казао је Динкић. …

Танјуг

[објављено: 06/07/2009.]

Rado , 06/07/2009,

Pre pet godina doveo sam japansku firmu „Mitsui“ koja je bila spremna da ulozi 5 mil. evra da IMT proizvede odredjenu kolicinu traktora i prikljucnih masina za potrebe Uzbekistana,kao pomoc japanske vlade, tako sto bi Mitsui uvezo motore za te traktore. Iako najavljeni, jedva su nas pustili na kapiji da udjemo.Gen. direktor nije hteo da nas primi. Razgovor vodili sa kom. direktorom. Naisli na potpunu nezainteresovanost. Japanci otisli razoracani. Sedamdesetih i osamdesetih IMT bio mocna firma. Njihovi traktori izvezeni tih godina u Ugandu jos su u upotrebi. Pa IMT ima svoju tehnologiju i obucene ljude da mogu da uz pomoc drzave nastave proizvodnju, a ne da im Belorusi prodaju „pamet“. Boze kako se ponizavamo i samounistavamo. Dokle?

Misa Bern , 06/07/2009,

Ovo je super zamisao Mladjana Dinkica,Rasturamo fabrike da pravimo stanove, nije problem dali imamo da radimo, vec da imamo gde kad ustanemo domacinski dase opruzimo. Napravice nama Dinkic novi IMT i IMP isto stoje napravio novi „punto“, iskreno se nadam dace nova fabrika traktora da radi u koperaciji sa „Fijatom“ pace da ugradjuju „puntove“ motore u traktore, radi brzih izvodjenja poljoprivrednih radova. Fabriku bi trebalo preseliti u Jagodinu i smestiti je kod Palminih vostanih figura. Poslednjih meseci je fabrika podigla proizvodnju, zato je treba i ugasiti, kako druse da ljudi ostanu bez posla a dobiju stan. Dali i ako neko kupi zemljiste i pristane da premesti fabriku moci dase to izvede za 24 sata i sa dva miliona evra, nelogicno do kraja. Zasto se prvo ne napravi nova pa onda prodaje stara fabrika? Zato jer je sve ovo prica za obdaniiste.

Advertisements

Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.

Извор и наставак на SerbianCafe.com (дискусије)

U Srbiji se ocekuje poskupljenje krompira.

T_I (Hobi politicar)

27. jun 2009.

Dok u gotovo svim državama sveta cena poljoprivrednih proizvoda konstantno raste i dok svetski ekonomski eksperti i analiticari najavljuju glad u svetu , u Srbiji poljoprivrednicii unstavaju krompir .

Prolaznici magistralom Nova Varoš – Prijepolje ovih dana svedoci su velike nevolje sa kojom se suočavaju proizvođači krompira iz okolnih sela. U potocima pored same magistrale, niz sela Gornja i Donja i Bistrica, pre dva-tri jutra su osvanule tone bačenog krompira. Puni džakovi koje niko neće završavaju i po smetlištima, u sodomima pored sela. …

Na poljima oko Sjenice, oko Aljinovića, gde su ranijih godina sejane stotine hektara, ovog proleća vidljivo je da su mnoge njive ostale neuzorane. Veliki proizvođači proletos su izgleda procenili da se rizik sa krompirom više ne isplati. A šta će narod u Srbiji jesti na zimu, idućeg proleća, možda uvozni krompir, tek će se videti.

prijepolje.me

Jahac_Magle 27. jun 2009.

„to je super,al mene zanima jedna druga stvar…

ima li rusija svoju poljoprivredu?

ili jedva ceka da hranu uvozi iz srbije?”

Има ли „Европа” аутоиндустрију или чекају да увозе аутомобиле из Крагујевца?

Изгледа да без Динкића и Фиат-а нема друге него да цела „европа” пешачи…

Patriota (Ekonomista)

27. jun 2009.

Проблем кромпира је само један од производа о ком држава не води никакву бригу.

Како каже, Нађи купца, па купца нема времена сељак да тражи јер његов посао је производња а не да јурца којекуда и тражи купце али то сељаку нико није рекао а државу баш брига.

Највећа бољка целе српске привреде су НОВА ТРЖИШТА која нико и ниједна власт неће да стави на сто као приоритет број један целој привреди.

Привреда у којој су ретки који знају стране језике а основ озбиљног целог пословања је знање језика и коришћење интернета је тешко било шта постићи.

Када би ови странци који су и највећи извозници роба из Србије у Русију одједном напустили Србију вратили би се не у доба санкција него у средњи век. Необавештени, неписмени за комерцијалне послове, веома склони преварама шетали би се ко бос по трњу.

Како да се било ко обрати Министарству пољопривреде ако не само министар него и сви запослени нису за тај посао.

Привредна Комора Србије не постоји, та је скуп пропалих директора који су се ту ухлебили и тако седе и узимају простор.

Више сматрам или подједнако одговорним и Министарство пољопривреде и ПКС за овај проблем, и једни и други су имали довољно времена да покушају да траже нова тржишта.

Да имамо државу иоле или макар мало озбиљну онда би људи из министарства пољопривреде већ на почетку сезоне садње кромпира направили биланс потреба кромпира у Србији, па могућност извоза па тек онда обишли сва села у Србији и разрезали колико ко треба да посади кромпира и да у том случају држава уколико се не прода гарантује откуп. Тако раде сређене државе али ово није ни сређено ни држава. Ми државу имамо само на ТВ где се такве вести не могу видети нити сељаци могу ако немају коме да понуде у хуманитарне сврхе свој вишак кромпира.

Замислите да нико није ни заинтересован да само преузме тај кромпир а рецимо све наше болнице немају динара да купе храну за болеснике а ово им се ипак нуди џаба.

Да не причам о мукама по избегличким камповима и сиротињи која тамо живи.

Једном речју срамота али ко у Србији осећа срамоту. НИКО.

T_I

(Hobi politicar)

Moje lično mišljenje je da država i netreba da vodi brigu o uspesnosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji .D

Г-дине T_I!

Држава ма каква била би морала да води рачуна о сваком производу који се код ње производи.

Рецимо у Великој Британији државни службеник агроекономиста сваке године обилази фармере и ‘саветује шта да саде те године’ и гарантује цене. За поједине парцеле једноставно каже ‘немојте ништа да садите од државе добичете толико и толико пара’. Оно што он је ‘саветује’ ако то буде вишак у том случају ни држава нема обавезу да то откупљује. Ово може називати како ко хоће али ово је ипак диктирана економија. Да би човек у име државе могао некога да саветује неко ипак мора да тражи и тржиште за ту робу. Неко је направио биланс потреба те државе и тог народа као и могућност извоза.

Ово што се дешава код нас је велика штета јер рецимо бацањем кромпира је штета двострука, прва штета је за тим материјалним добром а друга штета је рад тих људи су радили на том кромпиру.

Трећа штета је сто држава видећи да се сваке године тај кромпир баца не предложи и окупи групу инвеститора или сама на крају крајева и направи једну дестилерију вотке и тако запосли још људи а тим сељацима обезбеди још већу производњу.

Није тачно како држава не треба да гради фирме па многе фирме у свету и то развијеном су у власниству државе.

Па Америка није дозволила да пропадну Банке него је утрчала својим новцем да их спаси. Па није дозволила пропаст ГМ него својим парама спасава ту фирму.

Наш проблем је што народ и пољопривредници у Србији увек од некога очекују помоћ која им у стварности и јесте потребна. Помоћ у информацији, помоћ у тражењу нових тржиста, помоћ за одговарајућом Законском регулативом, помоћ за билансима потреба за одређеним производима и сличне помоћи да их не набрајам. Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.

Све су то помоћи које су свом народу давале и свакодневно дају државе запада и стога је и запад ипак и поред ове кризе толико и јак економски.

Сада имамо ситуацију у Србији где садашња власт пре доласка на власт је причала и обећавала како ће да помогне народу и привреди а чим је дошла на власт је гледала искључиво интерес како напунити буџет а што се тиче привреде, производње то је препустила улици да решава, то их уопште не занима. Пуњење буџета им је потребно искључиво ради што дужег останка на власти и да могу што више да покраду. Данас само да полиција претресе имовину државних службеника шта ко од имовине има, може да дође до закључка ко је лопов а лопову никада није приоритет интерес државе, њему је приоритет он лично и његова имовина, ту је држава како категорија на последњем месту, стога из те државне администрације цуре информације као вода низ поток.

Ово са Британију рекао сам фигуративно јер тамо се људи у име државе задуже да обилазе села и на основу биланса потреба за храном одређују колико ће ко чега да сади и све сто они одреде да се посади има сигурно тржиште, остатак држава плаћа да се не сади да се неби храна бацала.

То и јесте проблем код нас што не постоји биланс хране да се зна шта да се сади а шта да се не сади. Зашто то држава не ради. Прво да би тако нешто могао да радиш морас да имаш информације о потребама и то неко мора и да ради а тако школованих људи нема у државној администрацији.

Знам за Законе које је предложило министараство пољопривреде а да нико буквално нико из министарства није питао некога из те области у привреди како да се то уреди да је прихватљиво и за државу и за привреду. Или су сели за што са монополистима и питали ‘какав Закон вам одговара’.

Одређени Закон се доноси од 1994 године и до сада је донешено укупно 4 Закона из исте области а да нико није консултован из те области или су прихваћени неки предлози фирми које имају монопол у тој производњи и последњи Закон буквално у потпуности гуши промет.

Причајучи са човеком који је био у изради тог Закона сам схватио и он ми је и сам признао да су у обзир узимани сви предлози инспекције а не произвођача и потрошача. А инспекцији је интерес да ради што мање и да им је све на столу да се не муће да иду на терен. Колико то има штете за привреду нема везе нити о томе било ко размишља нити ће било ко да сноси последице. Управо због несношења последица које разарају привреду се баца кромпир и његова цена ће да поскупи.

Србији на моју и твоју жалост нема спаса бар не у доста догледно време јер нема ко да уради и изведе комплетне реформе.

Са једне стране имамо власт која се куне у ЕУ а свим својим деловањем ради против ЕУ и другу страну која је практично против ЕУ. И код једних и код других постоји једна заједничка ствар а то је лоповичлук и то за наше услове невиђених размера. Трећа страна не постоји и док год се та трећа страна не покрене Србији нема нити ће бити среће а кромпир ће и даље да се баца и то нажалост не само кромпир.

Ми смо мислим једина држава у свету која има Уговоре са две стране и са Истоком и са Западом о бесцаринској Унији а колико би земље запада платиле да имају тако нешто. Ниједан од тих Уговора није искоришћен нит има шансе да буде коришћен јер постоје неке вестачке препреке у људским главама. Западу не смета да ради директно са Истоком али им смета да ми радимо са Истоком.

Ми сада смо у позицији као што је био и Тито у своје време али коме то речи и објаснити.

До пре годину дана су западне земље дозирале инвестиције у Србију а ови одавде нису дозвољавали да се капитал са Истока усели у Србију и направи конкуренцију а сада би када нема капитала ни на једној страни узели и од самог ђавола само да додје. Не узима се тај капитал због потреба Србије која је за тим капиталом имала потребу и пре годину дана него да би се само остало сто дуже на власти. Власт је чудо јер омогућава неограничену пљачку, чак и да се пљачка легализује.

А држава, држава је задња рупа на свирали.

Зашто је запад јак, не кажем да тамо нема пљачки, има и већи него код нас, али ипак ти владари воде рачуна о држави, у овој кризи вуку потезе, траже решења, док овде се само позивају на светску економску кризу. Ови не кроје будућност они чекају будућност а то је за сваку државу која ћека будућност пропаст. У тој будућности је њој намењено шта да извршава а не шта да ствара.

Сада када још распродају овај Телеком и ЕПС и те паре потроше онога Ђинђића има из гроба да избаце када виде шта је његова екипа оставила Србији, док још има шта да се прода добро је и док се још може задужити.

Замислите када би све то сељаци у Србији знали дали би ЕУ имала алтернативу.

Сва та ограничења се овде нигде не помињу као да то не постоји јер када би се помињала онда би све ишло другачије и од перспективе ЕУ би били далеко даљи него рецимо 1990 год.

Ја лично за себе могу да кажем да нам је сасвим довољно да успемо од ЕУ да добијемо безвизни режим и то је све, никакав улазак у ЕУ не долази у обзир. Све остало може само да се реши и да у свему пратимо ЕУ а да не будемо у ЕУ. Свако нови ко долази добија све теже и теже услове. Имамо уговор са њима о бесцаринској Унији а имамо и са Русијом и Белорусијом. Најбоље Уговоре на свету имамо и то не знамо искористити.

Да би ови могли да опстају на власти они зато само и причају о ЕУ и о помоћи која нас чека само да још урадимо то и то. Они нису на власти захваљујући њиховом деловању него подршком ЕУ а њих искрено баш за ЕУ заболе она ствар јер ако тамо уђу онда неће бити више крађе ко сада.

Па ови пасоши што су пре страшила као да су ногама рађени су у ствари препорука за одбијање а не за позив да уђемо у ЕУ или добијемо безвизни режим.

Пропаст кромпира, сира и осталих производа је само ситница у низу који пропада.

Па упропашћени су много већи системи који су изнели терет санкција а yебе се овима за тамо неки кромпир или сир.

Па скоро је било на ТВ како неки у Ковину производи сир и како су му рекли да више то не може да ради јер не испуњава услове иако човек има простор, фарму крава али пословни простор у коме ради нема грађевинску дозволу и не може да ради.

Склоп глупости једном речју и будала којима су дали да руководе тим позицијама. Ту нема нажалост нормалног човека и док Србијом не завлада глад и мотка нема леба.

Реално у Србији данас има преко половине поштених људи али им то ништа не значи јер нису удружени у никакву организацију. Незаинтересовани су и у ствари њихова незаинтересованост је главни кривац за ситуацију у Србији.

Док поштени ћуте лопови раде.

Сваком поштеном човеку у Србији је криво ово што се десава са кромпиром и сиром у Србији и да су на функцији д ато реше решили би сигурно али нису на функцији и не могу то да реше а они који треба да реше тај проблем неће да га решавају јер ту немају никакву личну корист. Савест их не пеће јер је намају и тачка.

Знам неколико људи који су били високи функционери у власти, саветници, секретари, заменици министара, боже не могу да верујем да је неко тим људима уопште могао и понудити таква места, па њих држава уопште не занима, само гледају где шта има да се узме, сами они о држави говоре јако погрдно са спрдњом и онда видим како смо ми ипак са њима и добро прошли.

Објективни рад на подстицању реалне привреде бива криминализован

Posted in Србија, економија, политика, SerbianCafe by Соларић on јун 25, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (дискусије)

Град Зрењанин има право на одштету**

maliperica1 (ing (pripravnik u GM))

15. maj 2009.

Осам месеци затвора без судског процеса и са једном танком оптужницом која је целу проблематику финансирања странака свалила на бившег градоначелника Зрењанина Горана Кнежевића.

цитат изајаве о финасирању странке ДС:

Knežević: najveći izvor finansiranja DS su NIS i Fond za kapitalna ulaganja APV
Objašnjavajući poreklo novca pronađenog u sefovima zakupljenim u Vojvođanskoj banci na njegovo ime, Goran Knežević, gradonačelnik Zrenjanina i nekadašnji predsednik Pokrajinskog odbora DS, u iskazu pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, rekao je da sredstva koja stranka dobija iz budžeta nisu dovoljna pa se lokalni odbori snalaze prilozima i donacijama članova i simpatizera stranke. Po Kneževićevim rečima, tako prikupljena sredstva se koriste za naknade zaposlenima, režijske troškove, troškove održavanja prostorija gradskog i mesnih odbora, izborne štabove, kandidate na izborima, medije, promocije, troškove prevoza, telefone, kartice, bine, ozvučenja, spotove, obilazak terena, reprezentaciju, plaćanje fizičkih poslova i slično. Knežević dalje navodi da su u Zrenjaninu za finansiranje stranke, osim njega kao najvišeg funkcionera u lokalnoj samoupravi, bili zaduženi još i Bratislav Tomić, kao predsednik Gradskog odbora, Predrag Grgić, kao član Izvršnog odbora stranke i Miloš Kovačević, direktor stranke u Zrenjaninu. Isti princip je postojao i u Pokrajinskom odboru Demokratske stranke u Novom Sadu, a najveći izvor finansiranja su Naftna industrija Srbije i Fond za kapitalna ulaganja APV. „O tome se nije mnogo pričalo među članovima, nego smo prema trenutnoj situaciji finansirali određene aktivnosti.”- rekao je pred istražnim sudijom Knežević i dodao da prema njegovim saznanjima postoji još jedan sef u Zrenjaninu za manje priloge na ime Miloša Kovačevića. U svom iskazu Knežević tvrdi i da je o stanju novca u sefu na njegovo ime vodio evidenciju i da postoji spisak svih uplata i isplata, ali da većina donatora insistira na anonimnosti, zbog čega im se i ne izdaju nikakve priznanice o uplati

Политичка оптужница тврде адвокати:

Odbrana: Optužnica protiv Gorana Kneževića je neosnovana
Zrenjanin/Beograd 16.04.2009. Advokati gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića oglasili su se danas sledećim saopštenjem: Očigledna identičnost između sadržaja optužnice protiv Gorana Kneževića i svojevremenih zahteva za sprovođenje i proširenje istrage pokazuje da se Specijalno tužilaštvo neobjektivno drži svojih prvobitnih teza, od kojih su mnoge obesmišljene još tokom istražnog postupka. Optužnica je selektivna jer ne obuhvata sve izvršioce navodnih kriminalnih radnji, što ukazuje da postoje motivi za njeno podizanje koji su izvan namere da se zaštiti pravo i zadovolji pravda. Sudski postupak, ukoliko se bude kretao u okvirima zakona, pokazaće neosnovanost optužnice, a Goran Knežević će svojom odbranom dati značajan doprinos borbi protiv selektivne i politički podobne pravde u Srbiji.

За подсећање, ради се о земљишту које је искључиво продато за подизање производних погона и настанак реалних нових предузећа и радних места. Нема никакве везе са ултрамафијом и спрегама власти, служби и тајкунских приватизација фирми у Београду, које су куповане да би се уништиле због малверзација око земљишта и стамбене и пословне градње.

ДВОСТРУКИ ЦИНИЗАМ

цитат:

Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije!
Strani investitori o slučaju „građevinska mafija”:

Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije!
Tokom istražnog postupka koji se u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu vodi protiv Gorana Kneževića, doskorašnjeg gradonačelnika Zrenjanina, i njegove grupe nazvane „građevinska mafija”, saslušano je više predstavnika stranih investitora koji su u svojstvu svedoka govorili o ugovorima o zakupu zemljišta u zrenjaninskim industrijskim zonama. Svi saslušani svedoci su negirali da je od njih tražen, odnosno da su oni nudili ili dali novac optuženima, kako bi zauzvrat došli do povoljnog zakupa građevinskog zemljišta.

Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije – izjavio je Velemir Stojanović, vlasnik i zamenik direktora nemačkog preduzeća „Future biotek”, komentarišući propise koji uređuju zakup građevinskog zemljišta od strane investitora, kada je pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, svedočio u slučaju „građevinska mafija”. Ova interesantna izjava ne bi se našla u zvaničnom zapisniku sa saslušanja, da to nije primetio i uložio prigovor jedan od branilaca Gorana Kneževića, advokat Krsto Bobot. Na eksplicitno pitanje istražnog sudije Aleksandra Vujičića da li je od njega kao investitora neko tražio novac ili je on nekom nudio novac da bi uzeo zemljište u zakup, Stojanović je izjavio da niko od njega nije tražio novac niti ga je on nekom nudio. I Dušan Đurđević, predstavnik italijanske Privredne komore iz regije Modena, ustvrdio je da su se čelnici italijanskih preduzeća „Pompea” i „Fulgar”, koji su izgradili svoje pogone u Zrenjaninu, nakon hapšenja Kneževića raspitivali „šta se to dešava kada tim ljudima nismo odneli ni Božićni kolač”. On je dodao i da nema nikakvih saznanja da je neko od okrivljenih tražio naknadu od italijanskih investitora u cilju povoljnog zakupa zemljišta u Zrenjaninu. Niko mi novac nije tražio, niti sam ga ja kome dao – reči su i Gorana Rabrenovića, koji je sa jednim nemačkim partnerom osnovao firmu „Baps” i zakupio zemljište u industrijskoj zoni Zrenjanin, dok je najslikovitiji bio Dragan Milinović, direktor firme „Alpin”, koji je rekao da nikad nikoga nije odveo ni na kafu, a kamoli da je dao novac. Nisam bilo kome dao žutu banku – izričit je ovaj svedok.

Iz izjava investitora i njihovih zastupnika može se zaključiti da cena zemljišta u Zrenjaninu nije bila predmet pregovora pošto je bila unapred poznata, odštampana u promotivnim brošurama i objavljenja na zvaničnoj internet prezentaciji grada. Investitori nisu birali Zrenjanin kao svoju destinaciju samo zbog povoljne cene zemljišta već i zbog dobrog stanja infrastrukture, velikog kontigenta iskusne radne snage, ali i uslužnosti lokalne vlasti. Investitori tvrde da su pregovore o zakupu zemljišta najviše vodili s Ivanom Devićem, koordinatorom za privredu opštine Zrenjanin i s predstavnicima Direkcije za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina. Tako Darko Jovanović, advokat iz kancelarije „Nikolić i Karanović”, koja je bila angažovana od strane holandskog preduzeća „Pekokar” radi obavljanja pravnih usluga u vezi sa zaključenjem ugovora o zakupu zemljišta sa opštinom Zrenjanin, tvrdi da je najaktivniji učesnik u razgovoru sa strane opštine Zrenjanin bio Ivan Dević, uz povremenu asistenciju načelnika Odeljenja za urbanizam Nikole Halasa, dok je uloga gradonačelnika Gorana Kneževića i njegovog šefa kabineta bila samo simbolična.

Država još 2006. godine bila upoznata s načinom izdavanja zemljišta u Zrenjaninu, a zakupcima dodeljivala podsticajna sredstva

Dušan Đurđević je tokom svedočenja izjavio i da su italijanske firme „Pompea” i „Fulgar” dobile na ime investicija u Zrenjaninu nepovratna sredstva od države u iznosu od 600.000, odnosno 140.000 Evra, uz obavezu da zaposle 300, odnosno 70 radnika u roku od 3 godine. Da bi ispunili uslove za dobijanje tih sredstava, ova preduzeća su republičkoj agenciji za promociju investicija (SIEPA) podneli i ugovore o zakupu zemljišta u Zrenjaninu – ustvrdio je Đurđević

***

Suđenje loše za rejting Srbije

U ovom procesu trebalo bi koliko god možete da poštedite direkciju preduzeća u Nemačkoj, da je što manje opterećujete, jer to može da povuče jednu jako lošu konotaciju za investitore. Sud mora da radi svoj posao, ali apelujem da što manje koristite podatke iz direkcije, jer se bojim da će to biti jako loše za rejting Srbije prema stranim investitorima – reči su Ivana Albunovića, predstavnika nemačkog preduzeća „Gece” u Srbiji.

***

Поређења ради,

За доказане утаје пореза, корупцију у милијардама у највећим системима, лоповлуке министара у влади у вези неуставних послова трговине наоружањем на западу се добија унапређење…
НАРАВНО да је запад због овакве незасите мафије ушао у највећу кризу …

али,

у Србији се примењује један апсурдни релативизам, у коме објективни рад на подстицању реалне привреде бива криминализован кроз методе ГВАНТАНАМА у односу на стварну МАФИЈУ. Селективност и иживљавање над законом, правом и правдом, једнакости пред законом су очигледно давно заборављени као доктринарни циљ свих промена. Бар у овоме се Србија приближила Европи, али опет на најгори начин.

neimar 15. maj 2009.

Шта очекивати од мафије која има своју државу. На тако опонашаном западу државе бар имају мафију.

Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Америчка олигархија урушава Америку и свет

Jocko4 (observer-analist)

19. jun 2009. u 18.36

Free Trade је резултат иницијативе/захтева моћног крупног капитала, о чему је већ говорио Pero, кандидат у трци за председничко место.
Он је још тада упозоравао гласаче у Америци на пораст незапослености због озакоњеног преношења производње у земље ‘Трећег Света’.

Чак и пре његових упозорења (током капмање) било је познато да финансијско-политичка олигархија (конкретно, Америке) има своје интересе, који немају ништа заједничко са нацијом (условно речено), као и да ту олигархију не интересује судбина Америке.

„Филозофија” Free Trade се кроз групу G7 (касније као фол +Русија) проширила на све земље те групе, тако да се и у њима синхронизовано спроводило мењање постојећих закона о пословању и и изношењу производних капацитета у земље у којима је радна снага јевтинија и радна права запослених слабије заштићена.

Паралелно са спровођењем Free Trade-a, сваке године су повећаване квоте за пријем усељеника и/или gastarbeiter-a из земаља ‘Трећег Света’ и некадашњег Источног Блока у Европи. Повећаним приливом досељеника и gastarbeiter-а одржаване су, па и обаране постојеће цене радне снаге у земљама-домаћинима.

Ни то није било случајно, а „објашњавано” је ‘слободним кретањем људи и добара’.
У ствари, оба процеса су имала исти циљ – рушење тековина организоване вишегодишње борбе радника за своја права и остваривање још већих профита на глобалном плану.

Да би најшире масе лакше прогутале горку пилулу спровођења и непрекидног јачања Free Trade-a, у Северној Америци је 1990-тих протурана теза да је наступило време преласка на тзв. ‘фине технологије’ и да престаје потреба за производњом других добара.
Таква полу-истина је у тим годинама заиста наилазила на добар пријем у маси необразованих и половично образованих Американаца и Канађана.
Први протести против планова G7 (или, рецимо 8) нису се појавили у Северној Америци, него у другим земљама, а ти протести су све више добијали интернационални карактер.

Обама је добро уочио да је за спас Америке неопходно да се у њу врати производња, повећа запосленост и повећа куповна моћ становништва, али је таква стратегија тешко остварљива.
Најпре би требало да се пониште неки од закона о слободном изношењу производних капацитета из Америке, затим да се промене клаузуле о опорезивању профита стечених производњом у иностранству и увозом робе у Америку.
Међутим, у садашњој ситуацији би такве мере биле више него мач са две оштрице.
С друге стране, оклевањем неће моћи да се заустави тренд даљег економског пропадања Америке.

Амерички Капитализам и друштво које такав систем формира не могу ни да имају другачију будућност.

MilojkoTheGreat,

Покушао сам да укажем на неке преломне моменте, који су значајни за неку дубљу анализу.
То нису једини узроци и очекујем да се јаве и други дискутанти, који би допринели разради питања која сам покренуо.

Напр., у Онтариу је влада одлучила да финансијски учествује у спашавању ГМ-а, а тракалица је у томе да ће наведених 2% да отплаћују грађани кроз повећану таксу у следећим годинама.
Дакле, крупна превара, јер грађани неће бити сувласници ГМ-а, тако да ће се опет неко други обогатити новцем трајно одузетим од њих.

Milojko i Kipe,

Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију.

Историја Америке је историја преврата – рат за ослобођење од колонијалне власти Енглеске није донео оно што је масама обећавано, већ је потом у више корака спроведена масивна, општа пљачка свих добара од стране већ тада познатих финансијских моћника. Народу је остављана само ситна приватна својина и пропагандно је одржавано лажно убеђење да је Америка земља слободних људи.
Илузија је да је Америка земља демократије, јер она то није већ око 150 – 200 година.

Најзначајнији и најрафиниранији корак у пљачки Америкеизведен је озакоњеним преносом контроле националне валуте ($) у руке приватних лица , Федерал Резерв. Тиме се и сама држава одрекла сопствених ингеренција и постала заточеник финансијски моћних породица и кланова. Они су дошли у позицију да диктирају привредни раст, или пад у тој земљи, а преко њене моћи да изазивају кризе и сукобе у целом свету, из којих су такође извлачили сопствену корист.

Америка је још од I С.Р.-а постала слон, кога су олигарси ухватили за сурлу и експлоатишу за своје интересе.
Кад тај слон буде малаксао, показаће му се стаза слонова која води на слоновско гробље.
Тамо су током историје већ завршиле неке земље-слонови.
За сада, олигарси истражују друге земље, које би требало да замене америчког слона.

„Цела Србија је затвор”

Posted in НСПМ, Србија, друштво, економија, политика, религија by Соларић on мај 27, 2009

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

Srbija je zatvor

понедељак, 25 мај 2009

Nema razloga porediti Zapadni sistem i sistem koji Zapad podrzava u Srbiji. Jer to su dva razlicita sistema; jedan je demokratija za unutrasnju upotrebu, funkcionalna, do odredjene mere cak i postena, a drugo je okupacioni mars ka kolonijalizmu najcrnjeg oblika (Edward Said, trece poglavlje ‘Culture & Imperialism‘).

Komentar iz Politike (Sremica), ako je tacan, zvuci jezivo. Cak i da nije istinit, toliko mnogo isecaka iz srpske stvarnosti upucuje na totalni polom, ekonomski, duhovni, moralni, pod vlascu DS i njenih satelita, potpomognutih spolja.

Jedini put je jacanje Svetosavskog duha i religioznog pokreta (ne partije!) koji ce zemlju vratiti na put duhovne obnove. Ne znam da li je u Srbiji tako nesto izvodljivo. Velimirovicev Bogomoljacki pokret je pred rat u Srbiji imao 1% na izborima. Ali promocija privatne inicijative, zadrugarstva, proizvodnje, kaomi podsticanje patriotizma i duhovnosti nisu samo potpuno onemogucene od strane DS. One su i zabranjene.

Dok ovo pisem, jedan mladic koji je na dan bajdenove posete citao molitvu u centru grada, sedi u zatvoru. Za utehu, izmedju njega i drugih gradjana Srbije nema mnogo razlike. Cela Srbija je zatvor.

Људима бре до ноката догорева а ви ни пет шест него о саобрачају

Posted in Србија, економија, политика, SerbianCafe by Соларић on мај 14, 2009

250 neradnika, drzi u saci 2 miliona ljudi

serbianac (savetnik)

13.мај 2009.

Saobraćajni kolaps u Beogradu

Ko je u sredu pokušao da dođe ili ode iz centra Beograda suočio se sa nemogućom misijom!

Protest oko 250 bivših radnika Robnih kuća, ispred zgrade Vlade Srbije, napravio je potpuno saobraćajni haos u Beogradu.

Blokirana je raskrsnica ulica Kneza Miloša i Nemanjine, ali i sve okolne ulice. Trg Slavija je takođe bio gotovo neprohodan, a kad se tome doda da se i Resavska ulica već neko vreme renovira onda je jasno šta se događalo u sredu u glavnom gradu Srbije.

http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=134497 – 46k

Pa šta radi policija,zašto ne skloni ove neradnike.

Šta hoće ti neradnici,šta to robne kuce prodaju,ko to kupuje u robnim kucama???????????

Alo bre,pa kako 250 neradnika da paralishe celi Beograd.

Drale2007 (Меганационалист)

13.мај 2009.

Zašto ovog serebijanca niko ne vole?
Izdajnik?
Kolaborant!
Placljivac?
Prevrtljivac!

maliperica1 (ing)

13.мај 2009.

Које је луче тајнкунче мазнуло имобилије РК Београд и оставило их празне и у корову да тако опођују капитал?

Који је ВЕЛЕЕКСПЕРТ осмислио такву приватизаицију која се свела на куповиму уништених предузећа за јефтине новце ради шпекулаиције на вредност имобилија или градског земљишта?

Како је индустријска производња пала на 20% у тако генијално смишљеној приватизацији, када је истовремено УСЛУЖНА ИНУСТРУЈА и посебно ФИНАНСИЈСКА скочила на 60% БДПа.

И како је у то време управо динар се фиксирао уз задужење у иностранству које оде на потрошњу и храњење управо услужно – финансијске индустрије?

Ето зашто народ из бивших РК Београд са правом демонстрира.

Да будем још јаснији, не доводи се у питање промена власничких односа ради дефинисање тржишних услова у једној правно уређеној држави, већ једна очигледна глупост у начину приватизације која није донела могућу унутрашњу динамику развоја ионако опустошене привреде, која је каква таква стајала на располагању за разлишите врсте корпорација и холдинга у домену своје основне производње са квалификованом радном снагом …

Овакву наметнуту структуру привреде не може ни Америка да издржи која има свој ГРИН-БЕК, ма шта и ма ко о тпме мислио, али га има.

Novica_Newer (radi se svasta)

13.мај 2009.

Opet ova spodoba (plakao sam i nije me stid) promolila svoj nos?

Dok ste vi palili skupstine, rusiti TV Bastilje, demonstrirali i blokirali tada vam dobro bese? A sad kao „ne mogu oni”? Ljudima bre do nokata dogoreva a vi ni pet ni sest nego o saobracaju. Stoko od stoke.

sronjo

13.мај 2009.

serbianac
(savetnik

Ти си слепац, на жалост…а нама би ти да описујеш предивне жуте слике из твоје главурде…и да те неко онда узме заозбиљно…после свега,после све жуте срамоте и преваре…ти нас вређаш чињеницом да припадаш нашем Српском народу…или само мајо лагиш…? да си Србин ?

Уф,то би ми најлакше пало…да мајо лагиш…него да знам да такав медиокритет Србин бити може.

patriota-b 14. мај 2009.

Juče sam imao zadovoljstvio da oprobam čari tog saobraćajnog kolapsa.
Bio je on i malo širi od centra.

isprva sam se strašno naljutio, jer nisam znao razlog kolapsa.
Uveče sam čuo o čemu se radi i nisam više bio ljut, iako sam izgubio puno vremena u tom kolapsu.

Ljudi su u pravu. veštački su im uništili firmu. Ako nemaš platu nemaš čime platiti stan, pre ili kasnije izletećeš na ulicu.
Ovi ljudi su samo malo ranije izašli na ulicu, da protestuju protiv onih koji su ih doveli u tu situaciju.

Kome to nije jasno ili je glup ili je provokator iz one iste zgrade pred kojom su protestovali.

Da sam znao o čemu se radi i ja bih se pridružio. …

Ja se u potpunosti slažem s gradonačelnikom da građani imaju pravo kretanja po gradu, ali ko je nama kriv što se vlada nalazi u Nemanjinoj? Zašto ne pređu u bivši SIV, pa bi bila brokirana smao jedna ulica, a ne centar grada?
Osim toga, danas su izašli radnici RK, sutra se svi mi možemo naći u toj situaciji. Ako danaa dozvolim da njih silom maknu s ulice sutra će nas isto tako maknuti.

Niko nije došao da protestuje od besa, nego od muke. Jer sudom i redovnim postupkom ne mogu da ostvare nikava prava. Zato su došli na protest…

neimar 14. мај 2009.

Па ако буду чекали економски колапс да изазову саобраћајни тешко да ће бити боље скорије.
Полиција поручује ‘Неће моћи још дуго тако’.

Да видимо колико дуго ће народ да трпи лопуже, да знају да нису криви не би се снебивали…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Зеленашки дугови, који су тек права и највећа опасност за ситну својину и ситан рад на селу

Posted in Србија, економија, земљорад by Соларић on март 29, 2009

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ

Комплетан чланак: solaric.wordpress.com/547884/

Ево, по томе, природнога реда којим задругарство врши своју улогу у подизању земљорада.

1. У земљама где маса сељака нема своје земље или где многи остају без земље утицајем новога стања ствари, задругарство је позвано да ради на томе да се сељаку набави земља. Оно то може чинити самостално, му, ради  примене новога оруђа производње, и задругарство притекне у помоћ.

Може тога ради тражити помоћи или просто споразума у које веће кредитне установе која има могућности да чини позајмице с дугим роковима, а дужност му је да и државу позове, тога ради, у помоћ. Данска држава даје сваке године 2,000.000 круна на набавку земље лицима која земље немају а хоће да је имају, и онима који су стицајем прилика остали без земље а ради су да је набаве, и дотични дужници враћају свој дуг поступно држави натраг. У нас би то могла да врши Управа Фондова, када би се нешто мало преуредила да користи у првом реду маси народној, а не, као сада, да народним каииталима служи готово искључиво варошке сопственике и спекуланте. Последице, јавних продаја“ не би биле тада тако фаталне као сада, и сељак би се, кога ново стање ствари избацује из правилнога колосека у толико брже у колико је сиромашнији, убрзо прибрао и опоравио, особито када му, ради примене новога оруђа производње, и и задругарство притекне у помоћ.

2. Где је земљиште већ подељено, да свак или бар већина има своје земље, тога првога оруђа производње, ту задругарство има само у неколико улогу у прибављању ситнога поседа: у колико је потребно да дођу до земље они који је немају. Иначе, ту је његова улога сасвим друкчија, и има се кретати поглавито у организовања производње, чини економску и политичку силу првога реда у земљораду. Ту је средиште јединога истинскога демократскога елемента на селу, коме припада будућност, ради кога вреди да се заложи сваки слободоуман човек у земљи.

Али оспм тога, ситно газдинство, које је у нас нераздвојно од ситне својине, и производније је од крупнога. На супрот процесу што је извршио нов начин производње у индустрији, у земљораду не само што није потиснуо и уништио мало газдинство, него га је, шта више, ставио у известан положај који доминира крупном газдинству. Рационалан земљорад, интенсивна култура, само се на малом газдинству може нзвести потпуно. Отуда, несумњиво, и видимо појаву да се мала газдинства умножавају и у Француској, и у Њемачкој, и у Белгији ; па чак и у Енглеској крупни посдедници све више теже да своја земљишта уступају непосредно малим закупцима, а не великим арендаторима који су закупљену зсмљу од своје стране затим уступали малим закупцима1.

3. На путу организовања производње, промета и потрошње, и на првом месту, задругарство има задаћу да организује пробитачну набавку свега онога што је производњи потребно, као : доброга семена, добре стоке, добрих садиица, добрих справа, ђубрета н свега другога што ново оруђе пронзводње обухвата. Разуме се да ће набавка бити у толико боља у колико буде потпуније уређена. Набавка, на пример, на ситно, никако не може бити пробитачна. С тога се препоручује удруживање месних задруга у окружне и главне савезе, који врше улогу великокупаца. тј. користе се својом великом куповном снагом да постигну најниже цене. Тако исто, по себи се разуме, да с организовањем ове набавке мора ићи и уређење подеснога кредита, пошто у томе и лежи олакшица и подобност целога система, да мали сопственик олако дође до свеколикога модернога оруђа производње а да не мора тога ради да пада у зеленашке дугове, који су тек права и највећа опасност за ситну својину и ситан рад на селу. И скуство и наука утврдили су да је за земљорадника најпогоднији онај кредит који је у његовој непосредној блнзини, који му даје могућност лаке контроле, који је, дакле, у његовим рукама. Такав кредит је једино тзв. задружни кредит, тј. кредит без спекулативна смера, који се ствара ради земљорадника а не да другоме неком, из земљорадннчкога џепа, прибавља добит.

4. Затим,  задругарство има да организује набавку животних намирница,   или. другим речима,да утиче на појевтињавање живота на селу, који је,   као и набавка новаца, због зеленаша и интережџија дућанџијских, јако поскупео. Има људи који важност овога задружнога рада још довољно не увиђају; међутим, он је много важнији него и сама набавка новаца, јер новаца чак сваки земљорадник не потребује, док без животних намирница,   ма како потрошња на селу била ограничена и мала, не може да буде ни једна кућа.

5. Задругарство је, даље, позвано да организује прераду сировина које земљорад даје, те да користи од тога рада припадну земљорадницима. Ту долази: прерада млека, прерада воћа, прерада зрневља, прерада сточних пропзвода,   или   другим речима:   млекарске,   воћарске (и виноградарске),  млинарске, хлебарске итд. задруге.

6. После, а у заједници с организованом набавком средства за производњу и животних намирница, на задругарству је да уреди и саму продају земљорадничких производа и прерађевина, те да прибави и ујемчи земљораднику цене и погодносзи тржишне, које тек продаја на велико пружа. За тај смер препоручују се све врсте задруга за продају, које, разуме се, раде потпуно у духу задружних начела јер ми већ, на жалост имамо, у нашим варошима већ и таквих „задруга“ које су задруге само по имену, а у ствари су обичне спекулативне и зеленашке установе.

7. Напослетку, задругарство треба да осигура мал и плодове рада земљорадникова, и то не у намери да добит гради, него да осигураницима умањи ризик и штету. Особито овде ваља нагласити обезбеђење стоке, која је врло важно оруђљ производње у земљораду.

Као што се из овога види, многострука је улога модернога задругарства и свак ко ствар правилно схвата и неће за инат да говори, мора стећи уверење да на задругарству лежи велики део наде на будућност, особито средњега и ситнога земљорада.

У нашој земљи има данас око 460 земљорадничких задруга, које обухватају преко 800 села у Србији, и имају, у својој области, нешто јаче од 90.000 домова или преко 130.000 пореских глава.

Облика задружних има 8, од којих је најјачи кредитни, па затим набављачки.

У једној само години (1903), кредитне земљорадничке задруге издале су у позајмицу својим задругарима 790.815.85 дин. И примила од њих отплату 626.043.95 динара. Међутим, од како постоје, њихове позајмице износе преко 4.000.000 динара, што је дано земљорадницима већином на набавку бољега оруђа производње. Ко зна како је у нас редак новац на селу, како је он скуп и како се тешко добија у зајам, а уз то, коме су макар површно познате обавезе којима се подвргава земљорадник кад узајмљује, какав је и колики утицај зеленаша и интережџија и у нематеријалном погледу, томе ће сами ови бројевн бити довољно објашњење о корисности земљорадничких задруга и о њиховим успесима.

Смер кредитних земљорадничких задруга је да набаве земљорадницима јевтин п подесан кредит; „подесан“, велимо, јер ту баш и лежи сва тешкоћа питања. Зеленаши су дали мнлијуне народу; Управа Фондова му је и дала и изгубила милијуне, па ипак њихов „кредит“ није пмао готово нпкаква. или врло мала, утицаја на побољшање самога начина и оруђа производње. У Србији се за дуго мислило, па и данас пма, иначе паметних, људи који држе да је земљораду потребно много, врло много новаца, и да ће успеха бпти тек онда када се много новаца буде дало сељаку. Кредитне земљорадничке задруге пошле су с другога гледишта.

Пре свега, оне оснивају своју акцију у првом реду на самопомоћи самих сељана. У њима се ради по начелу да маса једна, која носи на својим плећима општину, срез, округ, државу са целим њеним огромним и гломазним апаратом: која је даље, једини потрошач занатлијских артикала и најглавнији купац у свима продавницама; која, дакле, држи и занатлије и продавце – да та маса мора имати у себи толико снаге да и саму себе помогне. У почетку је, истина, свест о тој самопомоћи још неразвијена, и тада је потребно нешто и туђе потпоре, док свест не ојача и док се властита снага не развије. Али чим то буде, а то мора бити, сељак ће сам себи бити довољан, и његова ће задруга бити довољно кадра да га прихвати у свакој оправданој прилици. За десет година свога живота, наше су задруге, држећи се овога принципа, саставиле већ близу милијуна динара својих приштеђевина, свога капитала, и за то време пола милијуна динара државне потпоре (позајмице) изврсно им је помогло.

Где су сада наши експерти који су говорили да ће приватизација подићи Србију на ноге

Posted in Србија, економија by Соларић on март 2, 2009

ММФ изговор за непопуларне мере

Новац Фонда треба да обезбеди макроекономску стабилност земље, а не да брани курс евра према нечијим потребама, упозорава гувернер НБС Радован Јелашић

Слободан Костић
[објављено: 24/02/2009]

Гојко Бура, 24/02/2009,

Читам и неверујем то што читам. Дали је могуће да се из наше привреде више неможе напунити буђет да би се сачувала економија Србије, шта је онда урађено од приватизације и новца који је добијен. То значи да није ништа уложено у развој привреде и пољопривреде, него су се паре арчиле на које шта.

Де су сада наши експерти који су говорили да ће приватизација подићи Србију на ноге, чиними се да су само развијали непроизводне делатности и то о оквиру државних институција и кроз невладине организације тобож да би смо испуњавали услов за Европу. Отуда и Динкићева вратоломија продаја заставине десетке, која на дужи перијод треба да попуни државну касу, а сами грађани и оно мало пара што имају дају као обавезу на отплату кредита. Ко да ће то извући Србију из кризе

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Неолиберални концепт је пропао, то је јасно и на Западу, и код нас

Posted in Србија, економија, медији, политика by Соларић on фебруар 7, 2009

Dun , 02/01/2009,

U poslednje vreme, razni kolumnisti sve vise i vise pisu o krizi koja je se pojavila u SAD, Nemackoj itd, isticuci usput da se ova kriza nije mogla predvideti, sto naravno nije istina. U proteklih godinu dana bilo je jasno da ce se ova kriza desiti.

No, nema veze, nasi kolumnisti su bili tokom 2008. godine zauzeti analizom kulturnog profila SRS te su zapostavili citanje knjiga. E dakle sta se desavalo svih ovih godina, dok su nasi kolumnisti pisali o “primitivnim “ radikalima?

Svih ovih godina su zapadna drustva socijalno polarizovana, branjen je interes krupnog kapitala, socijalna država je unistena, stvorene su anacionalne elite koje donose i sprovode odluke bez podrske u glasackom telu, koncept zapadne liberalne demokratije je doveden u pitanje, sve vise moci je bilo u rukama multinacionalnih kompanija,na globalnom planu su se sukobile dve koncepcije medjunarodnih odnosa, tzv. Vestfalska, i ona koja tezi promeni globalnog politickog konteksta u smeru stvaranja tzv. svetske drzave , itd, itd.

E sad, sve su oni to lepo zamislili, no problem je u socijalnom aspektu, odnosno u razbijanju socijalne kohezije i neminovnim sukobima koji nastaju zbog socijalnih rascepa. Kapitalizam ce se naravno oporaviti, socijalizam se nece povratiti i niko ga na Zapadu ni nece, kao i ni kod nas.

Socijalna drzava i socijalizam nisu isto. Dakle zalagati se za socijalnu drzavu ne znaci zalaganje za povratak socijalizma. Vec sama prica u SAD o socijalnim pravima deluje koliko toliko ohrabrujuce u poredjenju sa onim sto se na politickom planu desavalo u SAD od Regana pa do Busa. Sa druge strane, nemiri u Grckoj koji se lako mogu preliti u ostale delove Evrope, nam govore da se ultraliberalna ekonomska politika smucila svima.

Sto se tice levice, nje kod nas nema. Ne vidim ko bi mogli biti ti levicari. Samo se nadam da nasi ultraliberali nece poceti u Utisku nedelje da se predstavljaju kao levicari, zagovornici interesa radnicke klase i revolucije.

Dakle, nasi ultraliberali, ili neoliberali imaju trenutno dve strategije. Prva-prave se kao da se nista nije ni desilo.Druga-prelaze u tzv. crvene, odnosno levicare, odnosno socijaldemokrate itd. Obe strategije su glupost, ali sta da se radi.

Neoliberalni koncept je propao, i to je jasno i na Zapadu, i kod nas. Propast tog koncepta ne znaci propast kapitalizma. E sad, ultraliberali pri DS prelaze na stranu toboznje odbrane interesa nizih slojeva, kako bi izbegli odgovornost jer su stoprocentno zagovarali jedan koncept desnicarske ekonomske politike cije ce se negativne posledice tek pojavljivati u buducnosti, cak i da nije ove medjunarodne krize.

Dakle prodali smo sve, nemamo industriju, sav novac koji je dobijen spolja tokom poslednjih osam godina je potrosen. I sad slede posledice. Dakle projekat je propao, te njegovi zagovornici odjedanput postadose levicari. Sa druge strane, sto se tice bilo cijeg prestrojavanja, ovo je slobodno drustvo te svako moze da prelazi na koju god hoce stranu. Dakle nikome ne treba zamerati zbog bilo kakvog pretsrojavanja, ali sto se tice nasih ultraliberala smesno mi deluju u ulozi socijalno zabrinutih ljudi. Ko bi mogao da zaboravi njiohove uzvike: “Prodati, prodati sve prodati. Vi koji ste protiv toga vi ste primitivni, sta vi znate o kapitalizmu i liberalnoj demokratiji, vi ste naci-paci, krave, budale, i bezubi primitivci“.

Zar tako govore levicari? E, kod nas je i to moguce.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

„Готово 50% српског БНП иде на финансирање ТЕРМИТА

Posted in Србија, Чворак, економија, политика by Соларић on фебруар 7, 2009

ОСКУДАЦИЈА

Верујем да ће ова економска криза дати коначан одговор на дилему о стварним капацитетима ЕУ: да ли њена садашња организација представља адекватну форму за одговор на крупне економске изазове- за политичке очигледно није – или су националне државе још увек највиталнија структура за суочавање са проблемима

Главни уредник часописа

Нова српска политичка мисао

Ђорђе Вукадиновић

[објављено: 12/01/2009]

Cvorak , 12/01/2009,

Od vremena pada rezima Milosevica u Srbiju je po raznim osnovama uslo oko gotovo 50 milijardi evra. Neki kazu 35, drugi 40 ali ja eto polazim od cifre od 50 milijardi evra. Zdravog i po nekoj logici jeftinog novca. Bilo je i tu dosta spekulativnog kapitala koji je ostvarivao profit i dalje ostvaruje ali bankari u Srbiji su rasplolagali tim novcem. Valutnu i kreditnu politiku vodila je NBS.  Ekonomsku politiku vlada.

Standard ljudi u Srbiji jeste porastao ali to nije bilo toliko rezultat njihovog rada vec njihovog zaduzivanja. Kod stranih banaka po najnepovoljnijim uslovima u Evropi. Sve te silne kupovine automobila, namestaja, fridzera, etc nisu finansirane od zaradjenog novca vec od onog pozajmljenog.

Jeftinim novcem finansirani rast standarda i potrosnje je bacen i upropascen novac. Umesto da se prilikom privatizacije novac ulagao u one industrijske, proizvodne i usluzne grane ekonomije koje imaju buducnost i koje mogu biti veliki i solidni izvori ZARADE, drzava odlucuje da vestacki rast standarda podrzi isto tako vestacki napravljenom i odrzavanom cenom dinara usput gutajuci ogromne kolicine novca na jalovu birokratiju od preko 30.000 ljudi.

U Milosevicevo vreme ta drzavna birokratija bila je a cifri od oko 9.000 ljudi. Gotovo 50% srpskog BNP ide na finansiranje TERMITA. Kada na sve to dodamo nepostovanje zakona i najprostije ekonomske logike da se ne sme trositi vise nego sto se zaradi, kada znamo kolika je i kakva je korupcija i kriminal ne treba da cudi sadasnje a niti ono buduce ekonomsko stanje.

Ne da ce da bude oskudacija nego ce da bude oskudacija par excellence. Pricaju o nekoliko posto privrednog rasta a to jednostavno u srpskim uslovima prosto nije moguce. Srbija je od novembra u recesiji kada do nje jos nije ni stigao tsunami ekonomske krize. Meni je poprilicno smesno kada cujem ministra ekonomije kada kaze da ce vlada doneti odluke u borbi protiv svetske krize. A sta je sa onom lokalnom koju je upravo on izazvao?

Kakve ce mere zastite ekonomije doneti kako bi neutralisali vodjenje ekonomske politike vodjene u proteklih osam godina? Kakve ce mere doneti da se spreci i zaustavi ona lokalna kriza? Srpska vlada ima strucnajke koji ce se suprostaviti svetskoj krizi/ ma nije moguce! A sta je sa onima koji koliko toliko trebaju i moraju da upale mozak kako bi u zemlji vodili NORMALNU ekonomsku politiku?

Pominje sus zemlje u okruzenju i EU. Primera ima odlicnih. Od Madjarske koja je toliko zaduzena da oni balanasiraju na ivici bankrota. Od 138 milijardi dolara BNP-a madjarski dug (madjarske drzave) je prosle godine iznosio 66%. Taj dug je prosle godine iznosio gotovo 92 milijardi dolara. Madjarska je od MMF-a obezbedila 2 i kusur miljardi dolara kredita da bi koliko toliko mogla da drzi vodu iznad galve i pitanje je da li uospte u tome uspeti. Jer dug Madajrske je ogroman i velikim delom upravo imaju da ga zahvale kreditima i finansiranju svoje potrosnje.

Ekonomisti kazu za Madjarsku da se nalazi pod planinom duga. Jedino sto su uspeli da urade je smanjenje deficita od 9.2% u 2005 na 5% prosle godine. Primeri mogu biti i Rumunija i Bugarska. Koje su bas kao i madjarska deo EU. Dobili su ogroman novac iz fondova EU i iz svoje privatizacije i dalje se nalaze u veoma nezavidnoj ekonomskoj situaciji sa ogromnim dugovima bas kao i Hrvatska.

Srbija im se priblizava veoma brzo jer je i Srbija po svim parametrima visko zaduzena zemlja. Jos sada ove fluktuacije kursa valute na ciju je odbranu potroseno prosle godine preko milijardu dolara evra. Oko cetiri milijarde evra izneli su iz zemlje razni spekulanti po raznim osnovama.

A do Srbije nije kao sto rekoh stigao ni prvi talas ekonomskog cunamija sa zapada. Ili cemo imati ekonomiju koja generise prihod pa deo tog prihoda ide u stednju a deo u potrosnju ili cemo imati potrosacku ekonomiju koja se bazira na uzimanju stranih kredita. Zanimljiva stvar u vezi Kine. Od svakih 100 dolara izvezene i prodate robe Kinezi ustede 50%. Racunicu o kineksom izvozu i stednji napravite sami. Potrosnji isto.

Potkrala se mala greska oko Madjrskog kredita od MMF-a. Vrednost tog kredita je oko 22.5 milijardi evra. Inace vrednost kineskog izvoza i uvoza za 2007 godinu prelazi dva biliona dolara. Kina je izvezla preko 1.218 miljardi dolara a uvezla robe vrednosti oko 956 miljardi dolara. Kineski suficit za 2007 godinu bio je 262.2 milijadi dolara i bio je veci za oko 85 miljardi dolara od onog prethodne godine. U 2008 osmoj ekonomski rast Kine bio je oko 7% godisnje. U 2007 godini direktne strane investicije u Kinu iznosile su preko 82 miljardi dolara. Ulaganja u Kinu koje nisu bila direkta u istoj godinu su dostigla nekih 75 milijardi dolara. Sta kazu nasu ekonomisti?

@M.Kovian Milosevic i da je hteo nikakve kredite nije mogao da dobije. Njegova ekonomija je bazirana na sivom trzistu, svercu i kriminalu. Ne pisem i ne govorim o Milosevicu jer sam sa istim zavrsio onog jesenjeg 5 oktobra. Bar sa njim licno. Sa onima oko njega nisam jos raskrtstio i zato pisem to sto pisem. Bilo bi lepo da posle gotovu deceniju vodjenja ekonomske i svakakve druge politike sadasnji vlastodrzci i njihov rezim preuzmu odgovornost za ono sto jesu i nisu radili.

Nije Milosevic vec Jelasic prosle godine potrosio preko milijardu dolara evra na odbranu dinara i skupi narodni novac iz budzeta gurnuo u ruke stranih valutnih spekulanata.

Za dve godine bice na vlasti bas kao i Milosevic. 11 godina. Sta su za to vreme uradili bolje znate od mene. Licno su se svi obogatili, oni koji su na vlasti i svi oni oko njih. Ne zato sto su pametni i sposobni vec sto su poslusni. Kako kaze Bora Corba u onoj svojoj legendarnoj pesmi. O kako je lepo biti glup… Meni je poprilicno muka od tog njihovog sakrivanja iza mrtvog Milosevica. Nemaju ni toliko petlje da stanu ispred naroda u svoje i samo u svoje ime. Jer sve ono sto su radili i rade od 2000 godine naovamo rade samo u njihovo i samo njhovo ime!

Dosadih ali da zavrsim misao i oko te konstatacije da smo mi balkanci a da nismo ni Kinezi ni Japanci. Moj pradeda je posle I svetskog rata od izvoza svinja i suvih sljiva koje je prodavao nekom cehu zaradjivao ogroman novac. U to vreme imao je 13 ljudi koji su radili za njega. Ceh je te njegove svinje i suve sljive placao u zlatu. Carskom austro-ugraskom zlatu. Znam i jednog momka iz Beograda koji je pre nekih cetiri pet godina zapalio napolje iz zemlje. Pravi softver. Danas je tezak preko 150 miliona dolara. Da ne navodim ime jer zaista nema potrebe i mozete mi verovati na rec. Za tog momka danas rade Kinezi, Japanaci, Amerikanci i gomila evropljana. A imamo mnogomnogo takvih. Samo lepo pametna i vaspitana deca pa gledaju svoja posla i sklananju se od tih „strucnajka“ iz Srbije. Stalo ljudima do poslovne i svakakve druge reputacije koju su izgradili.

Извор: Политика Online (коментари корисника)