Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Тако је отворен пут у Нови Светски Рат, а рат је увек био најбољи профитабилни инструмент

maliperica1 (ing) – May 27, 2004

Nije pitanje da li je vec KAKO JE WALLSTREET DOVEO HITLERA NA VLAST.
Pored svih relevantnih istorijskih i ostalih opstih analiza blize i dalje proslosti ostaje i onaj o JEZICKU NA VAGI; KOJI POKAZUJE SUSTINU DUGOROCNIH INTERESA KOJA SE VREMENOM PRETVARA U NACIN MISLJENJA; OSECANJA; NOVU DUHOVNOST, RELIGIOZNOST, OPSTA PRAVILA KOJA MENJAJU DRUSTVO I ISTORIJU.

Neosporno je da je pored svih analiza i manje ili vise moralnih i manje ili vise naucnih analiza jedini sustinski profiter od dva rata u Evropi upravo grupa oko skoncentrisanog svetskog kapitala. Uci u ideolosku i filozofsku strukturu na kojoj pociva strategija NAJVECIH BANKARA je nemoguci neostvarivi poduhvat, samo do trenutka dok se golim jasnim cinjenicama ne daju sasvim jednostavni odgovori.

USA kapital je doslovce finansirao Hitlera i imao velikog interesa da nacisti dobiju vlast 30ih godina u Nemackoj.
Prve transe svezeg novca idu preko Warburga i Banke Kuhn-Leob & Co.
u vrednosti od 32 Mil dolara…..
Ali pravi biznis i podrsku dobice nacisti od Goldmann Sachs grupe preko Johna Fostera Dullesa kao pravnog zastupnika i kasnijeg znacajnog politickog igraca koji je presudno uticao na poslednjeg kancelara Papena da otvori put Hitleru i kohabitaciji na vlasti….
vrednost preko 1,5 mrd dolara za operma SA i SS grupa razbijaca iz NSDAPa dosla je direktno iz NYC i najuticajnijih krugova. Tako je otvoren put u novi svetski rat, a rat je uvek bio najbolji profitabilni instrument.
****
Iz svih arhiva u USA su informacije o ovim aktivnostima najvecih bankarskih i politickih centara moci nestali. Na mikrofilmovima NYT ne dostaju podaci iz 1933 o sastanku Dulles u Kelnu sa vrhom Hitlerove vlasti, citavih 14 stranica.

Baden-Vitembersko drustvo je objavilo 1950 sve tajne arhivske dokumente o finansiranju NSDAPa i dobilo sud u vezi optuzbe za klevetu.
Abegg arhiv je dokumentacija koja je obavestajno pratila Hitlera (Vajmarska republika) i prikupila jos krajem 20ih nesumnjive dokaze o vezama BANKARA iz NYC sa Hitlerom.
Na sudjenju u Nirnbergu je odbacena bez obrazlozenja odbrana Hjalmara Schachta ministra finansija 3 Rajha i dugogodisnjeg predsednika Rajhsbanke u vezi izvora i imenima finansijera hitlerovog uspona na vlast……

http://www.staatsbriefe.de/1994/literatur/deschner3.htm

(more…)

Advertisements

„FEEDBACK” је НЕОПХОДНИ услов система … и за најконзервативнију идеологију…

Posted in друштво, економија, образовање, SerbianCafe by Соларић on март 8, 2009

Novica_Newer (radi se svasta)
03. mart 2009.

Nema demokratije bez obrazovanog naroda. Nema ekonomske slobode za preduzetnike van drustva koje im to mogućava.

Ne postoji dobar sistem bez povratnog sistema, sto bi ameri rekli feedback.

Feedback za demokratiju ju obrazovan narod koji je spreman i sistem koji dozvoljava svrgavanje politicara i predstavnika koji ne rade ispravno. Narod mora biti obrazovan, pametan i informisan kao i da ga zanima država, da se bavi kretanjima, glasa itd itd.

To kod nas nema i nas narod je većinom stoka jedna grda (kao i ostali narodi) koji se vodi kratkorocnim razmišljanjem.

Putinizam jer otprilike jedino sto kod nas može da uspe kod nas.

Što se tiče neke ekonomske slobode na koju si presao tako suptilno, za nju je najvaznije postojanje stalnih uslova. Dakle, jedinstveno, uniformno delovanje zakona, jaka zastita za kapital, mala korupcija, otvorenost pristupa trzistu. Na drugu stranu važan je socijalni status radika i sindikata to bi bio povratni sistem za jake kapitaliste.

Od neke ekonomske slobode smo takođe daleko jer ljudi prirodno streme (kao sto su Ameri pokazali u zadnje vreme) spekulacijama, spletkarenju, mahinacijama i lihvarenju jer je profit brzi umesto dugorocnog ulaganja koje donosi manje profita i sporije.

Dakle, važno je da država u principu spreči prevelike ekonomske slobode.

Drugo,

Ovo americko reduciranje kompletne socijalne i državne strukture u neki kalup pojedinac naspram sitema je takođe promasen.

To izlaganje tipa „americki republikanci = pojedinacna prava a demokrate = drustvena prva“ je reduciranje kompleksnog sitema upravljanja gde se prozimaju ekonomska, politicka, religiozna itd itd pitanja na jedan dijalog koji niti republikanci niti demokrate u SAD ne postuju.

To da su Republikanci partija pojedinca a Demokrate neka partija drustva je netačno u zadnjih 100 godina najmanje. To je možda u rečima neka ideologija Republikanaca ili Demokrata a na delima je 100% drugacije. I Demokrate i Republikanci su uvecali i ojacali federalne organe vlasti, povecali deficit, povecali vojsku, osnovali nove federalne agencije. Nema tu ni i od njihove deklarativne ideologije.

maliperica1 (ing)
03. mart 2009.

Novica_Newer
Nema demokratije bez obrazovanog naroda. Nema ekonomske slobode za preduzetnike van drustva koje im to mogućava.

Ne postoji dobar sistem bez povratnog sistema, sto bi ameri rekli feedback

***

slazem se …

samo je parola sada nema slobode bez GREEENBACKa… (suvise protekcionisticko shvatanje SLOBODE) i odlaganje REFORMI,

Gesteint,

Pusti ti Ayn Rand i ostle americke liberalne gluposti. Lepo to zvuci na nekim malim primerima ali rastezes analogiju do pucanja. To je za naivne ljude.

To sto ti radis je postavljanje malih primera koje onda koristis kao neki kalup da bi ih preneo na još vece primere na koje ne to ne bi mogao da radis.

Recimo tvoje pisanje ovde:

Nisam ja suptilno pres’o na ekonomiju jer osnova za nastanak demokratije je upravo to pitanje privatne svojine. Ko će da odlucuje o njoj? Na osnovu te slobode da se odlucuje o svome i jeste zasnovana demokratija. E sad nekada neke ideje prevladaju kao sto je to bio slučaj kada su crnce smatrali svojinom a nekda opet neke druge kada je crnac na celu države.

Prvo, ekonomska sloboda je (iako važan) samo jedan vid slobode. Dakle, logicki je naivno ili čak neukusno podmetati slobodu pod ekonomsku slobodu i sve reducirati na taj nivo. Postoje mnoge druge slobode, sloboda govora, razmišljanja, ideologije, kretanja.

Drugo, sloboda nije jedini princip koje je potrebno maksimizirati za „demokratiju“. Postoje prava. Tvoja sloboda ne može i ne sme da se kosi sa mojim pravima. Tu je prvo, najvaznije ali ne i jedno ogranicenje slobode. Dakle kao sto vidis, već zalazimo na neke granice tvoje vizije demokratije u kojoj je jedino sto vazi neka nebulozna „sloboda“ i demokratija je demokratija onoliko koliko „slobode“ dozvoljava. Kao sto rekoh, pusti Ayn Rand tip razmišljanja, to je prevazidjeno i netačno jer je potpuno neprakticno i stavlja pojedinca i njegovu „slobodu“ u vakuumu koji nikada neće postojati.

Dalje:

Ali da bi se ta ravnoteza ostvarila potrebno je da se drustvo sto vise angazuje u vlasti tj da se pojedincima da sto veca sloboda u odlucivanju o sopstvenom posjedu. Da li je to fabrika, kafana ili intelektualna tvorevina kao sto je knjiga, roman i sl je nebitno. Bitno je da pojedinac ima slobodu da odlucuje nad svojim vlasnistvom. To je osnova svih mogućih ljudskih prava i zakona u danasnjim demokratskim drustvima.

To je apsolutno netačno. Dakle, opet sve se reducira (netačno) na nivo ekonomske slobode i privatnog vlasnistva. Samo treba primetiti jednu suptilnu tacku i digresiju ovde – Da li je to fabrika, kafana ili intelektualna tvorevina kao sto je knjiga – gde se princim sa neke male, privatne stvari kao sto je knjiga stvar prenosi na državu ili fabriku koja je mnogo kompeksnija i gde se prozimaju mnoge, mnoge slobode i prava mnogh pojedinaca.

Recimo, imaš svoje privatno vozilo – idealna demokratija bi (po tebi) bila da ti imaš apsolutno pravo nas svojim vlasnistvom. Dakle, u idelanoj demokratiji bi ti, ako imaš zelju, svoje auto vozio na pogresnoj strani ceste. Dakle, tvoj ideal bi se kosio sa idealima drugih i već dolazimo u apsurde koje primena jednostavnog principa ne može tek tako da se preslika na vece sisteme. Šta koga zaboli šta ti radis sa svojom knjigom. Ali država ili fabrika je već sasvim druga kategorija mada se pokusava da se sve svede na taj isti nivo „vise slobode sa privatnim vlasnistvom = vise demokratije“ sto je, opet, apsolutno netačno.

Dalje, recimo mislis da je zadatak drustva da maksimizira nečije ekonomske slobode sa svojim vlasnistvom. Recimo , imaš coveka koji je vlasnik zemlje sa jedinim bunarem u selu. On odbija da provodi vodu drugim kucama u selu. Po tebi, drustvo bi idelno gledalo da podrzi tog coveka u svome naumu. Opet, dolazimo do apsurda gde privatno vlasnistvo mora da se ogranici da bi se ostvarila sloboda drugih pojedinaca.

Proban je jedan takav sistem sa apsolutnim slobodama „privatnog“ vlasnistva pa je Kralj Sunce zavrsio na giljotini.

Posotji granica primenjivosti takvih naivnih principa kao „ekonomska sloboda pojedinca = demokratija“ i vise „ekonomske slobode = uvek poželjno„.

Kao sto rekoh, pusti te americke fazone.

Ispravka – Luj 14ti je Kralj Sunce ali je Luj 16ti zavrsio na giljotini.

maliperica1 (ing)
03. mart 2009.

NAROD nije uopste toliko GLUP i neobrazovan …
neobrazovana i glupa je elita koja misli da ovakav proces proglasi jacanjem i sirenjem demokratije, slobode i VLADAVINE PRAVA…

FEEDBACK je NEOPHODNI uslov sistema … i za najkonzervativniju ideologiju…

Novica_Newer (radi se svasta)
03. mart 2009

Potpisujem perice.
Elita pravi narod glupim, zatupljuje ga laznima i pogresnim informacijama pa se onda vadi i to koristi da bi dobila vise vlasti i kontrole. Prave nas glupim da bi se onda pretpostavili kao neke vodje i slično.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

У нашем школству се истицао лажни колективизам, на Западу се инсистира на лажном индивидуализму

Posted in економија, образовање, SerbianCafe by Соларић on фебруар 7, 2009

Nemilosrdnost je kljuc uspesnosti?

Nunki – 08. септембар 2004.

Preovladjujuce misljenje i ponasanje uspesnih biznismena je da – da bi uspeli, neophodno je da budu nemilosrdni.

Ospustice koliko smatraju i kad smatraju, bez imalo samilosti, platice koliko treba da im vrhunski strucnjaci ukazu na sve moguce rupe u zakonu, dace vam da potpisete primamljivu ponudu (kredit) kad kupujete njihove proizvode ili ce jednostavno na prilozenom uputstvu za upotrebu ono sto je problematicno, kao i kad je kredit u pitanju, da bude odstampano toliko sitno da vecina i ne može i nema zivaca da cita…sto ce kasnije da vas najverovatnije dovede do ludila jer niste bili pazljivi, a već je kasno, potpisali ste/kupili ste.

Nemilosrdno se uglavnom poistovecuje sa uspesnim. Neminovna cena rasta? Ili je pohlepa glavni pokretac, a empatiju mozemo da odlozimo na prasnjavu policu zaborava…

O ovom je rec: da li su ti uspesni, bogati, kvalitetniji od ostalih? Ne, nisu, samo su nemilosrdniji. I da, ako je nekom stalo da dospe „tamo“ mora da po pravilu (manimo se izuzetaka) bude „gadan“, verovatno jos „gadniji“.

Jedino sto ‘ohrabruje’ je, da kad se jednom covek odluci na takav potez, i pregrmi početne dileme i nedoumice, posle je nekako lako, vise se po pravilu ne osvrce. Jer, kad se jednom suocila sa prevladavanjem nad ljudima koji su pametniji, naterala ih da u njenom prisustvu drhte, takva osoba se više ne vraca nazad, nema refleksiju da li je ispravno, moralno, opravdano to sto cini. Ta osoba je uverena da jeste ispravno i da zasluzuje to sto dobija takvim nacinom. Nema tu straha, nema emocija. Nema moralisanja. Skalp, po skalp, samo napred.

Oni to cine. Oni to umeju. Ako neko nema nerava da uspe, u redu, uvek može da postane socijalni radnik, da peva narodnjake za drustvo u kafanama, da peca, da crta…

Laz, manipulacija, izlivi laznog besa, pokazivanje stvarnog besa, pretnje, izazivanje osecaja krivice kod drugih, ma, ceo arsenal, to je alat i taktika uspesnih ljudi danas.

Makiaveli bi se divno osecao u nase vreme. Kao i svaki prorok, bio je pred svojim vremenom.

Voleti sebe, nikad se ne izvinjavati za svoje postupke, kakvi god da su, čak i ako sve ode dodjavola, jer, istina je rastegljiva, može da se uvek savije na stranu koja vam odgovara.

Dakle, vratimo se temi: reč je o tome da je moguce da se bude uspesan, bez obzira sto vecina to tako ne uvidja, tako što se uspostavi funkcionalan i efikasan poslovni model na osnovu sposobnosti da se privuku ljudi, resursi i novac i usklade u okviru takvog modela koji obezbedjuje izuzetan kvalitet kako konzumentima, tako i partnerima, zaposlenim, investitorima.

Nazalost, brojcano posmatrano, daleko je manje uspesnih preduzetnistava postavljeno na potonjim principima, nego na principu nemilosrdnosti. Za sada je takvo stanje. Mozda je ohrabrujuci podatak da vecina novoosnovanih preduzetnistva prestaje da postoji nakon pet godina. Mozda i nije, jer ogroman procent registracija, bilo gde u svetu, upravo i ima za cilj ‘jednokratnu upotrebu’, sto opet govori u prilog prvobitno izlozene teze…

Malkovich (gerila) – 08. септембар 2004.

nunki,
mislim da ti je postavka tacna 100%.
jer se zasniva na jednom od osnovnih prirodnih i evolucijskih zakona:
prirodne selekcije i opstanka najjacih.
ova zakonitost je samo transponirana u najuspesniji ekonomski model danas,  americki kapitalizam liberalnog tipa, koji postaje globalni model uspesnosti i recepta za profit. to je makro sistem, a na mikro nivou tj. kada su pojedinci u pitanju, oni jadnicki samo plivaju po zakonitostima sistema, naravno za svoje dobro. iza svega je ljudska pohlepa (greed), a psiholoski možda egzistencijalni strah.
u moralnost toga ne vredi ulaziti. ima filozofija, religija, vojska spasa, un da izbalansira nepravde ovakvog sistema. ali takav nam je nivo danas, takav nam grah pao ;)

(more…)

Tagged with: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Знам бар десет људи, који су се учланили у Г17+ да би добили менаџерско место и огромну плату“

Posted in Србија, економија, политика by Соларић on јануар 31, 2009


Млађан Динкић

Кад је скупо заправо јефтино

Најважније је запитати се колико рад неког јавног предузећа заиста кошта грађане Србије и какве они користи имају од тога. Уколико неко предузеће смањује трошкове пословања и побољшава квалитет својих услуга, менаџмент свакако заслужује добре плате

[објављено: 08/12/2008]


Зоран Поповић, 07/12/2008,

Да, боље возите мерцедес, него југића. Министар је стварно лудо-храбар, иде до краја. То ми се допада. Него, основно питање у „Економији деструкције“ и њеном наставку је како брже „појести“ акумулирани државни капитал. У другом делу 90-тих и 2000-тим је ова дисциплина основна делатност „групе повлашћених“.

Обезвређивање државног капитала, утаја података, протекционизам и корупција, … Контрола свих економских полуга у Србији и постављање економске политике која нас је довела ту где смо. Преливање националног богатства из надлежности државе, под надлежност повлашћене ГРУПЕ.

Пребацивање јавног дуга на терет државе и задуживање у сврхе одрживе приватизације. Шта смо приватизацијама добили? Бахате власнике углавном трговинских компанија и уништену производњу. Спољнотрговински дефицит који ће следеће године задати први озбиљан ударац држави Србији. Зато треба да штедимо?

Монетарна политика од 2001. је креирана за потрошачко друштво. Уосталом, свака елементарна логика је поражена радом министра и групе „експерата“. О политичким обећањима нећу, крив је онај ко је поверовао. И сада, ова прича о менаџерима и „платним разредима“.

Знам бар десет људи, који су се учланили у Г17+ да би добили менаџерско место и огромну плату. Да ли су се учланили (услов 1.), што желе да буду менаџери и покажу знање или због привилегија? Наравно, због привилегија, знање немају. И то није неки проблем, да због ове праксе није пољуљан читав систем вредности.

Да би се ова пошаст зауставила, неко мора бити бар морално одговоран. Очекујем да се због моралне одговорности, у наредном периоду бар дају оставке.

Да живимо и радимо као сав нормалан свет.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)