Подсвјест је чудо а поготово ако немаш подршку а превише си мален да би се борио са тим

Mrznja

Blondinka (avanturista)

25. jun 2009.

„Toliko ga mrzim da bih ga ubila”, čujem od komsinice.

Da li ste ikada mrzeli toliko da ste želeli tudju smrt, nesrecu,da napakostite, povredite?

Šta je u osnovi mrznje – povredjena sujeta, ljubomora ili nekadasnja ljubav?

Da li je moguće da ucitelj zamrzi ucenika, ocuh posinka, roditelj dete, dete roditelja i tako u nedogled a da sve to zapravo proistice iz dubokog razocarenja u nekoga? Da li onda kada ulozite svu svoju ljubav, vreme i dobru volju u nekoga a taj vam bezobzirno okrene ledja i čak vas povredi, da li je tada mrznja opravdanje?

BaneD (istinoslovitelj)

25. jun 2009.

Mrznja je negativna energija hrišćanska nedoslednost ili nedostatak humanisticke produhovljenosti. Mrznja je opasan impuls sto pomracuje um i cera ga da pravi dalje greške.

medljeno (скот)

25. jun 2009.

Банед, кркни ми још пет минуса, много ми значи. Погледај мало боље око себе, па ћеш видети какви монструми и за каква дела изађу из затвора после кратког периода. Једино о чему размишљају је да не падну због исте глупости, а да се кају – заболе их као мене за минусе.
А, хришћанине, знаш ли да је у име бога проливено највише крви? …

njezna_zverka (manitanje)

25. jun 2009.

bane,
postoje prirodni zakoni i postoje ovi shto su ljudi kreirali..
mnogo je sladje kad sam tjеrаsh pravdu za nepravdu koja ti je nachinjena. slast osvete…

kako se ja razjarim kad vidim pravosudje srbije…dvije malestirane djevojchice od sexualnog predatora…osuđen na 5-6 mjeseci zatvora…
dodje mi da iskochim iz kozhe. zna li taj sudija da su tim curama zhivoti unishteni skroz? ima li on djecu? ko je sljedeca zhrtva nakon 5 mjeseci? …

medljeno (скот)

25. jun 2009.

За просветитеље:
Пре пет година, у предграђу села у околини Панчева, на улици, згажен младић од непуних 18 година од стране бахатог возача, који се из обести кретао великом брзином. Возач је био старији годину дана… После вештачења, осуђен је на три године и пуштен на слободу (и слободно даље гажење) после две године. Отац УБИЈЕНОГ младића, сачекао је убицу који се спремао за венчање и испразнио шаржер у њега.
… На исти начин је кажњен и кошаркаш Бркић, који је аутомобилом усмртио шестогодишње дете. Шта је са њиховим правом на живот које је неки ментол ускратио?

njezna_zverka (manitanje)

25. jun 2009.

ja sam bila 6-ti razred i u to vreme u hrvatskoj nisu pitali koje si vjere nego za koga navijash.
brat krenuo u prvi razred i svaki dan sam ishla po njega a u njegovoj shkoli sami „hajdukovci”:)
30 njih iz jednog razreda i svi na mene…pitaju;gdje si zvezdashice?:)
ja zovem direktora da me napadaju al nema ga.
jedna mi skochi na stomak,satrala me…
nishta,odem kuci,e sad,ubice me caca shto se povlachim bez borbe..
uzmem lovachki nozh:) i nazad po brata..
opet ovi,pitaju ocu li josh.reko;prvi koji pridje biće poderan.

eto ti i direktora…prepali se..reko;gubi se,nije te bilo kad si meni trebao..doveshcu ja i cacu,ludji je od mene..:)
nakon par godina ta shto mi je skochila na stomak mi je platila pice. kazhe;sjecam te se,imash mooda:)
e da,posle su mi brata izubijali,pred rat,jer je srbin…u istoj shkoli. dosha caca:)).izvrno stol u zbornici i kazhe;svima ću vam glave poodkidati,mamu vam ustašku!!!:)))
da samo vidish kako te poshtuju vishe..kako su mirniji:))

tesla-26. jun 2009.

A šta ako tu uradi vas sin,muž,momak,cerka,tata,mama,baka,deda,da li bi ga po kratkom potupku.
Znam da će mnogi da kažu,da isto misle ali brale moj,ne daj boze da dodje do takove situacije,vidjeli vi bi..

Šta ako je vas sin malo popio i zgazi dijete i iskreno vam prizna da je eto malo popio i da mu je zao itd..itd…da li i onda pucali u noge tri puta..

Ja vas razumijem,jer sam i sam takav i muka mi je stvari koje svakodnevno vidjam ali…nisam za takve metode,jer mogu da se odbiju kao bumerang…

njezna_zverka (manitanje)

26. jun 2009.

malo popio pa satro djete?
ja bih sama sebi sudila kad bi to uradila.
nebi mogla zhiviti sa tim.

vidi tesla,
nije kraj mene proshao prosjak il chovjek da upita za pomoć a da nisam pomogla…a ni djete da mu se nisam nasmjeshila…a isto tako sam zvjer za okrutne.oprashtam mnoge stvari jer smo svi samo ljudi ali..

jedan pedofil unishti lanac ljudi..i roditelje i djecu i buduce generacije. pricham ti iz iskustva.
mene nije silovao jer sam pobjegla ali samo dodir ostaje za sav zhivot da sam tek sa 33 godine mogla prichati o tome.. i opet ne u detalje..jer suze i bol ugushishe. sad sam tek svjesna koliko me oshtetilo,kad sam srushila mostove iza sebe a slabo gradim ikakve ispred.podsvjest je chudo a pogotovu ako nemash podrshku a previshe si malen da bi se borio sa tim.
ili se ubijesh ili ti izrastu kandze.
dovoljno je da me malo osoba iznevjeri pa da se povuchem i uzdam samo u sebe..nebitno chak i da se radi o rođenom roditelju. nesvjesno sve odbacujem da me ne povredjuju ako mi ne mogu pomoći..

oko za oko,zub za zub!
imam samo jedan zhivot,pola su mi unishtili i nemam vremena za monstrume da im objashnjavam a monstrumi ne razumiju jezik chovjeka…

tesla-26. jun 2009.

zverko,razumijem te…

njezna_zverka (manitanje)

26. jun 2009.

:)
chista odmazda u svrhu zdravijih uslova za zhivot.

inache sam protiv ratova,ubijanja,ubijanja zhivotinja zbog trendaova,kozhe,krzna oko vrata…bljak..

a ove sitne odmazdice monstruma mi zvuche jako korisno i simpatichno:)

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Осећај, мисао, замисао, смисао…

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?

Они који кажу да су у свакој ситуацији јаки и тако реагују они просто речено лажу…

Snaga

sanja* – Feb 15, 2004 10:12

Dozvoljavate li snaznima povremenu slabost?

Da li je snaga konstanta?
Ili nesto sto se (kao i sve ostalo sto postoji) transformise i menja?

Ako se menja – kako se menja.

I ako dozvoljavate mesto za slabost – gde je to mesto?

Filosof stoik – Feb 16, 2004

Draga moja Sanja…..sad ce tebi neshto chicha stoik da kaze….:o)))

Da bi bila psihofizichki jaka ne smesh muchiti svoj organizam sa nejedenjem tj. dijetama….jer znash kao nash narod kaze..“hrana na usta ulazi“…..a samim tim hranish svoje telo sa sve sivim celijama u lobanji….:o)
Pa makar to bila jabuka…po meni je pozeljno da ta jabuka bude malkice i crvljiva jer je to onda mnogo dobar znak da je to zdrava jabukica bez pesticida i ostalog otrova u sebi…jer ako je dobra crvu dobra je i choveku…:o)) jednostavno gricnesh taj malo zacrvljani deo pa ga onda pljucnesh napolje iz usta…ali ako si gadljiva mozesh slobodno s nozem iseci taj deo a ostatak jabukice mljacnesh…onako u slast pa nek se i umusavish od njenog soka…ko ga shisha…za koji kilenc postoji chesma sapun i peshkir…:o))

Ali sad da pokusham malko ozbiljno….necu bash moci istanchano filozofirati al ajd da pokusham…:o))

Oni koji kazu da su u svakoj situaciji jaki i tako reaguju oni prosto recheno lazu…Jednostavno te zivot dovodi u takve situacije…Ako ti se desi da u zivotu budesh u nekim trenutcima slaba da „padnesh“…nije to nikakv problem i sramota. To se ne moze izbeci…jer smo mi ipak samo obichni smrtnici od krvi i mesa. Pa kako smo prohodali…????…uz dosta padanja na guzu…:o)) i ko te sad pita koliko si puta pala dok nisi prohodala kako treba….:o)))
Jer kao shto rekoh nije sramota „pasti“ i biti slab u datom trenutku zivota…vishe je „sramota“ da se ne dignesh na noge posle toga…to se kod nas kaze „ochvrsnesh“
E sad biti jak da se u odredjenom trenutku kontrolishe situacija…i donose odredjeni pravilni zakljuchci ne bih za to rekao da je do neka moc pre bih rekao da je to psihichka stabilnost…I ne verujem da ce ti ovde bilo ko reci neke svoje prave slabosti kojih se ne moze nikako osloboditi…one su duboko u nama i nevoljno ih iznosimo napolje nekom na uvid….to je uglavnom „posao“ nekog drugog koji je nasuprot tebe..da otkrije tvoje naj vece slabosti..a tvoje je da ih sakrijesh…da taj neko koje s tvoje druge strane to posle ne zloupotrebljava……

Unapred zahvalan na strplivom chitanju ovih mojih gluposti ako ih u opshte chitash…:o)))

Da si mi vedra i sunchana….:o))

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Човек је постао и опстао због природе, не она због човека

U zdravom telu zdrav duh

..Stela – Apr 12, 2004 02:24

Da li…?

Cuvena izreka: „U zdravom telu – zdrav duh“, ima vrlo uslovno znacenje. Jer, dusa je ipak starija od tela, a odakle ona dolazi i gde ona odlazi, to jos uvek ne znamo? Covek (kao i zivotinja ili svako zivo bice) kada izdahne – izdahne svoju dusu… Dusa je ta koja telu daje zivotni ritam i cini ga zdravim.

Jos u drevnoj Kini lekari su dobro znali da emocije imaju veoma jak uticaj na ljudski organizam. Emocije su u stanju da izazovu razlicite bolesti i kod veoma snaznih ljudi – dovoljno je samo da izvrse „udar“ na najosetljivije mesto u organizmu i tako nastaje bolest.

Naime, sva oboljenja koja su uzrokovana odredjenim psihickim stanjem ili poremecajem u medicini se zovu – psihosomatska oboljenja. Ona se uvek javljaju na relaciji dusa – telo. Cak i drevni kineski lekari su znali da se „ljudski strah lepi za slezinu i da neuroze unistavaju jetru“. A u stroj Grckoj, pre postavljanja dijagnoze lekari su zahtevali od bolesnika da prespava jednu noc u hramu Eskulapa i nakon toga da im „isprica sta je sanjao“.

Poznato je da su uzroci histerije uvek psihicke prirode, kao i da za njenu pojavu ne postoje nikakvi fizioloski razlozi – na ovoj postavci se bazira i frojdisticki pristup lecenju psihicikih poremecaja (razliciti oblici neuroza i psihoza). Dakle, uvek kada postoji patnja duse – dolazi i do bolesti tela.

LJUBAV I MUCNINA UVEK POGADJAJU SRCE

Na osnovu zajednickog istrazivanja tima lekara i psihologa postavljen je zakljucak da: „i ljubav i mucnina prilaze kroz srce“. Medjutim, ni drugi organi u ljuskom telu nisu postedjeni od „udaraca duse“. Odnosno, „ranjena dusa“ najcesce pogadja kardiovaskularni, disajni i probavni sitem. Ali, cesto su i oni vidljivi delovi tela izlozeni „jakim udarcima duse“, npr. to su: koza grudi, ledja i ruku. Interesantan je podatak, da slepi ljudi mnogo redje pate od ekcema, psorijaze, osipa i nekih drugih koznih oboljenja.

ZENE SU CESCE „ZRTVE“

Zene su cesce zrtve razlicitih psihosomatskih oboljenja – inace, one su sklone verovanju da su uzroci njihove telesne patnje psiholoskog porekla ili prirode.

Dok, muskarci manje veruju da su psihicki problemi glavni uzrok za neka oboljenja u njihovom organizmu. Kod njih emocije veoma cesto imaju „kraci rok dejstva“, takodje oni se i brze „prazne“ od emotivnog naboja.

http://www.astrolook.com/magazin/doc/43.shtml

..Stela – Apr 12, 2004 02:44

secam se reci, Dusana Radovica koji je bio dugogodisnji bolesnik, necu moci da ponovim njegove reci ali je zvucalo slicno ovome; “ Toliko sam bolestan, ne znam vise ni od koje bolesti bolujem, sve me boli“, a imao je tako zdrav razum, toliko mudrosti i aforizama i dubine i istine u njima koje sa оdusevljenjemcitamo.

Miroslav Antic, pisac, pesnik i genije, takodje bolestan covek; i jos mnogi drugi.

Nisu bili sportisti, niti su imali zdravo telo ali im je duh bio nenadmasan.

Ovaj topik sam postavila, inspirisana Sanjinom fantasticnom dijetom koja je ujedno i nacin ishrane za uvek a postirana je na forumu Zdravlje. naime, dijeta je fenomenalna i sve sto ja znam o zdravoj ishrani, nasla sam na tom topiku i jos mnogo vise, sto me je iskreno fasciniralo. Verujem da je hemijski balans u organizmu veoma vazan iako se ne pridrzavam toga jer se odlicno osecam ali je dobro znati unapred ili na vreme krenuti sa zdravim nacinom zivota ali takvaishrana zahteva mnogo truda i razmsljanja o sopstvenom stomaku, zdravlju, da ne kazem cistoj hemiji i fizici koja me manje fascinira jer zelim da budem i tu oslobodjena i spontana. Kako je moguce, u danasnjim uslovima prepunim jurnjave i stresa, imati vremena da mislis na i danima unapred sebi pripremas hranu a da u isto vreme, volis i brines o svojim ukucanima, budes duhovan, bavis se rekreativnim sportom, nabacis koji topik na netu i radis na poslu?

Stamena. – Apr 12, 2004 15:23

Ne bih sad ulazila u razglabanje tipa ‘kokos ili jaje’, ali mislim da je sprega duh-tijelo dvosmijerna.

Ko je u boljoj fizickoj normi, moze bolje i da razmislja. To ima veze sa radom cijelog organizma, a narocito sa dotokom krvi u mozak. Ne mislim ovdje samo na inteligenciju, nego i na opste mentalno stanje, kao i odnos prema drugim ljudima. Znam sportiste koji ne bi imali koncentraciju da procitaju ni pripovijetku, ali imaju normalan rezon i izuzetno su pozitivne osobe.

S druge strane, ako je duh zdrav, osoba razmislja i o odrzanju tog duha kroz fizicke aktivnosti. Naravno, ne mislim da svako mora profesionalno da se bavi sportom, ali svako sa malo zdravog razuma ce se truditi da odrzi fizicku kondiciju.

Mislim da je tu umjetnost izuzetno vazna. Ja sam daleko od kreativne osobe, ali dobra muzika, predstava ili vizuelni dozivljaj podignu duh i navode na tjelesnu aktivnost.

sanja* – Apr 12, 2004

Eh, Stamy,

kako to umetnost navodi na telesnu aktivnost?

Ne mozes to generalizovati.

Kako pisanje pesme ili priche moze da te navede na telesnu aktivnost?

Ili slikanje?

Ili komponovanje, svejedno…

(ovo ostalo je OK)

Lunja_ – Apr 12, 2004 15:39

Pozdrav, Stela. Jos jedna tema koja trazi razmisljanje.

Uobicajeno je da je u zdravom telu zdrav duh ali na zalost danasnjice, mnogo zdravih tela ima u sebi vrlo bolestan ili zao duh. Odakle poticu takve psihosomatske deformacije? Samim rodjenjem ili se ta bolest stice tokom zivota, kada se covek svesno prepusta neurastenijama da mu komanduju i da mu uslovljavaju svaki pokret i svaku rec?

Posmatranjem ponasanja ljudi, njihovih reakcija, intonacije glasa, pokreta, dolazi se do kljucnih stavova kakav je duh osobe. Zdrav duh je covekova volja i zelja za zivotom zbog zivota, zbog mogucnosti razvoja i usavrsavanja za sopstvenu dobrobit. Sakupljanje i utapanje u negativnosti ma koje vrste, dovodi do narusavanja i oboljenja, ne samo duhovnog vec i fizickog. Normalan polozaj i funkcija tela se sasvim deformise jer je ispunjena negativnim energijama koje blokiraju dovod cistih kosmickih supstanci, unutar mozdane opne.

Stamena. – Apr 12, 2004 15:52

Sanja, ponekad se pitam da li ti uopste procitas prije nego sto komentarises. Ja sam napomenula da nisam kreativna. Govorim o uzivanju u umjetnosti.

Da li ti se, recimo, ikad desilo da cujes neku pjesmu i da se automatski osjetis bolje, a onda krenes nesto fizicki da radis?

Lunjo, izuzeci uvijek postoje da bi potvrdili pravilo.

Lunja_ – Apr 12, 2004 16:28

Biti kreativan podrazumeva vrlo sirok dijapazon posmtranja sveta oko sebe. Sto je covek otvoreniji ka samom sebi, to ce njegova kreativnost biti izrazajnija, nesputanija. Covek prvenstveno mora biti otvoren prema samom sebi, da poznaje svoju unutrasnje stanje, da zbog dara zivota i svesti zeli razvoj, napredak, usavrsavanje.

Sputavnja sopstvenosti, svog duha, svojih misli i zelja, ne moze razviti osecaj ili sposobnost kreativnosti, ni u cemu. To je tipicno za nihiliste, za mizantrope, ljude koji same sebe sputavaju u zivotu.

Kada covek ima slobodan duh, slobodnu misao, on moze i sme da se krece i da dobija zelju za ucenjem. Ne mora biti profesionalac u necemu, dovoljno je da nalazi zadovljstvo i radost bivstvovanja.

Baviti se sportom profesionalno i zbog prestiza, velika je razlika. Inat i bes, losi su gospodari ali otvorenost i nalazenje smirenosti i dusevnog zadovoljstva u bavljenju vezbama, je sasvim dovoljno da bi covek odrzao zdravu i cistu svest.

Ako neko ne ume da slika ali voli da se okruzuje odredjenim objama u enterijeru, u amaterskom bavljenju nekom aktivnoscu ili vrstom umetnosti, je osecaj za sopstveno zadvoljstvo, za ispunjenja zivotnog znacaja i smisaoni razlog postojanja takvih delatnosti oko njega.

Ljudi se vrlo cesto odricu nekih svojih teznji jer im je misljenje ili reakcija okoline vaznija. Covek postoji zbog sebe, ne zbog drugih i ako nije u stanju da u sopstvenom bicu pronadje srecu, onda mu nista i niko ne moze pomoci. Kada neko dozvoli sebi da uticaj okoline prevagne, da mu se umesa u svakodnevni zivot, takav covek zivi pakao od zivota.

Psiha je podlozna takvim negativnostima jer se javlja osecaj kompleksa, ugrozenosti, straha i podpadanja pod tudje ruganje i omalovažavanje. Takvi razlozi nisu adekvatni da se covek ne bavi onim sto voli jer komentari te vrste ne govore o onom ko pokusava da svoj zivot ispuni zdravim i kreativnim stvarima, vec o mizeriji i nesposobnosti drugih da se otvore ka samima sebi.

..Stela – Apr 12, 2004 16:36

Ako se svi, radjamo i na ovaj svet dolazimo OKRNJENI, a vaspitavaju nas ljudi koji su vec samim svojim rodjenjem isto tako okrnjeni kao i mi, postavlja se pitanje, sta je uopste zdrav duh, sta ga karakterise, kako se prepoznaje? Mislim, da se svi mi, radjamo losi i da je odrastanje i sazrevanje samo pruzena sansa da se popravimo i postanemo ljudi. Neko u tome uspe a neko skrene sa puta, Lunja je to lepo objasnila u svom komentaru. Umetnost, sto malocas rece Stamena oplemenjuje i nadahnjuje, nekako postajes laksi, dobijas krila i sa velikim optimizmom koracas prema cilju koji je do pre pola sata bio sasvim sporedan a on ti opet otvara neka nova vrata. Macho man, bila bih veoma cinicna ako se ne bih slozila sa najnovijim naucnim istrazivanjima jer nemam svoja, te ih ne mogu pobiti. Znaci, moram usvojiti ono sto mi se kao istina trenutno nudi, mada se sa Sanjinim komentarom 100% slazem jer koliko sutra, ti isti dokazi, mogu biti pobijeni novim. Zato, sve uzimam sa rezervom pa i konstataciju da dusa ne postoji.

„Kada neko dozvoli sebi da uticaj okoline prevagne, da mu se umesa u svakodnevni zivot, takav covek zivi pakao od zivota.“

Takav covek gubi sebe. Znaci, potrebni su nam casovi opustanja i samoce kako bismo se suocili sa svojim unutrasnjim ja i napunili baterije. Danas to iziskuje veliki napor jer je sve podredjeno oskudnom vremenu i vecitoj jurnjavi.

Ponekada zalim sto nisam rodjena u nekom zaostalom plemenu na suncanim i peskovitim obalama mora.

Lunja_ – Apr 12, 2004

Stela, za cime zalis??? Zar nema oko tebe i sunca i mora i peska i sjaj rose na drvecu i mirisa cveca? Ima svega i svakog mira svuda…samo..zeli li covek to da vidi, da oseti zbog sebe, ne zbog sveta…to je pitanje.

Svet neces promeniti, ma sta da radis. Ludak ce ostati ludak, ubica nece postati dobar covek…Svet ostaje isti, manje ili vise ali i ti imas svoje pravo na svoj deo, koji moras da cuvas u sebi i da smes da ga otvoris i pred drugima i ma kako kidisali na tebe, da im ne das pristupa. To je snaga volje i snaga duha. Zli ce uvek  pokusati da ubiju svako doboro u tebi, ubedjujuci te kako to nije dobro..samo zato jer ga nemaju sami, jer misle da im je svet kriv za sopstveni promasaj. Posmatraj ljude oko sebe i videces to. No..budes li dozvolila da te ubija tudja malicioznost i nesposobnost zelje za odrzanjem zdravog zivota u sebi, to je njihov problem, ne tvoj.

U coveku je uvek neko sazaljenje i neka humanost, da se otvori i ka takvima, pokusavajuci da ih preobrati i izvede iz stanja letargije. No, svako mora da zeli zdravlje za sebe. Nema leka koji ce mu pomoci ako ne pomogne sam sebi.

Zivot se voli zbog zivota…svako od nas dise sam za sebe. Kakav ce mu biti „ukus“ daha, to je stanje sopstvene svesti…

..Stela – Apr 12, 2004 17:03

Lunjo, ti si potpuno u pravu ali ja ne mogu da uzivam u prirodi na prirodan nacin, mogu da pomirisem cvet, da radim u basti da setam u parku ili sumici ali sam uvek sa mislima u gradu, na poslu, planiram, nema potpunog opustanja kao kada bih zivela jednim prostim zivotom bez stresa i bila na pravi nacin prepustena prirodi uz onaj cuveni osecaj kao da si deo nje i ona deo tebe.

Lunja_ – Apr 12, 2004

Stela, ako ne smatras sebe delom priрode..kako onda zivis? Kako dises, kako postojis? Kako mislis? Posao, materijalno, planovi..to je sve vestacko. Moras zadrzati sеbe u sebi i zbog sebe…Sve ostalo bez toga nema nikakvog znacaja.

Sve moze bez tebe, cak i priorda. Zato umiremo jer ona postoji sa nama ili bez nas. Sve ostalo je umisljenost znacaja covekovog postojanja i da bez njega ne bi bilo nicega drugog…Covek je postao i opstao zbog prirode, ne ona zbog coveka.

Stamena. – Apr 12, 2004 22:35

Da li ste imali nekad teske periode kad oslabite i fizicki i psihicki? Vjerovatno da svi jeste.

Sigurno onda znate da oporavak mora da ide paralelno, ne mozete biti bolji duhom, a da ne oporavite tijelo. Naravno, ni obrnuto ne ide.

Postoje i ljudi koji su rodjeni kao invalidi. Mnogi od njih, zahvaljujuci svom duhu, postignu mnogo vise nego sto su se svi nadali. Nekako simultano, kako osjete napredak u fizickom smislu, budu ohrabreni i psihicki se osjecaju bolje.

Proces se onda dalje nastavlja.

Извор: SerbianCafe.com (дисусије)

Високо развијена технологија и пропагандна моћ медија имају разорни утицај на учестало појављивање примера насиља у породици

Убиство у знаку „три шестице”

Игор Станковић, који је на Интернету објавио своје фотографије са пиштољем у руци, истражним органима рекао да је своју мајку др Драгану Никић-Станковић убио у шест сати, шест минута и шест секунди

Тома Тодоровић

[објављено: 27/12/2008]

socijalni radnik DRZAVA NE PREDUZIMA NISTA NA PREVENCIJI, 27/12/2008,

Deca su konstantno okružena video igricama i filmovima u kojima je akcenat stavljen na nasilje. Zbog toga oni oponašaju takve scene i gube osećaj za razliku između realnog i virtuelnog. Sada to nasilje može i da se kreira pomoću kamera mobilnih telefona.

Maloletnici žele po svaku cenu da izađu iz anonimnosti. Vaspitanje dece je jedno od glavnih uzroka nasilja, „jer svaki roditelj želi da mu dete bude uspešno i pametno, ali ne mogu svi da to izvedu na pravi način“. Deca koja nisu uspela da uspostave emotivni i čulni kontakt sa okolinom postaju surova i ne poseduju empatiju, to jest uživljavanje u tuđe probleme.

Neurotični roditelji ne mogu sebe da kontrolišu, pa kako će onda da izgrade mehanizme samokontrole kod svoje dece.  Škola ne može da zameni roditelja, ali može da koriguje i mora da bude drugačije organizovana. Potrebno je prepoznati problem u ranim fazama, odnosno dok traje devijacija.

Država bi mogla da neguje sredstva koja se suprotstavljaju nasilju. Država to sigurno jasno vidi, a ništa ne radi. Nemoguće je da ne može da drži pod kontrolom elementarno ponašanje u socijalnom prostoru. Vaspitne mogućnosti i kompetencije roditelja u ovako razorenom društvu nisu velike.

Visoko razvijena tehnologija i propagandna moć medija imaju razorni uticaj na učestalo pojavljivanje primera nasilja u porodici, na ulici, u skoli, svuda… Decu niko ne uči šta je valjano i korisno, pa zbog toga kada vide na televiziji neku emisiju koja sadrži nasilje, ona to imitiraju, jer su nezrela.

Adolescencija predstavlja hormonski buran i najsloženiji period života u kojem se završava razvoj i organizacija ličnosti i, upravo zbog različitih emotivnih problema s kojima se gotovo svi mladi suočavaju u tom osetljivom periodu svog razvoja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 20 miliona mladih u Evropi ima nekakav emotivni poremećaj.

pokusaj tumacenja psihopatologije OKRUTNOST UBIJA SRCE, 27/12/2008,

Poznati patolog i fiziolog, akademik I.P. Pavlov u knjizi „O smrti čoveka“ piše, između ostalog : anatomsko-fiziološka znanja ukazuju na to da je srce najvažniji organ cula, a ne samo centralni pokretac krvotoka. U srcu su smešteni centri za osecanja, a ne u mozgu, kao što se do sada mislilo.

Cuveni genijalni matematicar, a pobožni mislilac Blez Paskal je rekao da: srce, a ne razum oseca Boga. Da se mozak ne može smatrati organom osecanja, to u ogromnoj meri potvrduje ucenje Svetog pisma o srcu kao organu najuzvišenijih osećanja. Ovu tezu potvrdila su i istraživanja I.P. Pavlova, u skladu sa posmatranjima hirurga kod velikog broja ranjenika sa apscesima ceonih delova mozga. Ovi bolesnici u klinickoj slici, svoje bolesti, nisu imali ni najmanje primetnu promenu psihe ili poremecaje misaonih funkcija. Tu su i dva drasticna primera: ranjenih sa ogromnim apscesom mozga, u ceonom delu, sa oko 50 cm kubnih gnoja, i drugi, koji je operisan zbog ogromne ciste moždanih opni. Kada mu je otvorena lobanja, videlo se da je cela desna polovina prazna, a covek nije imao poremecaj psihe i misaonih funkcija.

Savremeni ruski i pravoslavni psihoterapeuti kažu da je uzrok ishemicne bolesti srca u okrutnosti, a polazi se od postavke – da se naši gresi i strasti somatizuju u bolesti. Okrutnost nastaje iz želje da se dokaže sopstveni znacaj, vlast i snaga, pa makar sebi samome. To su ljudi koji se po svaku cenu trude da dokažu da su oni u pravu, i da im se drugi pokoravaju.

Ovu osobinu prate i fanatizam, žustrina, uvredljivost, tvrdoglavost i sl. Mladi ljudi, danas, su poceli da smatraju da imaju pravo na priznanje okoline, prosto, zbog cinjenice što postoje, i zbog neosnovanog povecavanja licnih ambicija. Okrutni ljudi iz našeg okruženja, preziru poslušnost, skromnost i odgovornost, te je mladim ljudima, bez vere u Boga, veoma teško da nadu svoj orjentir, i dolazi do pogrešnih identifikacija, najcešce sa poznatim i bogatim glumcima, pevacima i ostalim poznatim licnostima.

Извор: Политика Online (коментари корисника)