Депресија је једна велика наука

Kako savladati depresiju

misael (vozac)

30. april 2009.

u krizi sam najviše u zimskom vremenu i kad sam na poslu treba mi vas savet i koju muziku je dobro slusat protiv stresa depresije hvala

Dr_Blizak (student)

02. maj 2009.

… Depresija je jedna velika nauka. Lakse je izleciti 10 psihoza nego jednu depresiju. Šta da kažem coveku ? Pocni da uzivas u zivotu malo vise , druzi se vise sa prijatnim ljudima , imaj provode svakoga dana , preokupiraj se onim što najviše volis , prouci na internetu sve sto možeš o depresiji , pocni da se svakoga dana bavis redovnom fizickom aktivnoscu , zdravo se hrani i pozitivno razmišljaj , setaj u prirodi , napuni kadu toplom vodom stavi mirisljave soli i slusalice na usi i uzivaj u muzici koju volis , čitaj knjige koje volis , ugadjaj sebi kupovinom stvari koje volis , nadji osobu s kojom ćeš biti intiman i koja će da ti bude prijatna i draga , radi sve ono sto ti jača snagu volje , idi kod psihijatra da porazgovaras i da ti prepise antidepresivnu medikamentnu terapiju. Slusaj Mocarta jer je naučno dokazano da leci…

…  Reko sam onome dole depresivnom sto pije guaranu i pravi se pametan pa trazi carobnu reč za izlecenje – covek nije samosvesni automat , covek je duhovno biće. Postoji nesvesno koje je skriveno od nas a koje je sa nama od kada smo se rodili i prati nas kroz ceo zivot. Naše emocije , radost tuga i ostalo , dolaze iz nesvesnog a to je nauka. …

BaneD (istinoslovitelj)

02. maj 2009. u 17.12

Pokusajte naći uzrok. Krecite se. Smejte se. Jedite hranu bogatu triptifanom i nezasicenim masnim kiselinama i vitaminima B grupe. Prekinite sa konzumcijom kafe i alkoholnih pica.
Preporucujem vam Mocarta Nikako Requiem Sl;usajte Vivaldija Baha Pachebela Handla.
Obratite se lekaru. Psihijatar ili iskusan lekar specijalista opste prakse mogu vam prepisati antidepresive a psiholog sprovesti odgovarajucu psihoterapiju.
Antidepresivi nisu bezlazleni lekovi. Izazvaju agresivnost, gojaznost, pospanost, gubitak seksulne zelje.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Како изабрати доброг психотерапеута?

Psihoretapija

Iroquois (Harambasha) – 26. juli 2005.
Kada bismo sve ono sto nas svakodnevno (pa i duže) muci rekli nekome da li bi se bolje osecali ili bi nas opet to posle izvesnog vremena mucilo?

Da li su psihoterapije uspesne?
Kada su neuspesne i zašto?
Da li može neko da kaže nešto više o ovome?
Ima li neko savetovaliste ili psihoterapeut za mlade u Bg-u?
Da li preporucejete psihoterapiju uopste kao cin duhovnog sazrevanja ili vece obrazovanje, citanje tekstova sa interneta?

Hvala

Figaro1 – 26. juli 2005. u 20.01

Psihoterapija je odlicna stvar i može mnogo da pomogne.

Psihoterapije su uspesne u zavisnosti od toga ko ih vodi i kako ih ti prihvatis i prema njima se odnosis. Psihoterapija predstavlja rad na sebi a ne lecenje, i tu prvenstveno ti pomazes sam sebi uz pomoć strucnjaka. Dobijas gomilu zadataka, tipa da pišes dnevnik, da odgovaras na razna pitajna, da se suocavas sa cinjenicama.

Onda grupna psihoterapija, tj snaga grupe. Kada ti jedna osoba kaže nešto možeš da prihvatis a ne moras, međutim kada ti 10 osoba kaže isto , ukaze na isto to je onda ne salomiva cinjenica.

I upamti zavisi od strucnjaka.
Ali zavisi i od tebe. Ako sve prihvatis kako ti se kaže pod uslovom da je strucnjak dobar , uspeh ne može da izostane.

Italijanka20 (student) – 29. juli 2005.

Ne bih preporucila psiho-analizu nikome, jer to je već prevazidjena metoda. Najbolji lek je pozitivno razmišljanje. Preporucujem knjigu „Preziveti porodicu“ svakome ko ima neke psihicke smetnje. Ništa se ne dobija kopanjem po proslosti, znam iz iskustva. Isla sam privatno na psiho-analiticku psihoterapiju, ali sam zbog drugih stresova zavrsila na psihijatrijskoj klinici na VMA. Najbolje je razmišljati o buducnosti, a proslost ostaviti tamo gde se i nalazi.
POZDRAV

Lukrecija – 3. avgust 2005.
Psihoterapija može biti monolog sa bilo kime ukoliko si u stanju da samog sebe cujes. Mislim da je poenta upravo u tome, a ne u raznim zadacima koje dobijas od ‘strucnjaka’ (koji redovno ima otprilike isto problema kao i ti sam).

Lepota psihoterapije je cinjenici da si u stanju da se distanciras od unutrasnjeg sadrzaja onda kada ga izgovoris. Nije isto misliti nešto i to isto reci. Probaj i videces da sasvim, sasvim drugacije ZVUCI (izgovorena) misao.

Takođe, ono sto leci u terapiji je odnos terapeuta i ‘pacijenta’. To je otprilike redak, da ne kažem jedini, odnos u kome dobijas konstruktivnu kritiku bilo o kom problemu da se radi. To je odnos koji je uvek ‘za’ tebe, tog tebe koji donosi odluke kakve donosi.

Eh da, a što se tiče uloge strucnog terapeuta, ja bih ga svakako pre odabrala za svoje monologe nego nekog poznanika/nepoznanika, iz prostog razloga sto su oni istrenirani da postave prava pitanja. Uvek se uzasnem ljudi koji te povrsno ohrabruju onda kada bi prosto i jednostavno samo trebali da postave neko pitanje.

Esther – 8. avgust 2005.

Postoji previse predrasuda o psiho terapiji na našim prostorima. Jedan je primerak Italijanka. Ja bih ocekivala od osobe koja je imala problema sa nekim psiholoshim problemima (pretpostavljam iz teksta) da ima malo vise razumevanja o istim. Ili možda nisi se srela sa dobrim terapeutom.

Tvoj komentar da se svi problemi mogu rešiti ako osoba misli pozitivno je u najmanju ruku smesan i zalostan. Molim te objasni mi kako bi pozitivno razmiljanje moglo pomoći osobama sa akutnim psiholoskim poremecajima (kao napr depresija i sl) koji uz to imaju samoubilacke tendencije. Da li bi ti takve osobe poslala strucnjaku ili im rekla da misle u pozitivnom smislu i da će se sve rešiti samo od sebe ako procitaju neku self help knjigu. Ne želim da te uvredim ali to je takva glupost.

Osobe koje traže pomoć terapije često ne mogu da se nose sa problemima svakodnevnice i misle POZITIVNO o njima i zbog toga se često nalaze u bezizlaznim situacijama. Terapija im daje alate kako da se nose sa njima. Tačno je da u nekim slučajevima mi možemo sami sebi to da omogućimo ali šta raditi kad mi nismo dovoljni sami sebi a problemi se gomilaju?

Što se tiče potiskivanja problema u podvest, samo napred to je zdravo. Denial, denial, denial neki ljudi žive sa tim i ako je to uspesno za tebe za sada ne znači da će uvek biti. Nemoj me pogresno razumeti nisam ni ja za zivot u prosloti, ali treba se suociti sa svim tim sto nas tisti i onda zakljucati ta vrata našeg zivota.
Italijanka molim te nije mi bila namera da te uvrediti nicim, a možda sam zvucala grubo. Takt mi nikad nije bio jača strana.

Da odgovorim postavljacu topika. Ti ako smatras da imaš potrebu da sa nekim strucnim licem porazgovaras o sebi samo napred. To je za svaku pohvalu. Živeli bi u boljem svetu da je ljudi kao ti, koji znaju da im treba pomoć i koji nisu uplaseni da je traže.
Pozdrav.

Високо развијена технологија и пропагандна моћ медија имају разорни утицај на учестало појављивање примера насиља у породици

Убиство у знаку „три шестице”

Игор Станковић, који је на Интернету објавио своје фотографије са пиштољем у руци, истражним органима рекао да је своју мајку др Драгану Никић-Станковић убио у шест сати, шест минута и шест секунди

Тома Тодоровић

[објављено: 27/12/2008]

socijalni radnik DRZAVA NE PREDUZIMA NISTA NA PREVENCIJI, 27/12/2008,

Deca su konstantno okružena video igricama i filmovima u kojima je akcenat stavljen na nasilje. Zbog toga oni oponašaju takve scene i gube osećaj za razliku između realnog i virtuelnog. Sada to nasilje može i da se kreira pomoću kamera mobilnih telefona.

Maloletnici žele po svaku cenu da izađu iz anonimnosti. Vaspitanje dece je jedno od glavnih uzroka nasilja, „jer svaki roditelj želi da mu dete bude uspešno i pametno, ali ne mogu svi da to izvedu na pravi način“. Deca koja nisu uspela da uspostave emotivni i čulni kontakt sa okolinom postaju surova i ne poseduju empatiju, to jest uživljavanje u tuđe probleme.

Neurotični roditelji ne mogu sebe da kontrolišu, pa kako će onda da izgrade mehanizme samokontrole kod svoje dece.  Škola ne može da zameni roditelja, ali može da koriguje i mora da bude drugačije organizovana. Potrebno je prepoznati problem u ranim fazama, odnosno dok traje devijacija.

Država bi mogla da neguje sredstva koja se suprotstavljaju nasilju. Država to sigurno jasno vidi, a ništa ne radi. Nemoguće je da ne može da drži pod kontrolom elementarno ponašanje u socijalnom prostoru. Vaspitne mogućnosti i kompetencije roditelja u ovako razorenom društvu nisu velike.

Visoko razvijena tehnologija i propagandna moć medija imaju razorni uticaj na učestalo pojavljivanje primera nasilja u porodici, na ulici, u skoli, svuda… Decu niko ne uči šta je valjano i korisno, pa zbog toga kada vide na televiziji neku emisiju koja sadrži nasilje, ona to imitiraju, jer su nezrela.

Adolescencija predstavlja hormonski buran i najsloženiji period života u kojem se završava razvoj i organizacija ličnosti i, upravo zbog različitih emotivnih problema s kojima se gotovo svi mladi suočavaju u tom osetljivom periodu svog razvoja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 20 miliona mladih u Evropi ima nekakav emotivni poremećaj.

pokusaj tumacenja psihopatologije OKRUTNOST UBIJA SRCE, 27/12/2008,

Poznati patolog i fiziolog, akademik I.P. Pavlov u knjizi „O smrti čoveka“ piše, između ostalog : anatomsko-fiziološka znanja ukazuju na to da je srce najvažniji organ cula, a ne samo centralni pokretac krvotoka. U srcu su smešteni centri za osecanja, a ne u mozgu, kao što se do sada mislilo.

Cuveni genijalni matematicar, a pobožni mislilac Blez Paskal je rekao da: srce, a ne razum oseca Boga. Da se mozak ne može smatrati organom osecanja, to u ogromnoj meri potvrduje ucenje Svetog pisma o srcu kao organu najuzvišenijih osećanja. Ovu tezu potvrdila su i istraživanja I.P. Pavlova, u skladu sa posmatranjima hirurga kod velikog broja ranjenika sa apscesima ceonih delova mozga. Ovi bolesnici u klinickoj slici, svoje bolesti, nisu imali ni najmanje primetnu promenu psihe ili poremecaje misaonih funkcija. Tu su i dva drasticna primera: ranjenih sa ogromnim apscesom mozga, u ceonom delu, sa oko 50 cm kubnih gnoja, i drugi, koji je operisan zbog ogromne ciste moždanih opni. Kada mu je otvorena lobanja, videlo se da je cela desna polovina prazna, a covek nije imao poremecaj psihe i misaonih funkcija.

Savremeni ruski i pravoslavni psihoterapeuti kažu da je uzrok ishemicne bolesti srca u okrutnosti, a polazi se od postavke – da se naši gresi i strasti somatizuju u bolesti. Okrutnost nastaje iz želje da se dokaže sopstveni znacaj, vlast i snaga, pa makar sebi samome. To su ljudi koji se po svaku cenu trude da dokažu da su oni u pravu, i da im se drugi pokoravaju.

Ovu osobinu prate i fanatizam, žustrina, uvredljivost, tvrdoglavost i sl. Mladi ljudi, danas, su poceli da smatraju da imaju pravo na priznanje okoline, prosto, zbog cinjenice što postoje, i zbog neosnovanog povecavanja licnih ambicija. Okrutni ljudi iz našeg okruženja, preziru poslušnost, skromnost i odgovornost, te je mladim ljudima, bez vere u Boga, veoma teško da nadu svoj orjentir, i dolazi do pogrešnih identifikacija, najcešce sa poznatim i bogatim glumcima, pevacima i ostalim poznatim licnostima.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Ми који пролазимо кроз депресију смо мало више осјетљивији људи и бринемо о свему

Za neuropsihijatra

zabrinuti brat 25. avgust 2007.

Molim Vas za pomoć, moja sestra je dozivjela jak stres, kako kaza njen neuropsihijatar, već 8 mjeseci prima terapiju i redovno ide na kontrole svakih nedjelju dana ali nema vidnog pomaka, čak mislim da joj je losije izgleda kao uplasena, pospana i za ništa nije zainteresovana. Zaposlena je, u stalnom je radnom odnosu, a jedva ide na posao. Čim se vrati lezi taj dio dana i čitavu noć,i sve tako dok drugi dan ne krene na posao. Vrlo malo jede i samo mrsa, ne znam vise šta da radim. Da li neko može da mi preporuci nekog dobrog neuropsihijatra u Crnoj Gori ili Srbiji.

Sany28 27. avgust 2007.

I sama sam prošla kroz jak stres prošle godine i dozivjela isto kao tvoja sestra, isla sam na posao jer sam morala i bilo me sramota da neidem jer sam mislila da će svi znati zašto nisam na poslu.

Kasnije kad su se stvari pogorsale nije me bilo briga ko zna i šta će misliti, uzela sam nekoliko sedmica bolovanja i bila kod kuce non stop ali morala sam da odem barem do prodavnice jer me ja mama slala i govorila mi da se okanim budalestina kao da je to tako lako.

Što se tiče hrane mogla sam da nejedem po 2-3 dana za redom. Nije sto nisam htjela da jedem već sto nisam mogla. Bila sam smrsala puno i nije mi bilo ni docega, samo sam mislila na najgore i kako se u tom stanju ne moze zivjeti. Potražila sam pomoć kod doktora i prihvatila tablete jer su mi tad bile jedini spas i pomogle mi da se izvucem iz tog crnog stanja.

Ja sam i sama sebi pomogla tako što sam nazor izlazila i radila nešto i ako mi se to nije radilo. Isla sam i kod psihoterapeuta i to mi je pomoglo puno, imala sam nečemu da se nadam svake sedmice. To je ostavilo pozitivan utisak na mene jer sam shvatila da ima puno ljudi sto boluju od depresije i skloni su stresu. Mi koji prolazimo kroz depresiju smo malo vise osjetljivji ljudi i brinemo o svemo, analiziramo sve i malo po malo kad se sve nakupi dodemo u ruznu situaciju i skodimo sami sebi.

Ja vjerujem da će tvojoj sestri biti bolje uskoro ali mora za početak uzimati neke tablete i ići na psihoterapiju. Ja sam sad dobro ali su mi ruzna sjecanja ostala i kad se prisjetim kako mi je bilo osjecam se jako ruzno. Evo već je godina dana sada kako mi je to sve pocelo i nedaj boze da mi se ikad vrati ali bar ću znati o cemu se radi i potraziti ću pomoć sto prije.

Prošle godine u ovo vrijeme nisam mogla da zamislim da će mi ikad biti bolje ali hvala bogu jeste i biće i tvojoj sestri i sretna je sto ima nekog da se brine za nju kao sto si ti.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)