Срби, заборавите на сутрашњи ручак, неплаћен рачун…И почните већ једном да се дивите хомосексуалној јединствености,…

Коментар преузет са: Нова Српска Политичка Мисао

klea

петак, 15 мај 2009

Mislim da je glavni problem homoseksualaca I lezbejki u Srbiji ne seksualna netolerantnost Srba prema njima, vec apsolutna ravnodusnost I nezainteresovanost Srba za ovu populaciju.

Gej populacija je tako zeljna paznje, analize, davanja znacaja sebi, jer su ubedjeni da su posebni I superiorni u odnosu na heteroseksualce. Pa zar nisu skoro svi cuveni I uspesni ljudi, pocev od Starih Grka pa naovamo, bili homoseksualci. Homoseksualnost podrazumeva visi koeficijent inteligencije-tako oni rezonuju. Medjutim, Srbi nista ne cine da im odaju postovanje zbog toga , naprotiv, bas ih briga, cak I ne obracaju paznju na njih. Sto je dokaz niskog koeficijenta inteligencije Srba.

Zato Srbe treba prodrmati, pa mozda I gurnuti prst u oko da bi vec jednom poceli da se dive homoseksualnoj posebnosti I jedinstvenosti. I zato se , kao razmazena deca kad skrecu paznju na sebe valjajuci se po podu, setaju ulicama I masu parolama, zeljni paznje, paznje, paznje…dok se umorni Srbi vracaju sa posla I razmisljaju kako da skrpe kraj s’krajem. Srbi, zaboravite na sutrasnji rucak, neplacen racun za struju, pocepane cipele… I pocnite vec jednom da se divite homoseksualnoj jedinstvenosti, posebnosti, razlicitosti, nadarenosti, sposobnosti, sofisticiranosti…Njihove nezne duse su zeljne paznje.

Осећај, мисао, замисао, смисао…

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?