Осећај, мисао, замисао, смисао…

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?

Времена су се променила, оно што је раније било „kul“ више није

Pubertet

pozitivno – 17. juli 2006. u 07.01

roditelji kako se ponasate sa decom u pubertetu. moj sin ima 13 god. i sve je drcniji, izdire se…
razgovaramo dosta ali kao da me ne cuje o cemu pricam.
sve se svodi na glupiranje …
kako se postaviti u tim trenucima koji će pretpostavljam da budu još izrazeniji.

sunce na prozorcicu – 18. juli 2006. u 14.15

da, stvarno je potrebna hladna glava i puno strpljenja. ali ne možemo
uvijek imati hladnu glavu. Meni najviše smeta kod moje gospodjice to njeno odgovaranje i sto njena mora biti uvijek zadnja. Koliko god da kažem ona doda još pet na svaku moju. Kad se smiri situacija kaže da joj je zao, ali da je to jače od nje i da ona sigurno ne misli tako.

Ali evo šta mene spasava. Ponekad kad osjetim da dolazi oluja potrebno mi je samo dve tri sekunde gdje ću sama sebi reci: „samo mirno i to će proći“ ili nešto u tom stilu. Tada nam se razgovori uvijek zavrse pozitivno sa salom i smijehom. Te dvije tri sekunde me toliko smire i opuste da se poslije divim kako sam to majstorski izvela:-)
Ali kad sam sama u stresu i s previse briga i razmišljanja u glavi ne sjetim se da izbrojim do tri i onda nastaje rat.
treba imati snage izdrzati njihovo neprestano ispitivanje naših granica dok ih malo zivot ne spusti na zemlju i ne pokaze da nisu samo oni najpamentiji, najljepsi i da se oko njih ne vrti cijeli svijet.
Puno pozdrava i držite se, proćiće i to

boshkobuha (pedagog) – 21. juli 2006. u 11.04

Nemam decu u pubertetu ali knjige kažu:

1. deci u pubertetu se desavaju velike telesne promene tako da se brzo umaraju (naporno im je uciti, vole spavati dugo…)

2. jako im je bitan njihov fizicki izgled (smetaju im bubuljice,velike grudi…itd)

3. provode puno vremena sami (pišu dnevnike, slusaju muziku koja ispoljava njihova osecanja…)

4. druže se sa drustvom koje ima slična shvatanja okoline i poistovecuju se sa njima (imaju idole). Roditelji u ovom periodu treba da obrate paznju na drustvo u kojem se nalazi njihovo dete.

5. smetaju im roditelji jer misle da ih ne razumeju, verovatno iz razloga što se pored njih osecaju kao mala deca a sigurni su da to nisu. Misle da razumeju ceo svet a da njih niko ne razume.

6. često su melaholicni

Sve ovo sto sam navela je normalno i prirodno.

7. Pubertet je prolazno stanje. Nikako batine jer iste izazivaju revolt a kasno je detete prevaspitavati u 13-oj godini.

8. Roditelj treba da pokaze zainteresovanje, razumevanje a pre svega da je strpjiv. Treba da objasni detetu da razume period u kojem se nalazi i da ako ima bilo kakav problem da mu se obrati prvome za pomoć ma šta god to bilo…

Сви само пуцају на велике залогаје, жале се нон стоп…

Zašto glumimo?

Stela_ (prevodilac) – Dec 29, 2003

Lunjo, 50% krivice snosimo mi, sa svojim pasivnim pogledom na sopstveni zivot i buducnost a ostalih 50% su posledice koje su nas snasle. Naivno je ocekivati od sveta da te voli i postuje ako samog sebe ne volis i za svoju decu i buducnost ne brines. Jos, ne tako davno, 1998 godine, imali smo oko 200 politickih partija a Crna Gora je imala 50. Ni jedna drzava u svetu ne broji toliki porast politickih partija kao Srbija. Sta to znaci? U Srbiji, vise ne samo sto ekonomija ne vredi, ne vredi vise ni zemlja, politicke partije i pozicija u politickim partijama, postala je najunosniji biznis. Zasto je privatizacija isla tako sporo? Zato sto, je to odgovaralo vladajucoj strukturi jer otpustanjem radnika i propascu fabrika koje su jos uvek mogle da rade i proizvode, dosli su do jevtinog proizvoda i velikog profita. Pokupovali su nasi politicari, nakon sto su upropastili, sva preduzeca i sada su sopstveni vlasnici, istih, za male pare. Sada su tek obezbedili sebi novac koji ce imati za sve sledece izborne kampanje. Oni koji su zaista prave patriote, ljudi koji bi nas mogli izvuci iz crne rupe, nemaju taj novac jer oni i nisu skloni mutnim radnjama. To je istina koju narod, mora da shvati i prihvati. Treba se boriti protiv lopovluka, lazi i onih koji na glas zagovaraju patriotizam. Nasi izbori su prava lakrdija. Da li postoji ijedna partija koja je ponudila na prvom mestu svoj ekonomsko-politicki program umesto nacionalnog? Sve se baziralo iskljucivo na manipulacijama rodoljubivih osecanja kod gradjana. inat, mrznja, bes koji krene cim neko kaze, bilo sta..ne da da se krene napred

&Lunja& – Dec 29, 2003

Sa toliko medjusobne mrznje i samounistavanja, po osnovnim pitanjima, zivotnog standarda, ne moze se ocekivati nikakav prosperitet. Prvo se mora postati svestan promasaja, dovodjenja u red bazicnih faktora, obezbediti ljudima da zive iole kako treba, da imaju redovna primanja u skladu sa troskovima, sigurne poslove, da se rascisti sve ono blato sto se talozilo, jos od 1987-me godine. Za to..nece biti ni strpljenja, ni volje, ni htenja. Svi samo pucaju na velike zalogaje, zale se non stop kako ovo i ono ne valja, a niko ne radi nista po tome pitanju. Bilo je reci o uvodjenju radnog vremena od devet do pet, kao na zapadu. Digla se dreka, protest..Kad god se pomene neka promena, napravi se potom sranje, da se ubije premijer, da dozivimo bombardovanje, a sami sebi kopamo te jame. Nismo disciplinovani. Hteli bi mnogo, hteli bi sve elitno jer nam „pripada“, a sa druge strane, nismo u stanju da sami medju sobom ispostujemo, ono sto sami zelimo.

Da smo glupi, neobrazovani, da nemamo tri ciste o tome kako se funkcionise u svetskom poretku, pa i da covek kaze, de, jadni, ne znaju…Ali znamo i to prokleto dobro znamo sve sta i kao treba. Medjutim, inat, mrznja, bes koji krene cim neko kaze, bilo sta..ne da da se krene napred. Izgubili smo stotine hiljada ljudi pod bombama, izgubili smo skolovani kadar, koji se sada vuce po zapadu, od nemila do nedraga, ali..taj truli zapad ima sve ono sto mi nemamo…a sve to cak i malo, nama je premalo, jer i po tome se pljuje i kidise…

Mi nismo vise u stanju, da razgovaramo medju sobom, bez mrznje, bez ponizavanja, bez insinuacija, koje su tako vividno rasprostranjene, narocito ovde, na ovakvim diskusijama. Neko nam je to obezbedio, neko je silan trud ulozio da se ovaj sajt stvori…ali..umesto istinskog ljudskog dodira, razumevanja, podrske, opet samo izrugivanje…Aha, evo prilike…daj da se ubijamo, daj da se krvimo, daj da nadjemo zrtvu…Vecina ovde dodje da se nekome „nasmeje“..A kakav je to smeh? Kome? Recima na staklu??? kako u zivotu, tako i ovde. A to tako ne mere.