Јер туђим препознавањем буди се осећај још веће љубави

Koje djelove svoje licnosti ne ispoljavate

Raskuchin – Dec 30, 2003

..kada ste u emotivnoj vezi sa strancima i strankinjama (ljudima koji ne pricaju vas jezik)?

I kada smo u vezi sa nekim ko prica nas vlastiti jezik, ponesto, poneki dio duse, duha, poriva, perverzija, ukusa, ideja, sklonosti ostaje neispoljen jer naslutimo da partner/ka to ne bi razumio/la.

Kako stoje stvari dakle, kada ste u vezi sa nekim ko ne prica vas jezik i vasa kultura i vidjenje zivota im je strana ? Sta tu sve mora da otpadne i da ceka u mracnim coskovima potencijalnosti, koji vasi slojevi i djelovi ? Ili ste bas u takvim vezama otkrili neku posebnu, novu bliskost, ili su se u tim vezama pokazale neke vama dotad neznane dimenzije ?

&Lunja& – Dec 30, 2003

Raskucine, nikada nisam bila sa strancem u vezi i nikada necu biti. Lazni princip i hipokrizija, po sistemu, „da te ubijem, da ti pokazem koliko te volim, pa izvini“, pa opet sve iz pocetka, nije mi fah. Govorim o ubistvu duha, kulture, sto ne tolerisem ni u u cemu, ne samo u vezi. Koliko mozes da strancu otkrijes deo sebe? Onoliko koliko je u stanju da njegova ogranicenost primi. Sto znaci, koliko je neko sposoban da postuje kuture drugih nacija.

Biti sa nekim u vezi, ma kakvoj, znaci pre svega poverenje u samog sebe, zatim, poverenje u osobu sa kojom si…sva natezanja su samoubistvo. Ne tolerisem ni malo, hiljade laznih izvinjenja, mucna objasnjavanja, jer izvinjenje je samo jedno, bas kao i poverenje.

Sve ostalo..je samo pateticna komedija nakon toga. No, neko voli da bude zrtva, ce na silu „argumentovati“ sa svih strana.
Svako otvaranje je ulazak necije duse u dusu, u dno licnosti, sa svim malim i velikim stvarima, koje cine jednu osobu. Lako se uniste i rane te dubine, jer je to nesto sto svako nosi sa sobom, svuda, bilo kad je sam, bilo kad je sa nekim.

Zamisli da te neko voli i kaze da te voli..ali..ti sa tom osobom ne mozes dalje, iz bilo kog razloga…pa pocne prvo lagano objasnjenje, pa rasprava, pa tako u krug, do kulminacije mrznje, najtezih reci…

Ostaje se sam i porazen, u lavirintu iz koga nema izlaza. Iskreno prihvatanje razlicitosti, kapaciteta percepcije osecanja je ono sto vezu cini stabilnom. Ljudi nisu uvek spremni na ove male ali jako bitne stvari, jer misle da im nesto pripada…to je onda posesivnost, a covek nije stvar da nekome „pripada“ ili ne pripada. Svaki je osecaj samo sloboda, bilo da se daje ili da se prima i ne traziti, jos manje zahtevati da se neko nekom potcini, na bilo koji nacin.

Raskuchin – Dec 30, 2003

U vezi tvog zadnjeg pasusa, &Lunjo&..

Mislim da je za stabilnu vezu nadasve neophodno postovati „zivotni prostor“ voljene osobe. Pod tim mislim zakonitosti njenog ili njegovog postojanja, ne pokusavati „mjenjati“ partnera, na silu mu predlagati neke aktivnosti ako mu se radi nesto drugo, ne kresati grane licnosti ma u kom se pravcu razvijale, bitna je harmonija rogova u vreci, ako je to uopste moguce postici.

&Lunja& – Dec 30, 2003

Raskucine, pravilno si shvatio moje izlaganje. ZIVOTNI I DUHOVNI PROSTOR, e da su ova slova jos malo veca, ne bi dovoljno izrazila koliko je to vazno.
Siju bi zavrnula nekome da me sprecava da pisem, da citam, da se bavim stvarima koje ispoljavalju moju licnost. Majku mu vraziju, pa valjda se zato u nekog i zaljubiš, zato sto TO vidis kod njega prvo, takav ti dodje u zivot. I onda, posle cile mile, dodji da ti stavim lanac i koliko ti ja odredim, tol’ko ces da setas…Nije nego.
Drugo, prošlost se ne da izbirisati – covek dodje oformljen, sa svojom porodicom iza, prijateljima, prethodnim ljubavima…I sta sada? Gumicu u ruke i brisi sve, ama bas sve..E ti ja takvu ljubav, da ne kazem sta…

Najvise me ispunjava da vidim nekog sebi dragog da radi ono sto voli..da ga upijam bas takvog, da postajem deo njega jer primam u sebe njemu najdragocenije. Zamisli kada bi svi pisci morali da prestanu da pisu jer su im zene ljubomorne, da svako prekine sve svoje i radi ono sto mu drugi komaduje, otima, zahteva na silu ili cak usovljava ili ucenjuje ili – ili, biraj, ako nije kao ja kazem, ubicu te u pojam.

Tek kada taj neko, ko ti je drag, izaziva tudju paznju, postovanje, pa i divljenje, ineteresovanje, onda znas da vredi. Covek nikada sam za sebe ne moze da kaze da vredi, moze..ali to je onda samo mrva od istine.
Jer tudjim prepoznavanjem budi se osecaj jos vece ljubavi, da od svih na svetu, izabran si bas ti, da ti se da ono najdublje, najintimnije osecanje i poverenje, da neko sa tobom deli zivot ali da postoji i dalje, onakav kakav jeste, dajuci i tebi osecaj, da ti njegovo prisustvo da snage da izadjes u svet i da ti pokazes da si pravi par.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)