Јако је тешко бити родитељ, али посматрајучи још увек са стране, јако је теже бити одговоран родитељ

Неколико шаљивих неформалних паралела родитељи – пословни свет

Практично не постоји дечија проблематика. Увек су родитељи криви! Можемо понекад и да се тешимо, уствари нашалимо: Значи не ми, па шта ми ту можемо, него наши родитељи, а онда то значи не наши родитељи, него су забрљали њихови родитељи …..а све се утисне у „јадну“ дечију душу…

Ауторка је по професији драматург, а аматерски одгаја петоро деце

Ирина Гилић-Жировић
[објављено: 25/02/2009]

predrag milovanovic, 25/02/2009,

Jako je tesko biti roditelj, ali posmatrajuci jos uvek sa strane, jako je teze biti odgovoran roditelj, MAJKA. Onaj koga majka pokvari, taj se ne popravlja, onaj koga majka uredi taj se ne kvari.

Nije da sad prebacujem odgovornost na majke, vec pozivam i oceve da shvate bitnost nas muskih u porodici i da svaku strogost i disciplinu (u granicama konstruktivnog) ostavimo neznijem partneru.

Cudno, ali nezniji roditelj treba da je strog (ne prizivam “ mirka“ da smiruje decu ili bilo sta grubo), a fizicki jaci roditelj treba da je blag i da neznost usmerava ka majci, a decu da voli kroz neznost koja podrzavai cuva njihovu majku, bez ljubomore i konkurencije. Ostaje na taj nacin prostor gde deca uce iz vidjenog, a ta autonomija roditelja decici ostavlja prostora da uce o svim autonomijama, o onoj nevidljivoj zategi koja nam ne daje da prodjemo jedni kroz druge.

Decica uce od neizgovorenog i cesto kad su majke blage, a ocevi strogi usadjuje se gradja u R kompleks, a kad je majka sef discipline onda je otac van polja snage i onda se nauk useljava u decija srca i tamo se razvija kultivisan Ego, takav EGO koji tvori ljubav i iskreno zahtevanje.

Posle ostaje da tako vaspitana deca imaju srece da vole takodje odmerene ali emotivne ljude. a i ako se ne desi, strogost majke je tu da cuva, a umerenost oca da nahrani strpljenjem, pa sve covek na kraju prebrodi.

Nije jednostavno, svaka cast svakom roditelju, ali mislim da muski trebaju da uce od majki i da ucestvuju kroz majku u porodici, ima tu mudrosti i neke izvornosti u svemu tom prelepom.

Upoznavao sa razne ljude, razmazeni ljudi su najtezi a neki i najgori, a jednom razmazeno musko dete, razmazeno od majke i tretirano lose od grubog i usmerenog oca, moze da bude i nesretni usamljeni umetnik, ali i imperator.

Velika je odgovornost biti roditelj, ali je teze onom koji brine gonjen i prirodom veze majke i mladunceta. Buducnost, opstanak.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

У нашем школству се истицао лажни колективизам, на Западу се инсистира на лажном индивидуализму

Nemilosrdnost je kljuc uspesnosti?

Nunki – 08. септембар 2004.

Preovladjujuce misljenje i ponasanje uspesnih biznismena je da – da bi uspeli, neophodno je da budu nemilosrdni.

Ospustice koliko smatraju i kad smatraju, bez imalo samilosti, platice koliko treba da im vrhunski strucnjaci ukazu na sve moguce rupe u zakonu, dace vam da potpisete primamljivu ponudu (kredit) kad kupujete njihove proizvode ili ce jednostavno na prilozenom uputstvu za upotrebu ono sto je problematicno, kao i kad je kredit u pitanju, da bude odstampano toliko sitno da vecina i ne može i nema zivaca da cita…sto ce kasnije da vas najverovatnije dovede do ludila jer niste bili pazljivi, a već je kasno, potpisali ste/kupili ste.

Nemilosrdno se uglavnom poistovecuje sa uspesnim. Neminovna cena rasta? Ili je pohlepa glavni pokretac, a empatiju mozemo da odlozimo na prasnjavu policu zaborava…

O ovom je rec: da li su ti uspesni, bogati, kvalitetniji od ostalih? Ne, nisu, samo su nemilosrdniji. I da, ako je nekom stalo da dospe „tamo“ mora da po pravilu (manimo se izuzetaka) bude „gadan“, verovatno jos „gadniji“.

Jedino sto ‘ohrabruje’ je, da kad se jednom covek odluci na takav potez, i pregrmi početne dileme i nedoumice, posle je nekako lako, vise se po pravilu ne osvrce. Jer, kad se jednom suocila sa prevladavanjem nad ljudima koji su pametniji, naterala ih da u njenom prisustvu drhte, takva osoba se više ne vraca nazad, nema refleksiju da li je ispravno, moralno, opravdano to sto cini. Ta osoba je uverena da jeste ispravno i da zasluzuje to sto dobija takvim nacinom. Nema tu straha, nema emocija. Nema moralisanja. Skalp, po skalp, samo napred.

Oni to cine. Oni to umeju. Ako neko nema nerava da uspe, u redu, uvek može da postane socijalni radnik, da peva narodnjake za drustvo u kafanama, da peca, da crta…

Laz, manipulacija, izlivi laznog besa, pokazivanje stvarnog besa, pretnje, izazivanje osecaja krivice kod drugih, ma, ceo arsenal, to je alat i taktika uspesnih ljudi danas.

Makiaveli bi se divno osecao u nase vreme. Kao i svaki prorok, bio je pred svojim vremenom.

Voleti sebe, nikad se ne izvinjavati za svoje postupke, kakvi god da su, čak i ako sve ode dodjavola, jer, istina je rastegljiva, može da se uvek savije na stranu koja vam odgovara.

Dakle, vratimo se temi: reč je o tome da je moguce da se bude uspesan, bez obzira sto vecina to tako ne uvidja, tako što se uspostavi funkcionalan i efikasan poslovni model na osnovu sposobnosti da se privuku ljudi, resursi i novac i usklade u okviru takvog modela koji obezbedjuje izuzetan kvalitet kako konzumentima, tako i partnerima, zaposlenim, investitorima.

Nazalost, brojcano posmatrano, daleko je manje uspesnih preduzetnistava postavljeno na potonjim principima, nego na principu nemilosrdnosti. Za sada je takvo stanje. Mozda je ohrabrujuci podatak da vecina novoosnovanih preduzetnistva prestaje da postoji nakon pet godina. Mozda i nije, jer ogroman procent registracija, bilo gde u svetu, upravo i ima za cilj ‘jednokratnu upotrebu’, sto opet govori u prilog prvobitno izlozene teze…

Malkovich (gerila) – 08. септембар 2004.

nunki,
mislim da ti je postavka tacna 100%.
jer se zasniva na jednom od osnovnih prirodnih i evolucijskih zakona:
prirodne selekcije i opstanka najjacih.
ova zakonitost je samo transponirana u najuspesniji ekonomski model danas,  americki kapitalizam liberalnog tipa, koji postaje globalni model uspesnosti i recepta za profit. to je makro sistem, a na mikro nivou tj. kada su pojedinci u pitanju, oni jadnicki samo plivaju po zakonitostima sistema, naravno za svoje dobro. iza svega je ljudska pohlepa (greed), a psiholoski možda egzistencijalni strah.
u moralnost toga ne vredi ulaziti. ima filozofija, religija, vojska spasa, un da izbalansira nepravde ovakvog sistema. ali takav nam je nivo danas, takav nam grah pao ;)

„Ми Срби смо националисти према нама самима“

Dosta mi je sveobuhvatnog provincijalizma

Beli zeka – 27. septembar 2004 u 09.14 (*.EUnet.yu)

Zdravo svima,
ja sam mlada devojka od dvadeset i kusur godina i poreklom sam iz Beograda i to pet generacija unazad. Posede mojih familija i sa mamine i sa tatine strane prisvojili su komunisti, ono malo nasledstva sto je ostalo na Peljescu i u Slavoniji Hrvati, tako da smo se sveli na stan u vlasnistvu mog oca i nesto malo krpa koje posedujemo! A ja imam mladjeg brata!
Eto ih, to su pravi Beogradjani!!!
Mi smo ugrozeni i izumiremo kao neka izgubljena vrsta ptica jer nam zivotni prostor zauzimaju zabe koje su uvezene od nekud!
Smucavaju mi se ljudi koji beze sa svojih njiva, iz svojih kuca i od svojih roditelja i pod izgovorom da su dosli da studiraju, grcevito se hvataju i za najmanju slamku koja ce ih zadrzati u Prestonici.
Prvo doudju ovde sa torbicom i dobiju za minornu svotu novca mesto gde ce da zive, to jest cuveno „mest u domu“, onda dobiju prakticno besplatnu hranu na bonove, ne racunajuci ono sto ima mama i tata svake nedelje salju iz zavicaja, pa kredite, stipendije i na kraju ovde i ostaju, a zašto i ne kad bi ja imala iste uslove i ja bi htela da ostanem. Neki se udaju, neki uhlebe u drzavnim ili privatnim firmama kod istih takvih koji su dosli ranije pa su napredovali a neki jednostavno kupe lepo sebi stan u novogradnji.
Ni po jada u novo gradnji a šta da radimo sa nasim divnim starim zgradama na kojima su doticni, posto lepse je ziveti u centru nego na periferiji, podigli čak i do tri sprata!
Mi Beogrdjani ne pretrcavamo ulice jer su nas drugacije naucili, zašto su onda sagradili podvoznjake, po Bogu!
Mi Beogradjani svoje djubre bacamo u kante i kontejnere a ne gde stignemo ili sto je jos gore ostavljamo ispred kuce!
Mada ubedljivo najgore, i od cega se meni licno prevrne stomak, je ostavljanje cipela i papuca ispred praga!
Nista bolje nije ni nepoznavanje ulica muzeja i spomenika ali zauzvrat oni poznaju svaku kafanu birtiju i hotel ovde!

Skidam kapu ljudima koji vole svoja mesta i nakon sto izvuku maksimum koji im pruza ovaj grad vracaju se odakle su dosli i grade svoj grad ili mesto, na svoje njive, ili u svoje ordinacije, skole, preduzeca, jer to je po meni pravo rodoljublje!

Nista mi ne vredi čak ni da urlam iz sveg glasa jer se ponasanje koje je doneto iz zavicaja uvrezilo u ovom gradu a prave ljudske vrednosti su se vremenom izgubile!
Posto se to i desilo ovaj grad vise nije grad nego najvece selo u Srbiji!
Sto znaci za nas starosedeoce da mozemo samo da se pomirimo sa sudbinom i bar izumremo dostojanstveno!!!

NewBelgrade – 27. septembar 2004 u 14.58 (registrovani član)

Ah… i opet :) Divno, divno… jos malo izliva frustracija, egocentrizma i snobizma razmazene beogradske decurlije…

Bela zecice… zalosno je sto sa svojih „dvadeset i kusur“ godina nemas visprenije shvatanje sveta i drustva da to, cime se ti hvalis, kako su tvoji toboz peta generacija Beogradjana, pa da su ti komunjare uzele pola, a ustase i onu drugu polovinu, ali to tebi ne daje nikakvog kredita… ti nisi zasluzila tu porodicu… tebi može da bude drago sto si deo takve porodice, ali ti ne mozes da budes ponosna na ono u cemu nisi imala nikakvog sudbinskog udela, ni sopstvene zasluge. Razumes?

E sad… veliki deo tvog teksta… ti ovde sama preuzimas nicim datu generalizaciju da su svi nevaspitani ljudi sa sela, njiva i iz prasuma, a da su sva deca odrasla u Beogradu fina, ugladjena, lepo vaspitana kurtoazna mladez?

Ljupka mlada zeno! Primecujes li i ti sama ogromnu glupost ovakvog stereotipa? Ti si možda imala nesto da kazes na osnovu nevaspitanja danasnje mladezi, ali trpati u jedan kos ljude koji nisu rodjeni u krugu dvojke, i ostavljati nasuprot njima rodjene Beogradjane, i neko njihovo Bogom dano pravo da su elita, klasa i jet set, pa to je pravi debilitet!

Ne, pre nego sto pocnes i mene stavljati u brda, potoke i doline, ja sam rodjeni Beogradjanin. Znas li koliko se stidim ogromne nadmenosti mojih sugradjana pred prijateljima koje imam u drugim gradovima? Znas li da ja potpuno razumem kada me oni pitaju „Dobro, zašto su ti ljudi takvi“, misleci na Beogradjane koji promenadisu njihovim mestima sa ponasanjem kao da su povukli Boga za onu stvar?

Mlada damo… stvar nije u poreklu, već u VASPITANJU. Da sam samo jednom video primer gde recimo u autobusu dva mlada lika i zvalave na tvrdom beogradskom „Ej, tebra, ej jebote, ej dalabu“ da bi sekundu kasnije sa sedista preko puta ustao neki mladic i rekao starici pored na tecnoj ijekavici „Stara majko, izvolite, sjedite vi“. To sto si ti uvrtela u glavu da postoji razlika u tome gde je ko rodjen, samo te pravi budalom ovde.

O studentima… bolje tu ne pocinji. Pominjes neke domove, bonove i studente… iz velikog preseka ljudi koje ja znam, ti studenti iz unutrasnjosti obicno zavrse studije za 4-5 godina, dok mamina i tatina beogradska decica koji zive kod kuce razvuku a la „opusteno“ na 8, 9 pa i 10 godina… i ja sam okinuo koju godinu, ne kazem… moglo mi se… ali ja bar ne klasifikujem ljude ovakvim blatantnim elitizmom kao ti.

I na vrh svega ta zavist, sto je Lima lepo primetila… da, upravo to, zavist. Stanovi u novogradnji, ha? Pa kako samo smeju da ih prodaju ljudima ciji direktni cukun-cukun-unuci nisu sa Keltima zidali cigle u prvu tvrdjavu oko Singidunuma, ha? Pa strasno(!) Mogu samo da kopiram par citata koje ti, devojko, treba da naucis napamet dok se ne naucis šta znaci biti gradjanin i kozmopolita:

„Ustvari, iz njenog komentara se vidi da njoj ne smeta nekultura odredjenih ljudi, već to sto ti, za nju nekulturni, ljudi imaju vise materijalnih sredstava od njene porodice.
Pa čak i za stanove u novogradnji !!!! Nemoguce!“

„Uporno nazivate Beograd evropskim gradom, a nemate predstavu šta to znaci i jos uvijek razmisljate kao prije 50 godina. “