Јел ко у министарству завршио основну школу и математику?

Пренето са Политика Онлајн (коментари корисника)

Почеле „игре” око откупне цене пшенице

Министар пољопривреде Саша Драгин предложио је јуче житомлинским предузећима да ратарима за овогодишњу пшеницу понуде цену већу од 10 динара за килограм и додао да је битно да се држава укључи у „битку за бољу цену пшенице”. „Млинари су понудили цену којом нисмо задовољни и моја порука за њих је да, при рачунању колико треба платити ратарима, користе више од броја прстију на рукама”, рекао је Драгин, али није прецизирао колика би требало да буде та цена. …

Бета

[објављено: 12/06/2009]

Seljak analiticar , 13/06/2009,

Proracunajte sami, Jer 2001 cena psenice jedva 10din.kg. Onda znamo staje bila cena nafte i vestackog djubriva! Dali znate kolika je cena vestackog djubriva danas i 1lt nafte? Neznate! Jer trazite cene od 7 dinara razlike danasnje od cene 2001god. Kao daje cena nafte od 2001god. DIGLASE samo 7 dinara? Ili vestacko djubrivo dase diglo 7dinara? Vestacko djubrivo samo od prosle godine do danas skocilo 70%

Jel iko u ministarstvu zavrsio osnovnu skolu i matematiku? Dase na prste racuna cena psenice nemoze da izadje 17din. Jer takva cena je cena od Robova koja radi dzabem.

Лицемерно је бирати доброг домаћина, када држава уништава пољопривредна домаћинства.

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Srpski Domaćini

MilojkoTheGreat (srbin u americi)

25. мај 2009.

KO SU NAJBOLJI DOMAĆINI SRBIJE

Predlagač: Zavod za poljoprivredu Valjevo
Jevtić Milisav iz Stapara, dugogodišnji je republički rekorder u proizvodnji junećeg mesa, a pored toga i dobar proizvođač mleka i ratarskih kultura. Rado prihvata stručne savete, dosta je aktivan i uticajan u svojoj sredini, pa i šire. Veliki doprinos dao je izgradnji crkve u svom selu. U kući žive tri generacije.

Nikolić Dušan iz Donje Bukovice, jedan je od najboljih proizvođača mleka u kolubaraskom okrugu i dosta puta rekorder. Čovek čije domaćinstvo služi po svim merilima za primer, odlikuje ih izuzetan rad, poštenje i čestitost. Uvek angažovan u svim akcijama koje su od dobrobiti za selo, i rado sarađuje sa strukom. …

dulebg (posmatrach)

25. мај 2009.

Лицемерно је бирати доброг домаћина, када држава уништава пољопривредна домаћинства. Пре 2 године уништили су перадаре, прошле године узгој свиња и млекаре, ове године уништише ратаре. Укинули су сваку заштиту од стране стимулисане робе. Али то им је посао: како да оправдају поверење газдама, које су им указали, када су их угурали у власт?

Рачунајте да од јесени креће напад на оранице – има да се разреже неки неиздржљив катастарски порез, а цене ће да се држе на нивоу 50% трошкова. У Поцерини и Тамнави стручњаци из Јунајтед Фуда малверзацијама обарају цену воћа – како би откупили земљиште.

Story (stari besposlicar)

25. мај 2009.

najbolji domaćini,
moje komsije, prosvetni radnici, cetvoro dece, plate male.
pre deset godina zakupe a kasnije otkupe jednu parcelu u
obliznjem selu. poceli sa lukom srebrenjakom, jagodama,
zasadili voce. sada je to mala farma savrseno uredjena.
od njih sve dobijem na pocek, mesecni obracun, milina.

neće dobiti nagradu ali jesu pravi srpski domaćini.

Права „БИО“ храна се гаји у потпуно природним условима, на сунчевој светлости, из семена са самосталном могућношћу репродукције, …

Vodič za emigraciju

Kako se hranite u Americi?

Преузето са:  elitesecurity.org

Pici man @ 14.01.2008.

…

Čovek jednostavno razmišlja na način jednog pravog pravcatog vekovnog proizvodjača čiste i zdrave NORMALNE hrane – seljaka koji nije još podlegao „novim tehnologijama“ proizvodnje i odgovara „iz prve ruke“ što izgleda vama gradjanima koji prvo pre konzumiranja hrane čitate na kutijama iste koliko plastike i olova sadrži, … naravno da nije jasno i nikada i neće biti. Ista je priča i oko LEKOVA u toj americi gde postoje oni „zdravi“ i oni manje zdraviji iako nose identično ime ali ne iste cene … No, da se vratimo na hranu …

Znači, kako bi jeli zdravu BIO organsku hranu, moramo se latiti MOTIKE radi suzbijanja korova, formiranja guzice prema traktorskom sedištu, udisanju mirisa stajskog djubreta i naročito potrazi za zdravim semenom sa samostalnom neograničenom mogućnošću reprodukcije koje se polako gubi pod genetski modifikovanim semenima. Hmm … sa stanovišta jednog seljaka koji je ceo život koristio svoje domaće seme salate, kupusa, šargarepe, paradajza, krastavaca, krompira, kukuruza, …. jeo svoje domaće jabuke i kruške, … i svoje domaće životinje koje su primera radi nosile „domaća“ jaja hranjene domaćim kukuruzom, ječmom, pšenicom, zelenom masom … da ne govorim o sušenom mesu ili uopšte „domaćim“ svinjama koje gle čuda nemaju ni gram holesterola iako imaju više masnog nego mišićnog tkiva (i to opet naravno saznajemo iz izvora nekog stranca – nemaca koji su tako nešto ispitivali a ne od naših eminentnih gradjana kojima smeta spominjanje amerikanaca u negativnom svetlu) je zaista veoma čudno kada sada čita tekstove i žalopojke onih koji bi pre kupovine i konzumiranja hrane na njenom „pakovanju“ da pročitaju koliko ima štetnih materija ili koliko goji kako bi navodno održavali liniju ..

ghost2k3 je hteo reći da na selu i dalje hvala bogu ljudi konzumiraju dosta iz tkz. „zdrave hrane“, čak bi mogli reći konzumiramo etiketiranu „BIO“ hranu, koja se u gradovima prodaje za tri puta veću cenu (što je i normalno jer se takva hrana ne može proizvoditi u velikim količinama) i da je potpuno u pravu kada veli da njegovu babu ne može tamo neki debeli amer učiti (koji je jeli prethodno govorio kako je najbolja hrana baš u Mac-u iz razloga BRZE ZARADE, pa kada se shvatilo da to uništava organizam opet na insistiranje raznih „nevladinih i zelenih“, onda brže bolje da onu koju smo ranije odbacili kao teško proizvodivu malo ukrstimo sa tehnologijom i prodajemo kao BIO, ma da ..) kako da gaji, bere i priprema svoje šljive ma šta vi mislili o našoj poljoprivredi i „hranjenju pola Evrope“.

Jer, hraniti „pola Evrope“ nećemo moći zdravom BIO hranom ma šta lagali i govorili nama samima ili svima ostalima ili čak slušali tudja ubedjenja o tome da je moguće. „Zdrava šargarepa“ nije ona koja se od nicanja pa do berbe gaji ispod najlona, u zemlji natopljenoj veštačkim djubrivima, prskana hemijskim sredstvima ii genetski modifikovanog semena koje jeli daje mnogo veće prinose. Ako bi velike prinose, moramo se pomiriti sa time da takva hrana nije i nikada neće moći biti „BIO“ ma šta pisalo na kutiji i samoj etiketi. Prava „BIO“ hrana se gaji u potpuno prirodnim uslovima, na sunčevoj svetlosti, iz semena sa samostalnom mogućnošću reprodukcije, … i naravno, ne daje ni 30% prinosa koliko daje „nova“ BIO ili kako god želeli nazvati hranu. Kakva li je stvarno ona koja nije „BIO“ … ne želim ni da pomišljam.

Svaka čast na rezonovanju gospodine @ghost2k3 i shvatanju „problematike“:

Citat:

ghost2k3: Prvo su im punili glavu brzom hranom, nagojili ih, pa onda im sada prodaju „organsku“ hranu?! Vidim poceli i kod nas da prodaju organsko voce, jabuke?! Pa reko, a kakve su ove pored, duplo jeftinije, neorganske? Plasticne?

Pa ranije je sva hrana bila „organska“ kako vole pomodari da je zovu, pa su onda zarad brze zarade napravili „losu“ hranu, pa se sad opet vratili na organsku, ali po znatno vecim cenama …

Citat:

Andrej013ili mozda da sve ljude sa poljoprivrednog faxa prebacimo na zanat kod njegove bake pa da zivimo u zdravlju i veselju?

„Poljoprivredni faks“ je i nastao na osnovu zanata kojim se bavila „baba“ i svi ostali po poljima ove divne naše … niko na njemu nije izmislio „toplu vodu“. Na nesreću, poljoprivredni fakultet je naročito danas u službi velikih industrijskih proizvodjača koji treba da prehrane milione gladnih usta u velikim gradskim sredinama, samim tim pomogne u brzoj proizvodnji masovnih količina hrane koja brzo sazreva, duže traje do raspada(kvarenja), zbog velikih količina je vrlo jeftina i povoljna, i ne odstupa previše od one koju je proizvodila „baba“ nekada.

Na kraju svih krajeva, ultimativna težnja poljoprivrednih fakulteta i ustanova je boldovana rečenica gore koju su baš oni degradirali u misiji proizvodnje jeftine hrane, velikih prinosa i naročito važno -> biljaka otpornih na bolesti — uhhh ovo je tek za raspravu — uzmeš, modifikuješ osnovno seme sposobno za samostalnu reprodukciju koje je opstalo hiljadama godina, seme koje je dala sama priroda radi navodne zaštite od bolesti, šetočina, većeg prinosa i dobiješ JALOVI hibrid koji napadaju nove bolesti i štetočine koje su HILJADAMA puta razornije od osnovnih prirodnih bolesti koje su napadale i napadaju osnovno prirodno seme i još dobiješ seme koje samostalno dalje ne može da se razmnožava. To je uspeh poljoprivrednih fakulteta? Svaka im onda čast.

Наравно, хтели би здраву храну али по цени ове синтетичке и да неко други држи мотику

Hrana 21 vjeka

prana_1975 (a) – 23. mart 2007.

Možda ovo nije tema za ovu sekciju ali s obzirom koji je nivo zagadjenja hrane danas , postaje sve vise zona sumraka.
Kad udjem u prodavnicu da kupim nešto, jednostavno me prođe volja da jedem, kad vidim voce i povrce sa slojevima raznih premaza, zadnji je obično najsjajniji.
Bilo koji preradjeni proizvod ima listu dodatih komponenti od po 10 slozenih recenica.
Prirodna hrana (navodno prirodna i nemodifikovana) je po nekoliko puta skuplja od obične , i samim tim dostupna samo bogatijima.
Tu se već jasno izrazava diskriminacija i to na nivou osnovnih potreba.
Ne radi se ni o kakvim mercedesima i jaguarima.
Kad se preracuna koliko ima napustene zemlje u svijetu koja bi se isto mogla koristiti za proizvodnju hrane i kolika je stvarna potreba za kalorijama, opravdanje za genetsku modifikaciju i hemikalije uopste ne postoji.

Interesantno je da da covjek uvijek izabere tamni put do nečega jer izgleda brzi a posljedice takvog odabira će biti poprilične za buduce generacije, o kojima treba razmišljati, ili u svojoj sebičnosti vidimo samo sada?
Meni lično je sve to zalosno, i nije to samo neki sopstveni strah za zdravlje , nego ipak ova planeta treba da bude majka i nekoj buducoj djeci a mi je tako neodgovorno zloupotrebljavamo samo radi nekog privremenog profita.
Iako rezultati te zloupotrebe su svakim danim sve vidljiviji, sama priroda i zemlja se buni, kao da to i ne dolazi do ljudskog mozga.
Šta je u stvari sa nama zemljanima??

kokokokokokoda (kuvarica) – 25. mart 2007.

evo vam prva zdrava namirnica koju mozete sami da napravite i jedete skroz mirni:
1/2 integralnog psenicnog brasna
2 kasike nerafinisanog suncokretovog ulja
1 kasika jabukovog sirceta
topla voda
1/2 paketica kvasca razmeksano u malo tople vode,int.brasna,kasicica morske soli i kasicica secera od trske
2 kasike lana
2 kasike nepecenog oljustenog suncokreta
2 susama
2 kasike bundeve nepecene oljustene
2 kasike integralnih psenicnih pahuljica
kad se kvasac podigne,sipati u brasno u koje su umesane semenke,dodati ulje i sirce i vodu,mesiti i staviti da naraste na toplom 1/2 sata
opet premesiti ,da stoji 15 min
opet premesiti i staviti da se pece na 200 pola sata
nema sanse da bude loše i nezdravo
pozdrav

tu nema pomoci – 25. mart 2007.

Seoba i zivot u velikim gradovima je uzrokovana socijalnim i kulturnim (nekulturnim) elementima i tu teško da ima pomoći. Civilizacija ide svojim putem i na tom putu će gomila da zavrsi u jarku.
Za to što bi ti zeleo treba malo vise svesti od one koju formiraju reklame i televizija.
Ja znam šta je normalna hrana zato što sam odrastao na selu. One koji su rođeni u gradovima to mnogo ne zanima, bitna je kolicina i cena. Doduse ima i onih koji su u „zdravom“ fazonu ali niko od njih neće zasukati rukave i obradjivati bastu. Naravno, hteli zdravu hranu ali po ceni ove sinteticke i da neko drugi drzi motiku.
Surova realnost je da zdrava hrana realno mnogo vise kosta i mnogo se manje može proizvesti po jedinici povrsine zemljista. Ne verujem da bi se ovih 6 milijardi stanovnika planete mogli zdravo hraniti, osim ako bi proširili baste na Jupiter.
Prosecan beogradjanin misli da je on neko više stvorenje stvorene da sedi ispred kafica, telefonira i UZIVA, a da je seljake bog stvorio da rade za smesne pare i jeftino prodaju krompir na pijaci.

Zakljucak je: uzmi motiku i radi za sebe ako hoćeš, ako nećeš onda plati onoliko koliko nešto vredi, a ako ni to nećeš onda jedi sintetiku i cuti.
Uz jednu napomenu, doći će vreme kad nigde neće moći da se nadje izvorno prirodno seme.

Maverick500 (Ucenik za lovca) – 5. april 2007.

Sa tim modernim genetskim modifikacijama intenzivo se pocelo da radi za vreme nacistickog rezima u Nemackoj i Poljskoj… Mislim da je vodja toga projekta bio onaj zloglasni Dr. Josef Mengele poznat pod nazivom „Andjeo smrti“… On je hteo da napravi „savrsenoga coveka“ i sva danasnja moderna genetika temelji se na njegovim saznanjima… Cinio je svakakve uzase ljudima ali je time i pridonio medicini jer svi znamo da se za znanost mora da žrtvuje… Neki će to da osuđuju (šta i je za osudu), a neki će i da vide neku logiku u svemu tome i to je ono najgore, takva zver je i pridonela medicini sa svim tim testovima… Zanimljivo je to šta zapad i „slobodni svet“ osuđuju Mengelea za zverstva a i sami cine još gore stvari…

indijanac iz indije – 6. april 2007.

Nama u Indiji molim te lijepo zabranili proizvodnju naše domaće orginalne psenice vrste koja je bila za celijakiju i mogli su je koristiti svi sa celijakijom koji su alergicni na sve druge vrste psenice.
Da li je to vama normalno?
Imamo neku medunarodnu tvrtku koja nam daje samo sjeme nekih njihovih psenica koje nama na nasoj zemlji ne rastu i da li je to vama normalno?
Čak su nam htjeli naše drvo koje je prirodna zubna patentirati kao njihov proizvod i prodavati ga kao zapadnjacki patent. Da nije bilo naše zenske koja se bori za nasa prava upropastili bi nas do daske.

ciciivuk – 8. april 2007.

Prosecan beogradjanin misli da je on neko više stvorenje stvorene da sedi ispred kafica, telefonira i UZIVA, a da je seljake bog stvorio da rade za smesne pare i jeftino prodaju krompir na pijaci.
Zakljucak je: uzmi motiku i radi za sebe ako hoćeš, ako nećeš onda plati onoliko koliko nešto vredi, a ako ni to nećeš onda jedi sintetiku i cuti.
——————————————————————–
Potpuno se slazem sa ovim. Mi mislimo da su seljaci primitivni,a ja znam masu seljaka koji su pametniji mnogih iz grada, ali je seljacina karakterna osobina.

Ja sam iz Beograda, a prošle godine sam u martu na Bukeriji u Barseloni videla jagode, bile su krupne i socne, i toliko su mi se prijele, da sam kupila kilo. Od njih samo 3 jagode imale pravi ukus jagode, kakav ja pamtim! Ostalo sam bacila, nenavikuta na taj ukus!
Mada, i kod nas je bilo bombardovanje, i ko zna šta su sve bacali! Ali, bar za sada hrana ima ukus! Kažu, da tek za nekoliko godina, svo zracenje izlazi na povrsinu, ko zna šta su nam bacali…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)