Има нешто што је јаће од самог народа, нације, њене вере а то је њена култура

Реквијем на бувљаку

Модне обмане уместо Обаме

Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала.

Ева Рас

[објављено: 15/12/2008]

george wordy , 19/12/2008,

Danica Anastasijevic, 18/12/2008, 11:30 …Ima nesto sto je jace od samog naroda , nacije, njene vere a to je njena kultura koja stoji kao hram , Partenon, uzvisena i ponosna nad narodom nacijom , a njeni neimari su mnogi znani i neznani graditelji, kako iz civilizacijskog miljea kojem nacija pripada tako i mnogih kultura koje su kroz istoriju boravile na tlu nacije i one pre samog dolaska naroda na odredjen prostor.

Jednom narodu mozete da unistite sva utvrdjenja ali poslednji bastion odbrane je kultura koja opstaje i daje snagu da narod nacija i sam pojedinac sacuvaju svoj identitet. Svakom umnom i razboritom coveku nezavisno da li je pripadnik odredjene nacije ili nije, kultura toga naroda u kojem je odrastao i izgradio svoj identitet, predstavlja vertikalni stub psihicke struktutre licnosti , kao glavni nosilac sigurnosti, poverenja u sebe , i kreativnosti, stvarlastva..

Najbolji primeri za to su mnoge istaknute licnosti drugih nacionalnosti a koji su Srpskoj kulturi dali svoj puni doprinos, kao sto su Danilo Kis , David Albahari i mnogi drugi. Oni su daleko osetljiviji na napade kulture kojoj pripadaju jer je ona njihov oslonac u zivotu i brane je bez otstupanja od svakog vida njenog narusavanja, kako spolja tako i iznutra.

O Srpskoj kulturi pisali su mnogi njeni postvaoci izvan Srbije, koji su imali prilku na ovaj ili onaj nacin da je upoznaju. Flora Sandes, engleskinja , narednik u Srpskoj vojsci, Rebeka Vest ,autorka putopisa „Crno jagnje sivi soko“ , i mnogi drugi.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Глобализам и мондијализам развијају нове генерације без традиције,…

Грб и застава

Кључни проблем савременог света, па и нас као дела истог, ма како тај исти свет градио шенгенске зидове, око и против нас, јесте криза идентитета. Глобализација је методом melting pota све успешнија у разбијању националних идентитета. Нешто боље се држи фамилијарни идентитет, јер је породица темељ правног устројства на коме почивају савремена законодавства, па је агресија на њу од стране рибара људских душа, како их назива Шушњић, нешто блажа. Но, ни њу не остављају на миру.

Петар Бокун

Bianca , 02/09/2008

Tema naseg vremena! Ali da li je to kriza individualca, ili kriza covjeka kao „drustvene zivotinje“?

Covjek je drustveno bice, i potrebe za zajednicom se ne mogu zadovoljiti isticanjem svoje licnosti ili posebnosti. Meni se cini da je gubitak sire „porodice“, nacije, kraljevstva, i drugih modela pripadanja, u stvari korijen krize individualne osobe.

Nove forme „pripadanja“, stvaraju „virtuelno drustvo“, ili ideje o drustvu, koje pojedinac slijedi. Razor osjecaja pripadanja je korijen velikih promjena koje ce neka drustva ubaciti u krizu. Nekada je taj proces bio povezan sa sudbinom robova koji su, izvuceni iz svojih drustvenih korijena, pomijesani sa robovima iz raznih nacija Africkog kontinenta, da bi stotinama godina pokusavali da shvate svoj identitet.

Globalizam i mondijalizam razvijaju nove generacije bez tradicije, koje je Rebecca West opisala i predvidjela kada je pisala o Balkanu 1939 godine. Ali proces nije ravnomjeran.

„Nacionalizam“ je kljuc razumjevanja zapadnih drustava, ali i „prihvacenih“ zemalja u tranziciji, kao Poljska. Medjutim, napad na „nacionalizam“ u Srbiji je izvan svih granica normalnog pristupa pitanju nacionalne opredjeljenosti.

U muslimanskom svijetu, nije nacionalizam na meti, kao sto je porodica i zajednica. Televizijske reklame u Afganistanu, na primjer, ukazuju na prijednosti modernog zivota mladih, gdje se mladic pokazuje moderno obucen, obrijen i sa naocalima, i koji tvrdi da je besmisleno slusati svoje oceve i starijesine.

Razaranje porodicnih veza, uzajamnog pakta pomoci koje porodice pruzaju, stvaraju osjecaj samoće, ali i slobode. Bez osjecaja odgovornosti za svoju porodicu, pleme ili naciju, covijek je slobodan. Placa svoju slobodu privrzenosti radnom mjestu, i kada kao jedinica izgubi mentalni ili fizicki kapacitet za rad, anonimne institucije, sa svojim „budzetom“ rjesavju drustvo brige o takvim viscima.

Извор: Политика Online (коментари корисника)