Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Стварно ми није јасно зашто је у једном случају МИЛОШЕВИЋЕВ ЗАКОН а у другом случају није ТАДИЋЕВ ЗАКОН”

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on јул 19, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Репресија као главна карактеристика новог Закона о информисању

Слободан Антонић

среда, 15. јул 2009.

Измена Закона о јавном информисању, о којој скупштина треба да расправља сутра (у четвртак, 15. јула), један је од најгорих удара на слободу јавне речи у Србији.

Овај закон се по својим основним намерама може упоредити једино са злогласним „Милошевићевим“ Законом о информисању, донетом 20. октобра 1998. године. „Милошевићев закон“ је омогућавао да се поведе поступак против власника листа или новинара само зато што су пренели неку вест или нечије мишљење који се нису допадали људима на власти. Казне су, баш као и у случају овог предложеног закона (који неке новине називају „Динкићевим“[3]), биле сурове и осветничке, и износиле су и до 60.000 долара. “Као што смртна казна гаси живот осуђеног, тако овако високе новчане казне гасе његову егзистенцију, и то је био циљ Закона”, критички је о овако високим новчаним казнама у то време писао професор права, др Момчило Грубач[4].

Случајеви у којима је до сада Закон примењен“, коментарисао је тада Момчило Грубач, „показују тенденциозност, осветничку упорност, селективност, ксенофобичност, страх власти од завере и друге сличне симптоме болесног стања и ниских страсти тужиоца”[5]. Једноставно, упозоравао је Грубач “репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог Закона”![6]

Оно што је важило за „Милошевићев“ закон о информисању не може а да не важи за „Динкићев“. Репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог закона. Он је осветнички, злонамеран и репресиван. То није закон за слободно и демократско друштво. То је закон једног ауторитарног, олигархијског и репресивног режима.

Да ли је то заиста „европска Србија“ којој тежимо?

PREDRAG

среда, 15 јул 2009

Bas dobar primer koji ste postovani Antonicu naveli za prelazak ulice na ne obelezenom mestu. Samo ja mislim da ako ulicu bude prelazio Kostunica moci ce se napisati i bez pravosnazne presude da je napravio prekrsaj.Za Cedu ste u pravu potpuno…To samo govori koliko nasa vlast tezi da od drzave svih nas napravi TEATAR APSURDA. Reci cu i to da mi nikako nije jasno zasto se potpuno isti zakon iz Milosevicevog perioda vladavine naziva MILOSEVICEVIM ZAKONOM (to radite i Vi) a sada kada je na vlasti Boris Tadic taj zakon se ne naziva TADICEVIM ZAKONOM?

Stvarno mi nije jasno zasto je u jednom slucaju bio MILOSEVICEV ZAKON a u drugom slucaju nije TADICEV ZAKON? Hocu da kazem da mu se sad dodaje da je DINKICEV ZAKON.Da li je to Dinkic prva rezerva Borisa Tadica kad su u pitanju ne popularne mere?Ja mislim da prvenstveno trebalo bi da se zamislimo nad tim i da sebi samima damo odgovor?Ili da ne damo odgovor?

Nije li i ovo politika dvostrukih standarda protiv koje se NAVODNO borimo?U tom pogledu sta se to promenilo u ovoj drzavi kad svejedno posle niza godina vratismo se na staro?Po meni razlike nema?

I bas me briga da li je to bio MILOSEVICEV ZAKON ili ce biti TADICEV ZAKON kad se radi o istom. U onom slucaju sudile su sudije Milosevica, a u ovom slucaju sudice sudije Tadica. Toliko je sve to isto da stvarno treba biti glup i ne shvatiti o cemu se radi?

Ova nasa vlast kao da nema preca posla nego da od sopstvenog naroda pravi taoce sopstvene gluposti?

Ja na to ne pristajem! I po cenu da se sopstvene drzave odreknem necu zapevati onu ALA JE LEPO BITI GLUP…

Advertisements

Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Posted in Србија, друштво, књижевност, медији, повесница, политика by Соларић on април 28, 2009

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

Ову државу нико са стране неће спасити, нико је из ове црне колотечине неће извадити ако сами нешто не урадимо

Posted in Србија, друштво, образовање, политика by Соларић on април 4, 2009

Коментар преузет са блога МАХЛАТ

Ликург Says:
February 11, 2009

Студент сам ФПН-а и активно сам учествовао у јесењим протестима иако ме то лично није дотицало (апсолвент сам). Из осећаја солидарности са својим млађим колегама али и из осећаја личног бунта против овог распалог система у којима нам дебеле бирократе сисају крв!

Лично познајем момке који су жртве репресије ове банана републике. Стицајем околности су они ти који су ушли у Народну Скупштину Републике Србије на позив госпође Јорге. Ово је чист пример најсрамотније врсте реваншизма! Јад и чемер. Ово је њихов начин да потамане будућу конкуренцију док је још у „колевци“! Као да им одговара да у овој држави нико не остане, као да прижељкују да сви буду доживотни мали Брозови…

Неће им ово овако проћи, борићемо се да јавност сазна у каквој држави живимо! У држави у којој студенте терају у затвор зато што неће да се одрекну својих школарина како би неко могао да купи жирафу!!!

Хвала ауторки овог текста на одличном тексту, под условом да ово није блог који је „служба“ направила да навлачи „проблематичне младе“
Нервирам се, нервирам се што сам за ове четири године студија схватио колико нам је друштво труло. Онај део (академски) који би требало да буде крем друштва који ће водити ову државу напред, на жалост предњачи у тој декаденцији (част изузецима). Добро је неко изразио то у једној реченици коју је у виду графита исписао на зиду једног од београдских факултета парафразирам: „интелектуалци су криви за све„.

Медиокритети жељни моћи и власти нам воде државу деценијама. Различити су, али им је презир ка променама на боље заједнички садржалац.
Нериврам се, нервирам се још више, када видим како људи посустају под притисцима, како губе наду и иду линијом мањег отпора. Ову државу нико са стране неће спасити, нико је из ове црне колотечине неће извадити ако сами нешто не урадимо. Видим да је питање у наслову блога „да ли да одем или да останем у другом стању“. Ја кажем – остати упркос свему! Рађати и борити се! Нико то уместо нас неће моћи да уради. То је оно што „њима“ мрси планове.

У праву си када кажеш да им одговара инертна маса, али онај најактивнији део друштва – омладина не може бити изманипулисана, зато њима одговара да сви одемо трбухом за крухом! Е, ја вала нећу!!! И нико од нас не сме то да уради , јер што више младих, нормалних и паметних људи остане, то ћемо пре истиснути медиокритете који нам седе на грбачи!

Остати (!), јер ја нећу да ми дете расте у туђини! Нећу да буде вечити странац само да би они могли да наставе да лове у мутном у нашој земљи!
Али ипак на крају… то је само мишљење једног колективисте…

mahlat.wordpress.com