Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Једина личност из српске историје коју су комунисти величали је био Бук Караџић

Posted in Србија, култура, књижевност, повесница, SerbianCafe by Соларић on 28 маја, 2009

xyzzz (…)

26. maj 2009.

СрБски кажемо ми који сматрамо да смо Срби а не Српи и осећамо се врло несрећни због унакаженог нам језика од стране аустроуграског покатоличеног шпијуна, масона и германофила Вука Стефановића Караџића који Србе отцепи од хиљаду година историје и језика Светог Саве и прогласи за народни језик наречје из Херцеговине са више турцизама него србских речи.
Мали пример, Џорџ Бернард Шо је оставио поприличну суму новца у фонд (до сада је нарасло на вероватно много милиона фунти) као награду ономе ко направи фонетску азбуку за енглески језик, али наравно да буде прихваћена. Није да није било покушаја, али као што знамо Енглези и даље немају фонетски алфабет. Зашто? Па нису луди да се одрекну целе своје историје, језика једног Шекспира, а на крају крајева они нису никада имали изнад себе силу која је радила на уништавању њиховог идентитета као што смо ми имали одувек, и још имамо.
То што је ћопави зликовац урадио је исто као када би за књижевни енглески био проглашен кокни.

Јели сад јасније_

Заборавих… Једина личност из србске историје коју су комунисти величали је био Бук КараџићСећам се, пошао сам у школу крајем седамдесетих.
Запитај се зашто и онда ће ти бити јасно колико срБство има везе са комуно’турбо српским новоговором.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Прича о Болоњи због размене студената је за нас шарена лажа, јер ретко ко ће имати паре или знање одговарајућег страног језика

Posted in образовање, SerbianCafe by Соларић on 5 фебруара, 2009

Bolonja-Akreditacija

kobayashi (haiku)

27. mart 2008. u 11.59

Molio bih da se ova tema izdvoji, posto se radi o vrlo ozbiljnoj stvari.

Fakulteti u Srbiji ove godine ulaze u proces akreditacije nastavnih planova i programa po pravilima Bolonjske deklaracije. Osim što se moraju zadovoljiti uslovi kompatibilnosti sa bar TRI druga univerziteta/fakulteta (ne moraju biti ista tri za sve programe), potrebna je još gomila papirologije i ispunjavanje velikog broja uslova koje je vrlo teško ostvariti u ovako kratkom roku.
Naročit problem predstavlja to što se donose nova pravila u hodu tako da se tek zavrseni delovi dokumentacije svaki cas moraju prepravljati.

Sama Bolonjska deklaracija ima za jedan od ciljeva priblizavanje Evropskog skolstva americkom, gde studenti upisuju univerzitet a ne fakultet, i gde student ima veoma veliki broj izbornih predmeta sto omogućava veću efikasnost studiranja, posto student može odabrati predmete koji ga najviše interesuju i koji mu najbolje idu. Sam student treba da (uz odredjene izuzetke, posto postoje predmeti koji su međusobno uslovnjeni ili vezani) brine kakvu diplomu dobija odredjenim izborom predmeta, dok kod nas fakulteti u tom izboru znatno ogranicavaju studente u izboru, a sa druge strane ima namecu predmete koje oni ne žele.

Prica o Bolonji zbog razmene studenata je za nas sarena laza, jer retko ko će imati pare ili znanje odovarajuceg stranog jezika da bi studirao na strani, dok kod nas prakticno ne postoje adekvatni uslovi za strane studente (slabo znanje engleskog od strane vecine profesora, loše laboratorije, los smestaj, skupa hrana…).

Takođe, kod nas će i po Bolonji ostati FAKULTETSKA podela univerziteta, cime se izbor buducim studentima ni malo ne proširuje, uvode se izborni predmeti ciji je jedini smisao da neki profesor zadrzi radno mesto iako mu po struci nije mesto na odredjenom fakultetu (jer je doticni ostao tu iz vremena kada je neki smer postojao, a u međuvremenu je ugasen), a planovi i programi će sustinski ostati 90% slični sa starima (mislim na gradivo) samo će se promeniti forma predmeta (naziv, broj casova, raspored predmeta po semestrima).

Zakon je mogao makar novosadskom univerzitetu da dopusti da se reformise u pravi univerzitet, sa departmanskom podelom, pri cemu bi npr. svi profesori matematike bili na matematickom fakultetu gde bi svi studenti slusali i polagali odgovarajuce matematicke predmete (cime bi se npr. i studentu ekonomije omogućilo da slusa kurs ciste Algebre ako to želi, dok bi studenti tehnickih nauka mogli da slusaju samo Analizu 1 i 2, a zaobidju gradivo iz algebre koje im malo ili nimalo ne treba).

Sve ono sto je dobro u americkom skolstvu (uslovi studiranja, izbor predmeta, literatura, opremljenost laboratorija, konsultativna i tutorska nastava od strane saradnika ili starijih studenata…) je IZOSTAVLJENO, a sve ono sto nije valjalo u nasem starom sistemu (slab izbor predmeta i smerova, losa opremljenost laboratorija i ucionica, prevelik broj predmeta i casova, insistiranje na manje vaznim stvarima i na suvoparnoj teoriji, slaba primena softvera u resavanju problema…) je OSTAVLJENO!

Sve mi ovo lici na još jednu od ‘reformi’ skolstva gde će pojedinci da odrintaju pripremu papirologije, a onda će se po dobijanju pecata INTERNO sve nastaviti po starom (osim spoljasnje forme izrazene u nazivima predmeta i broju casova)!

============================
Jedino pozdravljam uslove za mentorstva na doktorskim studijama, gde će se najzad koliko-toliko uvesti neki red, i gde oni koji nemaju značajnijeg rada u inostranstvu neće vise moći da stancuju doktorske diplome. Kamo lepe sreće da je na svim fakultetima, kao na nekim PMF, odavno za odbranu doktorata uveden uslov da kandidat ima objavljen rad u casopisu sa SCI liste. Ne kažem da nema i jačih casopisa koji nisu na SCI listi, ali to je bar jasan kriterijum koji neće moći da se tumaci kako kome odgovara!
Ovako, mnogi fakulteti imaju značajan broj čak i redovnih profesora koji nemaju nijedan rad u značajnijem međunarodnom casopisu, ali su zato među prvima po broju magistranata i doktoranata.

Hemija, kao i medicina i još neke nauke su nezgodne za rangiranje po citiranosti (da ne sirimo pricu zašto), i mnogi osporavaju takav metod rangiranja, ali…

bar postoji NEKI relativno ozbiljan kriterijum. Ako taj casopis dozvoli da se svasta objavljuje, brzo će citiranost da padne pa će da ispadne sa te liste.

Inače, pri pominjanju ovoga sam aludirao na situacije gde su ljudi postajali redovni profesori bez ijednog ozbiljnog rada u nekom casopisu ili međunarodnoj konferenciji – da siroj publici bude jasnije, sve radovi na nivou seminarskog, gde se tretira poznata problematika i zakljucak se svodi na bla-bla-bla bez ijednog KONKRETNOG rezultata koji donosi bilo šta novo.

PRIMER: Gledam u nekom starom zborniku ‘radova’ neki nazovi rad iz masinstva, i u celih 5 strana tog rada samo jedna jedina formula, koja postoji čak i u udzbenicima masinstva za srednju skolu. I to bi trebalo da se zove Naucni ili strucni RAD?????

PRIMER 2: Čuo sam za slučajeve gde ljudi dobijene rezultate (grafikone i sl.) prepravljaju u Corel-u i tako dobijaju ‘poboljsanja’ i to se negde objavljuje, ali to nikada ne može proći u casopisu koji je usao na SCI listu.
Naravno da tu i tamo ima lobiranja, ali u ovim jačim casopisima bar nema tako ociglednog naucnog kriminala…

PRIMER 3: Jedan profesor iz Nisa objavio rad na domaćoj konferenciji, pa mu nije bilo dosta, nego ga ‘preradio’ i preveo na engleski pa poslao u neki strani casopis. I pogodite šta se dogodi: rad dodje na recenziju bas coveku od koga je ovaj u stvari ukrao sve rezultate koje je skockao u taj rad, i čuo sam da je Univerzitet u Nisu (ili odgovarajuci fakultet) dobio zvanican dopis u vezi sa tim!!!

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

База привреде и друштва лежи у онима који умеју, знају и могу да стварају реални друштвени производ

Posted in друштво, економија, SerbianCafe by Соларић on 22 јануара, 2009

Бећарска економија

Arandjel (moler) 21. januar 2009.

Економска политика

Светска економска криза као алиби
Јован Б. Душанић

уторак, 20. јануар 2009.

– Сведоци смо озбиљне светске економске депресије, кризе либерализма и краха тржишног фундаментализма. Да ли наша управљачка елита има адекватне одговоре на изазове са којима се суочавамо ?

Пре свега, историја нас подсећа да глобализација у којој живимо на прелазу ХХ и ХХI века није прва глобализација. Светска привреда се чак брже повезивала крајем XIX и почетком XX столећа, када се сматрало да капитализам делује као слободна тржишна привреда у којој ништа не спречава развитак производних снага и у којем понуда сама ствара тражњу и осигурава равнотежу. Велика економска криза 30-их година прошлог века је распршила илузију либералног капитализма о функционисање „невидљиве руке” тржишта. Данашња глобализација се од претходне – од пре једног столећа – разликује, пре свега, по превласти финансијске над реалном привредом.

maliperica1 (ing) 21. januar 2009.

Profesor je u debelom u pravu…

dobar deo dobre kriticke analize.

***

ali, baza privrede i drustva lezi u onima koji umeju, znaju i mogu da stvaraju realni drustveni proizvod i njegovu ukupnu osnovu.

ta baza je nestala, čak i svest o njoj.

***

taj noseci vitalni deo svakog drustva se ne stvara nikakvim akcionizmom, kratkorocnim intervencionizmom i aktivizmom.

1. Ne radi se u celom sistemu o nikakvom LIBERALIZMU pogotovu ne u smislu dogmatike koja mu je godinama pripisivana. Već o kompleksnom diktatu. (Preduslov liberalzma jeste usvajanje zajednickih sloboda i zajednickih osnova obavezujuceg pravnog sistema. Neimanje nikakvih obaveza i pravo na realnu i povrsnu manipulaciju nije nikakakav liberalizam, već prinuda iza koje se krije realna diktatura.

2. Period tkzv. liberalizma druge polovine 19 veka je prekopiran na ovo vreme i posledice će mu biti verovatno ako ne iste ono u sadrzaju po covecanstvo veoma slične.

3. I opet bez zelje za provociranjem. Iza svih fasada i svih tragedija sa kraja 80ih. je tekao u svojoj biti isti proces. Oni netransparetni delovi dogovaranja i obecavanja iza poverljivih fasada su sustinsko ogledalo gazenja elementranih demokratskih principa i slobode. One demokratije i slobode u svakom pogledu koja postoji kao cilj koji treba pokriti i onemogućiti.

Iza fraza se radi u realnosti stvarnih procesa o diktaturi Haosa koji se krije iza umeca igranjem jakim emocijama i egzistencijalnim strahovima – gradjana, naroda, manjinskih grupa … i njihovim nadama … – ovo je sustina POLITIKE, a ne da svako ko je u javnom zivotu zna sve o monetarizmu, MMFu ili SB. itd.

veoma važna poruka za sve o kojoj je vredno zamiliti se bez obzira na sve razlike:

citat SPC bozicna poslanica

Поред тога, данас је човечанство веома забринутозапочетом суровом економском кризом. Најчешће се, међутим, превиђа да та криза нијесамо економска него је много дубља и сложенија. Зар није чудо да се она јавља првенственокод најбогатијих: најуплашенији су управо они који су најимућнији. Њихова незајажљива похлепа за новцем и уживањима, претерана потрошња природних и материјалних добара,рађа неуравнотеженост људских односа, односа према најдубљој тајни живота и односапрема свеукупној творевини. Што значи: иза економске кризе се скрива духовна и моралнакриза, и тиме криза саме човечности. Са правом је казано да је економска криза повезанаи са политичком кризом; као и то да непоштовање међународних права и игнорисање Повеље Уједињених нација о људским правима – као и гажење правде уопште, рађају политичку кризу, а ова економскукризу и финансијски хаос. Ради властољубља и економских интереса, гази се правои правда, Божија и људска. Какве су последице стављања економских и глобалносебичнихинтереса моћника овога света изнад правде и људских права, најбоље се види на трагичномслучају наше земље и српског народа, а и других земаља и народа у савременом свету.

Нови хедонистичко-утилитаристички митови, постављанина пиједестал божанства и пропагирани свим модерним средствима, највише данас угрожавајуоне најневиније и најнеотпорније: децу и омладину. Дрога и разврат, свођење животана инстинкт и задовољење похоте тела, похоте очију и гордости живота (ср. 1. Јн2,16), плод су тих прастарих митова обучених у ново примамљиво рухо.

http://www.spc.rs/sr/bozicna_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_1

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Да се схвати какви нас „економисти“ и „стручњаци“ воде од 2000 г. до данас

Posted in економија, политика by Соларић on 2 јануара, 2009

Ефекти прецењеног динара

Налазима главног економисте Европске банке за обнову и развој, саопштеним крајем прошле године, да је Србија у групи од шест земаља у транзицији најрањивијих на негативне ефекте светске финансијске кризе, званичне институције и званичници у Србији нису поклањали посебну пажњу. Напротив, до пре два месеца два потпредседника владе (Динкић и Ђелић) говорили су да нас та криза неће погодити.

Млађен Ковачевић

[објављено: 18/12/2008]

Aleksandar Mihailovic, 17/12/2008,

Dobra analiza, sazeta, precizna i dovoljna da se shvati kakvi nas „ekonomisti“ i „strucnjaci“ vode od 2000 godine do danas. Naopake reforme, pogresni i pogubni potezi koji su nas doveli do ivice ambisa.

No, nasi glasaci ne citaju ovakve analize. Dobar deo ih je zaludjen praznim i jalovim obecanjima dok su im ruke vlasti duboko u njihovim dzepovima. Kada se budu uradile analize svega od pocetka „bager revolucije“ do danas, bice jako velikih potresa.

Dinkica i Djelica, kao i kompletnu vlast, sto pre treba udaljiti iz vlasti i formirati nacionalne komisije spasa po svim resorima i to od pravih, a ne kvazi strucnjaka, a profesionalnih politikanata.

To sa „spasavanjem“ dinara opet nisu cista posla i pitanje je gde se te pare, navodno date u stabilizaciju kursa, usmeravaju i za sta trose. Dovoljan razlog za vanredne izbore na svim nivoima je i tvrdnja vodecih politicara da „cemo iz krize izvuci koristi“ i da nas ona „nece pogoditi“. Posle toga te „strucnjake“ priupitati na koga su to mislili?

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Добар део гласаћа је залуђен празним и јаловим обећањима док су им руке власти дубоко у њиховим џеповима

Posted in Србија, економија, политика by Соларић on 20 децембра, 2008

Ефекти прецењеног динара

Налазима главног економисте Европске банке за обнову и развој, саопштеним крајем прошле године, да је Србија у групи од шест земаља у транзицији најрањивијих на негативне ефекте светске финансијске кризе, званичне институције и званичници у Србији нису поклањали посебну пажњу. Напротив, до пре два месеца два потпредседника владе (Динкић и Ђелић) говорили су да нас та криза неће погодити.

Млађен Ковачевић

[објављено: 18/12/2008]

Aleksandar Mihailovic, 17/12/2008,

Dobra analiza, sazeta, precizna i dovoljna da se shvati kakvi nas „ekonomisti“ i „strucnjaci“ vode od 2000 godine do danas.

Naopake reforme, pogresni i pogubni potezi koji su nas doveli do ivice ambisa. No, nasi glasaci ne citaju ovakve analize. Dobar deo ih je zaludjen praznim i jalovim obecanjima dok su im ruke vlasti duboko u njihovim dzepovima.

Kada se budu uradile analize svega od pocetka „bager revolucije“ do danas, bice jako velikih potresa. Dinkica i Djelica, kao i kompletnu vlast, sto pre treba udaljiti iz vlasti i formirati nacionalne komisije spasa po svim resorima i to od pravih, a ne kvazi strucnjaka, a profesionalnih politikanata.

To sa „spasavanjem“ dinara opet nisu cista posla i pitanje je gde se te pare, navodno date u stabilizaciju kursa, usmeravaju i za sta trose.

Dovoljan razlog za vanredne izbore na svim nivoima je i tvrdnja vodecih politicara da „cemo iz krize izvuci koristi“ i da nas ona „nece pogoditi“.

Posle toga te „strucnjake“ priupitati na koga su to mislili?

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Капитализам и „капиталиста“ су два појма

Posted in економија by Соларић on 29 новембра, 2008

kapitalisti , 23/11/2008

Prvo treba da postoji kapitalizam da bi imali kapitaliste! Kod nas jos nema kapitalizma, a ima kapitalista (sve to zahvaljujuci „strukturi“ naseg drustva koje je velikim delom podrzano korupcijom).

Kapitalizam i „kapitalista“ su dva pojma.  Jedno je drustveno uredjenje a drugo je pojedinac koji je ostvario akumulaciju kapitala. I pored sve buke o dobrim stvarima u kapitalizmu , kapitalizam ima i lose „osobine“. Jedna od tih „losih“ osobina je cinjenica da, i pored toga sto zive u Zapadnim (kapitalistickim) zemljama, svi gradjani NISU kapitalisti. Velika vecina (mozda 80%). Tako da je njihova jedina „prednost“ sto zive u kapitalizmu, to sto zaradjuju malo vise nego sto je potrebno za „potrosacku korpu“, i zato sto imaju mogucnost da podignu kredit (kredit za kucu, kredit za auto, kredit za bicikl…kredit za…).

E sad, ko ne moze da otplacuje kredit gubi veoma brzo to sto je „kupio“ (trenutna „kriza“).  Kod nas u Srbiji je „malo“ drukcije.  Kod nas imamo 5% stanovnistva koji su „kapitalisti“ a 95% stanovnistva (seljaka i gradjana) koji, pored toga sto NISU KAPITALISTI, NISU SIGURNI u kom drustvenom uredjenju zive!

Kao sto vidite, slicnosti ima, ali NIJE ISTO!  Za posao i zaposlenje se vise brine kod nas u Srbiji, zato sto drzava NEMA socijalnu zastitu gradjana.

Ali zato ZASTITA „tajkuna“ DOBRO funkcionise!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Једноставно је бити политичар у Србији

Posted in Бјанка, економија, политика by Соларић on 20 новембра, 2008

Bianca , 11/11/2008,

… Vecina Srpskih politicara su proizvod post-Miloseviceve imitatorske ere. Jos se imitiraju „uspjesne“ formule, a za to su dobro nagradjeni. Imitatori ne razumiju posljedice svoje glume. Mnogi glume razumjevanje ekonomskih pitanja, glume razumjevanje energetike.

Do danas, ne postoji ni jedna politcka struja u Srbiji koja ima plan, a da taj plan ne ovisi o savjetu iz EU, MMF-a, itd. Jednostavno je biti politicar u Srbiji. Tadic je izvrstan primjerak te filozofije. Sve sto Srbija mora ostavariti je ispuniti „reforme“, postati napredno drustvo, pronaci formulu po kojem ce se Kosovsko pitanje „rijesiti“, a da se raja ne dosjeti!

Medjutim, stvarni kormilari u EU imaju drukciji plan. Daju Srbiji svako toliko mali komadic sargarepe, naravno, prije izbora. Ali u sustini Srbija ne dobiva nista. Nista. Osim „nepovratnih“ sredstava za izgradjivanje obimne euro-birokracije, koja ce nauciti dobro svoj papagajski tekst, i biti sposobna da ga recitira na fakultetima, televiziji, i prigodnim situacijama.

A stvarna ekonomija se unistava do samog temelja, osobito poljoprivreda. Moralno kompromitirani narod, bez nade i perspektive, je najbolji kandidat za daljnje razaranje. ….

Samo napred, sve dalje od Evrope i od ostatka svijeta!

Извор: Политика Online (коментари корисника)