Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

По старинским рецептима у хлеб иде и мало сирћета

Posted in кувар, SerbianCafe by Соларић on 24 фебруара, 2009

Bogavac – May 04, 2000

Znas Rusi vise vole one teske crne hlebove, sto ti je dovoljno jedno parce i malo sira i malo votke pa gotova vecera, ako dodas i malkice crnog luka.

Recept za moj omiljeni hleb je kombinacija izmedju majstorija Rusa i Nemaca, jer sam nakon dugogodisnjeg ispitivanja shvatio da valja koristiti znanja i iskustva svih, koji se u hleb nesto razumeju.

O hlebu zapravo svi narodi znaju sve, ali svako na svoj nacin.

Elem, ide recept, doduse bez preciznih mera, posto to treba iskustveno da se utvrdi, ali priblizno ce posluziti.

HLEB SA SUNCOKRETOM

Potrebno : 750 gr. mesavine (po 1/3) crnog psenicnog brasna, razenog brasna i heljdinog brasna, 30 gr. svezeg kvasca, 2 dcl. mlakog mleka, 1 kasicica secera, 2 kasicice soli, 1 oveci krompir, vode po potrebi, saka oljustenog suncokretovog semena, 1-2 kasike susama.

Priprema : Sva tri brasna dobro promesati sa solju u ciniji za mesenje i ostaviti na stranu. Kvasac izmrviti i umesati u mleko u kome je predhodno rastopljen secer. Zrna suncokreta preliti vrelom vodom i ostaviti da se kisele. Kad kvasac nadodje u sredini brasna napraviti udubljenje i usuti kvasac sa mlekom pa mesiti rukom u krug dok prihvata brasno, po potrebi dolivati mlaku vodu, sve dok se ne formira zilavo testo, koje se odvaja od zidova cinije.

Prekriti testo krpom i ostaviti na toplom mestu da raste najmanje 3 sata.

Nakon toga dasku za mesenje dobro pobrasniti belim brasnom, one suncokrete iscediti pa mesiti testo sa suncokretom, dok ne pocne da se odvaja od ruku i semnke ne budu ravnomerno rasporedjene po testu.

Testo razdvojiti na dve polovine, formirati mesenjem dve veknice i ostaviti ih na pobrasnjenoj dasci pokrivene krpom oko 1 sat da opet malo izrastu.

Zagrejati rernu na 250 C , pobrasniti pleh na kome ce se peci hlebovi, hlebove premazati hladnom vodom i posuti susamom, pa ih staviti na pleh na udaljenosti od najmanje 10 cm. jedan od drugog i staviti u rernu.

Odmah smanjiti temperaturu na 150 C i peci oko 25-30 minuta.

Kad je hleb pecen, ponovo ga lako premazati vodom, uviti u krpu i ostaviti da se ohladi.

Prijatno.

Bogavac – May 04, 2000

UUuuupsss, zaboravih na onaj krompir.

Njega treba skuvati u ljusci, oljustiti, dobro izgnjeciti i umesiti u testo kod prvog mesenja.

Izvinjavam se zbog propusta u recepisu, al’ ne zamerite, valjda su godine delovale.

BC – May 04, 2000

Evo jednog recepisa koji po mom misljenju zasluzuje paznju. Nedavno ga je postirao Bane…..

::Hlep, ali lep, lep ko suncokrep

Preporucujem crni hleb, a crni hleb ja pravim od mesavine belog brasna i mekinja. Recimo 1kg belog brasna i 250gr mekinja. Ranije sam pokusavao sa mesavinama integralnog brasna, dodavao integrlno razeno, integralno ovseno, kukuruzno, psenicne klice, i svasta vazda. Hleb je uvek bivao ukusan, ali nekako tust i kompaktan, najbolji bi bio sutradan, tanko secen pa tostiran. Kukuruzno brasno sprecava podizanje testa, a integralno i inace malo raste. Zato sam se vratio svom prvobitnom receptu, mozda je 2 mm manje zdrav ali je zato bar ukusan do neba. Samo da ga vidis, ko slavski kolac, pa vazdusast, lagan, kad ga udaris odozdo, samo zveci, a mirise cela kuca.

Na ovu kolicinu ide 2-3 ravne kasicice soli. Brasno ne sme biti hladno, treba da je sobne temperature. Svi kazu da treba da bude prosejano, ne znam zasto, mozda kad se dugo drze velike kolicine brasna onda se ono umoljca, pa da ne uleti kakav leptiric ili ne daj boze crvic. To je bilo nekada tako a posto mi sada brasno kupujemo obicno u malim kolicinama i ne stoji dugo valjda ova predostroznost postaje izlisna. Ili se mozda seje da bi brasno bilo rastresito? Tko zna. Ja uvek brasno izmesam viljuskom da se malo rastrese.

Po starinskim receptima u hleb ide i malo sirceta (1-2 kasicice), malo ulja (1-2 kasike) i malo secera (1-2 kasike), a vi kako hocete. Savetujem da dodate malo od sledeceg, laneno seme, suncokretovo seme, susam, kim ili mozda malo seckanih oraha, recimo 2 stvari od pomenutih.

Kvasac zamesamo sa ½ kasicice secera, malo brasna (2-3 kasicice) i malo mlake vode (2-3 kasicice) da bude gusta jednolicna masa kao krem. Ja to obicno uradim u velikoj casi bez drske pa casu stavim u neku posudu sa toplom vodom (ne vrelom) i pokrijem tacnom. Kvasac napuni casu za oko 5-7 min zavisi koliko je svez. Kvasac slobodno mozete zamrznuti i posle sve isto samo se prvo mora odmrznuti. Voda ne sme biti vrela, da mozete drzati ruku.

Sad u ono izmesano brasno sipam kvasac kad naraste i onda mesam viljuskom i dodajem mlaku vodu. Kad se zgusne, nastavljam da mesim rukom, povremeno zaprasim brasnom. Ovo je trenutak kad moze da se kapne po malo ulja da se ne lepi. Dobro se izmesi, jer kazu ako nije dobro izradjeno testo hoce kora da se odvaja.

Zatim testo pokriti krpom i ostaviti negde na toplo mesto ali ne na vruce, bilo gde u kuhinji, dovoljno je toplo. Treba mu oko sat – satipo vremena da se udvostruci. To zavisi od temperature, ako je testu hladnije potrebno je vise vremena, ali pazite da ne pregori, sobna temperatura pa par stepeni vise, dovoljno.

Kad se podigne treba ga premesiti. Inace, posudu u kojoj pecemo hleb treba namazati margarinom (puterom, mascu, ne uljem) i napuniti hladnom vodom, to da se hleb ne zalepi, i tako neka odstoji.

Testo podelimo na 3 dela. Prvi deo razvucemo na krug debljine prsta a precnika nesto veceg od serpe za pecenje. Namazemo ga margarinom, pa preko njega razvucemo 2. deo testa. Opet ga namazemo margarinom i preko njega razvucemo i treci deo testa. Pustimo ga da malo odstoji i upije margarin (15ak min.) pa ga onda jos malo razvucemo onako sve zajedno. Sad taj veliki krug isecemo na 8 delova (krst pa unakrst). Svaku osminu urolamo sa debljeg ka tanjem kraju u kifletinu i istu presecemo na pola. Serpu za pecenje ispraznimo od vode i poprasimo sa malo brasna i sad redjamo one polukifle tako sto deblji kraj polukifle stavimo uza zid serpe a tanji ka centru serpe. Tako napunimo serpu sa 7/8 po pola = 14 polukifletina, a poslednju osmu kiflu ne secemo nego je savijemo, da dodirne krajeve, u loptu i to stavimo u onu rupu u sredini serpe.

Sad imamo punu serpu. Rernu smo ugrejali na 200 stepeni a testo pre pecenja namazemo hladnom vodom i uljem ili jajetom pa pospemo susamom ali i ne mora.

Pece se 45 min. Bilo bi dobro staviti manju posudu sa vodom u rernu, zbog sjajne kore, kazu. Kad se izvadi i ako hocete da korica bude tvrda-res onda hleb ostavite otvoren na nekoj resetkastoj povrsini ili dasci jer ako ga uvijete u kuhinjsku krpu, onda ce korica biti meksa. Hleb uvek treba da se prohladi inace se ima utisak da je sredina gnjecava (nepecena).

Ovakav hleb izgleda fantasticno, mirise fantasticno i fantasticnog je ukusa. Noz nije potreban, samo se odlome latice suncokreta. Malo ima savrsenih stvari u vaseljeni, a ovo je jedna od njih. Zato uzivajte.

Ako nemate vremena za kifliranje jednostavno rasporedite testo po serpi za pecenje, sacekajte da testo naraste, neka se dobro podigne, tako ce biti vazdusastije i laganije), nakvasite odozgo i pecite na isti nacin.

Okrugli hleb se najboje sece kad se presece na pola pa onda secena strana stavi na dasku pa sece popreko. Isecite tako polovinu ali ostavite parcice zajedno i tako posluzite, lepo izgleda.

Kod mene svi vole res, pa toplo preporucujem kad izvadite hleb, stavite ga na dasku na 2 varjace, tako da odstoji malo i da ima vazduha okolo (i odozdo). Jednom sam ga stavio na plitak tanjir i posle 2-3 sata (toliko se najmanje hladi) u tanjiru je ostala barica vode. Mesavina je moje „autorsko“ delo a dizajn sam video u komsiluku.

Mozete da pravite i male lepinjice, onda se pece oko 30 minuta.

Text je dugacak, ali stvar je fundamentalna, LEBAC bre :).

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Не ваља систем, не ваљају навике, не ваља карактер наших лекара и наших пацијената

Posted in Србија, друштво, здравље, култура, медији, SerbianCafe by Соларић on 8 фебруара, 2009

ChromVanadiumTabletten – 11. novembar 2007.

Postovani g. Ministre Milosavljevic,

Jedan od najvaznijih resora u Srbiji je zdravstvo a koje drasticno zaostaje za Evropom.! Znamo da nedostaju mnogi aparati u zdravstvu kao i skupoceni lekovi ali u nasem zdravstvu još vise prednjaci nedostatak organizovanosti, administrativne olaksice i kultura zdravstvenih radnika prema pacijentima, sto budimo iskreni ne iziskuje neka novcana ulaganja.

Nedavno smo propratili i neke novosti oko izdavnja lekarskih recepata i pitamo se zašto su u Srbiji velike guzve u ambulantama i bolnicama?

Ako se pak zbog nedostatka bolnica, lekova zdravstvo ne može rešiti guzvi, trebalo bi bar da se uvede reda oko prijema pacijenata i izdavanja i popunjavanja recepata. U tom danasnjem sistemu rada, mora se pod hitno nešto menjati ako država Srbija želi da udje u EU.

U Svajcarskoj kad narucimo dolazak kod lekara ili u bolnicu, vreme prijema se tačno u minutu fiksira. Nikad niko ne ceka vise od 10-15 a najviše 30 minuta!.

Tamo nema desetine saltera na koje pacijenti moraju da cekaju satima, sve se to resava na prijemu u roku od desetak minuta.

Na prijemu je samo jedna ili dve sestre kojoj se pacijenti javljaju, sestra pripremi karton a pacijent samo saceka u cekaonici poziv doktora.

Nema tu dogovaranja ili pitanje između pacijenata, da li sam ja ili onaj na redu. A nema ni ulaska preko reda ili veze.!

Sve je to rešeno na prijemnom i lekar uzimajuci karton koji je po redosledu i zakazanom terminu pripremljen, on ili sestra prozivaju pacijenta i pregled može da pocne..

Kod lekara sve pretrage odmah se zavrsavaju. Vadenje krvi, davanje urina ili eventualna snimanja. Ako pacijenta upute za daljnje pretrage, proces u upucenoj ustanovi odvija se na isti način. Kad se kod lekara zavrsi pregled, lekar lično popunjava recept, udara pecat i samo još treba otici do apoteke. Zar je to dakle toliko komplikovano da se i kod nas tako nešto primenjuje? Zar nasi lekari ne umeju sami da popunjavaju recepte?

Na ovakav način, sve bi se disciplinovalo a najviše pacijenti i niko ne bi ulazio kod lekara stampedom i na ho ruk ili po preporuci. A kako je kod nas u Srbiji?

Jedne prilike zbog trovanja zeludca dosao sam u jednu nasu državnu bolnicu (ime i mesto nije bitno) jer to ništa ne menja, – jer u svim bolnicama u Srbiji je isti način prijema i isti stampedo pacijenata.

Usao sam u bolnicu i pokusao da se snadem da nadem mesto gde se vrsi prijem pacijenata. Nisam znao na koja vrata da udem a nisam mogao da bilo koga pitam. Gde sam god pokusao na ulazu kroz neka vrata da pitam, svi su imali brze pitanje od mene: stA HOćeš COVECE, IZLAZI VANI!

Nivo kulture na nuli a zovu se zdravstveni radnici!

Prilikom takvih otvaranja vrata, dogadao se je stampedo onih koji su takode cekali u hodnicima i koji su takode želeli da udu na neka vrata.

Takav tretman prema pacijentima pretezno starim osobama i naravno najviše sirotinji, koja satima ceka bez ikakva reda i bez orijentacije je van svake organizovanosti i naravno postovanja prava bolesnih.

Kad sam nekako i nasao prijemno, naisao sam na brojne administrativne prepreke i neljubaznost osoblja. Kao da sam dosao u pritvorsku celiju, pocela su ispitivanja koja nemaju veze s namerom jednog pacijenta koji se previja od bolova.

Prvenstveno vam traže knjizicu, pruzaju vam neke formulare da popunjavate uz neljubaznost ko će to da plati i naredenje, popunite to i dodite ponovo.

Dakle, opet sve iznova, stampedo, guranje kroz masu i slusanje dobacivanje pacijenata. Umesto da je to sve organizovano i koordinirano od osoblja koje tamo radi, pacijenti su bili primorani da se sami organizuju i dovikuju, da pitaju ko je na redu itd.

Kad se sve to popuni ponovo se probijam do sestre koja ili ne cuje ili nešto zvace ili nema volje za zivotom ili razmišlja o necem trecem.

Kojoj je, da budemo iskreni, potrebnija batina da je neko izudara ili momentalni otkaz, nego to što radi.

Kad je trgnete iz tih dubokih snova, umesto da vas usluzi, odmah je u startu arogancija i protestovanje ili nije ovo dobro, trebali ste onako a ne ovako a da vam niko predhodno nije pomogao da vas nasavetuje šta treba da uradite ili kako da popunite tu kupus-administrativnu proceduru!.

I pored brojnih nepismenih pacijenata, nikoga to ne interesuje od bolnickog personala. Posle prijema kod sestre i regulisanja silne administracije, opet cekanje na red kod lekara. Dok cekate da udete kod lekara, niko vas ne pita da li ste hitan slučaj ili ne, vi morate da se raspitujete ko je još ispred vas i to može da traje satima.

Kad stignete na red ulazite kod lekara i kad zavrsite pregled, tek tada su jos vece zavrzlame. Ako još treba da date krv, morate da jurite prostoriju za koju niko nezna gde je. Cesto je vadenje krvi negde na nekom drugom spratu a možda i van ustanove u drugoj zgradi.

Na kraju recept kog ste dobili od lekara u kome je samo popunjen naziv leka, morate da nosite opet onoj zamišljenoj sestri da vam ona samo još upise ime i prezime i da stavi pecat, a to može opet da potraje satima!.

To famozno pecatiranje i popunjavanje imena i prezimena, lekar nije umeo da uradi ili mu je to zabaranjeno, a ne znam zašto bi bilo?

Kada sam trebao još samo tu „malu“ proceduricu da uradim, smucilo mi se i zbrisao sam glavom bez obzira, ijako sam bio obavio skoro ceo pregled, odmah sam otisao u jednu privatnu kliniku. Naisao sam na prijemno slično nesto u CH, i tamo je bilo 4-5 pacijenata koji su cekali na red. Odmah sam rekao šta je u pitanju, bez bilo kog komentara ili pitanja, daj knjizicu, ko placa, ili vase ime i prezime uveli su me preko reda i za 40 minuta sam zavrsio pregled i sledećih deset minuta sam cekao da poplacam i ja sam bio gotov.

Od lekara sam dobio recept, koji je bio popunjen, tako da nije bilo potrebno da ga neko naknadno još dopunjava.

Vadenje krvi i davanje urina obavio sam odmah kod lekara u susednoj prostoriji u roku od pet minuta i ponovo se vratio lekaru, bez da sam morao ponovo da idem u cekaonicu ili bilo gde drugde i da se ponovo vracam posle sat vremena. Zaista kao u Svajcarskoj.

Pitam se kako su privatnici mogli tako da regulisu pravila i da zavedu reda a državne ustanove nisu?

Pod koje Ministarstvo zdravlja podlezu ovi privatnici u Srbiji koji su mogli da uvedu reda u svojim ustanovama a državne nisu? Razlika u placanju u doticnoj bolnici i kod privatnika bila je za 1200din vise. Za tu sumu, da sam znao nikad ne bi otisao u državnu bolnicu, naravno i da neću vise nikad.

Nedavno sam pratio tv reportazu na RTS-Beograd i ne malo sam bio iznenaden i obradovao se vescu da je napokon zdravstvena ustanova Doma zdravlja Dr. Milutin Ivkovic u Knez Danilovoj u Beogradu uveo red u svoju ustanovu.

Vise nema potrebe, govorili su i cerekali se preko tv ekrana odabrani koji su se hvalisali, da se neće vise satima cekati na prijem kod lekara. Sve je to regulisano samo jednim telefonskim pozivom prilikom zakazivanja prijema kod lekara. Kao na Zapadu, govorili su ljudi u belom.!

Medjutim, to je bila prica samo za televiziju i za naivne gledaoce da to i poveruju. Prilikom dolaska na odmor namerno sam pozeleo da to i dozivim, nazvao sam ambulantu i zaista zakazao termin u 11h.

Dosao sam po zapadnom obicaju 15 minuta ranije.. U cekaonici je bilo toliko ljudi kao da sam stigao na pijacu a ne u zdravstvena ustanovu…

Za svaki slučaj sam se javio na salter i upitao za moj termin.

Mrzovoljna drugarica, koja verovatno nije ni doruckovala niti još rucala, odbrusila mi je onako po balkanski: idi tamo i cekaj na red.

Kakav red gospodo ovde ima dvadeset pacijenata, prigovorio sam, ja sam zakazao u 11h.. Pocela je da se cereka kao da sam usao u psihijatrijsku kliniku i dobaci: idi covece i cekaj, ako nećeš idi kuci…

Prisao sam pacijentima koji cekaju i upitao, imaju li i oni zakazano kao ja.. Neki su rekli da nemaju a neki da su zakazali u isto vreme kad i ja!

Pitam se kako može neko javno da obmanjuje narod, pogotovo odgovorni jedne zdravstvene ustanove? Gde je tu poslovnost, organizacija, etika i savest? Dakle sva ta silna sirotinja-pacijenti koji najviše to trpe, morace bez obzira na cene, kad tad da napuste te komplikovane kupus-ustanove.

U zemlji u kojoj ima vise bogatasa nego u Svajcarskoj a sirotinja na ivici egzistencije, država dakle još uvek ima preceg posla od zdravstva i ostalih narodnih potreba.

Šta još reci o svim i silnim cinovnicima koji doprinose atmosferi nemara, javasluka i neodgovornosti?

Ali, mislim da vise od mentaliteta pojedinaca takvoj atmosferi doprinosi cinjenica da se drustvo nije ništa promenilo, bez obzira na bilo kakav standard ili državno uredjenje u Srbiji!

Postovani g. Ministre, verovatno Vi nikad ovo pismo necete ni primiti. Ako ga nekim slučajem i primate, nemoj da potcenite ovo moje zapazanje.

Ja živim skoro 45 godina na Zapadu, tamo sam se i rodio a znam šta je kultura i usluga u zdravstvu. Ovamo kad izadete iz zdravstvene ustanove, ijako ste bolesni, ozdravicete zbog humanog ponasanja zdravstvenih radnika.

Ovo nije nikava ironija, to je istina. Nas narod pa i vlast je dapace humaniji od njihovog, ali nas narod je nedisciplinovan, nema radnih navika i nezna za red i kulturu.

U tome je razlika g. Ministre, nedisciplinovanim ljudima ne pomaze stap, nego udari po dzepu, tu ga najviše boli i to ga najcesce dovodi pameti.

(more…)