Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Тражим, захтевам од овију моћних говорника да и псовке буду на „одомаћеном“ страном језику

Пренето са Hamzjakl’s Blog

јун 21, 2009 – Објављено од стране stevo

NAVIKA JE NAVIKA

…Ako ima nečega (nešto) što mrzim onda su to sigurno nepoznate reči u jednom tekstu, i ako dobro razmislim i u drugom ili bilo kojem tekstu. U jebenom članku na jednoj šlajfni imaš pet stotina pedeset i osam stranih reči. Anksioznost! Jebo te otrov i zagadjenje jezika domaćeg! Ja završio dva razreda osnovne, prvi sam ponavljao, a u drugom pičnuo na popravni iz dvajspet predmeta, a i ovo je bilo na stranom jeziku, Srpski sam naučio otkad znam za sebe i nikoga se ne tiče koje još jezike govorim ili baratam š’njima, no kada pročitam nešto na Srpskom (ћирилицом ili latinicom свеједно ми је) a tekst je prepun ne tudjicama već jebenim izmišljenim stranim rečima… e ljut sam! Ako se ovako i na ovaj način pokazuje (dokazuje?) učenost i načitanost ili kako li se ono kaže SUPERIORNOST nadmoć šta li – onda tražim, zahtevam od oviju moćnih govornika da i psovke budu na „odomaćenom“ stranom jeziku, jer JEBIGA i MA U PIZDU MATERINU nisu interesantne psovke.

Ono što još više mrzim su političari, naročito oni priučeni, seljačine koji sa poštenim seljakom, onim što proizvodi hranu za naše trpeze stolove i hladnjake (frižidere), da hladnjake, smrznjake, ledare i tako dalje…nemaju ama baš nikakve veze, bre.

Političare koji su „uveli“ u naše rečnike veoma zajebane strane reči misleći pri tom da čemo ih rad toga više ceniti a možda ih i zavoleti… nikako i ni u kojem i kakvom slučaju ne volim i skrajnuo sam ih u zapećak svoje duše (i nemoj sad da mi neko kaže da ih je uspeo izbaciti iz sebe kada nam oni kroje sve i svašta!). Turcizam veze nema s ovim, jer ako neku reč koristimo desetinama, stotinama godina onda je to naša reč, narod hteo dobio je, tačka. Nadalje ne volim političke partije, još manje volim one osobe što na svojim ličnim blogovima veličaju ili kude partije i kažu ovako il’ onako se zovu, takvo bre ime imaju. Nemoj ih imenovati, kaži ovi što vladaju, a ima ih više, i dodaš nisam na njih mislio već na one druge; ili kažeš ovi što nisu na vlasti i ponovo upotrebiš čarobnu rečenicu nisam na vas mislio nego na one. Zašto ovako? Ne pljuj u bunar, trebaćeš se napiti vode. Je li, bre. Barem nemoj javno, ostavi za sobom putić za odstupanje.

Naravno da i ja koristim strane reči i izraze, ali ako mogu da ih izbegnem – ću da ih ‘zbegnem! Što se tzv patriota tiče, odomaćenih ljubitelja domovine što imaju svoje male il’ poveće poslove (biznis jelte) a ono svojim preduzećima dali zvučna imena na stranskome jeziku kao npr „Medžik & Co“, smatram da veze nemaju sa plemenitim domorocima koji su dočekali belog čoveka. Medjutim, ovi poslovni ljudi imaju neke svoje navike i poplavela prsa. Jebiga, navika je navika.

Stevo Valjić danas u jutarnjim satima Subotica

Сродне теме:

Advertisements

Овако ни један народ не омаловажава свој језик као Срби

Posted in Србија, култура, књижевност, SerbianCafe by Соларић on март 21, 2009

Starinske reci

Dzela-58 – 4. decembar 2007.

Pozdrav svima
i molba
– znate li neki link recnika ili knjigu-recnik sa starinskim izrazima ali da mogu od danasnjih reci koje koristimo da pronadjem starinske?
– ako ne, zamolila bih prisutne da bar napisu one reci koje znaju sa objasnjenjem.

Npr.
duvar-zid
sinija-niska okrugla drvena trpeza(sto)
natezaca-lokalni izraz (sa prostora Majevice)za izduzenu tikvu kojom se grabila voda sa izvora ili vadila rakija iz buradi.
ponjava-podna prostirka ali i prekrivac
itd.

Disco_Podrumce – 8. decembar 2007.

Ambar= pomocna zgrada gde se cuva zimnica, zito,tj. neka vrsta ostave
Salas=gradjevina od letvica ili pletenog pruca za kukuruz

Mekar (mlekar)= drvena mini-kucica za mleko i pravljenje i ostavljanje sira i kajmaka

Smok ili Beli mrs= mlecne preradjevine

Nacve=Drvena veca posuda u kojoj se mesi hleb

Dolap=komad namestaja,“ugaoni orman“-ugradjen i uglu brvnare

Legen=lavor

Karlica= drvena posuda za razlivanje mleka

Nozice=makaze

Skamlija=klupa

Bakvica=ovalna (nalik burencetu) posuda za nosenje vode sa izvora

Obramaca=drvena poluga koja se nosi na ramenu a na oba kraja ima zareze… na nju se stave dve kofe ili bakvice sa obe strane po jedna i ako se nosila voda

Zastrug=manja drvena posuda (lunch box)sa poklopcem u kojoj su cobani nosili uzinu

Ima jos puuuno…pozdrav iz Sumadije!

zmaj64 (sluzbenik) – 9. decembar 2007.

Evo neke reci koje sam cula, ali da li cu tacno potrefiti znacenje nisam sigurna. Ko zna neka me ispravi:

– kachara – kucica za alat, burad…
– chora – devojka
– vakat – vreme
– naks – baksuz – ugursuz
– djeram – bunar
– shmizla – kaciperka – devojka koja se sepuri
– chiviluk – drzac za kapute

lilu5 (domacica) – 10. decembar 2007.

plajvez-olovka
bichkija-testera
vildzan-sholja
njeknje-pre neki dan
jutre-sutra
pendzer-prozor
kodza-mnogo
lojze-vinograd
grojze-grozdje
oganj-vatra
mumuruz-kukuruz
tefter-sves ka
dzinchiki-ljute paprichice
shija-vrat…

nastavice se

Roker_s_Moravu (roker) – 10. decembar 2007.

kam da vim – daj da vidim
nemo se karate – nemojte da se svadjate
aj d“idem – ajde da idem
bez tam – bezi tamo
muvar – korov
sinor – medja, granica
kosh – ambar
kuj to kaze – ko to kaze

Ovo su neki od izraza koji se koriste u Pomoravlju to jest u mom selu, kojih sam se trenutno setio. A bice jos. Pozdrav

zmaj64 (sluzbenik) – 10. decembar 2007.

-chegovic si? – od kojih si, koje ti je prezime
-plajvaz(s) – olovka
-germa – kvasac

Setih se da i u primorskom delu Crne Gore koriste dosta reci koje vode italijansko poreklo. Bilo mi je zanimljivo slusati stare primorkinje kada se sastanu na pjaci:

– krtola – krompir
– pomidora – paradajz
– ashugaman – peskir
– pjata – tanjir
– plahta – prekrivac
– deka – cebe
– lencun – charshav
– tava – tiganj
– przun – posuda za przenje kafe
– zaluzine – roletne
fafarikula – 10. decembar 2007.

Sad sve zavisi od kraja do kraja. U Dalmaciji su se najvise koristile Talijanske rijeci, a strasno su slicne Crnogorskom rijecniku, ustvari Srbi iz Dalmacije su velikim dijelom potekli iz CG tako da to nije cudno.
Evo nekih primjera rijeci, relacija Zadar-Knin:

varenika=mlijeko
przun=zatvor
libar=knjiga
vustan=zenska suknja
chantrun=lubenica
demizhana=staklena boca opletena prucem (za vino)
bocun=boca (za vino)
stvari=menstruacija
katriga=drvena stolica
klapac=momak

http://www.benkovac.org.yu/rjeci.htm

(more…)

Добро смо познати по томе да смо се свога увек стидели, а туђе дизали у небеса

Posted in култура, књижевност, медији, SerbianCafe by Соларић on јануар 14, 2009

Треба ми објашњење

erinije (studerande)

29. novembar 2008.

Rec „edukativno“ da li je srpska/hrvatska ili je nepismeni deo nase populacije okrenuo englesku rec –education-???? Ustvari, pitam se da li su je usvojili u ovaj moderni srpski jezik, jer znam da je poreklom latinska rec.

PS. Kada sam bila na leto u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj primetila sam da se nepismeni deo populacije sluzi sa slicnim recima koje su vecinom prevedene sa engleskog uz male korekcije.
Hvala unapred.

ghost-rider (онако у пролазу)

30. novembar 2008.

Реч јесте латинског порекла и користи се код нас, као и још гомила других страних речи.
Што се тиче коришћења страних речи у нашем народу, ту си у праву. Нарочито након овог рата, постало је некако популарно „фрљати се“ страним речима. Није замерити обичним људима. Само понављају оно што су чули гледајући телевизију. Што државну, што приватну. Најчешће и не знају право значење речи, али им звучи „интелигентно“. Јер, боже мој, исту реч користе „паметни“ водитељи, што не би и ми.
Све по оној: „Видела жаба где се коњ поткива, па и она дигнула ногу“.

Проблем није у томе што обични људи не знају значење речи које употребљавају. Проблем је што их, најчешће, не знају ни сами водитељи.

Било како било, ја бих опет за такве ствари окривио средства јавног информисања.
Сведоци смо да је данас, нарочито на тв-у, важније како водитељ изгледа него како и колико је образован или образована. Углавном су сви необразовани. Свима познати „Пинк“ и њему сличне тв станице.
Е сад, да би прикрили недостатак образовања и сиромашан речник, водитељи прибегавају кориштењу туђица. У овоме су водитељи са „Пинк“ телевизије без премца. Нарочито се користе речи популарне на интернету.
То се сматра модерним и „in“. А наши млади… Туга и жалост.
Добро смо познати по томе да смо се свога увек стидели, а туђе дизали у небеса.
„Глобализација“ и плитак ум нашег народа. Горе не може бити.

Извор: SerbianCafe (Дискусије)

Сродне теме: