У хришћанској вери, може да нађе себе врхунски интелектуалац али и једна неука бакица

Преузето са: SerbianCafe.com (дискусије)

Kerherven (Martketingash)

12. maj 2009.

…tokom mog bivštvovanja na ovoj diskusiji, moji licni stavovi su takođe evoluirali zahvaljujuci konstantnom prilivu novih informacija za koje vjerujem da su relevantne i istinite

jedno od kljucnih pitanja je bilo vezano za religiju, ili jedan religiozni pravac kome sam bar po rođenju pripadao

nije mi bilo jasno kako i zašto nešto takvo postoji, u stanju je da izazove takve patnje i bijedu, i nema nikakvo uporiste u niti zdravom razumu niti istoriji

danas sam pogledao film koji u najmanju ruku podvlaci sve te moje dileme,

http://www.youtube.com/watch?v=P1XdakIvhO8&feature=related

te sam danas vise nego ikad ubijedjen da mogu reci – HrišćaNSTVO JE LAZ

Zao mi je ako nekoga ovo vrijedja, ili smatrate da je ovo preagresivno, ali kontradikcija često stvara svijest o postojanju nečega, a to neminovno vodi do istine koja bi trebalo da mijenja svijet na bolje

profesore Hugenot, u jednom djelicu filma , u pozadini,imate sliku dionisija razpetog na krstu – kada to vidite, da li zaista mozete nastaviti vjerovati na način koji ste preznetovali prethodnih godina ovdje?

hugenot1 (Profesor)

12. maj 2009.

Pomoz’ Bog Kerhervern!
Već smo videli film ZEITGEIST na forumu religija jer nasi dezurni ateisti: Freelance, Kum i Slobodan Strelac No 2 su se potrudili da nam to pokazu. Ako želiš , možeš i ti tamo da se ukljucis…
Inače, posto sam se bavio komparativnom religijom, uvek obracamo paznju vise na razlike nego na sličnosti. cinjenica je da ćeš naći u drugim religijama ljude koji umiru na krstu, čak ćeš naći i vaskrsenje u drugim religijama.
Inače, u početku nije bio krst simbol hrišćanstva nego jedan ACROSTIC kada svako prvo slovo svake reci u jednoj recenici spojis dobijes jednu novu reč. Na grckom je to Isus Hristos, Nas Gospod i Spasitelj i kada uzimas prvo slovo, dobijes IHTUS a to na grckom znaci RIBA. Riba je bila simbol prvih hrišćana, i dan danas možeš da vidis ovaj simbol na nekim kolima u SAD…
Kasnije je Krst postao simbol i postao je zvanicni simbol u vremenu vladavine Konstantina.
Katolicki krst ima Isusa na njemu dok su Pravoslavni protestanski krstovi prazni, a to oznacava da Hristos nije ostao na krstu, nego je vaskrsnuo.
To je u stvari Osnova hrišćanstva – vaskrsenje – tu sve stoji i sve pada. Kao sto Apostol Pavle kaže: Ako Hristos nije vaskrsnuo, uzalud vasa vera…
Sada, kako ću ja dokazem vaskrsenje? Da li postoje NAUCNI dokazi?
Kao sto sam rekao na religiji mogu samo da se pozivam na iskustvo, na dozivljaj. Ali nauka smatra da su nasa iskustva subjektivne pojave, a ne cinjenice. Uostalom, i druge religije imaju „ iskustva”.
I druge religije imaju „vaskrsenje”. Ali pravo pitanje je uvek ne da li verujemo u pakao, u andjele, u Svetu Sabornu Crkvu, nego da li je Hristos vaksrsnuo. Ako jeste – onda hrišćanstvo nije laz.
Ako nije, to čak nije ni laz nego glupost, bajka.
Iz iskustva i iz diskusija, znam da moje iskustvo vaskrslog Hrista nije ljudima dokaz da to jeste istina. Blez Paskal, koga često citiram je pisao: „ Ima dovoljno tame za one koji ne žele da vide i dovoljno svellosti zao ne koji žele da vide”. On dalje govori o „tragacima”, samo takvi ljudi će moći da iskuse Boga. Ko živi svoj mali zivot bez da istrazuje, bez da postavlja pitanja, ko je zadovoljan platom i da može da gleda TV uvece i da ide na utakmicu u nedelju, taj verovatno neće nikada doziveti Boga. Tragaci su ljudi jednog drugog kova, nisu zadovoljni novcem, seksom, materijalnim stvarima,nisu zadovoljni karijerom, nego stalno traže SMISAO.
Avgustin ( on prvi) je rekao da je naše srce u obliku praznine i tu prazninu samo Bog može da ispuni…I dan danas ljudi pokusvaju da ispune tu prazninu odmorom na Havajima, zenskama, kvalitetnom travom iz Holandije, plazma televizijom, pornografijom, BMW kolima M5, i tako dalje a praznina opstaje…

njezna_zverka (manitanje)

12. maj 2009.

kako zanimljivo profesor pishe.
svidja mi se objashnjenje.

probisvijet (siromah)

20. maj 2009.

Drago mi je da je ova tema izdvojena. Sumnja i odricanje hrišćanstva je poput zrna pijeska koji je usao u bisernu skoljku i smeta joj, a skoljka ima izuzetan odgovor na takav napad koji vremenom biva vidljiviji. Uzmimo matematiku za primjer. Brojevi šta su i da li postoje, vidimo li broj jedan ili pet, ili samo vjerujemo da su tu oko nas i da stoje ni na cemu? Opet znamo da svijet pociva na brojevima pocevsi od fascinantnih proporcija spiralne skoljke nautilus u moru, pa do beskrajnih prostora Univerzuma ciju velicanstvenu tisinu krasi melodija muzike sfera. A Gospod zna tačan broj zrnaca pijeska na dnu okeana! Nebo, Njegov Hram, On krunise zvijezdama poput dijademe.

http://www.youtube.com/watch?v=d2Liptt5Re4

benin (student)

21. maj 2009.

Prosvetljenje (ucenik)

Sustina vecere, ako tako možemo reci, jeste njegovo poredjenje tela sa hlebom i vina sa krvlju. Na to sam mislio kada pomenuh veceru.
To je „detalj” koji je jako bitan, ali to je mogao samo Jovan „da izbaci”, jer je znao za sustinu Hrista Isusa i znao je da on ne može izreci tako nešto. On ne oslanja svoje ucenje na kultove iz proslosti.

Ono sto je Isus prosao ne može da prođe običan covek, tako da poredjenje sa običnim covekom (bar za mene) ne stoji. Delo izvrseno na Golgoti prevazilazi mogućnost bilo kog coveka na ovoj planeti. To sto mi vidimo njegov zivot kroz reci Biblije može da lici na zivot običnog coveka, ali je u sustini daleko od toga.
JAsno kaže:„Ja sam odozgo a vi odozdo..”

Sa takvim bicima nema poredjenja sem da vidimo fizicko telo slično, po spoljasnjoj formi, bilo kom drugom.
Ukloniti Princa tame iz nevidljivih regija ove planete zahteva nešto više sposobnosti no sto mi ,obični ljudi,imamo – ma koliko se trudili.
Nas „maksimum” je da spoznamo duhovnu iskru u nasem sopstvu i nju prepoznamo kao našeg Zivog Boga. No, to nije nešto sto je za podcenjivanje…niposto.

Savrsen Bog, odnosno Bog u telu coveka, takođe nije nov termin niti pripada samo Hrišćanstvu. To je termin koji od najranijih vremena postoji u Indiji i oni upotrebaljavaju reč Avatar. Bog koji se inkarnirao u telu coveka. Najpoznatiji u redu avatara je Krishna. Milijardu Hindusa veruje da je on sin Boziji, odnosno sam Bog u telu coveka. On je takođe cinio cuda. Treba znati da je on prvi izustio recenicu „Ja sam Put,Istina i Zivot”, ono sto ćemo kasnije naći kod Hrista Isusa. Takođe je izveo transformaciju svog tela ispred Ardjune, njegovog ucenika, te je ovaj video njegovu pravu kosmicku formu. Nešto tako i Isus je izveo ..znaš i sam već gde i kada.

Ko je u pravu a ko u krivu ? Veruju jedni a veruju i drugi..Interesantna situacija.

Treba razluciti autenticno ucenje Sinova Bozijih od tradicija koje se provlace hiljadama godina od kontinenta do kontinenta. Čak u davna vremena u Africkom plemenu Dogona imaš pricu o raspecu i uskrsnucu njihovog uzvisenog bica koje se zvalo Nomo.
Autenticno ucenje covek može otkriti samo kroz sebe. Tamo treba da ceka odgovore a ne olako da se vezuje za termine razno raznih knjiga tako nevesto napisanih. Pravo ucenje se uvek i samo prenosi usmeno. No taj glas će svako cuti u sebi u vreme kada bude spreman i ociscen od miliona predrasuda.

Sve je u nama još uvek otpor.

Iskren pozdrav

benin (student)

23. maj 2009.

ISUS HRIST je oduvek OVDE…NIKDA NIJE OTISAO…
ON ZIVI U VECNOM SADA…Ocekivati ga u buducnosti je najveca zamka od svih…Posmtarajte um kada živi sada i kada nešto ocekuje u buducnosti.
Treba razluciti ta dva stanja i biće sve mnogo jasnije,zašto je neko umesto VECNOG SADA u kome jeste Hrist na suptilan način prebacio sve u OBECANJE.

Pogledajte ovo..početak Jevandjelja po Jovanu:

„U početku bese Reč i Reč bese u Boga i Bog bese Reč..”

Procitajte sada tu recenicu na ovaj način:

U Pocetku je Reč i Reč je u Bogu i Bog je REC…

Prijatelji..REC može da samo da bude u VECNOM SADA i niti u jednom drugom trenutku kao sto je buduscnost ili proslost..iluzije našeg Uma.
U tom istom stanju je Hrist. Tu je ..blizi je nama nego nas dah.

Obecanje je anestetik…Hrist je dosao da probudi a ne da živi u buducnosti…

Iksren pozdrav

Prosvetljenje (ucenik)

23. maj 2009.

Па у томе и јесте суштина, Христос јесте Логос.

Benin (student)

23. maj 2009.

…sustina je u VECNOM SADA…

Probisvijet (siromah)

23. maj 2009.

…koje mi ne vidimo zbog iluzije vremena. Mi živimo u nizoj stvarnosti i kao sto iz polumraka gotske katedrale gledamo u svijetlo koje kroz vitraz Ruze dolazi spolja, tako samo naslucujemo ljepotu vise stvarnosti, vjecnog sada, gdje vlada savrsenstvo odnosa. Zbog ovog savrsenog sklada odnosa se Hristos nikada ne smije, jer nema grca u Njemu, nego sve Njegove emocije su u savrsenoj harmoniji – stanju prosvijetljenja? (Izvinite što se ubacujem u vas izuzetno zanimljiv razgovor)

Prosvetljenje (ucenik)

23. maj 2009.

Нема потребе за извињавањем, сви смо овде да размењујемо мишљења и свако је добродошао да се придружи разговору.

Слажем се да Бог живи у вечитом сада. Време је категорија пролазности и пропадљивости.

hugenot1 (Profesor)

24. maj 2009.

Benin, Prosvetljenje, Probisvjet, Spasicu,Pomoz’ Bog !
Benin,
Nije to bas „ocekivanje u buducnosti”. Pravilan glagolski oblik nije
„Jesus will come” nego „ Jesus is coming” ( present continuous) u smislu da je u toku dolazenja. „ Isus dolazi”. Ipak to menja stvar.
Inače, pokusavam da te pratim ali vidis, jedna velika razlika između klasicnog hrišćanstva i tvog vidjenja stvari je to da u hrišćanskoj veri, može da nadje sebe vrhunski intelektualac kao sto je moj mladji brat , na primer, ali i jedna neuka bakica, koje ne ume da objasni ni da tumaci veru ali veruje…jednostavno.
Zamisli sada bakicu koja cita tebe, da li će da cita do kraja ili će da dize ruke? Da li će da razume?
To je inače šta je Crkva zamerila ranim gnosticima – da samo jedan saka upucenih može da prodre u tajne – dok običan narod je iskljucen. Ja bih rekao da klasicno hrišćanstvo je upuceno običnim ljudima.

benin (student)

24. maj 2009.

Hugenot (profesor)

Bog ti pomogao

Prijatelj Akomoguja jasno piše u svom iskazu -VREME JE DA DODJES – znaci jedan stav iscekivanja.Da ne pominjemo njegovo iscekivanje i dizanje mrtvih… Takođe reč Maranatha ima razne prevode, ali da sada ne dužimo o tome, jer kako rece treba pisati za sve.

Slazem se ja da je Vera osnov Puta, Vera prozeta Ljubavlju u suprotnom to je samo jedno mrtvo nasledje, mentalna konstrukcija koju nasledismo od predaka naroda u kome smo rođeni. Lepota Duhovnog Puta i jeste u tome sto je otvoren za bilo koju osobu na kugli zemaljskoj. Napisah ja, ranije, da je to otovreno za coveka bilo koje delatnosti te zaista ne trazi bilo kakave intelektualne visine. Setimo se otkrovenja koje su dosle Jakobu Bemeu, znamo da je bi obucar ceo svoj zivot. Zaista ne stojim na tom mestu gde bih i najmanjim delom mozga pomislio da je Put za odabrane. Sinovi Boziji dolaze za sve. NA kraju Isus je lepo rekao da dok nismo kao deca teško ćemo uci u Kraljevstvo Bozije.
No ovde se povela rasprava o nekim terminima i pogledima na zivot i delo Hrista Isusa i na iskustva koja su vezana za isti. Pa kada već postoji mogućnost da se iznese i takva vrsta teksta, rekoh sebi …pisi.

Svako dobro

Осећај, мисао, замисао, смисао…

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?

Ко је Бог и ко је њега створио?

trucko (sociolog)

14. mart 2009.

Da li je Bog stvorio djavola? Gomila pitanja se nadovezuje… Ali, ko je stvorio Njega?

Lions4lambs(.-.-.-.-.-) 14. mart 2009.

Trucko,

Možda najbolji odgovor na to pitanje ( ako kao izvor uzmem Bibliju)…daje Jovan ( jevandjelje po Jovanu):

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

Jovanovo jevandjelje je po oceni istoricara najmladje i da „odudara“ od prva tri. Autori jevandjja po Luki i Mateju su kao izvor koristili Markovo jevandjelje…Autor Jovanovog jevandjelja se oslanja na druge izvore i ima sasvim drugaciji stil pisanja…Najverovatnije je bio iz Aleksandije koja je bila jako uporiste gnostickih hrišćana…

Zato je njegovo pisanje drugacije…za izvore je imao tadasnju grupaciju hrišćana koji nisu bili militantni mada je i sam najviše napadao jevreje…Djavo se kod njega ne javlja direktno…već kroz ljude…

Ali da se vratim Bogu.

Možda je ova recenica jedna od mogućih objašnjenja na pitanje Ko je Bog i ko je njega stvorio? U jevrejskoj Bibliji ( Starom zavetu ) Bog postoji i to je de facto…nigde se ne pominje definicija tako jasna kao u Jovanovom jevandjelju…ili bar ne definicija koja postojanju Boga prilazi na filozofski način …

Reč ( misao, saznanje, svest ) je Bog i Bog je reč…Za POcetak potrebna je misao, svest, a kako je Bog reč…Bog je nastao od reci ( svesti, saznanja)…

Ovde sam govorila o Bogu kroz Bibliju ( a Bog prevazilazi te uske granice, zar ne?)…Nekanonska jevandjelja već imaju liberalnije poimanje Boga. O tome neki drugi put… :)

Pozdrav!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

И тако почне када лавина крене јер…реч када је једном груба, тешко ће икада више бити мира…

Predrasude i Istine

&Lunja& – Mar 13, 2004

Zivim u svetu vrhunske tehnologije Ono o cemu smo citali po stripovima, zabavnicima, knjigama o naucnoj fantaziji, danas je postala ostra realnost. Nekada, prilazili smo tim izumima tehnike sa cudjenjem, po malo sa strahom, sa nevericom ali..iz toga se izrodio jedan novi svet, koji je potisnuo onaj stari…nema vise pisama koja je draga ruka pisala, onaj neko u cijim smo mislima toliko uvek hteli da budemo, odvojeni smo nekakvim zidovima po kancelarijama, ciji prostor odjednom prima nekoliko desetina ljudi, ali..nema vise onog ljudskog dodira, nema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica, zivimo sa ovom dusevno praznom i tehnoloski svemogucom kutijom ispred sebe…i otudjili smo se.

Ne znamo ko je tamo, iza ovog ekrana, kako izgleda, kako dise, kako se smeje, kakav mu je pogled kad se namrsti..da li je to samo dnevni bes na birokratiju, glupog sefa koga mora da trpi, nesnosnu koleginicu koja ne zatvara usta po ceo dan, netrpeljivost prema komsiji jer eno, opet ima nesto novo u kuci…ili..je to nesto vise, sto moze da srusi mnogo nada u svet, i ovako vec izopacen, to..sto se ne vidi..da li je bolje odmah staviti u karantin osecanja i tamo drzati, bez milosti jer..ne znamo, ako odskrinemo vrata hoce li odande izaci demon iz prica ili..tek samo covek, usamljen ali jos po malo srecan, sto je ziv…

Predrasude…doci ce nam glave i dolaze, zar ne? Cesto se plane, razbesni, tresnu nevidljiva vrata pred nosom persone non grata…
cuje se kako se lomi staklo neceg razbijenog, momentum iritiran recju, misli, izborom reci u jednoj recenici, ponekad bez tacke, ponekad spojenih reci, a ne pripadaju tako pravopisu ali..neka..samo neka bujica krene, treba je neko, „greje’ hladan zivot, „tesi“,
a dusa…Gde je dusa? Ima li je jos negde il je rec istina ubijena pojavom dva tri svemocna dugmeta, koja mogu da izbrisu iz postojanja celi jedan zivot, koji je izasao u susret nama, u ovom paralenom svetu…Gde je ta duša, o kojoj se govori, valjda kao nikada pre,
gde se veronauka, kao nauka, kao rec, vise ne kritikuje, ne stavlja se onaj ruzni pecat na nju ali..kao da je to samo rec, i dalje, samo misao, ne previse glasna i ne previse jasna…I svetost i svetla nekih dalekih svetova..pa sad, ako je neko dovoljno lud, kao ja,
da kaze da krade zvezde, ko se usudjuje da zivi zivot zbog zivota,
u prkos onom dugmetu, tako snaznom, sto moze da obrise celo moje zivot jer..jesam li ja odista ziva ili tamo neko, ko ide sa nozem skrivenim ispod plasta od stakla, doci ce, jos samo malo..i zariti taj noz, njegovo secivo jer rec, moja rec, zaseci ce njegove predrasude, bas tamo gde su najosetljivije, a taj neko, hoce da govori o svetu, o vrednosti zivota, o smislu koji se zove predrasuda.

Kazem ja, kao vividni primer ili ti, ili neko drugi, nije ni vazno..vazna je misao, koja je osnova predrasude. Zasto? Zbog cega? Da li je zivot sa njom laksi? Hoce li predrasuda osvetlati neki skriven put ili..zaviti makar i u crno jos vise jer i ovako..ko mari??? Nisam ni ja, ni ti, ni onaj tamo, izmislili zid od stakla, sto deli duse,a ipak..spaja, mnogo vise nego sto se uvidja jer..ziva rec, ostrija li je, zivlja li je, jaca li je, od ove reci, sto je oko vidi, a oko otvara dusu, odmah, nemas vremena ni da uzdahnes…
ni koraka da odstupis…

Istina je tu, slusa nas, smeska se i ceka, strpljivo, doci ce njen red. Kaze: „Samo se vi gospodo, igrajte na ovoj pozornoci, menjajte maske, kostime, neka neka vas, imam ja vremena…vase je vreme ovde, a moje..tamo gore…tamo gde vi necet, ne mozete, a ja, evo i sada me tamo ima…Igrajte na vasem maskenbalu…ludo se zabavljajte..neka vas neka…Vi ste ipak, samo ljudi, a ja..ja sam vreme, vase, proslo i buduce“…

Eto..pa sad, kako vam drago…ko zna, mozda i u predrasudi zivi neki zivot ali..dobro je da nije moj…

..Stela – Mar 13, 2004 00:40

„ali..nema vise onog ljudskog dodira, ema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica“

Draga, Lunjo, ne mogu se sloziti sa tobom po pitanju ljudi koji me okruzuju. Mozda sam, sticajem okolnosti i ziveci u podneblju vecito zelenih prostranstava gde su ljudi neposredni, spontani, veseli, dragi i izuzetno ljubazni, imala srece da upoznam i drugaciji svet od tebe. Mozda, samo drugacije gledamo na ljude ili osecamo potrebu za vecom paznjom, ne znam. Ljudi koji me okruzuju, imaju za mene specijalna mesta u memoriji a u srcu su samo oni koji to zaista i zasluzuju a ima ih jako mnogo.

Јапанци су диван народ; часни, достојанствени, нежни, префињени, мудри, строги, проницљиви, до крајности пажљиви и пожртвовани

Интервју: Тадаши Нагаи

Јапанци и Срби су исти, разлика је у детаљима

Амбасадор Тадаши Нагаи завршава четврти дипломатски мандат у Београду и одлази у пензију

Ви јесте скромни, али на ваш начин: не либите се да отворено кажете шта мислите. Ја никад, на пример, не бих рекао да добро говорим српски језик, јер једноставно, он није мој матерњи. А када овде интервјуишемо кандидате за посао у амбасади, сви кажу да енглески говоре перфектно – иако су почели да га уче тек пре неку годину. Ми тако никад не поступамо, у нашој култури свака реч, уз значење, има и одређену поруку, позитивну или негативну. Ако говоримо о скромности у позитивном смислу, онда ту реч не користимо за себе, јер би порука била хвалисање. Можда је то због тога што ваши људи имају веома јак осећај самопоуздања: пре три године сам негде прочитао да су по степену самопоуздања, Срби у самом светском врху. Јапанци су на другом крају ове скале.

[објављено: 26/12/2008]

Vladimir , 26/12/2008,

Japanci su divan narod; casni, dostojanstveni, nezni, prefinjeni, mudri, strogi, pronicljivi, do krajnosti pazljivi i pozrtvovani. Sve to je u velikoj meri nekada posedovao i srpski narod.

Sramota je sto smo se sami toliko unizili, nasi ocevi su bili ljudi drugog kova. Nikakva nesreca na ovom svetu nije opravdanje za gubitak osecaja dostojanstva i ocuvanja vrednosti – da smo to uspeli, prosli bismo mnogo bezbolnije kroz sve ove nedace poslednjih dvadesetak godina.

Jos uvek nije kasno vratiti se pravim vrednostima, imamo dovoljno svetlih primera i jos uvek mozemo da ozivimo nekadasnji duh – sve je samo pitanje svesti i izbora. Previse smo utonuli u bedu svakodnevnih, sitnih problema i zaboravili da je duh sustina kojom se zivi. Moze se ziveti uzvisen zivot u krajnjem siromastvu.

Obnavljanje istinske skromnosti a istovremeno velikodusnosti prema drugima, koja je oduvek bila odlika pravih Srba, puno bi nam znacilo za preporod koji ce se, nadam se svim srcem, jednom desiti – ako bismo tome dodali spomenutu osobinu nase samouverenosti, procvetali bismo!

Samo je pitanje svesti i usmerenja svih snaga ka necem uzvisenom i vrednom.

Hvala ovom divnom gospodinu na prijateljstvu i paznji koju nam je poklonio!

Hvala mu i posebno na podsecanju da je Japan spasilo nacionalno jedinstvo – kad bismo samo uspeli to sto smo stotinama godina sebi ponavljali – samo sloga…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

…и ево неких извода, цитата, из неколико књига Карлоса Кастенеде..

covek, samo… – Jul 9, 1998

Ispunjavam obecanje dato (ko zna kad) i evo nekih izvoda, citata, iz nekoliko knjiga Karlosa Kastenede, po licnom izboru. Poklanjam to svima, neki da se prisete,… drugima za otkrivanje, prepoznavanje, kritike, pljuvanje, ignorisanje, zabavu … vec po volji vam.

Nije vazno sta neko otkriva a sta zadrzava za sebe. Sve sto radimo, sve sto jesmo, pociva u nasoj licnoj snazi. Ako je imamo dovoljno jedna rec je dovoljna da promeni tok naseg zivota. Ali, ako nemamo dovoljno licne snage i najvelicanstveniji deo mudrosti nam moze biti otkriven, a da nam to otkrice nista ne znaci…
Ako neko hoce da uspe u bilo cemu, taj uspeh mora doci postepeno uz veliki napor, ali bez stresa ili opsesije…
Unutrasnji dijalog je ono sto nas prizemljuje. Svet je ovakav ili onakav, ovo ili ono, jedino zato sto ga mi sebi tako predstavljamo. (…) Sustina magije je u tome da promeni nase shvatanje sveta. A da se to postigne jedini nacin je da se prekine unutrasnji dijalog. Sve drugo je nepotrebno…

Ima tri vrste losih navika kojima se stalno vracamo kada smo suoceni sa neobicnim zivotnim situacijama. Prva je ta da se ne obaziremo na ono sto se dogadja. Ili se dogodilo i da smatramo da se nikad nije desilo. Tako nesto prilici zatucanom coveku. Druga je da sve prihvatamo zdravo za gotovo i mislimo da navodno znamo sta se desava. To prilici poboznom coveku. Treca je da postanemo opsednuti nekim dogadjajem, jer ga ne mozemo odbaciti, niti svim srcem prihvatiti. (…) Ima i cetvrti, ispravan, ratnikov nacin…
Ratnik je uvek na oprezu…
Ratnik ne veruje; on mora da veruje…
Ratnik mora biti fluidan i mora se harmonicno prilagodjavati svetu oko sebe, bez obzira da li je to „svet razuma“ ili „svet volje“…

Bit magije je unutrasnji dijalog; on je resenje svega. Kad ratnik nauci da ga prekine, sve postaje moguce. Tad i najnedostiznije postaje dostizno…
Pojedinac moze jedino kao ratnik da odoli na putu znanja. Ratnik se ne moze jadati niti sme zaliti bilo sta. Njegov zivot je beskrajan izazov (…) Osnovna razlika izmedju obicnog coveka i ratnika je sto ratnik sve uzima kao izazov, dok obican covek sve prima ili kao neki blagoslov ili kao prokletstvo.
Jedan od ratnikovih postupaka je da nicemu ne dozvoli da ga pogodi. (…) Ratnikova kontrola mora biti besprekorna…

Vidjenje je u pocetku zbrkano i lako se covek u njemu izgubi. Kako ratnik jacha, jacha i njegovo vidjenje; postaje ono sto i treba da bude, neposredno znanje. Ratnik postavlja pitanje i kroz svoje vidjenje dolazi do nekog odgovora, ali on je jednostavan…
Za ratnika je iskustveno pravilo da donosi odluke tako pazljivo da ga nikakve posledice ne mogu iznenaditi, a jos manje iscrpsti njegovu moc. Biti ratnik znaci biti skroman i pripravan…
Jedino ratnik ima „pravi“ Tonal, a prosecan covek u najboljem slucaju moze imati „dobar tonal“. „Pravi“ Tonal je onaj koji je bas to, tj. koji je uravnotezen i skladan…

Tonal je ono sve sto mi znamo; ono sve sto jesmo; ono sve sto se recju da iskazati. Tonal je organizator sveta, drustveno bice, onaj koji stiti, cuvar-zastitnik koji se pretezno preobraca u strazara. On cuva nesto neprocenjivo, nase postojanje. Zato je odlika tonala da je prepreden i ljubomoran na svoja dela, koja su daleko najvazniji deo nasih zivota, pa od zastitnika postaje strazar. T. je sve ono sto oko vidi. On sam kroji pravila pomocu kojih shvata svet; na neki nacin, dakle, on tvori svet. On pocinje sa rodjenjem coveka, a okoncava sa smrcu.  Najbolje cemo ga opisati kao ostrvo; na tom ostrvu mozemo bas sve naci. U sustini to ostrvo je svet. Svako od nas ima svoj licni T. ali za sve nas postoji i kolektivni T.; dat u nekom vremenu postaje – T.vremena, koji nas cini slicnima…

Nagual je deo nas koji se ne moze opisati. N. je deo s kojim nemamo bas nikakve veze. U njegovo postojanje mozemo se uveriti, ali o njemu ne mozemo govoriti. On je oko ostrva, tamo gde moc lebdi. N. je svega svestan. Da bi o njemu mogli govoriti, mora se zajmiti sa ostrva T. , stoga je bolje da se ne razjasnjava, vec da se ogovori o njegovim dejstvima…