Многе кампање „борбе против наркотика“ су у суштини рекламне кампање

Коментари преузети са Политика Онлине (коментари корисника)

Брка , 26/05/2009,

Није случајно број наркомана порастао после 2000.г. јер многе кампање „борбе против наркотика“ су у суштини рекламне кампање. После сваког предавања о штетности наркотика број наркомана се повећа. Поставља се питање ЗАШТО. Један од могућих одговора је да од приче нема вајде већ младима треба понудити алтернативе. Алтернативе су летње школе (јер највећи број наркомана први пут проба дрогу током летњег и зимског распуста када немају осмишљен садржај). Наставници по школама два месеца не раде ништа уместо да осмисле разне летње школе којима би се помогло деци. Сваки спашен живот је вредан. Или надлежни не мисле тако?

TZ , 27/05/2009,

Postoji i druga strana…dileri koje svi poznaju,a samo policija ne…

sudije koje momentalno oslobadjaju uhapsene dilere, policajci koji uz veliki osmeh propustaju dilerski auto sa crnim staklima da prodje zabranjenom ulicom…u nasem gradu vlada sprega milicije i dilera,roditelji nemaju kome da se obrate..

borba protiv vetrenjaca i to veoma opasna…

nekome je potrebno u ovoj zemlji da „drzi“ decu drogiranu, jer tako nema ko da „talasa“..deca kao zombiji, roditelji zaokupljeni borbom za zivot i spasenje te iste dece…a velelepne vile vlasnika fantomskih firmi rastu, svi sve znaju, a niko nista ne moze…uzas i sramota….

Vladimirovich , 27/05/2009,

Da, da ! Svi se kao cudimo!? Cemu? Zasto nema strogih zakonskih sankcija? Zasto se Vlada i MUP ne obracunaju s „masovnim ubicama“? Da li su u zajednickom precutnom poslu? Da li dele zaradu? Vec sam pisao, moja supruga je u neku ruku ocevidac i prodaje kroz prozor u komsiluku preko puta i kako to radi policija kad dobije prijavu, i kako se posle oruzjem preti komsijama od strane dilera!?

Radnja se desava u jednom selu kod Sida! Policija je stigla ispred pomenute kuce a onda majka dilera paket s „robom“ izbacuje ili kroz prozor u travu na ulici ili kroz bocni u dvoriste rodbine!Policajac pred kucom trpa paket u dzep a kad krenu praznih saka vraca isti kroz otvoren prozor?!

Svi znaju, sin cesto u zatvoru kako zbog trafikinga tako i zbog prodaje droge i svi dele ili bar vecina zaradu? I tako u krug, dokle?

Сродне теме:

• Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
• Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
• Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
• Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
• Реч о Црној Реци, дроги и медијима**
• „Коме одговара пораст наркомана, а не одговара излечење наркомана”

Нажалост децу васпитава ТВ, када то не ради ТВ ту је улица и кафићи а онда долази виртуелни свет…

Блеји омладина

neimar 10. maj 2009.

Srbija ne zna šta sa mladima
Ivana se oko tri sata ujutro vratila sa žurke iz jednog beogradskog kluba. Ustala je posle podneva, skuvala veliku šolju crne kafe, upalila cigaretu i pokrenula internet sajt za druženje, popularni „fejsbuk”. Ivana ne ide u pozorište, muzeje ili galerije, retko čita knjige i ne bavi se sportom, ali zato često gleda TV, sluša tehno ili folk i obožava da predveče „izbleji” sa društvom…

Irena Radisavljević

Коментари:

Neko daleko

To je pojava, koja tek treba da se ukoreni. Onoga trenutka, kada potpuno uvedemo ‘demokratiju’ u državu, tada će narod vladati jedino svojim daljinskim upravljacima ili veb stranicama, tacnije samo onim programom sto mu se bude servirao. I šta ocekujete od mladih? U vreme Milosevica, koga već toliko krivite, ja sam na televiziji mogao cuti i pank i rok, čak i neke potpuno antirezimske stvari, koncerti takođe, a sada u ‘demokratiji’ gde je rok, gde je pank? Pa vi ste samo naucili bolje od Slobe, kako se gusi ljudska svest i to sada primenjujete, savrseniji ste i uredjeniji i podmukliji, ali ničija nije vecno gorela. Ljudi će da progledaju kad tada.

roditelj

Omladina je prepuštena „blejanju” i potrošačkom mentalitetu namerno. Što smo gluplji to se lakše nama vlada. Rastu generacije kojima će se lako manipulisati. Da li znate da u osnovnim školama popravni ispit postoji samo na papiru, ja nisam čula da je zadnjih godina iko išao na popravni. Znači iako ne uči završiće osnovnu školu. Ocene dece se na roditeljskim sastancima predaju roditeljima na papiriću da se „zaštiti” dečija privatnost. Nema sramote, neprijatnosti.. Ako neko dobije ukor ne sme se reći njegovo ime, niti to smanjenje ocene iz vladanja utiče na uspeh. Znači deca bukvalno mogu, i rade u školama šta im padne na pamet (tuku nastavnike, drugove, kradu, drogiraju se, piju…) Pretpostavljam da su ove metode preuzete iz EU, ali mislim da tamo deca nose uniforme i imaju kazne, suspenduju se određeno vreme sa nastave (oni treba da idu u školu svojom voljom, a ne zato što moraju) i tim suspendovanjem sa nastave oni to i shvate. „Blejanje” je društvo namerno organizovalo.

Josarian

Deca od 14 godina izlaze do ponoci, ali i kasnije, jer vrše pritisak na roditelje činjenicom da, ukoliko se ne uklope u taj model bivaju predmet podsmeha. Šta sutradan to dete može da radi? Pa, ništa. Do popodne spava, a onda se sprema za sledeće „blejanje”. Koje interese može da razvije? Pa, nikakve! Koja su rešenja? Bilo je pokušaja da se ograniči rad klubova i lokala PREKO RADNE NEDELJE. Sećaju se mnogi da je taj predlog jedno vreme bio vrlo aktuelan, a onda je polako izbledeo i niko ga i ne pominje. Argument protiv toga je da je Beograd grad koji živi noću i da je to deo njegovog imidža. Čak i da je to tačno, a nije, Beograd je samim tim grad koji spava danju i ne radi ništa. Na „trulom” i manje „trulom” zapadu se zna ko može u koje lokale da uđe, sa koliko godina,a škola se bavi decom. Uostalom, zašto bi deca živela drugačije?! Učlaniće se u neku stranku, završiti neku dopisnu „mega, sega, grand…” školu i biti uspešan mladi kadar… Mi smo to od njih napravili!

Goran-Zr

Na našu veliku žalost: „VAŠ ČLANAK JE ISTINIT”, a sve to vidi „VELIKI BRAT”, a zamislite nije kriv samo Sloba nego i ove nove kvazi demokrate. Sa zapada smo prihvatili sve što je loše, ako uopšte imaju išta dobro.

Nikola Fg

Izgleda da je postalo pravilo svih novinara i „novinara” za sve probleme i negativnosti kriviti Milosevica. To vazi i za ovaj clanak, a tema je bas zahvalna za analize svih vrsta. Analiza u ovom clanku je povrsna, neobjektivna i u pedagoskom smislu apsolutno amaterska. Nemam nameru da izigravam Milosevicevog advokata ali gospodo on je mrtav, a nije na vlasti 9 godina. Hoće li to biti izgovor za sve promasaje i u sledećem veku ako kao država i narod budemo postojali mada u tom pogledu nisam optimista. Poenta je da sve dobro ili loše u vaspitanju mladih generacija dolazi iz kuce /roditelja/, a skola i drustvo treba da budu samo nadogradnja. A šta se kod nas desava. Mladi se vaspitavaju „bir-festovima”, narkomanskim hepeninzima, gej paradama i tako dalje. država se ulizuje takozvanim navijacima i ne sankcionise ih i šta posle svega ocekivati. Tako nastaju samo anarho-destruktivne generacije ciji je moto „lezi hlebu da te jedem”. Takvi su sad i na vlasti i zato imamo to što imamo

www.blic.rs/_komentari.php?id=91805&mode=view
———–

Е да само блеји омладина, него блеје и новинари, а све су научили од власти која ионако ништа не зна да ради већ само да блеји да су ‘за све криви Милошевић и деведесете’ и да ће се све решити у ЕУ а дотле не липшите магарци до зелене траве…

Мушке руке

Muške ruke

Stela – Mar 17, 2004

Uvek sam bila privrzena ocu, nekako je znao, osecao, umeo da me razmazi bas, bas, onako PRAVO, nalazio je neku sredinu. Secam se, njegovih ruku, bila sam mala, setamo i ja ga svojim malim rucicama drzim cvrsto a on blago, suvo, nezno i snazno, uliva osecaj sigurnosti, nasim hodom kroz moje detinjstvo i njegovo roditeljstvo. Umela sam tako i da zaspim hodajuci, naslonivsi lice na njegovu ruku i kada stignemo kuci, vise se nisam ni osecala umornom jer mi je taj sinhronizovan hod, godio i ulivao snagu. Nikada necu zaboraviti miris ocevih ruku, topao i nezan ali cvrst dodir. Secam se, moja sestra nije volela da jede pa je moj otac izmisljao citave predstave kako bi je naterao da pojede makar nesto iz svoga tanjira. Pravio nam je pijace, svaki zalogaj je slagao, jedan pored drugoga kako bi izgledali lepo i nazvao ih je pijacama. Tada je moja sestra jela ali sa mukom. Ujutru, kada se probudim, uvek me je cekala oljustena banana za dorucak i mleko. Uvece, smo gledali filmove i tata nam je objasnjavao sve sto nam nije bilo jasno. Postavljale smo, sestra i ja gomilu glupavih pitanja ali je on, uvek sa osmehom i strascu, strpljivo sve to nama tumacio. Bile smo obe, nevaljale i kada smo pospane, koristile smo onu zensku lukavost i pravile se da nismo pospane, pa nas je tata pustao da jos malo uz nas nagovor ostanemo. Uvek se taj nas divlji dogovor zavrsavao tako sto nas je tata svlacio jer smo obe zaspale a on nas je nosio u krevet, to nam je bilo najlepse, ja se toga u polusnu secam. Uvek sam osecala najvecu sigurnost kada je moj tata u blizini i sada se secam njegovog glasa ali najvise njegovih ruku koje su mi toliko ostale u secanju, tople, suve, velike, nezne, cvrste i snazne. Nista na svetu mi nije ulilo toliko samopouzdanja kao te ruke, MUSKE RUKE!

Сад имам клинца од пет и хвала Јутјубу, не мора да гледа ово смеће од цртаћа на ТВ-у

Tom&Jerry – O tempora! O mores!

Babette (office mite)

01. decembar 2008.

Izdvajam ovo iz diskusije o Bondu, a pisao je cenjeni diskutant NVuk, morala sam da odvojim ovo kao nešto sto sam naravno odavno potisnula iz secanja, ali sad kad procitah setih se najednom zašto sam onomad prestala da gledam Toma & Džerija.

„
Meni je ovo kao oni noviji Tom i Dzeri crtani filmovi. Stari sa kompletnom simfonijskom muzikom Čak Dzounsa i originalnom detaljnom ”zivom„ Bredli animacijom su savrsenstvo. Ove novije sam još i bio gledao po inerciji, ali sam posle prestao – nisu ni do kolena originalu. Tom i Dzeri poceli da govore, stedi se na animaciji pa je krzljava kao SkubiDu i slične gluposti, muzika neka jeftinoca sa sintizajzera. Na kraju su logicno ugasili serijal. ”

N_N_(Nista) 02. decembar 2008.

Задњих можда годину прегледам Том и Џери (и сву класику) цртаће поново. Сад имам клинца од пет и хвала Јутјубу, не мора да гледа ово смеће од цртаћа на ТВ-у већ га бабо образује у правој умјетности филма.

Том и Џери као и сви цртани фимови имали су своје златно доба од рецимо половине 20их (Флечер) па до раних 50их. Тада долази до наглог пада квалитета, јер се кратки цртани филмови почињу правити за ТВ умјесто за биоскоп, те буџети опадају за два реда величине. Пад квалитета се види и код Душка Дугоушка, Попаја, итд. Погледајте прву Птицу Тркачицу (Fast and Furious).

У дугометражне биоскопске цртаће се наставља улагати тако да су можда најбољи цртани филмови икада направљени у задњих 10 или 15 година (Spirited Away, WallE)

Ако се говори о кратким цртаћима, прављеним за ТВ, свакако је највише урадио Чак Џоунс (Душко, Т и Џ, Тркачица). Не смијем ни помислити шта би производио да је имао буџете из 40их. Мада он је мајстор минимализације, можда је то и било право вријеме за њега.

Кад се говори о музици из цртаних, треба обавезно клинцима показати Тома и Џерија „Solid Serenade” или Бети Буп „Old Man of the Montain”. Мој клинац се тотално образовао у џезу из тих цртаних. Некад се преврнем од смијеха кад га чујем како дебелим гласом за себе пјевуши док се игра коцкицама: „Is you is or is you aint my baby”.Клинцу ни пуштам Тома и Џерија изван раног периода и Чак Џоунс периода. Стварно га не желим изложити сразу под продуцентском палицом Хане и Барбаре. „Хеј, а зашто не би сви цртаћи имали све исте споредне ликове” Вали Гатор, Атомски Мрав, Том и Џери… Ху гивс а фак?

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Том и Џери  „Solid Serenade”

Бети Буп „Old Man of the Montain”

Када будемо бољи даће Бог и да нам буде боље

čovek sa severa , 18/04/2009,

Dobrota i greh ne idu zajedno. U vremenu u kome živimo previše grehova je društveno prihvatljivo i posledice toga su vidljive. Najveći neprijatelj čoveka nije ni siromaštvo, ni neuređeno društvo, ni nepravda, ni bolest… jedini čovekov iskonski neprijatelj je njegov lični greh, koji u njega unosi nemir, gnev, nezadovoljstvo, mržnju, bolest, tugu… i na kraju očajanje.

A previše grehova je u vremenu u kome živimo postalo nešto na šta se gleda sa opravdanjem, sa simpatijama. Kada se neko usprotivi gramzivosti, materijalizmu, sistemu vaspitanja koji decu uči da budu neposlušni roditeljima, promiskuitetu, hedonizmu, abortusu, razvodu, porobljavanju čoveka pomoću modernih tehnologija… on sе ustvari suprostavlja otuđenju, sebičnosti, laži, mržnji… ali takav automatski postaje izvrgnut osudi i ruglu kao zatucani kozervativac.

Kako sejemo tako i žanjemo, vlast pa i ceo sitem je samo ogledalo sveopšteg duhovnog i moralnog stanja nacije. Kada budemo bolji daće Bog i da nam bude bolje. Ne mogu da čekam na druge, već danas ću se potruditi da makar malo budem bolji nego što sam bio do sada.

Извор:  Политика Online (коментари корисника)

Од лошег брака, само је једна ствар још гора: лош развод

Razvod u Austriji

Taychi (teaching)

07. februar 2009.

Imam problem sličan kao metak10(naslov Upomoc).Problem su njegovi izlasci i ja više ne mogu da se nosim sa tim. Problem je sto je on državljanin Austrije,a ja sam BiH. Imamo dijete od 2 godine i ovaj mjesec treba da se rodi i drugo,već sam usla u deveti mjesec trudnoće.To je jedan od razloga što ne mogu otici na put, da ga napustim. Drugi razlog je sto prvo dijete ima takođe austrijsko državljanstvo. Ja ovdje nemam nikog svog sto znaci ukoliko bih se razvela ovdje neću ostati. Djecu NE OSTAVLJAM.

Zato me interesuje da li bi bilo problema oko starateljstva (da pripadaju meni) s obzirom da ja ne bih ovdje ostala. Ja sam prije prva trudnoće radila, primam pare na porodiljskom. On je trenutno na birou, treba u vojsku ove godine. kad zavrsi s vojskom nema zaposlenje. Pricala sam skoro o tome sa njim, mislim-pare za advokata i parnice nemamo, dolazi u obzir samo sporazumni razvod. Ali on ne bi isto tao pustio djecu daleko od sebe, iako se nije ni trudio puno ni oko prvog djeteta. Mene interesuje da li bi meni moglo biti uskraceno starateljstvo zbog državljanstva koje je razlicito od djece. Djeca su ipak mala (drugo još nije ni rođeno) da bi ih odvojili od majke. Da li bih ja morala ostati ovdje zivjeti da bih dobila starateljstvo.

Nadam se da neko ima tacne informacije jer…Ne usudjujem se ništa učiniti iz straha da bi djeca pripala njemu jer onda ne znam šta bih. On se ne bi protivio da ja dobijem djecu da ostanem tu (to sigurno znam) ali ja stvarno ne bih imala razlog ostajati ovdje ukoliko dodje do razvoda.Hvala svima unaprijed…

sta-li-ja-radim-ovde (radim)

09. februar 2009.

Za one koji veruju da je razvod bolji od lošeg braka, zaboravljate na jednu važnu cinjenicu:

Od lošeg braka, samo je jedna stvar još gora: los razvod. Kada ste poslednji put čuli za „dobar“ razvod? I to što deluje da je razvod „dobar“ je tako samo zato što niko ne uzima u obzir stvari koje se ne mogu izmeriti, kao sto je to emotivan uticaj nedostatka roditelja na decu. Nama su potrebna oba roditelja, pored nas, naročito kada smo deca. I svako dete će radije da ima pored sebe bilo kakva dva roditelja, nego „idealan“ razvod. Jedino kada deca ne žele da imaju nekog roditelja je kada ih taj konstantno fizicki i emotivno zlostavlja, a to je daleko redja pojava nego sto je razvod. Žene najcesce vole da preuvelicaju probleme da bi izgledalo da imaju dobar izgovor za razvod.

Jedini dobar razlog za razvod je kada je jedan od partnera fizicki agresivan prema drugom i/ili ima problem sa nekom vrstom zavisnosti kao sto su to droga ili alkohol. I čak i tada, onaj drugi mora da bude siguran da to nije nicim izazvao, jer uvek postoji onaj problem „nadje vreca zakrpu“. U skoro svim odnosima gde jedan partner pije ili uzima drogu, onaj drugi je nesvesno ucestvovao u stvaranju te situacije. Kada smo ucestvovali u stvaranju problema, onda treba isto tako da se potrudimo da ga i resimo a ne samo da se okrenemo i odemo a decu ko sisa.

Da li ste vi imali oba roditelja dok ste odrastali? Da li ste u ovom braku uradili APSOLUTNO SVE sto je moguće i nije moguće da biste spasli brak i obezbedili svojoj deci oba roditelja?

Najlakse je samo se okrenuti i zaboraviti na probleme koje smo možda i sami stvorili; najteže je zagristi i boriti se.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Ко помаже родитељима у конфликтним ситуацијама?”

Ko pomaze roditeljima?

Agatakristi (istrazivac)
28. oktobar 2008.

Gledala sam jednu emisiju o akciji da batina, kao vaspitno sredstvo postane kaznjivo delo. Jesam za to, moja deca nisu bas puno batina dobili, ali poneku cusku jesu.

Razmišljajuci o toj temi, zapitala sam se:

Ko pomaze roditeljima u konfliktnim situacijama? Ko ih uci na koji način vaspitavati decu? Ako ne viknuti, cusnuti, udariti, ko im kaže kako, na koji način postici da deca funkcionisu u porodici i drustvu na zadovoljavajuci način?

NidjeVeze (SpetljanaUZivot)
28. oktobar 2008.

opet izopacene moderne teme!

mene nešto zanima sad moja mama je meni pricala kako su ucitelji tukli u njeno vrijeme kaže napravi ti katastrofu po rukicama a nekad kaže morale se prstici skupiti da bih tukli po jagodicama/nokticima!

Svabo opet kaže ko je dobivao batine to automatski prenosi i u vaspitavanje svoje djece htio ili ne on dodje do situacije gde neumije drugacije i to mu je jedina pomoć „jer je to i kod njih funkcionisalo“

Neki zestoki vjernici opet tvrde da je motka izasla iz raja i da se dijete treba vaspitavati i na taj način ako drugacije ne može. Citajuci ovo sto je dosad napisano neki nisu vaspitavani već muceni istjerati dijete od 5 godina na dvor gde cjelu noc mora provesti jeste teroristicki napad roditelja na svoje dijete koje oni uzgred ne smatraju djetetom već nešto slično kao neka „stvar“ koja se sad uzme sad izbaci!

Inače sam čula pricu gde je majka svima davala savjete kako sa djecom izaci na kraj jer je djecji psiholog dok je svoje mlatila motkom ko vola u kupusu jer sva a njena skola je bila zabadava jer njeno dijete je bilo „mimo svih“ i taj djecak je zavrsio fakultet iako je motka bila majka!

Mene sad zanima kako je u doba evo mojih roditelja motka bila svetinja čak na selima gde su moji roditelji odrasli nije te samo majka vaspitavala već SVI iz tih sela i od te djece ima i intelektualaca i fizickih radnika ALI niko od te silne djece nije krenuo mimo puta nemamo kriminalaca, mucitelja svojih familija/roditelja, ljenguza, drogerasa i raspikuca!

Danasnja djeca su nazalost od malih nogu sita! Sita u smislu zelja koje imaju i koje im se ispunjavaju! Cesto obadva roditelja rade tako da su djeca svoj gazda još ako nema komunikacije i jasno oznacenih zajednickih aktiviteta ima da ebemo jeza u ledja! Moji djecaci su dosli sa svega 4 godine iz vrtica i meni objašnjavali šta znaci riječ homoseksualac, sa 6 godina su dosli iz skole sa karticom i nekim brojem telefona gde mogu da zovu „ako se oni osjecaju drugacije“ ili ako imaju bilo kakav problem!

Najmladja majka Njemacke imala je 12 godina kad je rodila dijete! Djeca nisu djeca sto su nekad bila roditelji nisu roditelji koji su nekad bili konstalacije zivljenja nije ista prije ih je bila puna kuca tu si bili i deda i baba koji su takođe vaspitavali savjetovali i pricali danas ima mnogo samohranih majki ili oceva u velegradovima!

Jedino sto je bitno jeste svoje dijete provesti kroz jedan veoma opasan dijo zivota bez ikakvih iskusenja koji prerastu u poroke! I uz pomoć motke!

Neka dijete otplace od majke koja svome djetetu neće nazao učiniti! a ne majka od svog djeteta jer te suze ima da te do groba prate!

Kako ću ja svoju djecu odgajati to meni neće nametati zakon da li njemacki ili bilo koji drugi njihov zakon jeste za njihovu djecu i njihov mentalitet ali nikako za moj način zivota i toga usta sam ja izrasla meni ne trebaju drogeraši niti kriminalci a bogami ni majke od 12 godina.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета

Droga!

uhhhhhhhh – 11. februar 2007.

DRagi roditelji,

kakoo biste postupili kada bi saznali da vam se dete drogira (18 godina) i ne samo to, čak i prodaje tu drogu !

Dali ste imali takva iskustva sa vasom decom i kako ste postupili?

gorra (laborant) – 11. februar 2007.

Pošto 18-togodisnjaka ne mozete kontolisati (gde je,s kim i šta radi),ostaje vam razgovor. Ali ne vas monolog o tome kako je to loše (zna on da je to loše), nego probajte da mu se obratite kao odrasloj osobi. Cisto da mu ukazete na moguće posledice, kojih ocigledno nije svestan, čim to radi. Znaci,sine ,sedi.

-da li znaš da je kazna za posedovanje i preprodaju narkotika (proguglajte) toliko vremena u zatvoru ili novcana kazna (u pitanju su desetine hiljada dinara)

-imaš 18 godina. Tek si zakoracio u najvazniji period zivota, jer u narednih nekoliko godina treba sebi da postavis temelje za ceo zivot:da upises fakultet ili nadjes posao. Da li želiš da rizikujes da tako važan period provedes u zatvoru?

-posle tog tinejdzerskog incidenta, ostace ti dosije u kom će svaki ozbiljniji poslodavac moći da procita da si bio narkodiler?..i tako,samo ga izbombardujte cinjenicama, bez vaseg suda o tome. Tako će vas ozbiljnije shvatiti. Na kraju mu recite da ga volite, da znate da je pametan i radoznao,da razumete da je mlad i da će da isprobava razne stvari u zivotu s kojima se vi necete slagati, da ste se trudili da ga othranite i vaspitate najbolje sto ste umeli,i da se nadate da je dovoljno promišljen i danece sebi (i drugima-mislim na konzumente) saplesti korak na samom početku.

Eto, tako bih ja otprilike uradila,ali vi najbolje znate kakav je vas odnos sa sinom,od čega zavisi na koji mu način mozete prici i pobuditi isecaj odgovornosti, prvenstveno za sebe.

Pozdrav!

christineamnotte (NEBITNO) – 11. februar 2007.

preporucujem da odes na ovaj sajt (ili neki sličan), pogledas sa čim se tamo ljudi bore i možda dobijes ideju šta ciniti.

http://forum.narkomanija.ba

srećno!

zelja (student) – 11. februar 2007.

Razgovarajte, sto da ne? Ustvari, neće to biti razgovor, već samo vas monolog. Ali slazem se sa komentarom iznad da treba da mu iznesete cinjenice, pocevsi čak i od hemije iza narkotika, njihovog dejstva, statistike u vezi toga, pa sve do zakona. Vase je da ga upoznate sa cinjenicama. Ako se i dalje bude pravio „pametan“, pokazite mu prakticno na šta ste mislili – ocinkarite ga policiji za posjedovanje narkotika. Za to, mada ne znam tačno kakva i kolika, kazna nije ni blizo kao za preprodaju istih. Pa kad bude proveo nekoliko dana u prdekani, onda će imati vremena da malo porazmisli, a i da vidi kakav mu ambijent sljeduje ako nastavi sa svojim glupiranjima. Jer znajte, ako ste iole doprijenili da mu se izgradi dobar karakter, takav jedan sok će ga dobro spustiti na zemlju i mislim da će biti sasvim dovoljan. Ovo naravno, ako se radi o dobrom mladicu koji se greškom roditelja skoro oteo kontroli. A ako se radi o nekome ko je još od malih nogu pokazivao tendencije kretenizma i idiotskog ponasanja, onda vam ni zatvor neće pomoći jer takvi se tamo vracaju i po nekoliko puta – kad i ako uopste budu pusteni.

Ако схватите да је пубертет нормалан вид одрастања онда ће вам бити лакше

vinova-lozica (posmatrac) – 1. novembar 2005.

Ako shvatite da je pubertet normalan vid odrastanja i da ponasanje zavisi od čiste hemije, jer hormoni ne uspevaju da se ojednace i uspostave harmoniju, onda će vam biti lakse.

Kao drugo, dete odjednom postaje svesno svoga sazrevanja i ne ume da se sa tim najbolje nosi, takođe trazi svoje mesto u drustvu sirih razmera od uskog kruga roditelja, familije i ucionice. Pocinje da bude svesno svojih opstih stavova o drustvu oko sebe, a to nije lako odjednom postici i savladati sva pitanja, koja traže odgovor.

Šta je najbolje uraditi?

1- biti iskren sa detetom i reci mu otvoreno kako se vi osecate. Recite mu da ste tuzni, bespomocni, da ne umete da se snadjete u novoj ulozi roditelja (sto i jeste tačno), da biste želeli da ga razumete, a možda to ne izgleda uvek tako. Otvorite mu dusu i shvatite ga kao ODRASLU osobu. Oni to jako cene

2- pokazati osecanja.
Slobodno pokazite kada vam se place, kada vam se smeje, kada ste besni, kada ste srećni i imenujte svoje osecanje pred njima. Recite: „zbunjena sam tvojim ponasanjem U OVOM TRENUTKU (uvek vezite za trenutak) i mnogo sam tuzna/besna zbog toga i toga… možda ne moram da budem, ali ja se tako sada osecam… Možda si mogao da izbegnes da me rastuzis…“ Ne stidite se da pokazete svoje slabe tacke, jer oni to ionako sami vide.

3- Razgovarajte o svim temama:
Šta misli o ljubavi?
Šta misli o vama?
Kakav bi on bio kao roditelj?
Šta misli o politici?
Kakve sve nepravde postoje oko njega?
Šta je lepo u svetu? …

4- Obavezno ga pitajte nekada za savet, kao odraslu osobu.
Šta da obucete, šta bi on uradio u nekoj konkretnoj situaciji, pitajte ga da li ste dobro reagovali u nekoj prilici…Dajte mu sansu da proba da bude odrastao i da oseti da je njegovo mišljenje cenjeno kod vas.
Interesujte se za teme koje njega zanimaju: muzicke grupe, automobili, tehnika, moda. Iz toga ćete vise saznati o detetu i njegovim idejama.

Како изабрати доброг психотерапеута?

Psihoretapija

Iroquois (Harambasha) – 26. juli 2005.
Kada bismo sve ono sto nas svakodnevno (pa i duže) muci rekli nekome da li bi se bolje osecali ili bi nas opet to posle izvesnog vremena mucilo?

Da li su psihoterapije uspesne?
Kada su neuspesne i zašto?
Da li može neko da kaže nešto više o ovome?
Ima li neko savetovaliste ili psihoterapeut za mlade u Bg-u?
Da li preporucejete psihoterapiju uopste kao cin duhovnog sazrevanja ili vece obrazovanje, citanje tekstova sa interneta?

Hvala

Figaro1 – 26. juli 2005. u 20.01

Psihoterapija je odlicna stvar i može mnogo da pomogne.

Psihoterapije su uspesne u zavisnosti od toga ko ih vodi i kako ih ti prihvatis i prema njima se odnosis. Psihoterapija predstavlja rad na sebi a ne lecenje, i tu prvenstveno ti pomazes sam sebi uz pomoć strucnjaka. Dobijas gomilu zadataka, tipa da pišes dnevnik, da odgovaras na razna pitajna, da se suocavas sa cinjenicama.

Onda grupna psihoterapija, tj snaga grupe. Kada ti jedna osoba kaže nešto možeš da prihvatis a ne moras, međutim kada ti 10 osoba kaže isto , ukaze na isto to je onda ne salomiva cinjenica.

I upamti zavisi od strucnjaka.
Ali zavisi i od tebe. Ako sve prihvatis kako ti se kaže pod uslovom da je strucnjak dobar , uspeh ne može da izostane.

Italijanka20 (student) – 29. juli 2005.

Ne bih preporucila psiho-analizu nikome, jer to je već prevazidjena metoda. Najbolji lek je pozitivno razmišljanje. Preporucujem knjigu „Preziveti porodicu“ svakome ko ima neke psihicke smetnje. Ništa se ne dobija kopanjem po proslosti, znam iz iskustva. Isla sam privatno na psiho-analiticku psihoterapiju, ali sam zbog drugih stresova zavrsila na psihijatrijskoj klinici na VMA. Najbolje je razmišljati o buducnosti, a proslost ostaviti tamo gde se i nalazi.
POZDRAV

Lukrecija – 3. avgust 2005.
Psihoterapija može biti monolog sa bilo kime ukoliko si u stanju da samog sebe cujes. Mislim da je poenta upravo u tome, a ne u raznim zadacima koje dobijas od ‘strucnjaka’ (koji redovno ima otprilike isto problema kao i ti sam).

Lepota psihoterapije je cinjenici da si u stanju da se distanciras od unutrasnjeg sadrzaja onda kada ga izgovoris. Nije isto misliti nešto i to isto reci. Probaj i videces da sasvim, sasvim drugacije ZVUCI (izgovorena) misao.

Takođe, ono sto leci u terapiji je odnos terapeuta i ‘pacijenta’. To je otprilike redak, da ne kažem jedini, odnos u kome dobijas konstruktivnu kritiku bilo o kom problemu da se radi. To je odnos koji je uvek ‘za’ tebe, tog tebe koji donosi odluke kakve donosi.

Eh da, a što se tiče uloge strucnog terapeuta, ja bih ga svakako pre odabrala za svoje monologe nego nekog poznanika/nepoznanika, iz prostog razloga sto su oni istrenirani da postave prava pitanja. Uvek se uzasnem ljudi koji te povrsno ohrabruju onda kada bi prosto i jednostavno samo trebali da postave neko pitanje.

Esther – 8. avgust 2005.

Postoji previse predrasuda o psiho terapiji na našim prostorima. Jedan je primerak Italijanka. Ja bih ocekivala od osobe koja je imala problema sa nekim psiholoshim problemima (pretpostavljam iz teksta) da ima malo vise razumevanja o istim. Ili možda nisi se srela sa dobrim terapeutom.

Tvoj komentar da se svi problemi mogu rešiti ako osoba misli pozitivno je u najmanju ruku smesan i zalostan. Molim te objasni mi kako bi pozitivno razmiljanje moglo pomoći osobama sa akutnim psiholoskim poremecajima (kao napr depresija i sl) koji uz to imaju samoubilacke tendencije. Da li bi ti takve osobe poslala strucnjaku ili im rekla da misle u pozitivnom smislu i da će se sve rešiti samo od sebe ako procitaju neku self help knjigu. Ne želim da te uvredim ali to je takva glupost.

Osobe koje traže pomoć terapije često ne mogu da se nose sa problemima svakodnevnice i misle POZITIVNO o njima i zbog toga se često nalaze u bezizlaznim situacijama. Terapija im daje alate kako da se nose sa njima. Tačno je da u nekim slučajevima mi možemo sami sebi to da omogućimo ali šta raditi kad mi nismo dovoljni sami sebi a problemi se gomilaju?

Što se tiče potiskivanja problema u podvest, samo napred to je zdravo. Denial, denial, denial neki ljudi žive sa tim i ako je to uspesno za tebe za sada ne znači da će uvek biti. Nemoj me pogresno razumeti nisam ni ja za zivot u prosloti, ali treba se suociti sa svim tim sto nas tisti i onda zakljucati ta vrata našeg zivota.
Italijanka molim te nije mi bila namera da te uvrediti nicim, a možda sam zvucala grubo. Takt mi nikad nije bio jača strana.

Da odgovorim postavljacu topika. Ti ako smatras da imaš potrebu da sa nekim strucnim licem porazgovaras o sebi samo napred. To je za svaku pohvalu. Živeli bi u boljem svetu da je ljudi kao ti, koji znaju da im treba pomoć i koji nisu uplaseni da je traže.
Pozdrav.