ТЕБИ, ПРВА ЉУБАВИ…

SrboPeuljanac (Sanjar)

24. mart 2009.

ТЕБИ, ПРВА ЉУБАВИ…

Волио сам је као никога до тада.

Угледао сам је случајно, први дан средње школе, када смо сви били ионако збуњени и уплашени од напуштања дјетињства и преласка у одраслије доба.

Стајала је испред мене у реду, коса јој је мирисала на прољеће а у очима јој се огледала дуга. Волио сам је а нисам смио да јој признам. Ни школа ме није ишла то полугодиште, предавали су профе али сам их ја слабо нешто чуо, код куће ме мајка стално тјерала да једем али ни то ми није најбоље ишло, увече сједне са старим и онако озбиљно му шапатом каже:

„С малим се нешто дешава..“ а стари се само онако искусно осмјехне и вели јој „…ма пусти га, добар је он…“.

Можда се сјећао себе из тих времена.

Ни са другарима нисам нешто проводио вријеме, често сам мјењао фризуру и гледао да у школском ходнику стојим баш ту куда она пролази, али кад прође ја спустим главу и једва промуцам „здраво“. Да само знате како ми је срце брзо ударало и кољена клецала! А она ме је гледала весело, румених образа и враголастог осмјеха, знала је шта се дешава али ми никад ништа није рекла сем „Ћао“.

Колико сам само пјесама написао те јесени, како ми је сваки дан изгледао сунчан и ведар, свака ми је звијезда намигивала и крајишки вјетрови су ми шапутали њено име.

Пољубила ме кад сам се најмање надао, стајао сам испод ораха поред школе и сањао о њој, када се она одједном ниодакле створила испред мене, равно је из мојих снова изашла и стала преда ме, пољубила ме благо на усне и отрчала низ школско двориште да стигне на час.

Дрхтавом руком сам чакијом урезао на орах „Србо +…“ и опкружио срцем…

Много година касније стајао сам поред порушене средње школе и на изгорјелом стаблу нашег ораха сам, док ми је снијег падао по коси, тражио наша имена али их више није било…

„Познавао сам послије ње још много дјевојака, и многе су ме питале да ли ћу их запамтити, и ја сам одговарао да хоћу јер сам искрено вјеровао у то у том тренутку, али запамтио сам само ону која никад није питала…“

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Нестало је романтике, ово је време интереса

Славко Штимац

Галеб са Менхетна

У тој гужви, испред мене одједном се створи тамнопута цура храбро се пробијајући и без устезања показујући своје раскошне женске атрибуте. Нико да се окрене, а камоли нешто да добаци. Почињем да се забављам размишљањем како би та парада прошла у нашим крајевима… И тако ме из мисли прекину узбуђени глас: „Мис…мис…”.

Dusko Jеremic, 06/12/2008,

Gospodine Slavko napisali ste je dirljiv i nostalgican tekst o netstajanju mnogo cega i radjanju neceg novog. U tudjdini trava nije zelena kao u zavicaju, cvece ne mirise kao u zavicaju,nema poj naseg slavuja, sve je tudje i strano.

Zato deluje i strano da se niko ne okrene za nekom lepom osobom, svi zure, niko nikoga ne vidi nego trci da bi stigao a ni sam ne zna gde.

Nestalo je romantike, ovo je vreme interesa, lova na potencijalne kandidate koji su finansiski situirani ili situirane. I tamo se okrecu ali na pogresnu stranu koja im je bliza i privlacnija a to je kazu sindrom majke ili oca. Kao sliku stanja zasto devojke nisu naucile na ona lepa dobacivanja i komplimente nema ni ko da im ga da, jer prema tome totalno nezainteresovanje.

Koliko je „kriza“ u toj civilizaciji gde srljamo vezanim ocima procitah jedan clanak na engleskom ali ga procitah deset puta, jer mi nesto nije normalno ili sam ja poblesaveo, znam engleski ali mi ne ide u glavu ono sto citam.

Naime radi se o ovome da u tom izobilju bar virtuelnom, devojke usled nedostatka interesovanja muskaraca, preko nekih agencija placaju od 200 do 500 dolara na sat ili oko 2.000 dolara za noc da bi dozivele prvo ljubavno i seksualno iskustvo?!…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)