Да ли се ради о правима и слободама хомсексулаца или о политичким порукама у којима се инструменталзују хомсексуалци

Пренето са SerbianCafe.com (дискусије)

Демо хомосексуалаца у Москви**

maliperica1 (ing (pripravnik u GM))

16. maj 2009.

Хомсексуалци, висока политика и специјални психолошки рат.

У Москви је полиција разбила демонстрације хомосексуалаца који су искористили присуство медија поводом одржавања евровизијског концерта и направили НЕНАЈАВЉЕНЕ демонстрације. Док широм света падају цивилне жртве као снопље у милитаристичком империјалном подчињавању, главна пажња медија се усмерава на конструисану кампању за људска права хомосесксуалаца. У групи ухапшених политичких сексуалних екстремиста којима је егзебиционизам у јавности покретач сопствене сексуалности је и један УСА држављанин.

извор ди Цајт:

Moskauer Polizei nimmt Demonstranten fest
© ZEIT ONLINE, dpa 16.5.2009 – 12:20 Uhr

Vor dem Eurovision Song Contest hat die Polizei einen Protest von Homosexuellen aufgelöst – mindestens 20 Demonstranten wurden gewaltsam abgeführt

Die Polizeikulisse zum Eurovision Song Contest

© AFP
Teilweise im Würgegriff hat die Moskauer Polizei am Samstag mindestens 20 Demonstranten vor der staatlichen Lomonossow-Universität abgeführt. Auch ein US-Bürger wurde festgenommen. Die Demonstranten hatten bei der nicht genehmigten Kundgebung Plakate entrollt, auf denen sie forderten, die Menschenrechte für Schwule und Lesben einzuhalten. Augenzeugen berichteten, dass Polizisten der Spezialeinheit OMON die Demonstranten jagten und sie in Gefängniswagen sperrten

http://www.zeit.de/online/2009/21/moskau-proteste

***
Европски музички грандпри је пре свега омиљен код хомосексуалаца (исти извешатј АФП)

Der europäische Musik-Grand-Prix ist vor allem bei Homosexuellen beliebt

***

Једна млада лезбејска – Рускиња је изјавила срцепарајуће речи:

„Ми смо мирни људи и хоћемо само да живимо као сви други”

вероватно исто желе и сасвим мирни људи и младе девојке широм ратом захваћених делова под утицајем посебних интереса империјалне политике.

Хомосексуализам и политика су увек имали неку посебну специјалну везу. Сада је политички интерес не у правима хомосексуалаца, јер никога није стварно брига шта и са ким раде у својој интими …

Већ изношење те интиме у центар јавног интереса, као једини проблем људских права и слобода. Док се основна људска права у погледу минимума ФЕР процеса пред судовим и трибуналима своде на ПОЛИТИКАНТСКО ЈЕДНОУМЉЕ и подстицање расне, верске и националне мржње уз глорификацију и заштиту злочина и злоиннаца под патронатом финансијера и креатора неправде…

…са душевним тучаним поклопцем игнорише елементарна права на елементарну егзистецију, организују хајке на мањине и њихову духовну основу завичајног постојања и обичајне културе… нестају стотине хиљада у намештеним и лажима вођеним медијским и стварним ратовима…

..остаје да је једини проблем у наводно угроженим правама хомосексуалаца. Као да су права десетине милиона у истом контексту загарантована. Никакав случајни апсурд времена, већ подвала креатора јавног мишљења и замагљивање трагова суштинских интереса.

Марселина,

нема то безе са Русима, Србима, Енгелзима, Французима…

то има само везе са ЕФЕКТОМ, ништа друго до још један продукт фабрике идеја у креирању НОВОГ – НЕО ЛИБЕРАЛИЗМА тј. са парама, моћи и политиком.

То тако како сам те разумео дође да смо на трајном курсу тоталитарне емнаципације у сваком погледу.

ДЕМОНСТАРЦИЈА сексуланости као разлике у име освајања загажених људских права хомоскесуалаца. Колико је група потребно још створити које ће све редом указивати на своја згажена права.

додатак вести, сада се зна да је било око тридесет демонстраната на непријављеном ДЕМУ.

Изгледа је циљ и био медијски ефект и политичка позадина

цитат Шпигел:

Die Demonstranten, darunter der britische Aktivist Peter Tatchell, riefen Slogans wie: „Schwulenfeindlichkeit ist eine Schande für dieses Land!” und „Wir fordern gleiche Rechte!” Die Sicherheitskräfte hatten nach nur einer Minute damit begonnen, die Demonstranten zu ergreifen und in Busse zu zerren. Tatchell sprach gerade mit Journalisten, als ihn Polizisten wegrissen. „Das zeigt, dass das russische Volk nicht frei ist”, sagte er

http://www.spiegel.de/politik/ausland/0,1518,625279,00.html

краћи превод:

Демонстранти и међу љима БРИТАНСКИ активист Петер Тачел извикивали су слоган:
„мржња према хомосексуалцима је срамота за ову земљу” Сигурносне снаге су почеле једну минуту након тога да разбијају демонстрације. Тачел је у међувремену држао конференцију за ‘штампу док га полиција није ухапсила. рекао је:

„То је знак да Руски Народ још није СЛОБОДАН”!

Слобода Рускох Народа је изједначена са правом хомосексулаца да као врховни судија одреди меру слободе према својим посебним хомосексуалним интерсима и потребама…

Да ли се ради о правима и слободама хомсексулаца или о политичким порукама у којима се инструменталзују хомсексуалци је прво питање целе свестке кампање.

marselina
(student)16. мај 2009.

a u cemu je problem pripravnice da ljude ostavite na miru, neka žive kako im odgovara?

***

Ту се потпуно слажемо да је приватна сфера сваког човека у погледу његове сексуланости неприкосновена. БРАК остаје заједничка веза уређена законом између ЖЕНЕ и мушкарца. Да ли је обзиром на развој специфичне форме неолибералног уговарачког друштва потребна законска регулација ВЕЗЕ или ЗАЈЕДНИЦЕ хомосексуалних парова?

Ни ту не видим проблеме, овере се и нека живе свој живот. Али ту везу изједначити са БРАКОМ у име неке НЕОЛИБЕРАЛНЕ ЈЕДНАКОСТИ и укупног међусобног утицаја друштвених односа и промена, видим апсурдном.

То су две апсолутно различите ствари… итд…

Е, сада ако је овај ЏЕМС БОНД постао хомо, па се бави политиком у туђој земљи коју из медијског тарализма назива НЕСЛОБОДНОМ, онда је то сасвим друго питање.

Да ли је нека земља НЕСЛОБОДНА затои што има права да горња питања регулише по неким другим стандардима или су НОВИ СТАНДАРДИ измишљени да би неки увек били ретрогадни, заостали и примитивни.. је сасвим треће питање. У сваком случају тада се ради о класичној инструментализаицји заменом теза.

Основана на пљачкању раје и нерационалном трошењу, турска управа морала је опадати и пропадати

КНЕЗ МИЛОШЕВА УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА.

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ,

Српски Књижевни Гласник

Комплетан чланак:  solaric.wordpress.com/knez-milos/

Милош Обреновић (1848)

… Какве су користи Срби имали од Милош-Марашлијине погодбе?

Њиме су учињени ови уступци:

(1) прикупљање пореза прешло је са турских органа на народне кнезове;

(2) поред муселима н кадије био је и један српски кнез, који је присуствовао кад се судило Србима;

(3) она сума која се везиру давала преко пореза, на издржавање ње-гове свите, утврђивана је договорно с народним кнезовима;

(4) један савет народних кнезова имао је бити установљен у Београду поред везира. Народни кнезови нису у ствари имали никакав други задатак него да спрече глобљење и угњетавање раје; да бране рају како од неправедног кажњавања, тако и од оних намета које би турске власти хтеле ударити на њу преко уобичајених пореза, тако рећи, без законског основа, чисто по својој. вољи. Србијом су управљале турске власти, и то по турским традицијама, али поред њих су постојали народни кнезови, као неки народни трибуни, који су имали да се одупиру њиховим злоупотребама власти. Њихова је улога била врло важна, али чисто негативна.

Један од српских кнезова, Милош Обреновић, постао је фактички господар Србије, поред  кога Султанов везир, са свим својим судским и полицијским апаратом, није значио ништа више. Услед чега је наступио овај преображај?

Његови су узроци многобројни. Пре свега, Букурешки уговор којим се Порта обвезала Русији да ће дати Србији једно аутономно уређење. Порта није ми-слила да ове обвезе изврши, али баш зато што није ми-слила да их изврши, она је желела мир у Србији, избега-вала све што би могло изазвати незадовољство у народу, и дати Русима повода да траже извршење Букурешког уговора. Отуда, место енергичних мера према Србима, које би истина у крви, али коначно, утврдиле њену власт над њима, њено вечито преговарање и погађање са Ср-бима, које је могло имати за последицу само раслабљавање а никако учвршћивање њене власти. Г. Гавриловић је врло лепо показао, колико нам је вредео Букурешки уговор, и ако неизвршен, – и колико нам је помогла руска интервенција, и онда кад само у латентном стању.

Турска-управа у Србији није, дакле, била тако јака како је изгледала. У ствари, то је била једна војска пала у непријатељску земљу, која још није стигла да покупи оружје од народа, и која је, из страха од дипломатских заплета, остала као закована на свом месту. Прилике за стварање српске управе биле су врло повољне. Питање је само на какав су се начин Срби користили тим приликама? Каква су била њихова средства и методе?

Г. Гавриловић је одговорио врло прецизно на ово питање; он је обелоданио све тајне путеве српске политике. Срби су се поглавито служили подмићивањем. Финансијска ситуација Марашлије и његових органа није била ни мало сјајна; они су вечито били у новчаној забуни, и Милош, који је то одмах осетио, закупио је од њих управу београдског пашалука, као што је био за-купио скеле и мукаде.

… Она пљачкашка експлоатација потчињене области, какву су иначе практиковали турски гувернери, била је у београдском пашалуку немогућна.

Пошто су му приходи били тачно ограничени, то је Марашлија био принуђен да и своје расходе држи у извесним границама. Али трошити са рачуном, пазити на сваку пару, имати реда у расходима, све је то била тешка ствар за једног турског гувернера, навикнутог на расипничко трошење источњачког господства. Нарочито, то је била тешка ствар за једног човека као Марашлију, који је био научио да држи велики двор, и био познат са своје ,,широке руке“. Редовни приходи које је имао у Србији, њему нису били довољни; он је врло брзо дошао у новчану забуну; морао да тражи своју плату „у напред“, чак с времена на време да се обраћа на Милоша за ма-териалну помоћ. Милош је радо помагао везира, али је за своје услуге умео да се наплати. У новчаној зависности од Милоша, Марашлија је морао трпети све Мило- шеве узурпације власти, све његове покушаје да турску управу замени српском. Фактичким господарем Србије  Милош је постао од прилике онако, као што један вешт каматник присваја себи имање једног лакомисленог пле-мића који се код њега задужио.

… Али, у београдском пашалуку, пљачкање раје било је немогућно, – и зато, кад су уступили већи део своје плате везиру, муселими су се у један пут нашли у таквој материалној беди да им није остало ништа друго него да се продају Милошу. Те оголеле турске војводе постају Милошеви плаћеници, његови потајни агенти; потпуно деморалисани да би могли стати на пут српској управи која се ширила на штету турске.

… Милош је постепено успео да изнуди од Турака све оне политичке уступке које су му биле потребне, исто онако као што је енглески доњи дом вештом употребом свог буџетског права дошао до своје данашње политичке надмоћности. Основана на пљачкању раје и нерационалном трошењу, турска управа морала је опадати и пропадати у београдском пашалуку, чим јој је пљачка ускраћена, и њеном трошењу постављене извесне границе.

Али, маколико њено опадање и пропадање изгледало фатално, оно је, у извесној мери, било изазвано и неким личним узроцима. Марашлија и Милош били су управо онаква два човека каква су, у овом случају, требала да се нађу један на турској, а други на српској страни. Докле је Марашлија био велики господин на турски начин, то јест без рачуна; са једним владалачким луксузом; свугде пре на свом месту него у београдском пашалуку, где су турски приходи били тако саревњиво ограничени, дотле је Милош био сељачки лаком на новац, бескрајно вешт и нескрупулозан у прикупљању свих земаљских прихода у своје руке; један од највећих капиталиста на целом Балканском полуострву онда кад су се турске власти у Србији, тако рећи, „пролетарисале“. Вук је писао о њему: „Човек, који се родио у највећем сиромаштву, одрастао чувајући туђе козе и овце и свиње и говеда, 1804 био сеиз код свога брата, а 1815 године није имао двеста дуката да избави свој живот из Турака, него је морао узајмити, с помоћу народа дошао данас до такога богатства, да не само дукате на иљаде просипа за сабље, за ножеве, за одело, и за све, што му срце иште, него је више од сто ока дуката дао за сам свој наследствени берат, близу двеста ока дуката за села у Каравлашкој, поградио дворе по целој Србији, и живи као какав прави земаљски Бог“. То је све тако; али, ипак, велико Милошево богатство било је једна срећа за народ: само с помоћу тог богатства, Милош је могао извршити откупљивање земаљске управе из турских руку, кад је Турцима дошла потреба да је продају.

Кнез Милош је имао два задатка: прво, да ослоболи земљу турског туторства; затим, да заведе самосталну националну управу. Тежину првог задатка увиђа сваки. Други задатак пак може многима изгледати доста лак. Јер, природно је претпоставити да је наш народ једва чекао да дође до своје самосталне управе, готов да јој служи с одушевљењем и благодарношћу.

После Гавриловићеве књиге, види се јасно да ни овај други задатак није био тако лак као што је изгледао. Колико је год Милошу требало вештине да истисне турску управу, толико му је исто требало енергије да на место ње утврди управу српску. У томе послу он је наилазио на не мале тешкоће код својих властитих сународника.

… Милош је, одиста, био у тешком положају. Он је имао да се бори на све стране: прво, са турским властима, које су још постојале у земљи, и које је, тако рећи, свакодневно требало сузбијати; па онда, са политичким противницима у свом властитом народу, који нису престајали ковати завере и дизати буне; најзад, са том хајдучијом која је водила народ право у анархију. По разноврсности и величини тешкоћа које је имао да савлађује, види се боље него и по чем другом колико је у Милошу било снаге духа и воље. Он је имао да издржи неумитне пробе и кушања; имао да одолева сили и да доскаче лукавству; имао на сто начина да посведочи да је одиста од онога несаломљивога кова од кога мора бити сваки господар људи.

Г. Гавриловић прикупио је доста нових података о Милошевој борби са оним противницима који су му правили опозицију путем завера и буна. На основу његовог излагања слободно је рећи, да је Милош побеђивао своје противнике, не само стога што у бољем положају од њих (јер он је како тако представљао законито стање), него још и стога што је био јачи човек од њих. Његова присебност у опасности била је страховита. И онда кад је стојао најгоре, био је у стању да посматра своју ситуацију као да би била туђа, да поред њених слабих страна уочи одмах и јаке, и да из ових последњих одмах сву корист извуче. Као што се није дао страхом збунити, тако се није дао ни гневом занети. Један од оних опасних људи чија је освета хладна, он није потезао на противника док му овај не би дошао под руку, али онда би га ударио једном за свагда. Он је био и саможив и немилостив, али на начин трезвен и методичан. Онда, пак, кад би од самог почетка ситуација била повољнија за њега него за његове противнике, он је радио брзо, без оклевања, с једном одлучношћу која је запрепашћивала. Његови ударци били су тада исто тако неочекивани као и коначни. Иначе, у обичном саобраћају, ведар, добро расположен, чак насмејан, велики „шаљивац и подсмејач“, – како би рекао Вук, – чинећи Султановим везирима утисак особито погодног човека, с којим се да радити…

… Исте те особине које је показао у борби са својим противницима, Милош је показао и у борби против хајдучије. Хајдучку дивљину он сузбија опет дивљином – тук на лук! – али дивљином намерном и систематском. Његове мере противу хајдучије, чак и један тако резервисан писац као Г Гавриловић мора да назове „језовитима“. „Имања хајдучка конфискована су, разграбљивана, домови сравњивани са земљом, породице расељаване па чак и прогањане у друге пашалуке„. Ухваћени хајдук или јатак кажњава се сверепо. На пример, Милош наређује да се један убица одведе на оно исто место где је извршио убиство, „и ту да га бију секиром донде док не умре“.

… И после свега овога Г. Гавриловић закључује:

„Строгом полицијом и сгрогим казнама Милош је најзад успео да истреби хајдучију, која је из године у годину опадала, тако да је ње готово нестало око 1826 године. Јоаким Вујић, који је путовао кроз Србију те године и који се иначе диви свакоме Милошевом делу, с правом је истицао безбедност на друму, у шуми и по варошима. ,,Што се тиче полиције, пише он, она је у Сербији тако строго установљена да у никаквој провинцији… Европе строжија бити не може… Што год се у Сербији украде то се мора наћи, ако не онај час, то после неког малог времена… У… серпскима варошима кроз које сам ја пролазио, видео сам на дућани само јелан гвозден кушак, и резу дрвену, па кроз резу метне се само једно дрвце, и ето то ти је цео затвор, пак опет зато нисам могао чути или видети да је кога трговца дућан похаран или покраден био“..

… У својој карактеристици Милошева режима, Г. Гавриловић нам открива тајну свих Милошевих успеха и неуспеха у унутрашњој политици. Милош је био јединствен за стварање државне власти, али не и за њено организовање. Саревњив на свој кнежевски ауторитет са свом подмуклом интенсивношћу једног азијског деспота, истрајан и упоран у прикупљању све власти у своје руке, на начин једног сељака који стопу по стопу шири и заокружује своје имање; са једним дубоко презривим погледом на народ, који је називао „неблагодарном кучком“ и „стоком без репа“, Милош је успео да утврди своју личну моћ у Србији, и да натера цео свет да га сматра за господара. Његова је власт била још груба и примитивна, али је тек била власт. Он је довео целу земљу под једну вољу и под једну руку, и навикао је да буде управљана, и то чврсто управљана.

… Али право је рећи да организовање власти, извршено после Милошевог пада, није било у тој мери тежак посао у којој стварање власти које је он извршио. Организовање власти извршили су, по готовим туђинским обрасцима, Срби из Аустрије, који су без сумње били људи и учени и родољубиви, али без икаквих Богом даних способности. Али створити власт у једној земљи која је тек изишла из буне, и која ни пре буне није била навикнута на власт у правом смислу речи; сгворити власт код једног народа са анархистичним склоностима, то је био један посао где никакви обрасци нису помагали, где се могло успети само личним генијем, и ничим више. …

СЛОБОДАН   ЈОВАНОВИЋ.

Сродне теме:

• Сиромашнију државу која издржава већу администрацију као Србија тешко је наћи у свету

У место да се пода струји, Михаило је њоме загосподарио

…

У то време, не само код нас, већ мање више свугде, начело народности узимало се буквално. Узнмало се, другим речима, да свака народност, с нешто мало одушевљења, може створити своју државу. Што се тиче нас Срба, нас је варало још и искуство наших устанака. Сељачка армија с трешњевим топовима, ми смо, у тим устанцима, побеђивали Турке; тим пре их морамо победити сада, кад имамо организовану војску са сувременим оружјем: тако се резоновало шесетих година. Тих година, Херцеговина се бунила, а Црна је Гора ратовала с Турском, и зато што турској војси није ишло сасвим лако с тим херцеговачким и црногорским герилама, ми смо били још више утврђенн у веровању, да рат с Турском не премаша наше снаге. И врх свега дошла је још и Вукова радња, којом је у наше интелигенције била пробуђена не само народна свест, већ и народна самосвест, – ова последња, може бити, више но што је требало. Одушевљена Вуковим песмарицама, наша је интелигенција уображавала да су Срби народ хероја, коме је све могућно.

Михаило се, дакле, нашао испред једне ратоборне струје, која се осећала не само у његовој земљи него на целом полуострву. Да се он тој струји просто подао, његова заслуга не би била никаква, јер подати се струји може и најслабији владалац, и управо овакав јој се владалац подаје пре него ма који други. У место да се пода струји, Михаило је њоме загосподарио. Он је организовао револуционарне тежње балканских народа, и то тако да им свима буде центар у Београду. Он је, 1866, закључио савез с Црном Гором; 1867, с Грчком; те исте године ухватио је везу и с бугарским комитетом у Букурешту, а 1868 покушао је да у ту балканску лигу која се стала око њега образовати увуче и Румунију. Речју, он је тако био везао све балканске народе, да ниједан од њих није могао ништа предузети, ако не баш без његова пристанка, а оно за целоне без његова знања. Ако баш није био у стању зауставити једном својом речи сваки покрет на Балкану, Михаило је бар био сигуран да неђе ниједним таквим покретом бити изненађен. Услед тога, у Европи се на њ стало гледати, не као на једног обичног српског кнеза, већ као на вођу једне велике балканске конспирације, од које зависи мир Отоманске Царевине, па с њиме и мир целе Европе.

Михаило је изгледао балкански Наполеон III, јер, као што је познато, овај француски цар имао је везе са револуционарним странкама свију европских држава. За овакав положај у балканској политици Михаило дугује нешто себи самом, а нешто и Русији. Он је имао особине једног вође : веру у своју мисију, спојену с ретком лнчном куражи; постојаност“, како је сам говорио, у идејама; најзад, ону лепу особину да никад својим присталицама не открије дно својих планова. У њега је увек било нечег енигматичног, као да би више знао но што хоће да каже, и то му је ауторитет само појачавало. Што се тиче Русије, њој је требао један човек преко кога ће радити на Балкану, јер од Париског Уговора њој није било могућно мешати се у балканске послове непосредно. Њен је избор пао на Мнхаила јамачно стога, што је он био национални владалац у једној словенској држави. Онда кад још није било Бугарске, Русија је, природно, претпостављала онако Србију свим другим балканскпм државама, као што им данас претпоставља Бугарску. Свакојако, Русија се не само живо интересовала за наше ратне припреме, него нам је шта више ишла на руку да закључимо и те савезе с Грчком н Црном Гором, који су обезбедили Михаилу главну улогу у Источном Питању. Да лн се, у тренутку своје смрти, Михаило налазио у очи једног великог рата противу Турске? На ово питање одговор треба тражити, опет, у тадашњој политичкој ситуацији Европе.

…

Слободан Јовановић

Извор: Српски Књижевни Гласник

„Олигарси су накрали, буквало отели највећа богатства државе у преласку на тржишни систем”

Ruski oligarsi u krizi izgubili 111 milijardi dolara

OTKAKO je počela globalna gospodarska kriza, šest najimućnijih Rusa ostali su bez 111 milijardi dolara. Prema pisanju ruskog dnevnika Izvestija, najviše su „platili“ oni milijarderi koji su uspaničeni podigli kredite kako bi kupili konkurentske tvrtke i imovinu širom svijetu. Jednostavno, živjeli su iznad svojih mogućnosti, stoji u članku pod naslovom – „Nema više oligarha“.

http://www.index.hr

Novica_Newer (radi se svasta)
23. decembar 2008.

Ovo je potpuno za ocekivati i odlicna vest.

Oligarsi su nakrali, bukvalo oteli najveca bogatstva države u prelasku na trzisni sistem. I onda su presli da to bogatstvo prodaju na Zapadu budzasto i onda su ipak te ogromne pare trosili na vile po Engleskoj i Francuskoj i stucovali ih u Svicarske banke i živeli na visokoj nozi.

Recimo iz clanka, Abramovic zaradio milijarde dolara pa glumi budalu pa kupuje Celsi. Taj nikakve dobiti nije napravio Rusiji sa svim svojim bogatstvom.

Ovo samo može biti dobra vest. Da su oni bili pametni, te bi pare sto su stekli ulagali u infrastrukturu svoje države, česte, aerodrome, komunikaciju, tehnologiju i time bi sacuvali svoje pare i samo zaradili još vise na rastu koji bi bio duzi i realan.

Ovako će sada država, sa svojom ogromnom rezervom koju su nagomilali da ih otkupi i da uradi ono sto bi rezuman i realistican „oligarh“ već uradio – da ulozi u dogotrajan razvoj a ne kratkorocni profit. Da ulozi u infrastrukturu, nove tehnologije i obrazovanje.

Njihov slom je odlicna vest jer su svoje milijarde koristili u glupe i kratkovide raskosi i trosenja po skupim državama kao Engleskoj i Francuskoj.

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)

Патријарх Кирил

Портрет без рама: Патријарх Кирил

Исувише руски

Нови руски патријарх потиче из свештеничке породице. Родио се 20. новембра 1946. у Лењинграду под именом Владимир Михаилович Гундјаев. Рано се посветио цркви. Још као студент Лењинградске духовне академије учествовао је активно у раду РПЦ. По окончању факултета 1969. и одбране дисертације (1970) наставља рад на академији као професор стипендиста, предавач догматске богословије и помоћник инспектора ЛДА. Исте године је именован за личног секретара митрополита Никодима.

Слободан Самарџија

[објављено: 01/02/2009]

čovek sa severa , 01/02/2009,

Baš „čudno“ da je Patrijarh Moskovski i cele Rusije, „isuviše“ ruski. Kao što je čudno da je predsednik RF, „isuviše“ Ruski, da je predsednik vlade RF „isuviše“ ruski. možda bi bili bolji da su više kineski, arapski, indijski?

Gordost zapada bazirana na licemerju je beskonačna. Oni bi drugima da određuju mere njih samih, a da naravno nikoga ni za šta ne pitaju. Već vekovima ognjem i mačem celom svetu nameću moralne, ideološke i verske standarde, ne priznajući ništa što se sa njima ne poklapa, a onda posle samo nekoliko decenija iste odbace, i neke nove počnu nametati na isti način.

Naravno ovakvi napisi u samoj Rusiji nemaju nikakvog značaja, ali kod Srba je trend da predsednik republike, vlade, arhijereji, intelektualci… treba da budu što manje srpski, čak šta više antisrpski, da bi ugodili ne znam kome.

Ovakav trend neće dugo trajati, jer ili ćemo postati „isuviše“ Srpski, ili nas uskoro neće biti.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Не може да буде довољно и за Косовске Србе и за дрипце, јер дрипци немају меру

Danilov (student)

18. decembar 2008.

Крајем новембра месеца, била нам је у посети Олга Коротејева. Донела је поклоне ученицима школе „Доситеј Обрадовић” из Црквене Водице, студентима руске Катедре и гитару на поклон средњој музичкој школи „Миодраг Васиљевић” из Косовске Митровице. Олга је такође донела на поклон 80 евра, које је од свог студентског џепарца издвојио московски студент Пономарјов за ученике из Црквене Водице.

Од тих пара се деци уводи интернет, како би им се омогућило упознавање и дружење са вршњацима из Русије. Наставници, ученици и њихови родитељи, били су ганути до суза овим гестом Олге Коротејеве, јер су то били први поклони које су уопште добили од неког. Мислили су да су заборављени од свих, али је Олга у њима пробудила нове наде и дала им мотивацију да још боље уче руски језик.

Док је Русија уз нас, за нас има наде! Од срца се захваљујем руској браћи и сестрама на поклонима! Бог вас чувао, руска браћо! Нека вам се добро добрим врати!

http://www.srpska.ru/article.php?nid=10324

miskop (besposlicar)

18. decembar 2008.

Procitas ovu tugu od 80 evra koje im je neki Rus poslao i padne ti na pamet plata od 11.000 evra one bitange dinkiceve i masa bitangi koji još nisu izasli u novinama i onda skapiras da je Srbiji vazniji taj lopov kojega placaju 11.000eu, nego ova deca u skoli.

I to je Srpska vlast ?

To nam je put u svetlu buducnost ?

Ako nam ne doakaju siftari mi ćemo sebi samima.

Vidi se po našim prioritetima.

Pao mi je na pamet taj dripac a znam dobro da je takvih dripaca puna Srbija.

Ne može da bude dovoljno i za Kosovske Srbe i za dripce, jer dripci nemaju meru.

A da smo svi pomalo krivi…to je istina.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

„Где су се дели људи у Србији? Ко су те проститутке ?”

„Србији истински искључити гас”

Ninos1av (казанџија) 20. januar 2009.

Руске агенције преносе вест да да Србија намерава да тужи Русију и Украјину због украјинске блокаде транзита гаса и цитирају министра Динкића који најављује да ће Србија тражити одштету од Русије.

Неки од коментара читалаца:

——————————-
– Шта је ту крива Русија? Србији заиста треба искључити гас, за пример другима.

– Где су се дели људи у Србији? Ко су те проститутке (има у виду Динкића)?

– Тражи од Русије компензацију, па ћеш плаћати гас по 700 долара.
——————————-

http://rus.delfi.lv/news/daily/abroad/article.php?id=22998323&com=1

Ana-Prva (assessor) 21. januar 2009.

Dinkic,

Izvinite moj jezik ali taj je vazda bio idiot na kvadrat, znamo ga takvog još iz studentskih dana.

Inance na laje on, nego kevce po nalogu, isto kao sto su i oni kerovi iz ukrajine.

Uostalom, imperija kao i svaka druga truli a Srbija osta tamo gde je bila i još pre par milenijuma, ako ne izumremo od radijacije nadzivecemo mi i propast ove imperije.

Sa ljubavlju od Ane

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Економија није стигла до нивоа науке

nekoliko podataka

jugosloven – Nov 26, 1998

3 najbogatije osobe na svijetu posjeduju bogatstvo vece od ukupno 48 najsiromasnijih zemalja na svijetu (1/4 svijeta ).

1960. 20% svjetskog stanovnistva najbogatijih zemalja imali su primanja 20 puta veca od 20% najsiromasnijih.

1995. 20% svjetskog stanovnistva najbogatijih zemalja imali su primanja 82 puta veca od 20% najsiromasnijih.

1995. u vise od 70 zemalja primanja po stanovniku su manja nego prije 20 godina.

Od 4.5 milijardi stanovnika takozvanih zemalja u razvoju, 1.5 milijarda nema pristup vodi za pice.

Da bi se obezbjedilo svakom zitelju ono najosnovnije ( hrana, voda za pice, obrazovanje, zdravstvo ) dovoljno je manje od 4% bogatstva 225 najbogatijih osoba.

squiggy – Nov 30, 1998

Zdravo,

Da vidim ja sada ovde. Ako ja hocu da sprecim da neko umire od gladi i ako ja verujem da moze na neki nacin da se promeni ‘kapitalizam’ ili ‘komunizam’ za to sam ja onda ‘komunjar’. Vidite da je to Srpski problem a ne ‘komunjari’. Idioti moji, ne mora covek da bude ‘komunjar’ ako misli da je vreme za nesto bolje.

Vi i dalje pratite ekonomske izume iz drzava za koje ti izumi rade zato sto su tamo pravljeni. Akademski pricati o Kejnsu ili o Cikago skoli je glupost. Probajte ovo pitanje. Ako su ti ‘ekonomisti’ toliko pametni zasto onda toliko ljudi umiru od gladi i zasto padaju bombe na Srbe, i zasto stok market srusi ceo svet da se pojedinac obaogati? Ako su ‘ekonomisti’ toliko pametni onda zasto pada stok market i sasto ima toliko strahota na svetu? Zasto nisu oni nekome rekli da se spreme za ‘lose doba’? Zasto?

Mozda Vi mozete sada da odete na ‘majl’ i da se tamo djrkate s time koliko Vi nesto razumete, ali cinjenice vas vode ovamo nazad:

Kako mozemo da napravimo nesto bolje za nas narod bez obzira na ime sistema?

Pozdrav od Squiggy-a

Сами Срби се грабе да они постану нека „господа” али само постају криминалци

Zasto YU pati od hronicne ekonomske recesije?

Vo – Nov 21, 1998

To je pitanje na koje bih zelio da dobijem tacan odgovor!!!

Mislim da je precizno tacan odgovor nemoguc ali da se ipak nije tesko bar koliko toliko pribliziti istini.

Moje je licno misljenje da je ovakva nestabilna i teska ekonomska situacija proizvod interakcije mnostva negativnih faktora na privredu Srbije (tj. Jugoslavije). Najvazniji od tih faktora su po mom misljenju vjerovatno sljedeci:

* Brutalna komunisticka vladavina jedne partije a cesto i jednog covjeka

* Socijalisticki drustveni sistem od 2. svjetskog rata do danas.

* Finansiranje rata pocetkom devedesetih

* Neuredjeni unutrasnji posljeratni drustveni odnosi

* Propast bankraskog sistema tokom ratne krize

Sta vi mislite?

Pozdrav,    Vojvoda

PS Mislim da Srbiju bez vecih politickih prevrata ne ceka „bolja buducnost“

squiggy – Nov 23, 1998

Zdravo,

Ekonomija ne moze ista nama da radi. Ekonomija kao ‘bice’ ne postoji. Postoji ekonomija zato sto mi hocemo (ili neko drugi hoce) da postoji. Treba da se trazi lican razlog gde se problemi razvijaju. Ekonomija je nasa konstrukcija.

Do sada samo je Rusija probala da pusti kapitalisticku ekonomiju da vodi stvar. Nigde to vise nema. Svi drugi kontrolisu stvar iz njine vlade i kroz njinu kapitalisticku kalsu. Lopovi i neprijatelji su nasi problemi a ne sociajlisti i komunisti kod nas i kod Rusa. Vlada uzima stav da je normalno da se krade pa onda svi kradu. Upotrebljavaju ekonomiju i znajne o njoj za svoju korist. Pritisak od spolja rusi Srbe za politicke razloge drugih naroda. Vlada dopusta da se Srbi kinje pa onda dodju i drugi neprijatelji sa njima da to isto rade. Sami Srbi se grabe da oni postanu neka ‘gospoda’ ali samo postaju kriminalci. Neko to voljno radi.

Ljudi su problem a ne ‘ekonomija’. Oni sto to ne govore lazu gore nego oni sto kradu kroz ekonomiju.

Pozdrav od Squiggy-a

Београдски универитет

Valja li taj Beogradski Univerzitet?

Ivan – Dec 10, 1998

Ovo je odgovor na post na topicu ‘valja li ta amerika’…

ali mislim da zasluzuje poseban topic. BlackAdder je pomenuo kako neko treba da bude zahvalan sto je studirao besplatno kod nas…

u odnosu na USA gde se to placa.

Terapeutista – Dec 11, 1998

Dobra tema.

Diplomirao sam na B.U. pre 15 god. sa prosecnim uspehom (u roku). Gimnaziju zavrsio i to onu staru, klasicnu (matematicki smer – hvala lepo – predzadnja generacija pred „usmereno“).

Vec 9 god. u Kanadi radim isti posao kao i u Beogradu.  Ovde polagao ispite i bio na obaveznoj praksi da bi dobio registraciju i verifikovao Diplomu. Ukratko, smatram da imam iskustvo za ovu temu.

Posto je Ivan pitao „Sta se trenutno desava sa B.U.?“ moj odgovor je NE ZNAM. Da se politizovao vise nego ikada je cinjenica. Da li valja kao sto je nekada valjao mislim da NE, ali sam siguran da je to posledica sistema a ne krivica B.U. Isto tako sam SIGURAN da oni ljudi koji imaju cilj u zivotu i dovoljno volje i ambicije da ga ostvare, mogu sa uspehom da ga zavrse (Univerzitet) i da budu jako priznati i poznati strucnjaci.