Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„И данас се боримо да докажемо заслуге Николе Тесле, чиије изуме је добро уновчио крупан капитал Запада, а да се и данас на Западу потискују његово име и заслуге”

Posted in Срби у расејању, образовање, SerbianCafe by Соларић on 2 априла, 2009

Jocko4 (observer-analist)
29. mart 2009.


Tokovi anti-srpske propagande su inicirali najpre nashe chudjenje, a zatim sve izrazenije neslaganje, da bismo na kraju shvatili da zaista imamo spoljne neprijatelje.

Te spoljne neprijatelje nismo mi izmislili, nego su se oni sami objavili, a deluju i danas. Bilo bi glupo da to ne uochavamo i nemamo odnos prema njihovom delovanju.
Kako su oni sasvim direktno pokazali svoj odnos prema nama, otpochelo je i nashe preispitivanje svega sto su nam uchinili u daljoj proslosti.

Kažeš da si jedno vreme živeo u Rusiji, a pominjes i nashe velikane, koji su radili na Zapadu.
Što se tiche Zapada, upadas u iluziju da su nashi velikani tamo imali dobar prijem.
Zapravo su tretirani kao dobre koke, koje mogu da nose zlatna jaja.
Obrati paznju da se i danas borimo da dokazemo zasluge Nikole Tesle, chije izume je dobro unovchio krupan kapital Zapada (prvenstveno Amerike), a da se i danas na Zapadu potiskuju njegovo ime i zasluge.
O njemu se danas vishe govori i u Americi zahvaljujuci naporima Srba sadasnje generacije, a za ogroman broj Amerikanaca on je i dalje nepoznat, ili su samo nachuli da je postojao neki Tesla.
Da je bio Englez, Holandjanin, Nemac, ili Francuz, znali bi i o njegovoj nacionalnosti.

Pominje se Mendeljejeva tablica elemenata, jer je neizbezna, a ne kaže da je on iz Rusije.
Ne govori se o radovima Meshcherskog i Ciolkovskog, premda su oni osnivachi grane Fizike o kretanju tela promenljive mase i bez chijih radova ni Von Brown ne bi uspeo da razvije raketnu tehniku Nemachke i Amerike.

O Pupinu u Americi mahom znaju oni koji su u toj profesiji, a izvan tog kruga je potpuno nepoznat.

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)

По старинским рецептима у хлеб иде и мало сирћета

Posted in кувар, SerbianCafe by Соларић on 24 фебруара, 2009

Bogavac – May 04, 2000

Znas Rusi vise vole one teske crne hlebove, sto ti je dovoljno jedno parce i malo sira i malo votke pa gotova vecera, ako dodas i malkice crnog luka.

Recept za moj omiljeni hleb je kombinacija izmedju majstorija Rusa i Nemaca, jer sam nakon dugogodisnjeg ispitivanja shvatio da valja koristiti znanja i iskustva svih, koji se u hleb nesto razumeju.

O hlebu zapravo svi narodi znaju sve, ali svako na svoj nacin.

Elem, ide recept, doduse bez preciznih mera, posto to treba iskustveno da se utvrdi, ali priblizno ce posluziti.

HLEB SA SUNCOKRETOM

Potrebno : 750 gr. mesavine (po 1/3) crnog psenicnog brasna, razenog brasna i heljdinog brasna, 30 gr. svezeg kvasca, 2 dcl. mlakog mleka, 1 kasicica secera, 2 kasicice soli, 1 oveci krompir, vode po potrebi, saka oljustenog suncokretovog semena, 1-2 kasike susama.

Priprema : Sva tri brasna dobro promesati sa solju u ciniji za mesenje i ostaviti na stranu. Kvasac izmrviti i umesati u mleko u kome je predhodno rastopljen secer. Zrna suncokreta preliti vrelom vodom i ostaviti da se kisele. Kad kvasac nadodje u sredini brasna napraviti udubljenje i usuti kvasac sa mlekom pa mesiti rukom u krug dok prihvata brasno, po potrebi dolivati mlaku vodu, sve dok se ne formira zilavo testo, koje se odvaja od zidova cinije.

Prekriti testo krpom i ostaviti na toplom mestu da raste najmanje 3 sata.

Nakon toga dasku za mesenje dobro pobrasniti belim brasnom, one suncokrete iscediti pa mesiti testo sa suncokretom, dok ne pocne da se odvaja od ruku i semnke ne budu ravnomerno rasporedjene po testu.

Testo razdvojiti na dve polovine, formirati mesenjem dve veknice i ostaviti ih na pobrasnjenoj dasci pokrivene krpom oko 1 sat da opet malo izrastu.

Zagrejati rernu na 250 C , pobrasniti pleh na kome ce se peci hlebovi, hlebove premazati hladnom vodom i posuti susamom, pa ih staviti na pleh na udaljenosti od najmanje 10 cm. jedan od drugog i staviti u rernu.

Odmah smanjiti temperaturu na 150 C i peci oko 25-30 minuta.

Kad je hleb pecen, ponovo ga lako premazati vodom, uviti u krpu i ostaviti da se ohladi.

Prijatno.

Bogavac – May 04, 2000

UUuuupsss, zaboravih na onaj krompir.

Njega treba skuvati u ljusci, oljustiti, dobro izgnjeciti i umesiti u testo kod prvog mesenja.

Izvinjavam se zbog propusta u recepisu, al’ ne zamerite, valjda su godine delovale.

BC – May 04, 2000

Evo jednog recepisa koji po mom misljenju zasluzuje paznju. Nedavno ga je postirao Bane…..

::Hlep, ali lep, lep ko suncokrep

Preporucujem crni hleb, a crni hleb ja pravim od mesavine belog brasna i mekinja. Recimo 1kg belog brasna i 250gr mekinja. Ranije sam pokusavao sa mesavinama integralnog brasna, dodavao integrlno razeno, integralno ovseno, kukuruzno, psenicne klice, i svasta vazda. Hleb je uvek bivao ukusan, ali nekako tust i kompaktan, najbolji bi bio sutradan, tanko secen pa tostiran. Kukuruzno brasno sprecava podizanje testa, a integralno i inace malo raste. Zato sam se vratio svom prvobitnom receptu, mozda je 2 mm manje zdrav ali je zato bar ukusan do neba. Samo da ga vidis, ko slavski kolac, pa vazdusast, lagan, kad ga udaris odozdo, samo zveci, a mirise cela kuca.

Na ovu kolicinu ide 2-3 ravne kasicice soli. Brasno ne sme biti hladno, treba da je sobne temperature. Svi kazu da treba da bude prosejano, ne znam zasto, mozda kad se dugo drze velike kolicine brasna onda se ono umoljca, pa da ne uleti kakav leptiric ili ne daj boze crvic. To je bilo nekada tako a posto mi sada brasno kupujemo obicno u malim kolicinama i ne stoji dugo valjda ova predostroznost postaje izlisna. Ili se mozda seje da bi brasno bilo rastresito? Tko zna. Ja uvek brasno izmesam viljuskom da se malo rastrese.

Po starinskim receptima u hleb ide i malo sirceta (1-2 kasicice), malo ulja (1-2 kasike) i malo secera (1-2 kasike), a vi kako hocete. Savetujem da dodate malo od sledeceg, laneno seme, suncokretovo seme, susam, kim ili mozda malo seckanih oraha, recimo 2 stvari od pomenutih.

Kvasac zamesamo sa ½ kasicice secera, malo brasna (2-3 kasicice) i malo mlake vode (2-3 kasicice) da bude gusta jednolicna masa kao krem. Ja to obicno uradim u velikoj casi bez drske pa casu stavim u neku posudu sa toplom vodom (ne vrelom) i pokrijem tacnom. Kvasac napuni casu za oko 5-7 min zavisi koliko je svez. Kvasac slobodno mozete zamrznuti i posle sve isto samo se prvo mora odmrznuti. Voda ne sme biti vrela, da mozete drzati ruku.

Sad u ono izmesano brasno sipam kvasac kad naraste i onda mesam viljuskom i dodajem mlaku vodu. Kad se zgusne, nastavljam da mesim rukom, povremeno zaprasim brasnom. Ovo je trenutak kad moze da se kapne po malo ulja da se ne lepi. Dobro se izmesi, jer kazu ako nije dobro izradjeno testo hoce kora da se odvaja.

Zatim testo pokriti krpom i ostaviti negde na toplo mesto ali ne na vruce, bilo gde u kuhinji, dovoljno je toplo. Treba mu oko sat – satipo vremena da se udvostruci. To zavisi od temperature, ako je testu hladnije potrebno je vise vremena, ali pazite da ne pregori, sobna temperatura pa par stepeni vise, dovoljno.

Kad se podigne treba ga premesiti. Inace, posudu u kojoj pecemo hleb treba namazati margarinom (puterom, mascu, ne uljem) i napuniti hladnom vodom, to da se hleb ne zalepi, i tako neka odstoji.

Testo podelimo na 3 dela. Prvi deo razvucemo na krug debljine prsta a precnika nesto veceg od serpe za pecenje. Namazemo ga margarinom, pa preko njega razvucemo 2. deo testa. Opet ga namazemo margarinom i preko njega razvucemo i treci deo testa. Pustimo ga da malo odstoji i upije margarin (15ak min.) pa ga onda jos malo razvucemo onako sve zajedno. Sad taj veliki krug isecemo na 8 delova (krst pa unakrst). Svaku osminu urolamo sa debljeg ka tanjem kraju u kifletinu i istu presecemo na pola. Serpu za pecenje ispraznimo od vode i poprasimo sa malo brasna i sad redjamo one polukifle tako sto deblji kraj polukifle stavimo uza zid serpe a tanji ka centru serpe. Tako napunimo serpu sa 7/8 po pola = 14 polukifletina, a poslednju osmu kiflu ne secemo nego je savijemo, da dodirne krajeve, u loptu i to stavimo u onu rupu u sredini serpe.

Sad imamo punu serpu. Rernu smo ugrejali na 200 stepeni a testo pre pecenja namazemo hladnom vodom i uljem ili jajetom pa pospemo susamom ali i ne mora.

Pece se 45 min. Bilo bi dobro staviti manju posudu sa vodom u rernu, zbog sjajne kore, kazu. Kad se izvadi i ako hocete da korica bude tvrda-res onda hleb ostavite otvoren na nekoj resetkastoj povrsini ili dasci jer ako ga uvijete u kuhinjsku krpu, onda ce korica biti meksa. Hleb uvek treba da se prohladi inace se ima utisak da je sredina gnjecava (nepecena).

Ovakav hleb izgleda fantasticno, mirise fantasticno i fantasticnog je ukusa. Noz nije potreban, samo se odlome latice suncokreta. Malo ima savrsenih stvari u vaseljeni, a ovo je jedna od njih. Zato uzivajte.

Ako nemate vremena za kifliranje jednostavno rasporedite testo po serpi za pecenje, sacekajte da testo naraste, neka se dobro podigne, tako ce biti vazdusastije i laganije), nakvasite odozgo i pecite na isti nacin.

Okrugli hleb se najboje sece kad se presece na pola pa onda secena strana stavi na dasku pa sece popreko. Isecite tako polovinu ali ostavite parcice zajedno i tako posluzite, lepo izgleda.

Kod mene svi vole res, pa toplo preporucujem kad izvadite hleb, stavite ga na dasku na 2 varjace, tako da odstoji malo i da ima vazduha okolo (i odozdo). Jednom sam ga stavio na plitak tanjir i posle 2-3 sata (toliko se najmanje hladi) u tanjiru je ostala barica vode. Mesavina je moje „autorsko“ delo a dizajn sam video u komsiluku.

Mozete da pravite i male lepinjice, onda se pece oko 30 minuta.

Text je dugacak, ali stvar je fundamentalna, LEBAC bre :).

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Из неког разлога Срби свима иду на живце

Posted in геополитика, религија, SerbianCafe by Соларић on 23 јануара, 2009

Да ли велике силе више воле Бугарску?

dulebg (posmatrach)

18. januar 2009.

Ни Немци, ни Руси, ни Англо-Саксонци никад нису бомбардовали Бугарску. Није ми познат ни какав озбиљан геноцид. Под Турцима су били у истом статусу као и ми.

Из неког разлога Срби свима иду на живце. Али је истина да смо дупло развијенији од Бугара, да нам је критична маса способних људи још увек овде, и да у новијој историји имамо далеко већих резултата у науци, техници, култури и спорту.

promaja 18. januar 2009.


Bugari su “manje divlji“ od Srba. U WWII su bili saveznik Nemaca, dok su i što se Pravoslavlja tiče presli na Gregorijanski kalendar sto je prvi korak ka ekumenizmu.

Velika vecina nas pogresno postavlja pitanje, verujuci da judeo-saksonci imaju nešto posebno protiv Srba? U biti oni žele da uniste Pravoslavlje sto je izvorna Crkva Hristova.

Najveci genocidi u 20. veku su pocinjeni protiv Jermena (od strane Turaka koji su gvozdena ruka imperijalista) u kojima je stradalo vise od milion ljudi.

Zatim etničko čišćenje koje je napravljeno nad Grcima u Smirni, Efesu, Nikei… kada je proterano preko milion ljudi, a ubijeno oko pola miliona. Da ne govorimo o Srpskim ili Ruskim žrtvama za vreme i posle ratova…

Hristos rece, napravih Crkvu svoju i vrata adova je neće nadvladati.

Te sluge lukavog na sve moguće nacine pokusavaju da uniste Pravoslavlje. Inicirajuci bratoubilacke ratove kakav je poslednji između Gruzije i Rusije,a i čitav gasni problem se svodi na to da se Ukrajina i Rusija dovedu pred ivicu eskalacije ratnih sukoba.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Света Мудрост и Византија

Posted in култура, повесница, религија, SerbianCafe by Соларић on 7 децембра, 2008

Miroslavu i Vol Stritu – Sveta Mudrost i Vizantija

Zarko – Sep 22, 1998

Pozdrav Miroslavu i Vol Stritu!

Miroslave,

Drago mi je da ti se svideo moj tekst o Vizantiji. Sto se tice Svete Sofije originalni naziv je Hagia Sophia (u prevodu sa grckog Sveta Mudrost). E, sada, koliko ja znam ono Aja je izvedeno od toga Hagia, te se danas koristi, pa sam ga i ja koristio. Moguce je da su to Aja Turci izveli, i onda, verovatno ne bi trebalo da ga koristim govoreci o desetom veku. Mozda bi bilo najbolje da sam preveo na nas jezik.

Ako neko zna nesto vise o ovom pitanju bio bih srecan da me izvesti o pravoj etimologiji imena.

Vol Strit,

Posto si pokrenuo izvestan broj tema povodom Vizantije – sa nekima se slazem – odgovoricu ti na neke sa kojima se ne slazem. Nadam se da se slazes da bi najbolje bilo da zavrsimo sa ovom temom pa cemo nastaviti sa drugima. Cilj mi je da se slozimo u tome sta je istinito u vezi uticaja Vizantije na Srbiju.

I sam znas da je sinonim za pravoslavlje – vizantijsko hriscanstvo. A tu se ne misli samo na simbol, vec na uticaj hiljadugodisnje drzave i kulture na izgled pravoslavlja – kakav je danas. Pravoslavlje je, u stvari, helenski obojeno shvatanje hriscanstva. Sama liturgija (centar pravoslavlja) je DRAMA Hristove poslednje vecere koju su napisali Vizantinci.

Ja nisam govorio da je Vizantija ideal, vec da je najveci domet civilizacije, i da je kao i svaka ljudska tvorevina, bila gresna – mada mnogo manje gresnija od svoje pretece – rimskog carstva. Kalistos Ware je to dobro objasnio. Jeste – postojalo je dvolicnosti, svireposti i nasilja u Vizantinaca, ali to je samo delic istine, jer iza takvih promasaja Vizantije moze se proniknuti veliki IDEAL sa kojim su Vizantinci bili inspirisani – da osnuju na zemlji ozivljenu sliku Bozjeg carstva u nebesima. I zbog toga ja uzvisujem Vizantiju (iako nije potpuno uspela u svojem cilju), jer mislim da je to plemenit ideal koji ne postoji niti u jednoj drzavi sveta danas (a pogotovo ne u Milosevicevoj Srbiji), a cisto sumnjam da je i postojao ranije uzimajuci u obzir istoriju rimokatolickih drzava (uz postojecu inkviziciju, misionarstvo u krvi, indulgenciju, i drugo). Da li da Rusiju izuzmem u ovoj generalizaciji? Tesko – jer je isuvise bila anarhicna, divlja i neobrazovana, za razliku od Vizantije.

Prica o konverziji Rusa verovatno nije tacna, vec je vise legenda, a posto svaka legenda govori o izvesnoj istini spomenuo sam je samo da napomenem glas koji je bio enorman uticaj neizrecivog u lepoti i slavi vizantijskog rituala i umetnosti. Rusi su bili pokrsteni ne zbog svoje slobodne volje – vec mnogo vise jer su Vizantinci zeleli da ih pokrste. Vladimiru je data Ana, zena cara Vasilija II, za zenu – i tako se on pokrstio, a zatim i njegov narod. Misionarstvo plus trgovina.

Vizantija nije ideal od koga sve ide na losije, vec jedna od preteca onoga sta je Srbija danas“ – ja mozda nisam razumeo sta ti mislis sa ovim recima. Ja licno mislim da je ovakva Srbija duhovno najgora Srbija koja je ikada postojala – ma kakav Aleksandar Obrenovic i njegova vremena! Neki nasi teolozi su mi rekli da bi bili srecni da je danas barem 0.01 posto Srba istinski pravoslavno. Te, nemojmo idealizovati proslost, ali ni sadasnjost, jer jedino „istina ce nas osloboditi.“

Ne slazem se da je cilj reformacije povratak na pravoslavno. Mada pre nego sto objasnim zasto to mislim voleo bih da mi ti objasnis zasto si izrekao suprotno.

Kada sam govorio da je Carigrad bio milionski grad, tu sam mislio na pojam gradjanina (kojeg je Vizantija imala) i ostalih. I mislio sam na kulturnu snagu gradjanina nad ne-gradjaninom u onom vremenu. Mislim da nije slabasan argument – jer u ona vremena Carigrad je bio najjaca kulturna sila prema kojoj su gravitirali najuceniji ljudi onog vremena u tim delovima sveta. A vec sam rekao da se ostali narodi nisu mogli ponositi svojom obrazovanoscu. Prefinjeni Vizantinci su se zapanjivali nad neukoscu zapadnih svestenika. A u nekim (svim?) uzrocima (mozda najvaznijim – npr. Filioque) rascepa crkve na istocnu i zapadnu – mozemo videti upravo razliku u obrazovanju, i s tim u vezi – shvatanju religijskih i kulturnih (a i politickih) pitanja.

Po nasem Rusu – Ostrogorskom gradjanin Vizantije je „ostao do kraja svesno najcivilizovaniji proizvod ljudske rase, svesno Rimljanin, svesno pravoslavac i bastinik grcke prefinjenosti.“

Znaci – ja se ne fiksiram na jedan period istorije – mislim da su temelji nase civilizacije Atina, Jerusalim i Rim (koji su mocno objedinjeni u Vizantiji), i mislim da je Vizantija – neizostavan stepen u razvoju civilizacije – u koga moramo upirati oci, jer je zanemaren, a enormno vredan. A postmoderna koja se, uprkos svemu, polako sve vise odomacuje, nam govori da bi sve te izvore trebalo da zaboravimo, sto je mislim veoma pogresno, ali mnogim zapadnim vladama – korisno – jer neobrazovani ljudi su lake mete za manipulisanje. A to su uzroci moje pobune protiv postmoderne.

Ali nekoliko stvari govori da su Nemanjici to sto jesu mimo Vizantije (ne pravoslavlja vec kulture i drzave), a ne zahvaljujuci njoj„. Sa ovim se ne mogu sloziti iz vise razloga. Znas li ti sta je bio krajnji cilj naseg slavnog (mada ne mnogo visprenog) Dusana Silnog – da bude vizantijski car, a ne srpski – da bude najbolji u vizantijskoj drzavi i kulturi – da bude deo toga – glavni deo toga? On, a ni ostali Nemanjici, nisu nudili nikakav poseban srpski kulturni program. Te, mislim da postoje tu dva nivoa – politicki: krvljenje sa tada sve slabijom i iscrpljenijom Vizantijom radi vlasti (cak i ovaj nivo nije mnogo na strani samosvojnosti Srba – jer su oni zeleli da budu VIZANTIJSKI CAREVI), i kulturni: nikakav kulturni program Srba i ostajanje u vizantijskoj kulturi – a to je taj enorman uticaj Vizantije na srpsku kulturu o kojem ja pricam.

Prvo, bilo je drugih hriscanskih princeva i vojvoda medju nama i pre Nemanje: zasto oni nisu nista uradili?“ – mislim da je to pre stvar politicke prirode, izuzetne licne vladarske sposobnosti Stefana Nemanje, i povoljne istorijske situacije. Objasni mi – zasto mislis da ovo ima veze sa nekom posebnoscu srpske kulture. Mislim da i ovde postoje gore navedena dva nivoa – politicki i kulturni. Ja sam govorio mahom o kulturnom, iako ni politicki nije bas u kontradikciji sa mojim stavom.

Sto se tice arhitekture – kao i svaka srednjevekovna – i srpska je bila mesavina veoma raznovrsnih uticaja (i romanskih i vizantijskih), ali uglavnom su to arhitekte koje su dolazile iz drugih drzava – ili su nase arhitekte bile obucavane u drugim drzavama – te i nasa najoriginalnija skola – moravska – nema neki poseban srpski stil – ili cak neku posebnu – prepoznatljivu – mesavina stilova. Mozda je jedino, u neku ruku, Gracanica izuzetak – te je i imala neki uticaj na potonju rusku arhitekturu.

Da zakljucim moje misli: Vizantija ima ogroman uticaj na Srbiju, a samosvojnost srpske kulture nemanjickog perioda – gotovo da ne postoji, jer nije ni bilo nikakvog jasnog i odredjenog srpskog kulturnog programa, niti posebno izvajanog kulturnog ideniteta.

Znas, ja bih iskreno voleo da smo mi imali nesto posebno, nesto ogromno originalno, i necim zaduzili svet, ali nazalost – nismo, i mozemo se zahvaliti – uglavnom Vizantiji – za gotovo sve sto smo dobili u srednjevekovnim vremenima – na prvom mestu – pravoslavlju – koje nas je sacuvalo kroz vekove turske vladavine. Ne bih idealizovao Srbe, jer mislim da smo nezreo narod – i da smo za najveci broj nasih problema sami krivi – od Kosova (ima Nikolaj Velimirovic veoma mudre reci o tome) – pa sve naovamo. Tek – kada pogledamo u sebe i shvatimo svoje greske, pozelimo da radimo na njima i skupimo volje za to – onda cemo imati neke sanse.

Ukratko o dve druge teme – posle ih mozemo sire razmatrati – ali bih prvo zeleo da zavrsimo pocetu diskusiju o Vizantiji. Spominjao sam ti vec Ricarda Rortija i on je posle Nicea, nekih egzistencijalista i Fukoa, proklamovao smrt filosofije. U te ideje bas ne verujem, ali mislim da ima izvanredne ideje o moci knjizevnosti – npr. nad etikom – i da nama knjizevnost moze biti mnogo korisnija u tom polju nego filosofija. Ja ne verujem premnogo u nauku – ali mislim da nam delimicno moze pomoci na putu ka istini. Ne bih je odbacio.

Ajaks (mi ga zovemo Ajant) se ubio, skocivsi na mac nabijen u zemlji, zbog sramote koja je bila prouzrokovana ludackim ponasanjem (pokolj stoke), koje je prouzrokovano njegovim narcizmom koje je uvredilo Atinu, a sve zbog toga sto je Odisej nasledio Ahilejevo oruzje umesto njega. Narcizam i zavist su doveli do ludila i smrti! Veoma mudro kao i sve u najvecoj mitologiji istorije. A – Ahilej se vraca jer je ubijen Patroklo. Da li je to – to?

Vec sam se previse ispisao. Za kraj – nisam ni znao da u obliznjoj biblioteci postoji veliki broj dela Merezhkovskog, i tek sada shvatam koliko je plodan pisac i koliko je znacajan bio. Kada nadjem vise vremena gledacu da nesto od toga procitam.

Pozdrav

Извор: SerbianCafе (Дискусије)