Само у турбокапитализму може да се деси да фирма као Порше купи десетине пута већу компанију као што је Фолксваген
Добра вест за Порше – возаче**
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
23. maj 2009.
Многобројни љубитељи и возачи Поршеа могу да одахну. Порше још није банкротирао, а када ће не зна се. Јједно је сигурно, да као ТОП -менаџер слављени шеф концерна Wendelin Wiedeking је направио историју и ући ће у историју и књиге екомских враголија. Дуго је његов модел ишао напред и нико, баш нико се није питао како и зашто. Битка је почела када је мали Порше одлучио да преузме великог брата Фолксвагена. Годинама уназад траје ова битка око преузимања контроле од Поршеа над фолксвагеном и курс је сигурно растао у висине. Од вредности од око 26 евра по акцији проломио је у једном тренутку 500 евра и још мало. Игра је била провидна јер је било са сигурнишћу предпоставити да иза Поршеа и његовог шефа стоји још неко, ко стварно повезује пирамиду и финасира ову луду и непотребну трку, која је само један део укупне игре без граница врхунских ПОЛУБОГОВА апокалипсе.
Сада се ипак показује да цела конструкција са опцијама и дериватима почиње да показује тешке пукотине и да ће највероватније и Порше и Фолксваген ускоро добити НОВЕ ВЛАСНИКЕ. Са тиме је генијални Топменаџер „перфектно” одрадио свој посао, за кога стварно је прозаично питање. Па за ЊЕГОВЕ наравно.
Порше у финасијској кризи:
http://www.spiegel.de/wirtschaft/0,1518,626387,00.html
***
Извињавам се на квалификацоји, али стварно је ниво укупне интелигенције у целој овој заврзлами задњих десет година раван штићеницима из филма „лет изнад кукавичјег гњезда”.
Ради прецизности и поређења у задњих пет година:
најнижи кур Фолксвагена је био 30,71 а, највиши 945,00
http://boersen.manager-magazin.de/mmo/kurse_einzelkurs_uebersicht.htm?u=0&p=0&k=0&s=766400&l=276&b=9&n=Volk… n&chartzeit=10000
Постоји један шпиц пред критични тренутак престанка важности опција. У том шпицу је пропао један велики ФАРМА + систем – Меркле. Погрешна шпекулација и рачунање на пад курса акције довео је да се Меркле почетком Јануара бацио под воз.
поређења ради Даимлер – Мерцедес је у истом периоду од пет година имао мирнији сукоб са кризом и поред Крајслера који је био прескупа грешка:
највиши курс је достигао 77,76 евра, а најнижи 17,44.
***
Исто ће се десити широм света, све фирме ће објективно прећи под потпуну контролу централно управљане бакарско – финансијске „индустрије”.
Па онда нека неко још увек мисли да је криза, пред сам крај Бушове администрације била пука СЛУЧАЈНОСТ.
neimar
23. maj 2009.
Само у турбокапитализму може да се деси да фирма као Порше која је већину свог капитала стекла мућкама на берзи а не продајом аутомобила купи десетине пута већу компанију као што је фолксваген.
Био би то јединствен пример да жаба прогута змију али се жаба изгледа загрцнула.
А Срби би да се играју капитализма међу змијама.
ЦЦЦЦЦЦЦ
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
23. maj 2009.
Wendelin Wiedeking шеф Поршеа је само обавио свој задатак. Задатак му је био прост и једноставан у суштини, никаква велика мудрост.
Да ли је постојао договор иза целе ове приче је оправдано питање.
Са Поршеом пада највероватније и Фолксваген узгред буди речено, што је био циљ од почетка.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
„Људи, ми смо жртве манијака..”
Ljudi, mi smo žrtve manijaka..
usamljeni_jahac (gonic stoke)
03. januar 2009.
Svi mi treba da unistimo svoje manijake. ako neće da se lece odda ih zapaliti. Mi hoćemo da živimo u harmoniji sa drugim ljudima i sa prirodom. Hoću da gledamu u sunce i nebo a ne u manijake koji ne silaze sa naslovnih strana svih medija…
„ dajte mi tacku oslonca, polugom ću da pomerim svet “ Tako je govorio Arhimed.
Sve sto mi treba da uradimo jeste da im ne dajemo podrsku. Svoje fantazije neka sprovode u delo SAMI: Nas neka ostave na miru.
Manijak je covek koji ne može da kontrolise svoje osecaje, koji se oseca jak , siguran i previse normalan.
Pun je energije i novih ideja koje želi ostvariti bez obzira na cenu. Zivot će ići jednim nemoguće brzim tempom koji je teško , za normalne ljude da prate. Dr Micke ih je opisao da im mozak funkcionise kao auto-put bez krivina i bez drugih vozila. Ne postoje prepreke , ne postoji kolebljivost ,samo gas. losa sosobnost rasudjivanja , ne postoji potreba za odmorom, provokativno ponasanje , i nikada ne priznavanje soje sopstvene greške su osnov na kojima pociva ta podmukla bolest. Covek koji boluje od takve vrste bolesti naziva se MANIJAK.
Desava se često da takav bolesnik u sred noći telefonira poznaniku i da prica o njegovim brilijantnim idejama. Veoma sigurno i argumentovano će objašnjavati svoje ideje ne vodeci racuna da li je to pravilno ili ne. Da li su ideje realne ili ne.
Mnogi će biti agresivni i lako se uzbudjuju , a potreba za snom će se smanjiti. U najgoroj epizodi bolesti dolazi do psihoze koja znači da pacijent halucinira i da ponekad „cuje“ glasove ili ga neko prati i prisluskuje. Trazice od drugih da ga zastite i da ima pratioce koji ću se brinuti o njegovom zivotu ili da se donesu specijalni zakoni za njegovu zastitu.
Osnovni simtomi su;
-velika energija, nema zelje za odmorom
– Euforiski , veliki , ekstremni Humor
-Mala potreba za snom
– Potreba za provokacijom
– Agrevisitet
– Nepriznavanje da je nešto greška.
– Ideje koje dostizu fantazije.
Kasnije po zavrsetku euforije dolazi period depresije. Aktivitet se naglo smanjuje , pesimizan i razocarenje . Pacijentu je teško da se koncentrise , postoji zelja za snom i zelja za samoubistvom. Razocarenje i pesimizam, ne postoji zelja niti nada.
Za nas normalne ljude je najbitnije , ako imamo Manijaka u svojoj blizini, da ne pratimo njegove EUFORICNE IDEJE koje nemaju osnovnu realnost i da shvatimo da je covek BOLESTAN.
Jer Bolesnik će često, veoma često traziti od Drugih da te njegove bolesne ideje ostvari i tako druge ljude „ uvuce “ u njegove probleme i euforicne fantazije. Ako normalan covek to primi ka srcu dolazi do samooptuzivanja ,( zašto ne može ostvariti ideju koju je zamislio bolesnik) a samooptuzivanje je prvi korak do depresije i do Bensedina.,
Da bi izbegao takav psiholoski udar bolesnika covek mora biti svestan ; Da ga je njegov Tvorac stvorio Slobodnim bicem i da je njegova duznost da umre kao slobodan covek. Sve Euforicne Ideje drugih ljudi, sumljivog mentalnog zdravlja treba da posmatra kriticki .
Manijacka potreba za provokacijom ;danas mi dozivljavamo svaki dan. Dovoljno je samo kupiti dnevnu stampu ili upaliti TV .Videcete da se taj svet bitno razlikuje od vasih nada i zelja , vaseg unutrasnjeg sveta i vasih pogleda na zivot.
Danas svi psiholozi , pre Bensedina , daju savet ljudima da ne prate „ dnevne dogadjaje , koji se odvijaju u manijackim glavama“, već da svoje misli posvete citanjem lepih knjiga ili da svoje vreme iskoriste za zivot u prirodi, miru i tisini daleko, daleko od MANIJAKA.
Ako moji saveti pomognu nekom dobrom coveku ja ću biti sretan.
„Након два мјесеца храњења нездравом храном два су миша убила трећег и појела га“
Преузето из књиге: SJEME OBMANE, Jeffrey M. Smith
…
Stitt je bila uvjerena kako su mnogi problemi s kojima se suočavaju škole u Americi uzrokovani lošom prehranom. Nakon što je uspjela promijeniti ponašanje kriminalaca, vjerovala je da će utjecaj na srednjoškolce biti dječja igra.
Ona i njezin suprug Paul, biokemičar, došli su u svoju lokalnu školu s neobičnom i velikodušnom ponudom. Htjeli su izbaciti automate za prodaju sokova i prerađenu hranu i nahraniti učenike svježom, cjelovitom hranom, prateći pritom kako im se ponašanje poboljšava. A Stittovi će platiti račun. Zapravo, budući da su posjedovali tvrtku Natural Ovens, pekaru za cjelovite pekarske proizvode, njihova kompanija slat će školi svoje zdrave proizvode i zaposliti svog kuhara u školskoj kuhinji.
Uprava škole spremno je prihvatila ovu ponudu bez obveza, a čak je i očekivala neke promjene. Ono što su dobili, bilo je revolucionarno.
Škola je postala mirna, djeca su se dobro ponašala, neopravdani izostanci nisu problem, a svađe su bile rijetke. Ocjene su se popravile, a učitelji su se mogli posvetiti podučavanju umjesto da neprestano discipliniraju učenike. „Više u razredu nema ometanja niti poteškoća s ponašanjem učenika kakve sam imala prije novog programa prehrane„, kaže nastavnica Mary Bruvette.
Čak su i problematični učenici zahvaćeni ovom revolucijom.
Brojevi su impresivni. Otkad je program započeo prije pet godina, nije bilo unošenja oružja, odustajanja od škole, izbacivanja, samoubojstava, pa čak niti droga.
…
Jedan nastavnik iz iste škole nekoliko godina ranije proveo je sličan pokus s miševima. U jednom kavezu tri su miša jela nezdravu hranu; u drugom su tri miša jela cjelovite namirnice. Razlika između dvije grupe bila je šokantna.
Miševi koji su jeli nezdravu hranu, kaže Stitt, postali su „vrlo usamljeni i nedruželjubivi.“ Kad su stupali u interakciju, često su se tukli.
U svakom kavezu nalazila se kartonska cijev načinjena iz role papirnatih ubrusa. Miševi hranjeni nezdravom hranom poderali su svoju cijev na komadiće, dok je grupa hranjena zdravom hranom koristila svoju cijev kao spavaonicu. Činilo se da su miševi hranjeni nezdravom hranom zaboravili na svoje normalno noćno ponašanje, jer su tijekom dana toliko jurili uokolo da ih je nastavnica morala prekriti kako bi stišala buku u razredu.
Nakon dva mjeseca hranjenja nezdravom hranom dva su miša ubila trećeg i pojela ga.
Како изабрати доброг психотерапеута?
Psihoretapija
Iroquois (Harambasha) – 26. juli 2005.
Kada bismo sve ono sto nas svakodnevno (pa i duže) muci rekli nekome da li bi se bolje osecali ili bi nas opet to posle izvesnog vremena mucilo?
Da li su psihoterapije uspesne?
Kada su neuspesne i zašto?
Da li može neko da kaže nešto više o ovome?
Ima li neko savetovaliste ili psihoterapeut za mlade u Bg-u?
Da li preporucejete psihoterapiju uopste kao cin duhovnog sazrevanja ili vece obrazovanje, citanje tekstova sa interneta?
Hvala
Figaro1 – 26. juli 2005. u 20.01
Psihoterapija je odlicna stvar i može mnogo da pomogne.
Psihoterapije su uspesne u zavisnosti od toga ko ih vodi i kako ih ti prihvatis i prema njima se odnosis. Psihoterapija predstavlja rad na sebi a ne lecenje, i tu prvenstveno ti pomazes sam sebi uz pomoć strucnjaka. Dobijas gomilu zadataka, tipa da pišes dnevnik, da odgovaras na razna pitajna, da se suocavas sa cinjenicama.
Onda grupna psihoterapija, tj snaga grupe. Kada ti jedna osoba kaže nešto možeš da prihvatis a ne moras, međutim kada ti 10 osoba kaže isto , ukaze na isto to je onda ne salomiva cinjenica.
I upamti zavisi od strucnjaka.
Ali zavisi i od tebe. Ako sve prihvatis kako ti se kaže pod uslovom da je strucnjak dobar , uspeh ne može da izostane.
Italijanka20 (student) – 29. juli 2005.
Ne bih preporucila psiho-analizu nikome, jer to je već prevazidjena metoda. Najbolji lek je pozitivno razmišljanje. Preporucujem knjigu „Preziveti porodicu“ svakome ko ima neke psihicke smetnje. Ništa se ne dobija kopanjem po proslosti, znam iz iskustva. Isla sam privatno na psiho-analiticku psihoterapiju, ali sam zbog drugih stresova zavrsila na psihijatrijskoj klinici na VMA. Najbolje je razmišljati o buducnosti, a proslost ostaviti tamo gde se i nalazi.
POZDRAV
Lukrecija – 3. avgust 2005.
Psihoterapija može biti monolog sa bilo kime ukoliko si u stanju da samog sebe cujes. Mislim da je poenta upravo u tome, a ne u raznim zadacima koje dobijas od ‘strucnjaka’ (koji redovno ima otprilike isto problema kao i ti sam).
Lepota psihoterapije je cinjenici da si u stanju da se distanciras od unutrasnjeg sadrzaja onda kada ga izgovoris. Nije isto misliti nešto i to isto reci. Probaj i videces da sasvim, sasvim drugacije ZVUCI (izgovorena) misao.
Takođe, ono sto leci u terapiji je odnos terapeuta i ‘pacijenta’. To je otprilike redak, da ne kažem jedini, odnos u kome dobijas konstruktivnu kritiku bilo o kom problemu da se radi. To je odnos koji je uvek ‘za’ tebe, tog tebe koji donosi odluke kakve donosi.
Eh da, a što se tiče uloge strucnog terapeuta, ja bih ga svakako pre odabrala za svoje monologe nego nekog poznanika/nepoznanika, iz prostog razloga sto su oni istrenirani da postave prava pitanja. Uvek se uzasnem ljudi koji te povrsno ohrabruju onda kada bi prosto i jednostavno samo trebali da postave neko pitanje.
Esther – 8. avgust 2005.
Postoji previse predrasuda o psiho terapiji na našim prostorima. Jedan je primerak Italijanka. Ja bih ocekivala od osobe koja je imala problema sa nekim psiholoshim problemima (pretpostavljam iz teksta) da ima malo vise razumevanja o istim. Ili možda nisi se srela sa dobrim terapeutom.
Tvoj komentar da se svi problemi mogu rešiti ako osoba misli pozitivno je u najmanju ruku smesan i zalostan. Molim te objasni mi kako bi pozitivno razmiljanje moglo pomoći osobama sa akutnim psiholoskim poremecajima (kao napr depresija i sl) koji uz to imaju samoubilacke tendencije. Da li bi ti takve osobe poslala strucnjaku ili im rekla da misle u pozitivnom smislu i da će se sve rešiti samo od sebe ako procitaju neku self help knjigu. Ne želim da te uvredim ali to je takva glupost.
Osobe koje traže pomoć terapije često ne mogu da se nose sa problemima svakodnevnice i misle POZITIVNO o njima i zbog toga se često nalaze u bezizlaznim situacijama. Terapija im daje alate kako da se nose sa njima. Tačno je da u nekim slučajevima mi možemo sami sebi to da omogućimo ali šta raditi kad mi nismo dovoljni sami sebi a problemi se gomilaju?
Što se tiče potiskivanja problema u podvest, samo napred to je zdravo. Denial, denial, denial neki ljudi žive sa tim i ako je to uspesno za tebe za sada ne znači da će uvek biti. Nemoj me pogresno razumeti nisam ni ja za zivot u prosloti, ali treba se suociti sa svim tim sto nas tisti i onda zakljucati ta vrata našeg zivota.
Italijanka molim te nije mi bila namera da te uvrediti nicim, a možda sam zvucala grubo. Takt mi nikad nije bio jača strana.
Da odgovorim postavljacu topika. Ti ako smatras da imaš potrebu da sa nekim strucnim licem porazgovaras o sebi samo napred. To je za svaku pohvalu. Živeli bi u boljem svetu da je ljudi kao ti, koji znaju da im treba pomoć i koji nisu uplaseni da je traže.
Pozdrav.
Тренутак истине стања многих људских свијести и савјести
ТРЕНУТАК ИСТИНЕ
Престонички медији описују мајку која изводи двоје деце из аутомобила, тражи од њих да се загрле и намешта их током фотографисања да стану тако како би у објектив фотоапарата ушао и несретник који стоји над амбисом.
Каква успомена за цео живот!
Драгољуб Жарковић
[објављено: 27/02/2009]
Zagy , 26/02/2009,
U Hrvatskoj vec godinama tiskani mediji pozivaju gradjane na foto suradnju. Snimaj, salji, zaradi. Naglasak je na zadnjoj rijeci. Za novac ce ljudi napraviti puno gore stvari. Mediji su „zedni“ krvi, gradjani im, kupujuci novine daju financijsku „infuziju“.
Prije 25 godina snimio sam fotke teske prometne nesrece sa smrtnim ishodom.Urednik mi je bukvalno rekao ovo: „Zasto si zrtve snimao s ledja?“. Zato jer sam zelio sacuvati dostojanstvo mrtvih, a rodbinu postedjeti uzasnog prizora-odgovorio sam. Naravno, fotke nisu objavljene u tom, nego u drugom listu. Bez postavljanja glupih pitanja. U slucajevima (pokusaja) samoubojstava, nesretne ljude ne bi smjeli snimati na nacin da im se vidi lice. No,medijski lesinari ne mare za to. Sto krupniji kadar,to bolje.
Citatelji financiraju takvu stampu i mnogi najprije traze, citaju, gledaju „crnu kroniku“. Trenutak istine stanja mnogih ljudskih svijesti i savjesti.Ako je,uopce,imaju. Dno dna,a ocito uvijek moze i jos nize.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Богатим појединцима одговарају непросвећене масе
To be or not to be – 29. april 2007.
Rabitu, ..
Pominjes te uspesne, u vezi sa time podji do toga šta znaci biti uspesan danas. Kada kažemo da je neko uspesan, onda svi automatski misle na već koju znaš vrstu uspeha. To ti je kao sto i danas u dobrom delu našeg naroda kada vide nekog debelog, kažu za njega da ima para da jede, da je bogat.
Od prvog dana pratim ovu temu, dobro je osvezenje za razliku do dosadne i sujetne loše poezije koje pojedini plasiraju. Pravi je potez sto je tema izdvojena, jer kako je potrebno materijalno da bi egzistirali, još je potrebnije i duhovno.
Covek je duhovno biće kako i materijalno, jedno bez drugog ne ide,sa razlikom sto je duhovno uzvisenije.
Temu možemo i prevesti kao „materijalno vs duhovno”.
Duhovnost i materijalizam se vrlo često iskljucuju, posebno kada je jedno u vecoj kolicini. Preterani materijalizam sigurno da potire duhovna stremljenja. Svi ljudi imaju tu epsku ili lirsku potrebu. Samo se razlikujemo kako je konzumiramo. Neko to ostvaruje na najnizi način preko televizije, tabloida, holivudskih gadosti, preko popularne muzike. Najmanje je onih koji svoj duh obogacuju pomoću vrhunske knjizevnosti, filozofije, uz klasičnu muziku.
Ljudi su svuda u svetu veliki duhovni lenjivci. Razlike postoje od regiona do regiona, ali svuda gro ljudi traci svoje vreme najviše na čisto materijalne stvari, ili na jeftinu i vulgarnu zabavu koja duh još vise zatupljuje.
Svi smo svedoci da oni koji imaju najbolje uslove za duhovnu aktivnost, zapravo se oni time najmanje bave i najveci su zagadjivaci duhovnog omotaca planete. Koliko je bogatasa koji ne samo da nikada nisu nešto procitali, ni slusali sem Shabana ili Shakire, već nikada nisu dali ni dolar pomoći nekoj skoli, nekom talentovanom studentu ili umetniku, nikad izgradili neki dom za sirotinju.
Najvaznije je usvojiti neko dete iz Mozambika, vencati se u Zambiji, bezati od paparaca.
Poenta i jeste na ljudima koji imaju novac, vlast, uticaj, jer nije lako i za ocekivati da duhovnom radu se posveti sirotinja. Njima je prvo u glavi da zarade komad hleba,ali u celom zapadnom svetu, ma koliko neko bio siromasan, uvek postoji prostora za duhovnost. U Srbiji je godisnja clanarina u bibliotekama oko 5 (pet)eura, taman koliko kosta prosecna knjiga da se kupi.
Ni najcivilizovanija sredina danas, i kroz svu istoriju, ne može mobilisati siroke mase da čitaju Šekspira i Platona.
Ono sto mogu državne institucije, mediji, nosioci društvene vlasti, to je da se siroke mase prvo nauce osnovnoj kulturi svakodnevnog ponasanja. Kada se to savlada, onda su daleko vece sanse da narod u vecem broju se okrene i knjigama, pozoristu, lepoj muzici. Naravno mislim na Srbiju.
Platon je pisao, kakvu muziku jedan narod slusa, takav je taj narod. Šekspir bi slično rekao u svom Mletackom trgovcu, cuvaj se onog ko slusa ogavnu muziku.
Kakva se muzika u nas slusa znate svi. Ko cita dobre knjige, taj svakako slusa i duhovnu muziku, a na to se nadograduju i druge prave vrednosti. Kvadratura kruga, jasno kaže da ko se okrene duhovnom, dakle i citanju, samim tim se osamljuje. To je velika i logicna istina. To je odgovor cele teme, jer što se neko duhovno uzdize time je sve veci jaz između njega i vecine, svetine. I on ali i svetina su sve mrskiji jedni drugima, sve se vise izbegavaju. Taj put nije lak ali ko krene njime on ne odustaje.
Materijalizam je takav da tezi sirenju. Tacnije on sam sebi nije dovoljan i zato trazi utehu u umnozavanju, a to je jedan pakleni krug koji nema srećnog zavrsetka. Otuda materijalistima je uvek malo, uvek su nesrecni i kao narkomani sto vise imaju sve vise su od toga ovisni. Svi sociolozi se slazu da su bogatasi nezadovoljniji, depresivniji, a statistika jasno kaže da su samoubistva daleko cesca u bogatijim sredinama.
SvetlaSenka, na tvoje pitanje je lako odgovoriti. Kao sto postoje alkoholicari koji piju znaš šta i znaš kako. Tako postoje i kulturni ljudi koji piju dobro vino, dobar drugi alkohol, umereno, u odredjenim prilikama, i naravno kad popiju ne tuku ženu, ne povracaju i sl.
Čitatelj se postaje veoma mlad, ta sklonost dolazi od roditelja ili od nekog iz okoline. Moji roditelji nisu citali, to me je neko drugi naucio u detinjstvu. Citatelj i poklonik duhovnog covek može postati i u kasnom dobu, usled najpre nekih nevolja, bolesti, tamnice i sl.
Književnost je umetnost, dakle nešto sto možemo nazvati lepim. A Kant kaže sto su mnogi rekli, lepo je ono sto nam takvo izgleda bez interesa. Tu je takođe odgovor zašto malo ljudi cita, zašto malo njih se duhovno gradi. Naravno time se ne zgrcu novci. Većinom ljudi vladaju prosti sirovi nagoni, a jedan od tih kljucnih nagona je borba za egzistencijom. Sto je covek siroviji, sto je materijalniji, njegovi nagoni su najmanje kontrolisani, kako ti egzistencijalni, tako i oni seksualni, oni koji regulisu agresiju.
Bogatim pojedincima odgovaraju neprosvećene mase, njima ne samo da se lakse manipuliše, već se njima i lakse prodaju skupi i nepotrebni tehnicki proizvodi. Takvi vise jedu nepotrebne hrane, takvi cine kupoholičarski mentalitet koji danas dominira u bogatim zemljama.
Taj mentalitet bi dominirao i u siromasnoj Africi samo kad bi tamo narod imao dobar standard. Stalna bolesna zelja za kupovinom je ništa drugo nego običan pokusaj da se nadomesti duhovna praznina koja je evidentna. Da se zacepi rupa koja zapravo materijalizmom sve se vise siri.
Људи у дијаспори су овце исто ко и у Србији
Kako investiram u Srbiji
ronbrunn (smooth)
02. januar 2009. u 17.54
Postovani,
jednom prilikom sam pisao o svom ulaganju u Srbiji u nekretnine
I evo sada posle nekih 1 godinu dana da vam dam presek situacije.
Vidim da npr orisni i još neki su vrlo zainteresovani kako i gde ulagati pa evo im primera.
U poslednjih godinu dana sam prodao lokal u centru grada beograda i to za 400k evra, naleteo tip i zapeo a ja sam imao rentu 1700 e mesecno i bila mi je frka da ga prodam za 280k koje sam tražio duže od dve godine (bio je u oglasima), pa sam onda jednom odustao i iz zezanja stavio pomenutu cifru i uspelo je.
Znaci bio sam u situaciji da nemam vise tih 1700 e mesecno ali imam 400k u banci, hmmm razmišljao i odlucio d kupim placeve na obodu grada koji su trenutno bez urbanistickog plana i samim tim nema legalne gradnje ali se Detaljni plan spremao u za blisku buducnost.
Kupio sm dva placam jedan od 100k i drugi od 200k ostale pare su se potrosile a da ne znam gde.
Dao sam oglas i posle 4 meseca su dosli investitori koji su bili zainteresovani da mi plate moje uslove a to su 50k u kesu i 23% i kvadratima. Moj advokat je zahtevao od njih proveru njihovih poslova i bankovnu garanciju da ukoliko tralalal, uglavnom zastitio me je da ako odustanu ili kasne placaju penale, ugovor se smatra raskinutim a novac se smatra kaparom odustanicom.
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment