Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Узети поново лектиру за четврти основне, „Збирка народних пословица“ Вука Караџића

Kako je kriza „zakačila“ Australiju?

Ercov1 (ekonomista)

10. mart 2009.

Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

zovu (mlatilac prazne slame)

12. mart 2009.

Ja vidim samo dva zdrava puta kroz ovu krizu za nas pojedince, oba teska.

PRVI: Uzeti ponovo lektiru za četvrti osnovne, Zbirka narodnih poslovica“ Vuka Karadzica, procitati ih pazljivo, sa posebnim naglaskom na one tipa „Dug je rdjav drug“ ili „Prostiri se prema guberu“ ili tome slično. Dakle, ne zaduzivati se bez velike potrebe, pogotovo ne na kreditnim karticama gde usi odpadaju od kamata; proceniti pravilno svoje kupovne mogućnosti pre nego što se nešto kupi. Naravno da je teško jer živimo u sistemu u kome je potrosnja ugradjena u same temelje, ali ko može da odoli neće se kajati.

DRUGI: Zauzeti stav da su materijalna dobra ionako prolazna, nebitna i samo degradiraju coveka. Onda uzeti svaki kredit koji ti se ponudi i upotrebiti ih za ona materijalna dobra koja u tom trenutku izgledaju potrebnija od drugih. Ako se dodje u situaciju da dug ne može da se plati, to je problem zajmodavca a ne vas. (Da se podsetimo, tako je sve i pocelo, navodno, kada su do nekretnina dosle neke americke porodice koje o tome nisu mogle ni da sanjaju, pa sada banke ne znaju šta da rade sa njima, jer banci ne treba prazna kuca)  …

Nešto IZMeđu: E, tu ćemo biti svi. Samo, ja nemam odgovor na pitanje da li ulagati u nekretnine, deonice ili zlato. I ne znam koja grana privrede ima najbolju perspektivu, pa na nju da se usmerimo. Ko zna? A da hoće da kaže?

Vidim da vi imate nerasciscene stare racune, ne bih da se mesam, ali ipak bih da prokomentarisem 1993-u.

Prvo nekoliko nespornih cinjenica, a onda moj utisak (koji je kao i svaki utisak nepouzdan):

Te godine još uvek skoro ništa nije bili privatizovano.

Država je zabranila otpustanje iz državnih (odnosno drustvenih) firmi dok traju sankcije.

Dakle, vecina stanovnistva je imala radno mesto (da li su imali posla, to je drugo pitanje).

Vecina od onih sa radnim mestom je primala plate preko tekucih racuna.

Tekuci racuni podrazumevaju cekove.

Inflacija je imala trinaest cifara, dakle i cene i plate su rasle vrtoglavo (ko nije doziveo teško mu je da zamisli).

Ogromna vecina ljudi koje ja poznajem slobodno je ispisivala cekove i kupovala šta im treba. Nije bilo bitno koliki je bio minus i kolika je bila kamata na taj minus, jer je naredna plata bila tolika da je vise nego pokrivala taj iznos. Ne zaboravite da je cekovima trebalo oko nedelju dana da stignu na realizaciju, tako da je „dobitak“ bio još veci. Utoliko je tačno da niko nije bio gladan ili zedan osim ako (a) nije bio zaposlen; (b) bio je zaposlen kod privatnika i platu nije primao preko tekuceg racuna; (c) tekuci racun mu je bio kod banke koja je nerado davala vece kolicine cekova; (d) pri tome nije dobijao ocnovne namirnice preko sindikata ili od firme omesto novcanog placanja; (e) ili je bio suvise posten da trosi novac koji još nije zaradio, pa nije hteo da ide u minus (uglavnom starija generacija); (f) ili je bio izbeglica. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Iako je spisak dug, ipak je to bila sicusna manjina stanovnistva. Da i ne spominjem da su oni koji su spadali u jednu ili vise od tih kategorija prodavali svercovanu robu, najviše cigarete i benzin i tako se snalazili.

Otreznjenje je nastalo 1994, ako mene pitate, kada je Avramovic postao guverner Narodne banke, zamrzao dinar i zaustavio stampanje novca (i cekova). Tek tada smo shvatili koliko smo osiromasili.

Jedno od cuda Milosevicevog doba bilo je to što je elektroprivreda radila besprekorno. Tako je narod mogao da trpa u zamrzivace šta je hteo i nije morao da jede parizer ko nije hteo. A u Madjarsku se islo ne zato što u zemlji ničeg nije bilo, nego zato što je tamo bilo jeftinije.

Problem sa 1993 je bio u tome što se ogromna narodna energija trosila na besmislene stvari, najviše u redovima za hleb, mleko… Pa cekaj red u bankama da podignes dinare, pa trci kod dilera da ih zamenis u marke (a kurs u međuvremenu otisao), pa planiraj sverc-ture do Madjarske ili Rumunije. Pa opet u banku u red za cekove… I kad ugrabis dva litra mleka ti si srećan jer si „uspeo“. Pa ti udje u krv, pa čim vidis red ti se prikljucis, iako ti je kod kuce zamrzivac pun mleka. U toj opstoj jurnjavi nismo ni primecivali koliko smo kao drustvo propadali.

Ja sam imao taktiku da u red uvek nosim nešto za citanje. Ne da sam se nacitao te godine! Sad me sramota kad pomislim kako malo čitam. Da hoće ta kriza ovde pa da se covek opet malo kulturno uzdigne :-)

A to što se svet smejao? Koji svet? Ja se nisam smejao Argentini kad su oni imali sličnu pricu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Међутим како све има свој почетак и крај, тако је са 5. октобарским променама, привредно чудо постало „чудовиште”…

Posted in Срби у расејању, Србија, економија, SerbianCafe by Соларић on 1 априла, 2009

Moj grad/selo -GaRaVoOko-(Student)
24. avgust 2007.

Ovde mozete da napisete nešto o svom mestu gde ste rođeni. Možda se nekome svidi pa odluci da poseti to mesto.

Da krenem:

Gornji Milanovac i Selo Savinac
Ovo je kraj izuzetno obdaren pitomim šumovitim planinama i čistim rečicama i potocima, predelom privlačnim u sva četiri godišnja doba. Takođe u Takovu je pod barjakom Miloša Obrenovića počelo stvaranje prve srpske države o čemu svedoči muzej, crkva brvnara, i spomenici drugog srpskog ustanka. Iz najstarije zgrade suda u Srbiji, legendarni vojvoda Mišić komandovao je suvoborsko kolubarskom bitkom.
Manastir Vraćevšnica, na putu Gornji Milanovac-Kragujevac, podignut je početkom 15. veka. U dvorištu manastira su tri konaka i riznica u kojoj se čuvaju Takovski krst i delovi nameštaja dinastije Obrenović.

Savinac je zaseok sela Šarani udaljen 4 km od Takova. Legenda kaže da je ovim putem prošao Sveti Sava i da se u kamenu može videti otisak kopita njegovog konja. Miloš Obrenović je ovde podigao svoju prvu zadužbinu, u spomen svoje supruge knjeginje Ljubice. Ovde počivaju i kosti Vukove ćerke Mine, slikarke i pesnikinje. Sačuvan je i čardak iz Miloševog doba.
Za smeštaj gostiju mogu se koristiti brojne vikendice i sobe u seoskim domaćinstvima.

Ekonomska skola – Pristina
27. avgust 2007.

I ja sam zavrsila Ekonomsku preko puta kasarne. 80 godiste. Ne mogu da se sjetim ko mi je bio razredi al se zato sjecam profesora Rase.
Nisam bila tamo od 1999, nit planiram da idem. Bas sam gledala neke slike na internetu i vidim da je Priština postala još gora i prljavija. I kad se sjetim one buregdzinice ispred skole i koliko su puta prodavili pokvareni sir. Stvarno mi se ne vraca. Al bilo je cool profesora i par normalni ljudi, tako da za vrijeme sokolovanja nije bilo ni loše.

RUDNICKI_SOKO (gorski car)
27. avgust 2007.

He, he, rece neko nema veze odakle si, nego kakav si. Slazem se u potpunosti…
Inače ja sam rođen u Gornjem Milanovcu, podno Rudnika, ali već deset godina ne živim u njemu…
U vreme mog detinjstva Gornji Milanovac je bio privredno cudo Jugoslavije. Kompanije poput PIK „Takova“, „Metalca“, konfekcije „RUDNIK“, nadaleko poznatih „Decijih Novina“, ime grada pod Rudnikom pronosili su sirom sveta. Gornji Milanovac je u to vreme imao vise zaposlenih nego stanovnika, po cemu je bio jedinstven na ovim prostorima. Nedostatak radne snage nadomestao se radnicima iz okolnih gradova, Cacka, Arandjelovca, Topole…
Gornjomilanovcani su u to vreme, zahvaljujuci razvijenoj privredi putovali po svetu i vracajuci se sobom donosili smek svetskih gradova…U to vreme su „Decije novine“ inicirale izgradnju Jugoslovenskog Diznilenda, bas u Gornjem Milanovcu. Obezbedili su i lokaciju, ali…

Čak i u vreme sankcija Gornji Milanovac je bio ispred mnogih gradova u zemlji…Ne retko su se i u to vreme po gradu vidjale privredne delegacije i vijorile zastave zemalja koje su saradjivale sa milanovackom privredom (Norveska, Svedska, Austrija, Ceska…)…

Međutim kako sve ima svoj početak i kraj, tako je sa 5. oktobarskim promenama, privredno cudo postalo „cudoviste“…Opsta otimacina i grabez, pred privatizaciju velikih firmi su grad odveli na ivicu ambisa.Veliki broj ljudi je ostao bez posla, rejting firmi je degradiran do maksimuma (kako bi se prodale za sto manje pare), a sa ulica je nestalo one pozitivne energije koja je grad krasila decenijama unazad…

Danas se Gornji Milanovac prepoznatljiv, bas kao sto rece inicijator ove teme, samo po istorijskim spomenicima i dinastiji Obrenovic i nije ni nalik onom gradu koji je svakog svog gradjanina cinio ponosnim time sto je Gornjomilanovcanin…

curaodBobana (VSS)
28. avgust 2007.

Rođena sam u Banjaluci, jednom od ljepših gradova u BiH,gdje trenutno i živim. Ranije se mnogo ljepše i bezbrižnije živjelo. Grad je nudio više mogućnosti i sadržaja, dok se danas sve svelo na ogroman broj kafića i klubova. Uveče je glavno šetalište gospodska ulica i parkić :-) prepuna mladih ljudi (uglavnom lijepih i zgodnih cura, kako bi rekli pripadnici jačeg pola). Ja sam 7 godina živjela u BG-u, sigurno najljepšem gradu na Balkanu, tako da mi je sad Banjaluka nekako mala i skučena. Opet, kad odem u druge dijelove RS, Banjaluka mi se učini kao NY :-).

gde-sam-rodena!!
28. avgust 2007.

rodjea sam tamo gde cvece, mirise al i saznanje da moje majke nema vise. A sad živim; gde cvece ne mirise, gde se ljudi ne vole i gde samo jedni drugima pakost žele. Gde je majka tamo je dom, a gde je dom tamo je majka – jer majka docekuje, majka ispraca, majka se raduje (uf sto je tuzna tema) idem da se isplacem vraticu se ,,, ponovo ovde al nikad u rodni kraj.

Milicac (…)
28. avgust 2007.

E ovako rođena sam u Gračacu u Hrvatskoj, onda sam živela u Indjiji, pa onda u Lipljanu na Kosovu pa onda u Brusu kod Krusevca pa sam sad u Americi…al najlepsi i najmiliji grad mi je Inđija.

dijana-bl (boginja lova)
29. avgust 2007.

Ja sam rođena u Karlovcu u Hrvatskoj. Jedini grad u Evropi sa 4 reke. Jedan od 5 gradova na svet koji su na 4 reke. Jedan od 3 grada na svetu cija je gradska jezgra i danas sacuvana u obliku sestokrake zvezde.
Sada živim u Beogradu. Jedini grad na svetu koji ima Kalemegdan na uscu Save u Dunav.

Извор и наставак на: SerbianCafe.com

Не постоји „запад“ нити „исток“, већ јединствен систем прерасподеле вишка рада

Posted in економија, политика, филозофија by Соларић on 13 децембра, 2008

М. Бобић-Мојсиловић

Издајници

Онај ко лепи такве етикете, за себе, самозвано, узима ексклузивну позицију онога ко је у праву

[објављено: 15.01.2008.]

Ceda Bradic, 05/09/2007,

(1) Bojan Todorović, 05.09.2007, 00:38 „…sve više shvatam koliko smo srećni što živimo u državi koja je ovako dobro uređena.“

Ne postoji „zapad“ niti „istok“, vec jedinstven sistem preraspodele viska rada – tamo gde se obezvredjuje rad, zove se „istok“, tamo gde je rad precenjen, zove se „zapad“ (za Eskime i pingvine, preporucujem podelu sever-jug:).

Uredjenje drzave ne definise relacije medju ljudima, vec raspodelu vrednosti viska rada. R Srbija je imala poslednjih pola veka, akomulaciju viska rada-pretvaranjem u „drustvenu svojinu“ (u sastavu SFRJ) i unistenje tog viska rada-pretvorenog u „drustvenu svojinu“ koji se zatim, sistematski unistavao: raspad SFRJ, metodom finasiranja rata, sankcijma, hiperinflaciom, bombardovanjem i definitivnom rasprodajom u bescenje.

Opredeljenje za „zapad“ je forma i metod dalje preraspodele viska rada, JEDNOVREMENO, i unutar R Srbije, i unutar „zapada“. Efekat je odrzavanje iluzije „o zapadu“ uz tome odgovarajucu dalju, preraspodelu viska rada unutar R Srbije (kakvu ?) i u odnosu na svetski sistem preraspodele viska rada (sta se desava, ne samo sa viskom rada, vec i sa prirodnim resursima i teritorijom ?). Banovci ? Komsijske relacije ?

Sadrzaj „zute stampe“ koji odslikava samo neke (idiotske) „aspekte“ realcija medju ljudima ? (ali, ne SVE relacije). To je posledica predhodnog-ne, nikako posledica aktivnosti g Jovanovica niti glasanja na izborima.

(3) Autor teksta (i svi mi), previdjamo gresku u naslovu: puni naziv ne moze biti „satanizacija“ (koga ?), nego satanizacija – CEGA ? Sta je to, sto satanizacija unistava, obezvredjuje ? Nemamo odgovarajucu REC (termin !). Imamo li tome primerene pomisli (zamisli), reci, dela? Ako nemamo – kako mozemo ocekivati NAPREDAK ? Napredak CEGA ? Kako opisati opredeljenja, nastojanja, aktivnosti i rezultat (grupe, plemena, nacije, drzave, sistema)…ako za merilo koristimo termine „komunisticki“, „demokratski“, „zapadni“ „istocni“? STA SVE ne koristimo u opisu napretka – i postizemo indikaciju elemenata satanizacije ?

Da li terminima, pojmovima, koji oznacavaju „relativno malu satanizaciju“ opisujemo „relativno veliku satanizaciju“ ? Da li smo svesni gde nas to vodi ? Ne na istok-zapad, vec u ambis. Ako to shvatamo – javalja se IZRICIT ZAHTEV da se definise sta satanizacija satanizuje, pa tek onda NA TOME bazirati misli, reci, dela. Tada se moze ocekivati napredak (ne levo-desno), vec _uzdizanje_. IMERATIV ! Jer, buducnsot se ne ceni pozicijom (levo-desno) u ponoru, vec u odnosu na visinu prepreka, koje sami stvaramo! Znamo i sta nas ceka na dnu ponora. A sta nas ceka IZNAD ? Iznad, ne samo iznad prepreke, vec i iznad oblaka ? Oblaka neprozirne prasine, kojeg stvara „topot kopita i ljudskih nogu“.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Дискриминација је и кад схватиш да си у сопственој земљи грађанин трећег реда

Posted in 2004, друштво, образовање, SerbianCafe by Соларић on 3 децембра, 2008

Jeste li ikada bili diskriminisani?
u zemlji u kojoj sada zivite?

Mar 07, 2004

Da li ste bili diskriminisani ili ste primetili diskriminaciju u zemlji u kojioj zivite?

Alex2004 – Mar 08, 2004

Da. Uvek. Svuda.

Najvise, nazalost u Srbiji, gde sam rodjen. Dakle, bez obzira na to sto sam Srbin i sto sam rodjen u Beogradu, bio sam i ostao zrtva diskriminacije u domovini.

O cemu se radi. Pa kako nisam nikada bio, a nisam ni sada clan ni jedne politicke partije, svaki ‘magarac’ koji se klanjao „drugu Titi“, pa „Slobi“, dakle svako ko je podoban napredovao je, dok je meni to pravo bilo uskraceno. Svaki politicki podoban osrednji kolega, ogrebao se za stan i sa lakocom je cak i u ovim jezivo teskim godinama kupio nov auto, a ja nisam.

Svako ko je podilazio direktorima imao je povlastice. Dakle, mozes biti strucan, ali ne mozes da napredujes, ili da zadrzis poziciju ako nisi u svakom smislu podoban. To je diskriminacija.

Diskriminacija je i kad te sikaniraju zato sto znaju da nemas „ledja“ i nisi dete nekog „vaznog“. Diskriminacija je i kad te maltretiraju zato sto vidis ko sta i koliko krade, a usudis se da lopovima kazes da su lopovi. Diskriminacija je i kad te tretiraju kao poslednje g*vno, jer znaju da ne mozes da im zagorcas zivot. Diskriminacija je i kad shvatis da si u sopstvenoj zemlji gradjanin treceg reda. Kad moje dete ide gradskim prevozom, a deca tipova koji su na sumnjiv nacin stekla veliku materijalnu dobit dolaze svojim sopstvenim „besnim“ automobilima u skolu i na fakultet… I pritom nemaju ni trunku stida, naprotiv, oni formiraju novi moral!!! Odredjuju ko je „sposoban“, a ko nije…

(more…)

Дух Београда

Posted in музика, образовање by Соларић on 3 децембра, 2008

Duh Beograda
SerbiusBGD (srbin) – 28. mart 2006.

ja bih malo da pricam o duhu Beograda i Beogradjanima.

čitam na topiku ispod, kako kao „hvala Bogu” u Beogradu ima sve manje narodnjaka. zašto se nasa omladina toga toliko stidi? Ja lično ne slusam narodnu muziku, osim možda ponekad u izuzetnim prilikama, ali mi nije jasno zašto se mlad svet ODUVEK u Beogradu trudio da poklonicki prati nekakve svetske tendencije, i bilo ih je blam svega sto ima veze sa svojim narodom.

kako to da mlade u nekim drugim svetskim metropolama nije blam njihove narodne bastine, i slusaju i svoju narodnu i zapadnjacku „zabavnu” muziku?

ja mislim da će mi mnogi zameriti sledeću tvrdnju, ali ja mislim da se u ovome ogleda palanacki duh i mentalitet Beograda. trudimo se previse da budemo ko taj svet. a onda kad odemo u svet, ukapiramo da ni taj zapad nije takav ko sto ga mi zamišljamo. i tamo žive sasvim obični ljudi. i to njihovo nije ništa bolje od našeg. međutim mladi, koji žive u beogradu, glume često veci zapad i od zapada! ako znate šta hoću da kažem. meni sve to deluje kao neki kompleks. ne znam tačno kakav, reko bih male sredine, ali BGD i nije tako mali. onda ne znam stvarno šta je…neki osecaj inferiornosti u odnosu na „svet”?

takođe, šta je cudno i sramotno u cinjenici da je Beograd preplavljen seljacima? pa ljudi, Srbija je od vajkada bila seljacka zemlja, i to ne mislim u pogrdnom smislu, nego jednostavno vecina stanovnistva i dalje živi na selu, čak i danas, prema tome kakav glavni grad jedne seljacke zemlje može da bude nego seljacki?

zato vi „moderni” i „svetski” furajte vi i dalje svoj fazon, ali pustite bre i seljake da disu i da žive. to je demokratija i emancipacija brajko moj, kad možeš da živis mirno u simbiozi i sa onima koje ne podnosis.

(more…)