Још увек има људи који држе до себе, и не робују трендовима, модерној технологији и не желе да буду зависни

Брка нема фејс-бук

Пожелео сам да се и ја одвезем са њим у нека не тако давна времена

Славко Штимац

katarina bozic, 24/10/2008

Postovani citaoci, Citam Slavkov tekst,i pitam sebe po koji put gde mi to idemo? U svet, Evropu, do djavola?

Divan tekst,i veoma emotivan,ali zahteva mnogo odgovora. Razumem ja novu tehniku, i da mnogi ljudi koji se bave javnim poslovima, imaju svoja preduzeca treba da poseduju i mobilne i kompjutere, ali se pitam zasto gube sebe?

Divna je ta nasa plemenitost (hvala bogu jos je ima u ljudima kao Slavko), kad jos uvek mislimo na drugog pored sebe,i zelimo samoinicijativno da mu pomognemo,ali to je postalo skoro raritet,kao sto i sam autor teksta kaze Brka nema fejs-buk.

Brka nije u trendu, ali je svoj! E to me je dirnulo,da jos uvek ima ljudi koji drze do sebe, i ne robuju trendovima, modernoj tehnologiji i ne zele da budu zavisni. On ima covek mobilni telefon,ali ne najmoderniji, ne najskuplji a mozda ga je dobio i na poklon, ne zna kako se rukuje sa njim, a ipak je dobornameran i sretan sto mu je ipak neko pomogao u data momentu.

I to slucajno, nas veliki glumac koji je i sam veoma obican i ne drzi do toga da izaziva paznju gde se pojavi. Obojica su morala da se sretnu, i to nije slucajno. Mozda to nekome zvuci smesno, ali verujem da su sve ovo znakovi pored puta za sve nas, da se probudimo ako vec nismo, da zastanemo kad prelazimo most, da se pogledamo u oci i priznamo sebi gde mi to idemo, i za cim zudimo.

Dajte da sacuvamo bar malo ona vremena kad smo svi uglavnom bili slobodni, sposobni da mislimo glavom, pisemo rukom, hodamo, pesacimo, pevamo, nadamo se, i da ne zavisimo od toga koju marku mobilnog imamo, koji kompjuter, da li imamo doabr fejs-buk, da li smo u trendu i sl.

Ljudi moji, nema niceg lepseg kad nesto iscekujete, strepite i nadate se, i sto bi rekli nasi stari: Ko trazi nadje,ko ceka doceka….Ja iako zivim u nekom modernom svetu, iz inata ne zelim da robujem svemu gore navedenom, nemam mobilni, kompjuter imam polovan jer je suprug morao da ga kupi dok je studirao.

Ali, jos uvek pisem perom, saljem pisma, razglednice svojoj prijateljici u Beograd, pravim prave fotke (ne CD), i skoro stalno pevam.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Нестало је романтике, ово је време интереса

Славко Штимац

Галеб са Менхетна

У тој гужви, испред мене одједном се створи тамнопута цура храбро се пробијајући и без устезања показујући своје раскошне женске атрибуте. Нико да се окрене, а камоли нешто да добаци. Почињем да се забављам размишљањем како би та парада прошла у нашим крајевима… И тако ме из мисли прекину узбуђени глас: „Мис…мис…”.

Dusko Jеremic, 06/12/2008,

Gospodine Slavko napisali ste je dirljiv i nostalgican tekst o netstajanju mnogo cega i radjanju neceg novog. U tudjdini trava nije zelena kao u zavicaju, cvece ne mirise kao u zavicaju,nema poj naseg slavuja, sve je tudje i strano.

Zato deluje i strano da se niko ne okrene za nekom lepom osobom, svi zure, niko nikoga ne vidi nego trci da bi stigao a ni sam ne zna gde.

Nestalo je romantike, ovo je vreme interesa, lova na potencijalne kandidate koji su finansiski situirani ili situirane. I tamo se okrecu ali na pogresnu stranu koja im je bliza i privlacnija a to je kazu sindrom majke ili oca. Kao sliku stanja zasto devojke nisu naucile na ona lepa dobacivanja i komplimente nema ni ko da im ga da, jer prema tome totalno nezainteresovanje.

Koliko je „kriza“ u toj civilizaciji gde srljamo vezanim ocima procitah jedan clanak na engleskom ali ga procitah deset puta, jer mi nesto nije normalno ili sam ja poblesaveo, znam engleski ali mi ne ide u glavu ono sto citam.

Naime radi se o ovome da u tom izobilju bar virtuelnom, devojke usled nedostatka interesovanja muskaraca, preko nekih agencija placaju od 200 do 500 dolara na sat ili oko 2.000 dolara za noc da bi dozivele prvo ljubavno i seksualno iskustvo?!…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Све доклесе не вратиш на Село и схватиш даси тамо Цар

Славко Штимац

Из Њујорка у Беомужевиће

Упркос противљењу своје браће, мајке и многобројних рођака, кренуо је Јова да обнавља урушену дедину кућу после тридесет година, камен по камен, циглу по циглу…

Seljak iz Pocerine , 05/11/2008,

Skolovani Seljakom sebe nazivam, Prosaosam Evropu i radiosam i Americi radio i ziveo i pre 3-4 godine pobegao iz Amerike jos pre krize i nekajemse,

Ljudi nema boljeg zivota nego u nasim Selima, Ali djavo neda mira trcimo trazimo“zelenu travu“

Kadase sracunam i preracunam dasam radio u Srbiji dva posla i dasam stedio i dasam radio po evropsko-Americkom preciznom sistemu skoro istobi se sracunalo nakraju.

Kazem omladini da sto pre odu iz Srbije ne cu Oni naci srece i bogatstva vec dase sto-pre OPAMETE da shvate dase svugde radi, Te plate nevredu ako covek nezna stediti i zrtvovatise za nesto sveje to iluzija imas sve i nista nemas, Sve doklese ne vratis na Selo i shvatis dasi tamo Car! Niko meni nedolazi i kaze propise, regulative, ili pomaknise!

Trebalomije skoro 20 godina dase OPAMETIM prosaosam celi Svet imao sve najlepse ali nista nije ONO „Moje“ sve to visilo na klinu taksimetra“ koliko para toliko muzike“ znaci imas dokle para imas!

To nije slucaj u Srbiji na Selu gde stalno imam i nema taksimetra. Teskoje to objasniti mladima kojisu puni sile misle da samo Oni imaju“budzu-batinu“ dugacku 3 metra jedva Svet ceka njih daim pokaze.

Naj tezi zivotni fakultetisu RADNA NAVIKA I KADACESSE OPAMETITI. Komsijama nije jasno Sto radim da to treba“neko drugi“da radi? Kazem ja nisam milioner i netrazim robove oko sebe a Ko trazi pare u zajam samo ponudim posao i svima dobro.

Jer na Selu se moze i zaraditi i ustediti, zamislite da za svoju ishranu nekoristim kantar a mnogo naroda jede preko kantara (prodavnici sveje izmereno) zamislite kakvaje to sloboda da nisam papagaj u kavezu komese baci zrnce? Mnogi nasi ljudi i zaboravilisu staje sloboda.

Извор: Политика Online (коментари корисника)