Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Стварно ми није јасно зашто је у једном случају МИЛОШЕВИЋЕВ ЗАКОН а у другом случају није ТАДИЋЕВ ЗАКОН”

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on јул 19, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Репресија као главна карактеристика новог Закона о информисању

Слободан Антонић

среда, 15. јул 2009.

Измена Закона о јавном информисању, о којој скупштина треба да расправља сутра (у четвртак, 15. јула), један је од најгорих удара на слободу јавне речи у Србији.

Овај закон се по својим основним намерама може упоредити једино са злогласним „Милошевићевим“ Законом о информисању, донетом 20. октобра 1998. године. „Милошевићев закон“ је омогућавао да се поведе поступак против власника листа или новинара само зато што су пренели неку вест или нечије мишљење који се нису допадали људима на власти. Казне су, баш као и у случају овог предложеног закона (који неке новине називају „Динкићевим“[3]), биле сурове и осветничке, и износиле су и до 60.000 долара. “Као што смртна казна гаси живот осуђеног, тако овако високе новчане казне гасе његову егзистенцију, и то је био циљ Закона”, критички је о овако високим новчаним казнама у то време писао професор права, др Момчило Грубач[4].

Случајеви у којима је до сада Закон примењен“, коментарисао је тада Момчило Грубач, „показују тенденциозност, осветничку упорност, селективност, ксенофобичност, страх власти од завере и друге сличне симптоме болесног стања и ниских страсти тужиоца”[5]. Једноставно, упозоравао је Грубач “репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог Закона”![6]

Оно што је важило за „Милошевићев“ закон о информисању не може а да не важи за „Динкићев“. Репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог закона. Он је осветнички, злонамеран и репресиван. То није закон за слободно и демократско друштво. То је закон једног ауторитарног, олигархијског и репресивног режима.

Да ли је то заиста „европска Србија“ којој тежимо?

PREDRAG

среда, 15 јул 2009

Bas dobar primer koji ste postovani Antonicu naveli za prelazak ulice na ne obelezenom mestu. Samo ja mislim da ako ulicu bude prelazio Kostunica moci ce se napisati i bez pravosnazne presude da je napravio prekrsaj.Za Cedu ste u pravu potpuno…To samo govori koliko nasa vlast tezi da od drzave svih nas napravi TEATAR APSURDA. Reci cu i to da mi nikako nije jasno zasto se potpuno isti zakon iz Milosevicevog perioda vladavine naziva MILOSEVICEVIM ZAKONOM (to radite i Vi) a sada kada je na vlasti Boris Tadic taj zakon se ne naziva TADICEVIM ZAKONOM?

Stvarno mi nije jasno zasto je u jednom slucaju bio MILOSEVICEV ZAKON a u drugom slucaju nije TADICEV ZAKON? Hocu da kazem da mu se sad dodaje da je DINKICEV ZAKON.Da li je to Dinkic prva rezerva Borisa Tadica kad su u pitanju ne popularne mere?Ja mislim da prvenstveno trebalo bi da se zamislimo nad tim i da sebi samima damo odgovor?Ili da ne damo odgovor?

Nije li i ovo politika dvostrukih standarda protiv koje se NAVODNO borimo?U tom pogledu sta se to promenilo u ovoj drzavi kad svejedno posle niza godina vratismo se na staro?Po meni razlike nema?

I bas me briga da li je to bio MILOSEVICEV ZAKON ili ce biti TADICEV ZAKON kad se radi o istom. U onom slucaju sudile su sudije Milosevica, a u ovom slucaju sudice sudije Tadica. Toliko je sve to isto da stvarno treba biti glup i ne shvatiti o cemu se radi?

Ova nasa vlast kao da nema preca posla nego da od sopstvenog naroda pravi taoce sopstvene gluposti?

Ja na to ne pristajem! I po cenu da se sopstvene drzave odreknem necu zapevati onu ALA JE LEPO BITI GLUP…

Наиме, 2009. у Србији очигледно је много мање опозиционих медија него у доба Милошевића

Posted in Србија, друштво, медији, политика, SerbianCafe by Соларић on јул 18, 2009

Што жути не кажу отворено Ко финансира Б92

PlaninskiVetar

14. jul 2009.

Што се у Србији не чују гласови неистомишљеника тј. опозиционих медија? Па нема их!
Наиме, 2009. у Србији очигледно је много мање опозиционих медија него у доба Милошевића, што је својеврсни апсурд и анулирање прокламованих медијских слобода.

А и то мало, тешко да ће опстати због економске кризе. Најава премијера Цветковића, саопштена изнебуха, о доношењу Закона о информисању, не слути даљу демократизацију медија.

NSO (Serbiator)

14. jul 2009.

Јадна ни ли је Србија, ако је то уопште телевизија.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Нажалост децу васпитава ТВ, када то не ради ТВ ту је улица и кафићи а онда долази виртуелни свет…

Posted in Србија, друштво, медији, родитељи, SerbianCafe by Соларић on мај 13, 2009

Блеји омладина

neimar 10. maj 2009.

Srbija ne zna šta sa mladima
Ivana se oko tri sata ujutro vratila sa žurke iz jednog beogradskog kluba. Ustala je posle podneva, skuvala veliku šolju crne kafe, upalila cigaretu i pokrenula internet sajt za druženje, popularni „fejsbuk”. Ivana ne ide u pozorište, muzeje ili galerije, retko čita knjige i ne bavi se sportom, ali zato često gleda TV, sluša tehno ili folk i obožava da predveče „izbleji” sa društvom…

Irena Radisavljević

Коментари:

Neko daleko

To je pojava, koja tek treba da se ukoreni. Onoga trenutka, kada potpuno uvedemo ‘demokratiju’ u državu, tada će narod vladati jedino svojim daljinskim upravljacima ili veb stranicama, tacnije samo onim programom sto mu se bude servirao. I šta ocekujete od mladih? U vreme Milosevica, koga već toliko krivite, ja sam na televiziji mogao cuti i pank i rok, čak i neke potpuno antirezimske stvari, koncerti takođe, a sada u ‘demokratiji’ gde je rok, gde je pank? Pa vi ste samo naucili bolje od Slobe, kako se gusi ljudska svest i to sada primenjujete, savrseniji ste i uredjeniji i podmukliji, ali ničija nije vecno gorela. Ljudi će da progledaju kad tada.

roditelj

Omladina je prepuštena „blejanju” i potrošačkom mentalitetu namerno. Što smo gluplji to se lakše nama vlada. Rastu generacije kojima će se lako manipulisati. Da li znate da u osnovnim školama popravni ispit postoji samo na papiru, ja nisam čula da je zadnjih godina iko išao na popravni. Znači iako ne uči završiće osnovnu školu. Ocene dece se na roditeljskim sastancima predaju roditeljima na papiriću da se „zaštiti” dečija privatnost. Nema sramote, neprijatnosti.. Ako neko dobije ukor ne sme se reći njegovo ime, niti to smanjenje ocene iz vladanja utiče na uspeh. Znači deca bukvalno mogu, i rade u školama šta im padne na pamet (tuku nastavnike, drugove, kradu, drogiraju se, piju…) Pretpostavljam da su ove metode preuzete iz EU, ali mislim da tamo deca nose uniforme i imaju kazne, suspenduju se određeno vreme sa nastave (oni treba da idu u školu svojom voljom, a ne zato što moraju) i tim suspendovanjem sa nastave oni to i shvate. „Blejanje” je društvo namerno organizovalo.

Josarian

Deca od 14 godina izlaze do ponoci, ali i kasnije, jer vrše pritisak na roditelje činjenicom da, ukoliko se ne uklope u taj model bivaju predmet podsmeha. Šta sutradan to dete može da radi? Pa, ništa. Do popodne spava, a onda se sprema za sledeće „blejanje”. Koje interese može da razvije? Pa, nikakve! Koja su rešenja? Bilo je pokušaja da se ograniči rad klubova i lokala PREKO RADNE NEDELJE. Sećaju se mnogi da je taj predlog jedno vreme bio vrlo aktuelan, a onda je polako izbledeo i niko ga i ne pominje. Argument protiv toga je da je Beograd grad koji živi noću i da je to deo njegovog imidža. Čak i da je to tačno, a nije, Beograd je samim tim grad koji spava danju i ne radi ništa. Na „trulom” i manje „trulom” zapadu se zna ko može u koje lokale da uđe, sa koliko godina,a škola se bavi decom. Uostalom, zašto bi deca živela drugačije?! Učlaniće se u neku stranku, završiti neku dopisnu „mega, sega, grand…” školu i biti uspešan mladi kadar… Mi smo to od njih napravili!

Goran-Zr

Na našu veliku žalost: „VAŠ ČLANAK JE ISTINIT”, a sve to vidi „VELIKI BRAT”, a zamislite nije kriv samo Sloba nego i ove nove kvazi demokrate. Sa zapada smo prihvatili sve što je loše, ako uopšte imaju išta dobro.

Nikola Fg

Izgleda da je postalo pravilo svih novinara i „novinara” za sve probleme i negativnosti kriviti Milosevica. To vazi i za ovaj clanak, a tema je bas zahvalna za analize svih vrsta. Analiza u ovom clanku je povrsna, neobjektivna i u pedagoskom smislu apsolutno amaterska. Nemam nameru da izigravam Milosevicevog advokata ali gospodo on je mrtav, a nije na vlasti 9 godina. Hoće li to biti izgovor za sve promasaje i u sledećem veku ako kao država i narod budemo postojali mada u tom pogledu nisam optimista. Poenta je da sve dobro ili loše u vaspitanju mladih generacija dolazi iz kuce /roditelja/, a skola i drustvo treba da budu samo nadogradnja. A šta se kod nas desava. Mladi se vaspitavaju „bir-festovima”, narkomanskim hepeninzima, gej paradama i tako dalje. država se ulizuje takozvanim navijacima i ne sankcionise ih i šta posle svega ocekivati. Tako nastaju samo anarho-destruktivne generacije ciji je moto „lezi hlebu da te jedem”. Takvi su sad i na vlasti i zato imamo to što imamo

www.blic.rs/_komentari.php?id=91805&mode=view
———–

Е да само блеји омладина, него блеје и новинари, а све су научили од власти која ионако ништа не зна да ради већ само да блеји да су ‘за све криви Милошевић и деведесете’ и да ће се све решити у ЕУ а дотле не липшите магарци до зелене траве…

(more…)

Узети поново лектиру за четврти основне, „Збирка народних пословица“ Вука Караџића

Kako je kriza „zakačila“ Australiju?

Ercov1 (ekonomista)

10. mart 2009.

Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

zovu (mlatilac prazne slame)

12. mart 2009.

Ja vidim samo dva zdrava puta kroz ovu krizu za nas pojedince, oba teska.

PRVI: Uzeti ponovo lektiru za četvrti osnovne, Zbirka narodnih poslovica“ Vuka Karadzica, procitati ih pazljivo, sa posebnim naglaskom na one tipa „Dug je rdjav drug“ ili „Prostiri se prema guberu“ ili tome slično. Dakle, ne zaduzivati se bez velike potrebe, pogotovo ne na kreditnim karticama gde usi odpadaju od kamata; proceniti pravilno svoje kupovne mogućnosti pre nego što se nešto kupi. Naravno da je teško jer živimo u sistemu u kome je potrosnja ugradjena u same temelje, ali ko može da odoli neće se kajati.

DRUGI: Zauzeti stav da su materijalna dobra ionako prolazna, nebitna i samo degradiraju coveka. Onda uzeti svaki kredit koji ti se ponudi i upotrebiti ih za ona materijalna dobra koja u tom trenutku izgledaju potrebnija od drugih. Ako se dodje u situaciju da dug ne može da se plati, to je problem zajmodavca a ne vas. (Da se podsetimo, tako je sve i pocelo, navodno, kada su do nekretnina dosle neke americke porodice koje o tome nisu mogle ni da sanjaju, pa sada banke ne znaju šta da rade sa njima, jer banci ne treba prazna kuca)  …

Nešto IZMeđu: E, tu ćemo biti svi. Samo, ja nemam odgovor na pitanje da li ulagati u nekretnine, deonice ili zlato. I ne znam koja grana privrede ima najbolju perspektivu, pa na nju da se usmerimo. Ko zna? A da hoće da kaže?

Vidim da vi imate nerasciscene stare racune, ne bih da se mesam, ali ipak bih da prokomentarisem 1993-u.

Prvo nekoliko nespornih cinjenica, a onda moj utisak (koji je kao i svaki utisak nepouzdan):

Te godine još uvek skoro ništa nije bili privatizovano.

Država je zabranila otpustanje iz državnih (odnosno drustvenih) firmi dok traju sankcije.

Dakle, vecina stanovnistva je imala radno mesto (da li su imali posla, to je drugo pitanje).

Vecina od onih sa radnim mestom je primala plate preko tekucih racuna.

Tekuci racuni podrazumevaju cekove.

Inflacija je imala trinaest cifara, dakle i cene i plate su rasle vrtoglavo (ko nije doziveo teško mu je da zamisli).

Ogromna vecina ljudi koje ja poznajem slobodno je ispisivala cekove i kupovala šta im treba. Nije bilo bitno koliki je bio minus i kolika je bila kamata na taj minus, jer je naredna plata bila tolika da je vise nego pokrivala taj iznos. Ne zaboravite da je cekovima trebalo oko nedelju dana da stignu na realizaciju, tako da je „dobitak“ bio još veci. Utoliko je tačno da niko nije bio gladan ili zedan osim ako (a) nije bio zaposlen; (b) bio je zaposlen kod privatnika i platu nije primao preko tekuceg racuna; (c) tekuci racun mu je bio kod banke koja je nerado davala vece kolicine cekova; (d) pri tome nije dobijao ocnovne namirnice preko sindikata ili od firme omesto novcanog placanja; (e) ili je bio suvise posten da trosi novac koji još nije zaradio, pa nije hteo da ide u minus (uglavnom starija generacija); (f) ili je bio izbeglica. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Iako je spisak dug, ipak je to bila sicusna manjina stanovnistva. Da i ne spominjem da su oni koji su spadali u jednu ili vise od tih kategorija prodavali svercovanu robu, najviše cigarete i benzin i tako se snalazili.

Otreznjenje je nastalo 1994, ako mene pitate, kada je Avramovic postao guverner Narodne banke, zamrzao dinar i zaustavio stampanje novca (i cekova). Tek tada smo shvatili koliko smo osiromasili.

Jedno od cuda Milosevicevog doba bilo je to što je elektroprivreda radila besprekorno. Tako je narod mogao da trpa u zamrzivace šta je hteo i nije morao da jede parizer ko nije hteo. A u Madjarsku se islo ne zato što u zemlji ničeg nije bilo, nego zato što je tamo bilo jeftinije.

Problem sa 1993 je bio u tome što se ogromna narodna energija trosila na besmislene stvari, najviše u redovima za hleb, mleko… Pa cekaj red u bankama da podignes dinare, pa trci kod dilera da ih zamenis u marke (a kurs u međuvremenu otisao), pa planiraj sverc-ture do Madjarske ili Rumunije. Pa opet u banku u red za cekove… I kad ugrabis dva litra mleka ti si srećan jer si „uspeo“. Pa ti udje u krv, pa čim vidis red ti se prikljucis, iako ti je kod kuce zamrzivac pun mleka. U toj opstoj jurnjavi nismo ni primecivali koliko smo kao drustvo propadali.

Ja sam imao taktiku da u red uvek nosim nešto za citanje. Ne da sam se nacitao te godine! Sad me sramota kad pomislim kako malo čitam. Da hoće ta kriza ovde pa da se covek opet malo kulturno uzdigne :-)

A to što se svet smejao? Koji svet? Ja se nisam smejao Argentini kad su oni imali sličnu pricu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ја нисам за СПС ни за ЈУЛ али колико ми је познато не сјећам се ниједног случаја да је Слобина мурија убила неког обичног човјека

Posted in Србија, друштво, политика, SerbianCafe by Соларић on март 25, 2009

Miami_Beach (pilot)
19. mart 2009.

Brigade interventne policije se poasaju kao razbojnici!
Nemaju kontrolu, pijani vrse duznost i prebijaju gradjane.

Zar, biti mladica od 24. godine, nenaoruzan, nije pruzao otpor, a interventne [policiej je bilo 5. policajaca, i gledalui su streljanje ni licu mesta.
Jedan metak u celo se tretira kao preko streljanje!!!

mladic čak nije hteo pod blagim uticajem alkohola ni da vozi auto, znači da je bio odgovopran prema drugim ucesnicima u saobracaju.

A jurnajva rotacionim sirenama, pijani interventni policijaci su popasili pokojnog Zarica od sam 24. godien starosti, koji je bio izuzetno mirne naravi.

A „Kofer-Ministar: Dacic iz SPS komunisticke bande da odmah podnese ostavku, jer je nepozeljan na toj funkciji, za koje nije dobio glasove demokratskih glasaca?

Tadicu, ovo ti je poslednja prevara!!!
Nikada vise neces dobiti glasove, jer si ozivio SPS razbojnike, batinase, pljackase, vise 10. dgodina ulicama Srbije, opet SPS policajci, eskadronspske smrti da cine STRELJANJE SRPSKIH MLADICA U RANU ZORU NA ULICAMA BEOGRADA?

Tadicu, zar se stidis svojih dela?

Policajac, među vise interventnih policajaca izvrsio je treljanje u ranu zoru u Novom Beogardu, kada je pucao u glavu nevinom mladicu, starom samo 24. godine.
Komunisticka policija krije ime policajcu koji je izvrsio streljanje, Srbina, pored same pravoslavne crkve, jedine u Novom Beogradu, pored koje je policija izvrsila streljanje nevinog mladica???

Dacicu, svaki dan se slikas na televiziji, a sada si pobegao u misju rupu?!
Tadicu, … tvoja SPS policija ubija Srbe, a glasaci nisu dali glas SPS-u, nego tvojoj DS partiji!

Stidis li se Tadicu?

STUDENT U KOPAČKAMA
UBIJENI Đorđe Zarić aktivno se bavio sportom. Trenirao je fudbal u Jakovu, Sremskoj Mitrovici, a poslednje dve godine igrao je za klub Resnik iz istoimenog beogradskog naselja. Studirao je Višu poslovnu školu. U četvrtak u njegovom domu obreo se i trener Bogdan Koran, koji nije mogao da sakrije suze:
– Bio je dete za primer i odličan fudbaler.

sareni 19. mart 2009.

Kazna u srbiji je metak u glavu.
Ne moras čak ni da vozis, dovoljno je biti „suvozac“, odnosno prikladnije receno putnik u vozilu koje je izvrsilo prekrsaj.
Naravno za ubistvo se ne kaznjava, ali preci crveno svetlo, to je već daleko veci delikt.

dulebg (posmatrach)
19. mart 2009.
А зашто је уствари убијен?
Наша полиција почела да се понаша као америчка – само тражи разлог да убије, да обогаљи и да утамничи на 100 година. Тако ће као утерати народу страх. Паз да вам народ не утера до бубрега??!

Од 2000-те напунише затворе, а нису лоповима из ЈУЛ-а, јер су сви сада у ДС. Проблем ће да реше изградњом нових затвора! То је ваљда демократија и стандарди??

Marshal_Pembo (otpravnik vozova)
20. mart 2009.
Ja nisam za SPS ni za JUL ali koliko mi je poznato ne sjecam se nijednog slučaja da je Slobina murija ubila nekog običnog covjeka. Znam da je nastradao mladic 91-ve ali te proteste je pokrenulo C.. go*no zvano Drašković.

Nasa murija od pada Slobe je u rukama stranog faktora i postala je „prava demokratska“ tako da upotreba droge kod maloljetnika se od 2000-te utrostrucila, a zvjerska ubistva koja su nerasvjetljena ili rasvjetljena na mnogo cudan način, su česta pojava. Ima dosta propusta i namjernih pretpostavki u optuzbama (sjetite se ubistva onog klinca u Arilju prije par godina – toliko identicnih rupa i neprofesionalizma u izvjestajima murije i svih soroševskih medija nisam nikad vidio).

Šiptar i Kum su ubijeni i onda su im postavljene kasikare i kalash da izgleda kao da su krenuli da napadnu SAJ. Iako se čuo samo jedan rafal, obojica su cisto primili metak u celo a novinarima nije dato da idu i da snimaju SAMO TO hapsenje. Dakle murija u Srbiji ubija jer je puna mafije i predstavnika mafije koja sjedi u skupstini i vladi – ništa novo. Da li su oni SPS-ovci, DS-ovci ili šta već, nije uopste važno.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)

Тек кад почну своје међусобне односе да уређују по Знању и принципу узајамног помагања и сарадње, организација постаје трајно стабилна и чврста

Posted in друштво, економија, политика, филозофија, SerbianCafe by Соларић on март 20, 2009

Људска права и слободе

dulebg (posmatrach) – 7. novembar 2007.

Ето проведосмо крај 80-тих и целе 90-те, до 5.октобра, жудећи за људским правима и слободама. Лепо нам рекло са Запада – ел оћете права и слободе? е онда да оборите оног диктатора, ако нећете ви – ми ћемо, ево за почетак да вам напакујемо ратове, изолацију и бомбардовање.

Ал се наш народ не да опепелити – оће права и слободе од оних што га изолују и бомбардују, оних што му малдост развукоше, а пензионере у понижење …

Ево сад дошла права и слободе, ал отишла правда и једнакост! Шта ћеш – не може се све. Заборавили Западњаци да нам кажу да у свету права и слободе – нема правде и једнакости. Има права и слободе да будеш изнад, ако ниси испод. Изнад ће бити они, а испод има места и за нас.

Испаде да слобода кретања важи за оне што имају јахту, ил авион (они су се и раније комотно кретали), а нас остале баш не гледају радо – а и куд ћеш на толику скупоћу, седи ди си, и за ди си ниси!

Можеш да издајеш новине, или да лајеш преко телевизије – ако си тешки тајкун и то себи можеш да приуштиш. У супротном си смешан – нит те ко види, нит чује, нит зарезује. Новине си мого и под Слобом да издајеш и са телевизија да лајеш – онда су се макар чула 2 лавежа: државе и 5-те колоне, сад чујеш само 5-ту колону?!

Stiskavac (travka pobrljavka) – 7. novembar 2007.

Demokratija kao Znanje o obliku

drustvenog uredjenja organizacije

pomoću koje se ostvaruje sloboda

Kada u pojedinim državama sveta dodje do ugrozavanja ljudskih prava i sloboda, pristalice demokratije smatraju da je u tim državama potrebno uspostaviti demokratiju. Sudeci po tome, demokratija bi bila, dakle, Znanje o tome koji oblik organizacije zivota i rada (koji oblik drustvenog uredjenja) treba da bude uspostavljen u jednoj državi da bi u njoj mogla biti ostvarena ljudska prava i slobode.

Dva znanja – dve demokratije

Po Zakonu postojanja, prilikom vecitog pretakanja kroz svoja tri prirodna stanja Zivot je ciklično uvek iznova podlozan razvoju. Taj razvoj se svodi iskljucivo na pronalazenje najboljeg Znanja (recepta) po kojem će se stvoriti okolnosti koje omogućuju Zivotu da se neometano pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Na početku razvoja svakog ciklusa Zivot smatra da je borba najbolje (rešenje) Znanje, da u borbi jači prezivljava i da je pravo jacega njegovo prirodno pravo. Ovo Znanje podrazumeva da je sloboda bezgranicna i da su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja.

Međutim, kada se ovo Znanje oproba u praksi, postepeno se dolazi do saznanja da Zivot teško opstaje u uslovima borbe i bezgranicne slobode, odnosno da borba i bezgranicna sloboda ne predstavljaju okolnost u kojoj Zivot može neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja, posto se pomoću njih ne ostvaruje cilj Zivota, red i Zadovoljstvo, već izaziva i produzava nered i Nezadovoljstvo. Zbog toga se ovakva demokratija kao recept samoodrzanja Zivota ne može prihvatiti, ni tumaciti kao Znanje, već kao laz, odnosno, neznanje.

Na visem stepenu razvoja Zivota, suprotno bezgranicnoj slobodi kao neznanju, je Znanje o uzajamnom pomaganju i saradnji. Po ovom Znanju, umesto bezgranicne slobode uvodi se ogranicena sloboda po kojoj je sve zabranjeno, sem uzajamno pomaganje i saradnja. U prvi mah može izgledati da sada slobode i nema, ali tek pomoću ovakvog oblika slobode moguće je stvoriti organizaciju Zivota, tj. okolnost u kojoj će Zivot moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja – sto i jeste potreba, namera i cilj Zivota – zbog čega tek ovakav oblik slobode treba smatrati istinskom slobodom, a recept po kojem se ona uspostavlja, istinskom demokratijom i Znanjem.

Dok god pojedinci unutar jednog drustva pokusavaju da uredjuju svoje međusobne odnose po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, organizacija njihovog Zivota i rada se neprestano i uvek iznova gradi i rusi. Tek kad pocnu svoje međusobne odnose da uredjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, organizacija postaje trajno stabilna i cvrsta.

Sve organizacije od kojih se Priroda sastoji, od atoma, nebeskih tela i njihovih sistema, pa do tela jednocelijskih organizama i tela visecelijskih organizama, kao sto su, na primer, tela biljaka. zivotinja i ljudi, su stabilne i cvrste, sto dokazuje da svet materijalnih oblika u Prirodi nije stvoren i ne postoji po Znanju i principu uzajamnog nadmetanja, nadmudrivanja konkurencije i borbe, već po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje. Ovo jedino ne vazi za organizacije Zivota i rada unutar ljudskog drustva, koje se neprestano, uvek iznova, grade i ruse. To dokazuje da je svest ljudi još uvek veoma niska, odnosno, dokazuje da se ljudi s ciljem svog opstanka još uvek međusobno bore.

Zavisno od toga da li pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe ili Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, zavisi i koji oblik podeljenosti pojedinaca će da bude u tom drustvu zastupljen.

Ako pojedinci svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, to drustvo će biti podeljeno na pobednike i pobedjene tj. biće podeljeno po klasama. Pobedjena klasa će se deliti još po profesijama, tj. po proizvodnim zanimanjima i radnim zadacima koje je kao pobedjena klasa prinudjena da obavlja u korist klase pobednika.

Ako pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, to drustvo će biti podeljeno samo po profesijama i proizvodnim zanimanjima u skladu sa podelom rada koja je nužna da bi se stvorila okolnost u kojoj će Zivot u zajednici, svih pojedinaca podjednako, moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Kao u ljudskom telu u kojem sem podele rada drugi oblici podeljenosti ne postoje. Sto vazi i za ostalu Prirodu, sem za ljudsko drustvo.

(more…)

Зар…………???????

Posted in Србија, SerbianCafe by Соларић on фебруар 13, 2009

za oozaloscene

popa – Jun 30, 2001 19:54

Razumem vasu duboku zalost povodom Milosevicevog izrucenja …Razumem prkos i ponos maloga naroda kojem i sam pripadam .
Ali razumite i vi moju radost, moj ponos Srbina cije je kule rusio taj zlikovac ,ovih dana hodam prkosno podignute glave sa osecajem radosti u najdubljem hodniku moje duse. Vidim pravdu oko mene i vidim nadu u ovoj telesnosti. Nije mu sudjeno od vlastitog naroda za Krainu, Bosnu, Kosovo ,pljacku sopstvenog naroda pa OK neka mu sude stranci.
To je OK jer je to u nasoj tradiciji da nam tudjinci kroje istoriju i postavljaju vlast.

H_O_T_M_A_N – Jun 30, 2001 20:18

Popa ne slazem se sa tobom.
Jeste Sloba unistio nekim delom Srbiju.
Ali nije sve to pocelo od Slobe.
Zar ti mislis da ce Dos poboljsati Srbiju.
Ne nikada se to nece desiti dok je Dos na vlasti.
Sloba jeste krao od svog naroda, a zar ti mislis da Dos to ne radi, pa stani da si ti na vlasti, ti nebi krao.
Problem je u tome sto smo mi Srbi takvi i bog toga mi je veoma krivo.
To sto kazes da ides hodnicima i ponosis se, svaka ti cast, mogu ti reci samo da si debil.
Cemu se ponosis, Slobom, mislis da je samo Sloba kriv.
Ne razumem zasto svi okrivljuju Slobu, nije samo on kriv…….
Krivi smo mi, Srbi.
Ne moze jedan covek da unisti celu naciju.
Celu drzavu.
Mi je unistavamo.
Mi ne postujemo zakone, mi smo ti koji smo najvise krivi.
Katastrofa je sada.
Ja se ne ponosim sto je Sloba uhapsen.
Samim tim smo dokazali da smo mi narod koji je zasluzio ovo sto su nam uradili i sto se desava u Jugi.
Prodali smo zemlju Amerima i ostalim nacijama.
Zar smo toliko glupi, to treba da se postavi!!!!!
Zar…………???????

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Готово 50% српског БНП иде на финансирање ТЕРМИТА

Posted in Србија, Чворак, економија, политика by Соларић on фебруар 7, 2009

ОСКУДАЦИЈА

Верујем да ће ова економска криза дати коначан одговор на дилему о стварним капацитетима ЕУ: да ли њена садашња организација представља адекватну форму за одговор на крупне економске изазове- за политичке очигледно није – или су националне државе још увек највиталнија структура за суочавање са проблемима

Главни уредник часописа

Нова српска политичка мисао

Ђорђе Вукадиновић

[објављено: 12/01/2009]

Cvorak , 12/01/2009,

Od vremena pada rezima Milosevica u Srbiju je po raznim osnovama uslo oko gotovo 50 milijardi evra. Neki kazu 35, drugi 40 ali ja eto polazim od cifre od 50 milijardi evra. Zdravog i po nekoj logici jeftinog novca. Bilo je i tu dosta spekulativnog kapitala koji je ostvarivao profit i dalje ostvaruje ali bankari u Srbiji su rasplolagali tim novcem. Valutnu i kreditnu politiku vodila je NBS.  Ekonomsku politiku vlada.

Standard ljudi u Srbiji jeste porastao ali to nije bilo toliko rezultat njihovog rada vec njihovog zaduzivanja. Kod stranih banaka po najnepovoljnijim uslovima u Evropi. Sve te silne kupovine automobila, namestaja, fridzera, etc nisu finansirane od zaradjenog novca vec od onog pozajmljenog.

Jeftinim novcem finansirani rast standarda i potrosnje je bacen i upropascen novac. Umesto da se prilikom privatizacije novac ulagao u one industrijske, proizvodne i usluzne grane ekonomije koje imaju buducnost i koje mogu biti veliki i solidni izvori ZARADE, drzava odlucuje da vestacki rast standarda podrzi isto tako vestacki napravljenom i odrzavanom cenom dinara usput gutajuci ogromne kolicine novca na jalovu birokratiju od preko 30.000 ljudi.

U Milosevicevo vreme ta drzavna birokratija bila je a cifri od oko 9.000 ljudi. Gotovo 50% srpskog BNP ide na finansiranje TERMITA. Kada na sve to dodamo nepostovanje zakona i najprostije ekonomske logike da se ne sme trositi vise nego sto se zaradi, kada znamo kolika je i kakva je korupcija i kriminal ne treba da cudi sadasnje a niti ono buduce ekonomsko stanje.

Ne da ce da bude oskudacija nego ce da bude oskudacija par excellence. Pricaju o nekoliko posto privrednog rasta a to jednostavno u srpskim uslovima prosto nije moguce. Srbija je od novembra u recesiji kada do nje jos nije ni stigao tsunami ekonomske krize. Meni je poprilicno smesno kada cujem ministra ekonomije kada kaze da ce vlada doneti odluke u borbi protiv svetske krize. A sta je sa onom lokalnom koju je upravo on izazvao?

Kakve ce mere zastite ekonomije doneti kako bi neutralisali vodjenje ekonomske politike vodjene u proteklih osam godina? Kakve ce mere doneti da se spreci i zaustavi ona lokalna kriza? Srpska vlada ima strucnajke koji ce se suprostaviti svetskoj krizi/ ma nije moguce! A sta je sa onima koji koliko toliko trebaju i moraju da upale mozak kako bi u zemlji vodili NORMALNU ekonomsku politiku?

Pominje sus zemlje u okruzenju i EU. Primera ima odlicnih. Od Madjarske koja je toliko zaduzena da oni balanasiraju na ivici bankrota. Od 138 milijardi dolara BNP-a madjarski dug (madjarske drzave) je prosle godine iznosio 66%. Taj dug je prosle godine iznosio gotovo 92 milijardi dolara. Madjarska je od MMF-a obezbedila 2 i kusur miljardi dolara kredita da bi koliko toliko mogla da drzi vodu iznad galve i pitanje je da li uospte u tome uspeti. Jer dug Madajrske je ogroman i velikim delom upravo imaju da ga zahvale kreditima i finansiranju svoje potrosnje.

Ekonomisti kazu za Madjarsku da se nalazi pod planinom duga. Jedino sto su uspeli da urade je smanjenje deficita od 9.2% u 2005 na 5% prosle godine. Primeri mogu biti i Rumunija i Bugarska. Koje su bas kao i madjarska deo EU. Dobili su ogroman novac iz fondova EU i iz svoje privatizacije i dalje se nalaze u veoma nezavidnoj ekonomskoj situaciji sa ogromnim dugovima bas kao i Hrvatska.

Srbija im se priblizava veoma brzo jer je i Srbija po svim parametrima visko zaduzena zemlja. Jos sada ove fluktuacije kursa valute na ciju je odbranu potroseno prosle godine preko milijardu dolara evra. Oko cetiri milijarde evra izneli su iz zemlje razni spekulanti po raznim osnovama.

A do Srbije nije kao sto rekoh stigao ni prvi talas ekonomskog cunamija sa zapada. Ili cemo imati ekonomiju koja generise prihod pa deo tog prihoda ide u stednju a deo u potrosnju ili cemo imati potrosacku ekonomiju koja se bazira na uzimanju stranih kredita. Zanimljiva stvar u vezi Kine. Od svakih 100 dolara izvezene i prodate robe Kinezi ustede 50%. Racunicu o kineksom izvozu i stednji napravite sami. Potrosnji isto.

Potkrala se mala greska oko Madjrskog kredita od MMF-a. Vrednost tog kredita je oko 22.5 milijardi evra. Inace vrednost kineskog izvoza i uvoza za 2007 godinu prelazi dva biliona dolara. Kina je izvezla preko 1.218 miljardi dolara a uvezla robe vrednosti oko 956 miljardi dolara. Kineski suficit za 2007 godinu bio je 262.2 milijadi dolara i bio je veci za oko 85 miljardi dolara od onog prethodne godine. U 2008 osmoj ekonomski rast Kine bio je oko 7% godisnje. U 2007 godini direktne strane investicije u Kinu iznosile su preko 82 miljardi dolara. Ulaganja u Kinu koje nisu bila direkta u istoj godinu su dostigla nekih 75 milijardi dolara. Sta kazu nasu ekonomisti?

@M.Kovian Milosevic i da je hteo nikakve kredite nije mogao da dobije. Njegova ekonomija je bazirana na sivom trzistu, svercu i kriminalu. Ne pisem i ne govorim o Milosevicu jer sam sa istim zavrsio onog jesenjeg 5 oktobra. Bar sa njim licno. Sa onima oko njega nisam jos raskrtstio i zato pisem to sto pisem. Bilo bi lepo da posle gotovu deceniju vodjenja ekonomske i svakakve druge politike sadasnji vlastodrzci i njihov rezim preuzmu odgovornost za ono sto jesu i nisu radili.

Nije Milosevic vec Jelasic prosle godine potrosio preko milijardu dolara evra na odbranu dinara i skupi narodni novac iz budzeta gurnuo u ruke stranih valutnih spekulanata.

Za dve godine bice na vlasti bas kao i Milosevic. 11 godina. Sta su za to vreme uradili bolje znate od mene. Licno su se svi obogatili, oni koji su na vlasti i svi oni oko njih. Ne zato sto su pametni i sposobni vec sto su poslusni. Kako kaze Bora Corba u onoj svojoj legendarnoj pesmi. O kako je lepo biti glup… Meni je poprilicno muka od tog njihovog sakrivanja iza mrtvog Milosevica. Nemaju ni toliko petlje da stanu ispred naroda u svoje i samo u svoje ime. Jer sve ono sto su radili i rade od 2000 godine naovamo rade samo u njihovo i samo njhovo ime!

Dosadih ali da zavrsim misao i oko te konstatacije da smo mi balkanci a da nismo ni Kinezi ni Japanci. Moj pradeda je posle I svetskog rata od izvoza svinja i suvih sljiva koje je prodavao nekom cehu zaradjivao ogroman novac. U to vreme imao je 13 ljudi koji su radili za njega. Ceh je te njegove svinje i suve sljive placao u zlatu. Carskom austro-ugraskom zlatu. Znam i jednog momka iz Beograda koji je pre nekih cetiri pet godina zapalio napolje iz zemlje. Pravi softver. Danas je tezak preko 150 miliona dolara. Da ne navodim ime jer zaista nema potrebe i mozete mi verovati na rec. Za tog momka danas rade Kinezi, Japanaci, Amerikanci i gomila evropljana. A imamo mnogomnogo takvih. Samo lepo pametna i vaspitana deca pa gledaju svoja posla i sklananju se od tih „strucnajka“ iz Srbije. Stalo ljudima do poslovne i svakakve druge reputacije koju su izgradili.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

„А када немате образа нема ни будућности!“

Posted in Србија, друштво, политика by Соларић on јануар 31, 2009

ПАД САЈТА И РЕАКЦИЈЕ

Три нејасна догађаја доводе се у везу и из њих се извлачи закључак о постојању завере

Пад „Пешчаниковог” сајта побуђује на размишљање. За његово обарање оптужени су „националистички хакери”. Након тога, поједини слушаоци су јавили да се емисија чује са сметњама. У исто време, на паркингу испред Б92, ударен је и аутомобил уреднице емисије.

Пошто је пропагандном злоупотребом створена атмосфера ванредног стања, природно је да је и председник нешто предузео. Али то је очигледно био избор мањег зла. Зла, међутим, неће бити мање све док не увидимо да произвођачи несигурности и ауторитарности у овој земљи нису само малициозни хакери.

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 29/01/2009]

Ivan (Zagreb) , 29/01/2009,

Dragi građani Srbije, evo vam mišljenja jednog Hrvata, bolje rečeno polu-Hrvata jer mi je majka Srpkinja. Danas je kristalno jasno da je Srbija pala pod utjecaj fašističke zapadne hegemonije te njihovih sluga u Srbiji.

Guje su se namnožile što u politici, što u medijima, a najviše ih je u tzv. „neovisnim nevladinim organizacijama“. Ja čvrsto mislim da ste vi Srbi griješili tijekom 90tih godina prošlog stoljeća, ja čvrsto mislim da S. Milošević nije bio najbolji srpski izbor (ali nipošto nije jedini ključni krivac za zlo 90tih), ali jednako tako čvrsto mislim da ste jako pogriješili kad ste ga zarad jeftinih obećanja o boljem životu prodali zapadnim fašističkim banditima, istim onim koji su bjesomučno bombardirali Srbiju a sve da bi joj oteli povijesnu pokrajinu na koju Srbija ima pravo po slovu elementarnih principa međunardonog prava.

Ja 2001. nisam imao kristalnu kuglu, a nemam je ni danas, ali opet sam nekako znao da to što radite neće po vas dobro završiti. I nisam se prevario! Naime, život me je naučio da nije toliko važno ŠTO se radi već ZAŠTO se to radi! Nije toliko važno da li je Miloševića trebalo izručiti ili ne već ZAŠTO ste ga izručili. Ja sam 2001. predosjećao, i na kraju se moje slutnje pokazale istinitim, da ste vi čovjeka koji jest radio greške 90tih ali koji je i branio svoju zemlju od nelegitimne fašistoidne agresije zapadnih terorista izručili zbog bijednih obećanja o boljem životu bez znoja i muke. Prodali ste Miloševića, prodali ste Zapadu sve što je u Srbiji vrijedilo za bescjenje, prodali ste Kosovo ne za patike već za Fiatove karburatore, a na kraju nećete imati ni Fiatove karburatore ni bolji život ni Kosovo ali ni obraza.

A kad nemate obraza nemate ni budućnost! A tu je tzv. „druga Srbija“ da se za to pobrine. Jadna li vam majka srpska jer se nećete izvući iz pandži kolonijalnih zapadnih gospodara bez krvave revolucije!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Председник САД је последњи који о нечему одлучује

Posted in геополитика, друштво, образовање, тајна удружења by Соларић on јануар 20, 2009

СЕЛИДБА У ЗАБОРАВ

Можете га назвати ратним хушкачем, лажовом, заштитником богатих или неким ко се безосећајно понео према сународницима суоченим са природном катастрофом, али човек за кога су током прве кампање 2000. многи амерички либерали рекли да је „чист идиот”, ипак, успео је да око себе створи необичну ауру

Бошко Јакшић

[објављено: 18/01/2009]

Мирко Контић, 18/01/2009

Председник САД је последњи који о нечему одлучује. Он је истурена фигура која потврђује оно што банкари нацртају а многе сиве еминенције договоре међусобно.

Блатити једног човека, може се из угла обичних људи – нас који знамо само оно што прочитамо у новинама или ту и тамо логиком похватамо основе геополитике, али оптужити одлазећег председника САД Буша млађег да је неки фактор, идентично је осуди Слободана Милошевића или било ког „жртвеног“ јарца.

Начекаће се човечанство да доживи председнике држава који врше своју дужност у складу са уставним и људским правима.

Вама господине Јакшићу хвала на сажетим и исцрпним текстовима које и даље са уживањем пратим.

Извор: Политика Online (коментари корисника)