Треба знати, да велику бол изазива губитак родне груде

Избеглице из Хрватске остају без земље?

Нови Закон о пољопривредном земљишту отворио пукотине у савезу ХДЗ са сранком Милорада Пуповца

Од нашег сталног дописника
Загреб, 17. децембра – „Српско народно веће учиниће све да спречи реализацију и примену Закона о пољопривредном земљишту. Закон жели да вас спречи да обрађујете земљу и да је пребаци у руке онима за које не знамо шта ће на њој радити”, рекао је на данашњем загребачком округлом столу о задругарству на подручјима страдалима у протеклом рату у Хрватској председник СНВ-а и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац.

Радоје Арсенић

[објављено: 18/12/2008]

S. Vucetic , 18/12/2008,

Na jednoj sednici sabora Tudjman je za Pupovca rekao: „Ovakovog ja Srbina trebam“. Treba li tome nesto dodati, kada je rec o Pupovcu?.

Kakovu su oni zamisljali svoju ulogu u Vladi HDZ? Valjda im je sada jasno zasto su ih ugurali u vladu, Odlucila je da izbegle Srbe ucini bezzemljasima, kako bi svetu rekli da je to ucinjeno uz prisustvo predstavnika Srba u Saboru. Lepo ste zastitili svoj nacionalni korpus i „zduzili“ svoj narod i sasvim sigurno ce te uci u povijest sa marionetskom biografijom.

Uostalom u takovim Srbima „kvislinzima“ nikad u historiji nismo oskudjevali. Srbija pak spava, kao da se nista ne dogadja mada se oduzima zemlja onima kojima je AU sa razlogom dodelila. Dok Sanader predsedava Vecem sigurnosti, a mi o stvaranju prestiza u svetu ni ne razmisljamo.

Tko se setio da u Srbiji formira vladu u izbeglistvu od koje Hrvati od straha ne mogu mirno spavati. Srbija sve cini da se ne organizujemo na zdravoj osnovi i da se afirmiramo u znacajan politicki faktor. Mozda je to deo dogovora Milosevic-Tudjman. Ono sto se odmah mora uciniti je organirati protestni skup ispred HR ambasde. Ovde se radi o vrlo ozbiljnom slucaju, koji odredjuje sudbonvnu ovog dela srpskog naroda, koje nazalost mnogi nisu svesni.

Slusam opsirne komentare na RTS oko pogranicnog spora izmedju HR i SLO na temu vlasnistva na delu pogranicnog prostora a o nasem sluscaju ni reci. O cemu se ovdje radi? Treba znati, da veliku bol izaziva gubitek rodne grude, pored egzistacione. Nastavice se.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Род је био у Србији само два пута

Гувернер Род Благојевић ухапшен због корупције

Илиноиски гувернер, српског порекла, осумњичен да је хтео да се окористи у процесу именовања наследника Барака Обаме у Сенату САД

М. Пантелић

[објављено: 10/12/2008]

Janko Zoranic, 10/12/2008,

Otac i stric Roda Blagojevica su rodom iz Velikih Krcmara kod Race Kragujevacke. Bili su rezervni oficiri vojske Kraljevine Jugoslavije i iz zarobljenistva su otisli direktno u SAD jer nisu zeleli da zive u komunizmu.

Nikada nisu dosli u Srbiju. Rod je bio u Srbiji samo dva puta. Jednom sa Holbrukom kada nije izasao iz aviona i drugi put sa Dzesi Dzeksonom… Oba puta su pregovarali sa Milosevicem.

Ako nekome nije jasno sta je to *americki san* onda neka pogleda biografiju Roda Blagojevica. On je uspeo sam, nije trazio pomoc niotkoga, ponajmanje od Srba. Na mesto guvernera Ilinoisa izabran je vecinskim glasovima afroamerikanaca (kod nas se jos zovu crnci).

Poznato je da je veliki politicki trio iz Cikaga bio Blagojevic, Obama i Toni Risko, biznismen, koji je takodje uhapsen i sudjen i sada ceka presudu. Mislim da je u pitanju pritisak na buduceg predsednika Obamu i pokusaj da se on stavi pod kontrolu ili *ciscenje proslosti* Obame, tojest, pokusaj da se uhapse i osude ljudi za nezakonite poslove koji su se odigravali u okolini Obame, cime ce on da bude oslobodjen mogucih politickih pritisaka u buducnosti.

Ovo za sta se tereti Blagojevic, kod nas se radi svakodnevno i to javno ili polujavno i za to niko ne odgovara, naprotiv. U SAD je za ovo predvidjena velika zatvorska kazna. Kod nas to cak ima i ime koje je strano pa nam zvuci lepo i otmeno-nepotozam, stranacka solidarnost i sl.

Da li se neko upita koliko je, recimo, kostala kampanja Demokratske stranke na prethodnim predsednickim i parlamentarnim izborima koda nas i ko je to platio. Ima li to veze sa sadasnjim skokovitim kretanjem kursa dinara?

Nije li neko signalizirao nekome da ce dinar da padne 20% a zatim da se brzo vrati na raniji kurs?  To znaci da je neko ko je znao za ovo mogao da *zaradi* za deset dana velike pare(200 000 evra na kupovinu 1 000 000 evra naprimer).  Onda vidimo da su Rod i Obama mala deca za nase politicare.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Парламентарни и страначки живот у Србији једноставно не постоји и о томе је бар како сада ствари стоје стоје излишно причати

Cvorak , 04/12/2008,

Meni je srpska politicka scena oduvek bila fascinanta. Ne zbog baratanja politickom teorijom, idelogijom, vrednostima i stabilnosci politickog sistema njenih aktera vec zbog cinjenica da uzivo i na svom jeziku mogu gledati i slusati ono sto me strahovito podseca na politicki ambijent latinske amerike i afrike izmedju pedestih godina proslog veka pa do danasnjih dana.

Cak su i neki akteri veoma bitnih dogadjanja na nasim prostorima ucestvovali u previranjima Latinske Amerike i Afrike. Onaj sto je zakauvao Racak bio je svojevremeno i na terenu u El Salvadoru kada su tamo ordinirali odredi smrti koji su pobili desetine hiljada nevinih ljudi. I kod nas u Srbiji postojali su odredi smrti. Setite se onog audija. Oko tih stranaka. Parlamentarni i stranacki zivot u Srbiji jednostavno ne postoji i o tome je bar kako sada stvari stoje izlisno pricati.

Bilo bi dobro da mi neko objasni a u cemu se to razlikuju DS, SPS, SNS, G17+ i ostali? Politicki i ekonomski programi su im kao jaje jajetu, ideoloski su svi pod crvenom pionirskom kapom neki kao liberali, neki kao centar a neki kao levica mada su svi izasli sto izpod Brozovog a sto ispod Cobetovog sinjela.

Sta je to dans u Srbiji drugacije u politickom zivotu u odnosi na 1997 godinu, recimo? Bice izgleda da ih sve spaja ljubav prema otadzbini? Ili te kasice prasice kje se pune preko virmana i kofercica koji se dele po stanovima a sve na osnovu zasluga za slobodu i napredak otadzbine? Srbija nema ni jednu autohtonu srpsku stranku.

Te priveske i trabante tranzicije slusati i gledati? Cisto gubljenje vremena. nemojte da zaboravite. Broz je i dalje u Uzickoj, uziva u miru i tisini najlepseg dela Beograda. Na mestu gde treba sazidati crkvu pokajnicu bas kao onu koju je Vujica sazidao po nalogu Milosa Obrenovica. Jer Antonicu u suprotnom ce iz tih srpskih ormana i dalje viriti duhovi Broza. A dokle to tako bude Srbije nece biti.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Проблем српске државе и српског народа није демократија већ одсуство морала и националне свести

Pitanje za Dimitrija a i ostale..

miskop(besposlicar)

17. novembar 2008.

Šta mislite, zbog čega je Voja Koštunica pristao da pomoću neregularnih

izbora dodje na vlast ?

On je morao da zna da su izbori pokradeni.

Da su od početka neregularni makar i zbog toga sto je USA ucestvovala

na izborima a to je zabranjeno.

Šta je u pitanju ?

Voja bi trebao da je posten covek…nije lopina.

Nije gladan vlasti (po svaku cenu).

Zašto je onda pristao da uradi nešto protiv čega se decenijama on

sam najviše bori …a to je Legalizam i vladavina prava a ne rulje ??

Dimitrije_17. novembar 2008.

Коштуница је дошао на власт јер Слободан Милошевић више није могао да буде на челу Србије. То је бар јасно. Да је Милосевић био паметнији, требао је да смири страсти и демотивише противника тако што би дао оставку и пустио да се опозиција сама побије око места председника, а СПС би са неких 40% посланика у Скупштини веома лако могао да контролише ситуацију у држави и тиме обезбедио »мекану смену власти«.

Дакле, уместо да је Милошевић пружио тајну логистичку подршку Коштуници и неким другим поштеним странкама, он је заоштравао ситуацију и себе довео у позицију да власт изгуби у »мини револуцији«.

Уместо да отупи оштрицу опозиције и индиректно задржи позиције у власти, он је дозволио да се створи тензија у држави, а самим тим и преузимање власти од стране криминалаца са чарапама на главама.

Имати Милутиновића на челу Србије, Павковића као начелника генералштаба, контролу полиције, контролу ДБ-а, имати власт у локалу и држави – а све то рескирати тиме што је излазио на црту Коштуници, то је била велика грешка.

Што се тиче самих избора, тачно је да Коштуница није имао више од 50% гласова, али је исто тако тачно да ни Милошевић није имао већину. Нема никакве сумње да је Милошевић покушао да покраде изборе и тиме још више погоршао своју позицију. Милошевић је био потрошен политичар и све што је требало да уради је да се повуче уз обећење да неће бити испоручен Хагу. Да СПС није доживео крах, и да се Ђинђићу није дало толико власти, Коштуница би имао много већи маневарски простор и Милошевић никада не би био испоручен Хагу.

Уосталом, сви добро знају да само две особе нису потписале папир о изручењу Милошевића. Једна од те две особе је био Коштуница. Милошевића су издали његови полтрони као што су Милутиновић, Павковић, Ивковић, Легија, Станишић итд., а не Коштуница. Милошевич изгледа није знао за ону народну: »Боже, сачувај ме од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.« Коштуница је био Милошевићев противник, али поштен противник.

Слободан Милошевић је сам себе уништио, а Мира га је докрајчила. Коштуница ту ништа није могао.

Коштуница је први српски политичар свих времена који је мирно напустио власт. Он на примеру показује како се води држава и политика, али шта то вреди када народ то не зна да цени.

Целокупна Коштуничина политика се ослања на два стуба – демократија и национални интереси. Једно без другог не иде. Није могуће бранити интересе државе без подршке у народу, а исто тако нема демократије ако је држава угрожена.

Са теориског аспекта демократија је утопистички концепт јер пре или касније капитал деформише политичку слику државе, а самим тим и демократија постаје фарса, али са становишта реалполитике и праксе – демократија у нашим условима је нужност. У целој српској истоји владари су се убијали и самоубијали, а Србија је стално била под окупацијом или у рату. Било је крајње време да се проба и та демократија.

Мада, као што рече цига за социјализам »што прво на мишеви нисте пробали?«.

Проблем српске државе и српског народа није демократија него одсуство морала и националне свести.

Важно је да један Коштуница буде на политичкој сцени Србије, да народ има прави избор, а ако не гласа за нега онда нека не криви друге за пљачку и хаос, него нека криви себе. Излазак на изборе је одговоран чин, тада се глас не даје циркузантима и лажовима који се утркују у лажима, већ онима који знају шта раде и не обећавају оно што не могу да испуне.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Једноставно је бити политичар у Србији

Bianca , 11/11/2008,

… Vecina Srpskih politicara su proizvod post-Miloseviceve imitatorske ere. Jos se imitiraju „uspjesne“ formule, a za to su dobro nagradjeni. Imitatori ne razumiju posljedice svoje glume. Mnogi glume razumjevanje ekonomskih pitanja, glume razumjevanje energetike.

Do danas, ne postoji ni jedna politcka struja u Srbiji koja ima plan, a da taj plan ne ovisi o savjetu iz EU, MMF-a, itd. Jednostavno je biti politicar u Srbiji. Tadic je izvrstan primjerak te filozofije. Sve sto Srbija mora ostavariti je ispuniti „reforme“, postati napredno drustvo, pronaci formulu po kojem ce se Kosovsko pitanje „rijesiti“, a da se raja ne dosjeti!

Medjutim, stvarni kormilari u EU imaju drukciji plan. Daju Srbiji svako toliko mali komadic sargarepe, naravno, prije izbora. Ali u sustini Srbija ne dobiva nista. Nista. Osim „nepovratnih“ sredstava za izgradjivanje obimne euro-birokracije, koja ce nauciti dobro svoj papagajski tekst, i biti sposobna da ga recitira na fakultetima, televiziji, i prigodnim situacijama.

A stvarna ekonomija se unistava do samog temelja, osobito poljoprivreda. Moralno kompromitirani narod, bez nade i perspektive, je najbolji kandidat za daljnje razaranje. ….

Samo napred, sve dalje od Evrope i od ostatka svijeta!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Ђинђић је био мали човек на погрешном месту у право време!

novelist (essayist)
01. novembar 2008.

Djindjic je bio mali covek na pogresnom mestu u pravo vreme! Nije imao ni kapacitete ni karizmu da vodi jednu zemlju u tako vaznom trenutku.

Djindjiceva vizija nije bila kako da spasi srpski narod od tudjeg, pa i sopstvenog nacionalizma, nije bila ni kako da izvrsi prelaz sa socijalne na trzisnu ekonomiju. Jedino sto je pokretalo Djindjica i njegovu svitu je bilo kako da srusi Milosevica i docepa se vlasti. Ni Djindjic pa ni njegovi nasledinici nisu imali, niti sada imaju, viziju kako da Srbiju uvedu u red malih, ekonomsko srednje razvijenih, i politicko relativno stabilnih zemalja jugoistocne Evrope.

Sve sto je Djindjic radio je bilo po inerciji, bez plana i programa. Mnoge je stvari radio po ‘direktivi’ a nije znao ni kako da ih odradi ni zašto ih radi. Oslanjajuci se na kriminalne grupe da ga izdignu u njegovoj borbi za vlast, a kasnije pokusati da se oslobodi istih tih svojih kriminalnih ‘saboraca’ bio je veliki zalogaj za Djindjica, pa i za malo sposobnije nego sto je Djindjic bio.

Mogao je Djindjic lekciju da nauci na primeru Juzne Amerike (Kolumbija) ali je samo pokazao da je bio covek bez politicke svesti koji je zeleo da menja buducnost a da nije savladao ni proslost. Djindjic je jedan od mnogih sa ovih prostora koji je ostavio balav trag iza sebe, trag nedostojan ozbiljne politicke analize.

Kao sto je Djinciceva politicka karijera nedostojna ozbiljne analize, tako ni diskusija sa bubuljicavim ‘reformatorima’, kojima mracna strana Srbije pocinje sa dolaskom Milosevica na vlast, a svetlost na kraju tunela se javila sa dolaskom Djindjica i njegovog protage-a Tadica, nema nikakvog smisla.

Pubertetlije koji nisu u stanju da prepoznaju sličnosti između grobara Jugoslavije, Milosevica, i grobara Srbije, Djindjica, ne mogu da razumeju da prosperitet jednog naroda ne podrazumevaju sengenska viza, skupa kola, kondominijumi i lake zenske. Tragedija je još veca uz cinjenicom da ovi ‘europski’ orijentisani bubuljicari ne bi bili u stanju da prezive ni 5 dana u toj istoj EUropi bez roditeljskog kazana.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)