Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Америчка олигархија урушава Америку и свет

Jocko4 (observer-analist)

19. jun 2009. u 18.36

Free Trade је резултат иницијативе/захтева моћног крупног капитала, о чему је већ говорио Pero, кандидат у трци за председничко место.
Он је још тада упозоравао гласаче у Америци на пораст незапослености због озакоњеног преношења производње у земље ‘Трећег Света’.

Чак и пре његових упозорења (током капмање) било је познато да финансијско-политичка олигархија (конкретно, Америке) има своје интересе, који немају ништа заједничко са нацијом (условно речено), као и да ту олигархију не интересује судбина Америке.

„Филозофија” Free Trade се кроз групу G7 (касније као фол +Русија) проширила на све земље те групе, тако да се и у њима синхронизовано спроводило мењање постојећих закона о пословању и и изношењу производних капацитета у земље у којима је радна снага јевтинија и радна права запослених слабије заштићена.

Паралелно са спровођењем Free Trade-a, сваке године су повећаване квоте за пријем усељеника и/или gastarbeiter-a из земаља ‘Трећег Света’ и некадашњег Источног Блока у Европи. Повећаним приливом досељеника и gastarbeiter-а одржаване су, па и обаране постојеће цене радне снаге у земљама-домаћинима.

Ни то није било случајно, а „објашњавано” је ‘слободним кретањем људи и добара’.
У ствари, оба процеса су имала исти циљ – рушење тековина организоване вишегодишње борбе радника за своја права и остваривање још већих профита на глобалном плану.

Да би најшире масе лакше прогутале горку пилулу спровођења и непрекидног јачања Free Trade-a, у Северној Америци је 1990-тих протурана теза да је наступило време преласка на тзв. ‘фине технологије’ и да престаје потреба за производњом других добара.
Таква полу-истина је у тим годинама заиста наилазила на добар пријем у маси необразованих и половично образованих Американаца и Канађана.
Први протести против планова G7 (или, рецимо 8) нису се појавили у Северној Америци, него у другим земљама, а ти протести су све више добијали интернационални карактер.

Обама је добро уочио да је за спас Америке неопходно да се у њу врати производња, повећа запосленост и повећа куповна моћ становништва, али је таква стратегија тешко остварљива.
Најпре би требало да се пониште неки од закона о слободном изношењу производних капацитета из Америке, затим да се промене клаузуле о опорезивању профита стечених производњом у иностранству и увозом робе у Америку.
Међутим, у садашњој ситуацији би такве мере биле више него мач са две оштрице.
С друге стране, оклевањем неће моћи да се заустави тренд даљег економског пропадања Америке.

Амерички Капитализам и друштво које такав систем формира не могу ни да имају другачију будућност.

MilojkoTheGreat,

Покушао сам да укажем на неке преломне моменте, који су значајни за неку дубљу анализу.
То нису једини узроци и очекујем да се јаве и други дискутанти, који би допринели разради питања која сам покренуо.

Напр., у Онтариу је влада одлучила да финансијски учествује у спашавању ГМ-а, а тракалица је у томе да ће наведених 2% да отплаћују грађани кроз повећану таксу у следећим годинама.
Дакле, крупна превара, јер грађани неће бити сувласници ГМ-а, тако да ће се опет неко други обогатити новцем трајно одузетим од њих.

Milojko i Kipe,

Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију.

Историја Америке је историја преврата – рат за ослобођење од колонијалне власти Енглеске није донео оно што је масама обећавано, већ је потом у више корака спроведена масивна, општа пљачка свих добара од стране већ тада познатих финансијских моћника. Народу је остављана само ситна приватна својина и пропагандно је одржавано лажно убеђење да је Америка земља слободних људи.
Илузија је да је Америка земља демократије, јер она то није већ око 150 – 200 година.

Најзначајнији и најрафиниранији корак у пљачки Америкеизведен је озакоњеним преносом контроле националне валуте ($) у руке приватних лица , Федерал Резерв. Тиме се и сама држава одрекла сопствених ингеренција и постала заточеник финансијски моћних породица и кланова. Они су дошли у позицију да диктирају привредни раст, или пад у тој земљи, а преко њене моћи да изазивају кризе и сукобе у целом свету, из којих су такође извлачили сопствену корист.

Америка је још од I С.Р.-а постала слон, кога су олигарси ухватили за сурлу и експлоатишу за своје интересе.
Кад тај слон буде малаксао, показаће му се стаза слонова која води на слоновско гробље.
Тамо су током историје већ завршиле неке земље-слонови.
За сада, олигарси истражују друге земље, које би требало да замене америчког слона.

Тек кад почну своје међусобне односе да уређују по Знању и принципу узајамног помагања и сарадње, организација постаје трајно стабилна и чврста

Људска права и слободе

dulebg (posmatrach) – 7. novembar 2007.

Ето проведосмо крај 80-тих и целе 90-те, до 5.октобра, жудећи за људским правима и слободама. Лепо нам рекло са Запада – ел оћете права и слободе? е онда да оборите оног диктатора, ако нећете ви – ми ћемо, ево за почетак да вам напакујемо ратове, изолацију и бомбардовање.

Ал се наш народ не да опепелити – оће права и слободе од оних што га изолују и бомбардују, оних што му малдост развукоше, а пензионере у понижење …

Ево сад дошла права и слободе, ал отишла правда и једнакост! Шта ћеш – не може се све. Заборавили Западњаци да нам кажу да у свету права и слободе – нема правде и једнакости. Има права и слободе да будеш изнад, ако ниси испод. Изнад ће бити они, а испод има места и за нас.

Испаде да слобода кретања важи за оне што имају јахту, ил авион (они су се и раније комотно кретали), а нас остале баш не гледају радо – а и куд ћеш на толику скупоћу, седи ди си, и за ди си ниси!

Можеш да издајеш новине, или да лајеш преко телевизије – ако си тешки тајкун и то себи можеш да приуштиш. У супротном си смешан – нит те ко види, нит чује, нит зарезује. Новине си мого и под Слобом да издајеш и са телевизија да лајеш – онда су се макар чула 2 лавежа: државе и 5-те колоне, сад чујеш само 5-ту колону?!

Stiskavac (travka pobrljavka) – 7. novembar 2007.

Demokratija kao Znanje o obliku

drustvenog uredjenja organizacije

pomoću koje se ostvaruje sloboda

Kada u pojedinim državama sveta dodje do ugrozavanja ljudskih prava i sloboda, pristalice demokratije smatraju da je u tim državama potrebno uspostaviti demokratiju. Sudeci po tome, demokratija bi bila, dakle, Znanje o tome koji oblik organizacije zivota i rada (koji oblik drustvenog uredjenja) treba da bude uspostavljen u jednoj državi da bi u njoj mogla biti ostvarena ljudska prava i slobode.

Dva znanja – dve demokratije

Po Zakonu postojanja, prilikom vecitog pretakanja kroz svoja tri prirodna stanja Zivot je ciklično uvek iznova podlozan razvoju. Taj razvoj se svodi iskljucivo na pronalazenje najboljeg Znanja (recepta) po kojem će se stvoriti okolnosti koje omogućuju Zivotu da se neometano pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Na početku razvoja svakog ciklusa Zivot smatra da je borba najbolje (rešenje) Znanje, da u borbi jači prezivljava i da je pravo jacega njegovo prirodno pravo. Ovo Znanje podrazumeva da je sloboda bezgranicna i da su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja.

Međutim, kada se ovo Znanje oproba u praksi, postepeno se dolazi do saznanja da Zivot teško opstaje u uslovima borbe i bezgranicne slobode, odnosno da borba i bezgranicna sloboda ne predstavljaju okolnost u kojoj Zivot može neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja, posto se pomoću njih ne ostvaruje cilj Zivota, red i Zadovoljstvo, već izaziva i produzava nered i Nezadovoljstvo. Zbog toga se ovakva demokratija kao recept samoodrzanja Zivota ne može prihvatiti, ni tumaciti kao Znanje, već kao laz, odnosno, neznanje.

Na visem stepenu razvoja Zivota, suprotno bezgranicnoj slobodi kao neznanju, je Znanje o uzajamnom pomaganju i saradnji. Po ovom Znanju, umesto bezgranicne slobode uvodi se ogranicena sloboda po kojoj je sve zabranjeno, sem uzajamno pomaganje i saradnja. U prvi mah može izgledati da sada slobode i nema, ali tek pomoću ovakvog oblika slobode moguće je stvoriti organizaciju Zivota, tj. okolnost u kojoj će Zivot moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja – sto i jeste potreba, namera i cilj Zivota – zbog čega tek ovakav oblik slobode treba smatrati istinskom slobodom, a recept po kojem se ona uspostavlja, istinskom demokratijom i Znanjem.

Dok god pojedinci unutar jednog drustva pokusavaju da uredjuju svoje međusobne odnose po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, organizacija njihovog Zivota i rada se neprestano i uvek iznova gradi i rusi. Tek kad pocnu svoje međusobne odnose da uredjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, organizacija postaje trajno stabilna i cvrsta.

Sve organizacije od kojih se Priroda sastoji, od atoma, nebeskih tela i njihovih sistema, pa do tela jednocelijskih organizama i tela visecelijskih organizama, kao sto su, na primer, tela biljaka. zivotinja i ljudi, su stabilne i cvrste, sto dokazuje da svet materijalnih oblika u Prirodi nije stvoren i ne postoji po Znanju i principu uzajamnog nadmetanja, nadmudrivanja konkurencije i borbe, već po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje. Ovo jedino ne vazi za organizacije Zivota i rada unutar ljudskog drustva, koje se neprestano, uvek iznova, grade i ruse. To dokazuje da je svest ljudi još uvek veoma niska, odnosno, dokazuje da se ljudi s ciljem svog opstanka još uvek međusobno bore.

Zavisno od toga da li pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe ili Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, zavisi i koji oblik podeljenosti pojedinaca će da bude u tom drustvu zastupljen.

Ako pojedinci svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, to drustvo će biti podeljeno na pobednike i pobedjene tj. biće podeljeno po klasama. Pobedjena klasa će se deliti još po profesijama, tj. po proizvodnim zanimanjima i radnim zadacima koje je kao pobedjena klasa prinudjena da obavlja u korist klase pobednika.

Ako pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, to drustvo će biti podeljeno samo po profesijama i proizvodnim zanimanjima u skladu sa podelom rada koja je nužna da bi se stvorila okolnost u kojoj će Zivot u zajednici, svih pojedinaca podjednako, moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Kao u ljudskom telu u kojem sem podele rada drugi oblici podeljenosti ne postoje. Sto vazi i za ostalu Prirodu, sem za ljudsko drustvo.

Ово је свјесно, намјерно изазвана криза истих оних који су сличним методама изазвали кризе из 1907, 1920, 1929…

Сорош: Крај либералног капитализма

ЊУЈОРК – Амерички милијардер Џорџ Сорош изјавио је да су темељи за текућу глобалну економску кризу били постављени системом финансијске дерегулиције осамдесетих година прошлог века и да садашња кретања указују на крај ере либаралног тржишног модела који је у протекле три деценије доминирао у капиталистичким земљама, пренела је агенција Блумберг.

Танјуг

[објављено: 23/02/2009]

Ivan (Split) , 23/02/2009,

Ovo NIJE kriza kapitalizma! Naprotiv, ova kriza i jest UMJETNO izazvana zbog inhibiranja mehanizama SLOBODNOG TRŽIŠTA! Ovo je svjesno, namjerno izazvana kriza istih onih koji su sličnim metodama izazvali krize iz 1907, 1920, 1929… i mnoge druge.

Ova je kriza nastala kao posljedica UPLITANJA američke vlade i američke centralne banke (FED), koja se rukovodi PRIVATNIM interesima, u mehanizme slobodnog tržišta! Dakle problem je nastao tako što su se mehanizmi KAPITALIZMA i mehanizmi SLOBODNOG TRŽIŠTA namjerno sputavali i onemogućavali! Krizu su namjerno izazvali isti oni koji su uplitanjem u slobodno tržište UMJETNO snižavali kamatne stope i tako ohrabrivali rizično ponašanje.

Osim toga govorilo se da će amerikča vlada spasiti one koji se nađu u krizi (bail-out), tako da se još više umjetno poticalo rizično ponašanje. Ovo je svjesno, znanstvenio precizno projektirana kriza koja za cilj ima fašističko društvo tzv. „Novog Svjetskog Poretka“ (eng. NWO), koji bi za početak uspostavio tzv. Svjetsku Vladu.

Krajnji cilj je istrebljenje 90% ljudi jer toliko ih ima previše kako to misle oni koji stoje iza „Projekta NWO“. Ostalih 10% bi živjelo u totalitarističko-fašističkom društvu NWO-a. Onima koji stoje iza fašističkog rojekta „NWO“, i koji danas upravljaju US predsjednikom, te svojim marionetama u US vladi i US kongresu, nije nimalo stalo do USA.

Njima je do USA stalo taman toliko koliko je i Lavu Trockom (inače Židovu rođenom kao Lav Davidovič Bronštajn) bilo stalo do Rusije. Trocki je rekao „Nama ne treba Rusija. Nama treba svjetska revolucija“. NWO ljudima je USA samo puko sredstvo za postizanje krajnjeg cilja. Njima USA uopće ne treba!

Tehnologija je ista kao i 1907, 1920, 1929…

1) Prvo namjerno napravi problem

2) a onda se ponudi kao mesija te ponudi rješenje.

To upravo radi Soroš jer je i on dio grupe koja gura Projekt NWO.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Сродне теме:

• Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…
• Литература теорија завера, у ствари, иде на руку моћницима, јер код великог броја људи ствара допунско страхо-поштовање према „невидљивим центрима моћи“
• Пуно дезинформација са мало тачних информација, мешавина лажи и истине
• Многи људи су слепи и не виде шта се дешава у свету, невиде невидљиве ланце…
• Америка је поробљена, баш као и Србија и Европа

Сами Срби се грабе да они постану нека „господа” али само постају криминалци

Zasto YU pati od hronicne ekonomske recesije?

Vo – Nov 21, 1998

To je pitanje na koje bih zelio da dobijem tacan odgovor!!!

Mislim da je precizno tacan odgovor nemoguc ali da se ipak nije tesko bar koliko toliko pribliziti istini.

Moje je licno misljenje da je ovakva nestabilna i teska ekonomska situacija proizvod interakcije mnostva negativnih faktora na privredu Srbije (tj. Jugoslavije). Najvazniji od tih faktora su po mom misljenju vjerovatno sljedeci:

* Brutalna komunisticka vladavina jedne partije a cesto i jednog covjeka

* Socijalisticki drustveni sistem od 2. svjetskog rata do danas.

* Finansiranje rata pocetkom devedesetih

* Neuredjeni unutrasnji posljeratni drustveni odnosi

* Propast bankraskog sistema tokom ratne krize

Sta vi mislite?

Pozdrav,    Vojvoda

PS Mislim da Srbiju bez vecih politickih prevrata ne ceka „bolja buducnost“

squiggy – Nov 23, 1998

Zdravo,

Ekonomija ne moze ista nama da radi. Ekonomija kao ‘bice’ ne postoji. Postoji ekonomija zato sto mi hocemo (ili neko drugi hoce) da postoji. Treba da se trazi lican razlog gde se problemi razvijaju. Ekonomija je nasa konstrukcija.

Do sada samo je Rusija probala da pusti kapitalisticku ekonomiju da vodi stvar. Nigde to vise nema. Svi drugi kontrolisu stvar iz njine vlade i kroz njinu kapitalisticku kalsu. Lopovi i neprijatelji su nasi problemi a ne sociajlisti i komunisti kod nas i kod Rusa. Vlada uzima stav da je normalno da se krade pa onda svi kradu. Upotrebljavaju ekonomiju i znajne o njoj za svoju korist. Pritisak od spolja rusi Srbe za politicke razloge drugih naroda. Vlada dopusta da se Srbi kinje pa onda dodju i drugi neprijatelji sa njima da to isto rade. Sami Srbi se grabe da oni postanu neka ‘gospoda’ ali samo postaju kriminalci. Neko to voljno radi.

Ljudi su problem a ne ‘ekonomija’. Oni sto to ne govore lazu gore nego oni sto kradu kroz ekonomiju.

Pozdrav od Squiggy-a

Већина најгорљивијих и најекстремнијих идеолошких заступника и следбеника либерализма не залази на магично слободно тржиште

Политички живот

Либерал у државној заветрини

Маринко М. Вучинић

четвртак, 11. децембар 2008.

Већ први кораци новог главног уредника Политике показују да ће овај лист веома брзо прерасти у упориште наших горљивих идеолога либерализма. И поред драматичног краха и пропасти либералног концепта апсолутног деловања слободног тржишта у најразвијенијој капиталистичкој земљи, и даље нас овдашњи либерали упорно засипају мантрама о недодирљивој и неупитној догми слободног тржишта.

Већина најгорљивијих и најекстремнијих идеолошких заступника и следбеника либерализма не залази на магично слободно тржиште, већ из заветрине државних институција или државних института проповеда свој тржишни фундаментализам. Они тако преписују другима чудотворни лек који сами никада нису пробали, али су зато убеђени да је то спасоносни излаз за све наше социјалне, политичке и економске проблеме. Изразити пример ове недоследности је постављење Мише Бркића за уредника економске рубрике Политике. Он у нашој јавности слови као један од најпознатијих заговорника слободног тржишта, либерализма, конкуренције и приватизације

Извор: НСПМ