Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.

Извор и наставак на SerbianCafe.com (дискусије)

U Srbiji se ocekuje poskupljenje krompira.

T_I (Hobi politicar)

27. jun 2009.

Dok u gotovo svim državama sveta cena poljoprivrednih proizvoda konstantno raste i dok svetski ekonomski eksperti i analiticari najavljuju glad u svetu , u Srbiji poljoprivrednicii unstavaju krompir .

Prolaznici magistralom Nova Varoš – Prijepolje ovih dana svedoci su velike nevolje sa kojom se suočavaju proizvođači krompira iz okolnih sela. U potocima pored same magistrale, niz sela Gornja i Donja i Bistrica, pre dva-tri jutra su osvanule tone bačenog krompira. Puni džakovi koje niko neće završavaju i po smetlištima, u sodomima pored sela. …

Na poljima oko Sjenice, oko Aljinovića, gde su ranijih godina sejane stotine hektara, ovog proleća vidljivo je da su mnoge njive ostale neuzorane. Veliki proizvođači proletos su izgleda procenili da se rizik sa krompirom više ne isplati. A šta će narod u Srbiji jesti na zimu, idućeg proleća, možda uvozni krompir, tek će se videti.

prijepolje.me

Jahac_Magle 27. jun 2009.

„to je super,al mene zanima jedna druga stvar…

ima li rusija svoju poljoprivredu?

ili jedva ceka da hranu uvozi iz srbije?”

Има ли „Европа” аутоиндустрију или чекају да увозе аутомобиле из Крагујевца?

Изгледа да без Динкића и Фиат-а нема друге него да цела „европа” пешачи…

Patriota (Ekonomista)

27. jun 2009.

Проблем кромпира је само један од производа о ком држава не води никакву бригу.

Како каже, Нађи купца, па купца нема времена сељак да тражи јер његов посао је производња а не да јурца којекуда и тражи купце али то сељаку нико није рекао а државу баш брига.

Највећа бољка целе српске привреде су НОВА ТРЖИШТА која нико и ниједна власт неће да стави на сто као приоритет број један целој привреди.

Привреда у којој су ретки који знају стране језике а основ озбиљног целог пословања је знање језика и коришћење интернета је тешко било шта постићи.

Када би ови странци који су и највећи извозници роба из Србије у Русију одједном напустили Србију вратили би се не у доба санкција него у средњи век. Необавештени, неписмени за комерцијалне послове, веома склони преварама шетали би се ко бос по трњу.

Како да се било ко обрати Министарству пољопривреде ако не само министар него и сви запослени нису за тај посао.

Привредна Комора Србије не постоји, та је скуп пропалих директора који су се ту ухлебили и тако седе и узимају простор.

Више сматрам или подједнако одговорним и Министарство пољопривреде и ПКС за овај проблем, и једни и други су имали довољно времена да покушају да траже нова тржишта.

Да имамо државу иоле или макар мало озбиљну онда би људи из министарства пољопривреде већ на почетку сезоне садње кромпира направили биланс потреба кромпира у Србији, па могућност извоза па тек онда обишли сва села у Србији и разрезали колико ко треба да посади кромпира и да у том случају држава уколико се не прода гарантује откуп. Тако раде сређене државе али ово није ни сређено ни држава. Ми државу имамо само на ТВ где се такве вести не могу видети нити сељаци могу ако немају коме да понуде у хуманитарне сврхе свој вишак кромпира.

Замислите да нико није ни заинтересован да само преузме тај кромпир а рецимо све наше болнице немају динара да купе храну за болеснике а ово им се ипак нуди џаба.

Да не причам о мукама по избегличким камповима и сиротињи која тамо живи.

Једном речју срамота али ко у Србији осећа срамоту. НИКО.

T_I

(Hobi politicar)

Moje lično mišljenje je da država i netreba da vodi brigu o uspesnosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji .D

Г-дине T_I!

Држава ма каква била би морала да води рачуна о сваком производу који се код ње производи.

Рецимо у Великој Британији државни службеник агроекономиста сваке године обилази фармере и ‘саветује шта да саде те године’ и гарантује цене. За поједине парцеле једноставно каже ‘немојте ништа да садите од државе добичете толико и толико пара’. Оно што он је ‘саветује’ ако то буде вишак у том случају ни држава нема обавезу да то откупљује. Ово може називати како ко хоће али ово је ипак диктирана економија. Да би човек у име државе могао некога да саветује неко ипак мора да тражи и тржиште за ту робу. Неко је направио биланс потреба те државе и тог народа као и могућност извоза.

Ово што се дешава код нас је велика штета јер рецимо бацањем кромпира је штета двострука, прва штета је за тим материјалним добром а друга штета је рад тих људи су радили на том кромпиру.

Трећа штета је сто држава видећи да се сваке године тај кромпир баца не предложи и окупи групу инвеститора или сама на крају крајева и направи једну дестилерију вотке и тако запосли још људи а тим сељацима обезбеди још већу производњу.

Није тачно како држава не треба да гради фирме па многе фирме у свету и то развијеном су у власниству државе.

Па Америка није дозволила да пропадну Банке него је утрчала својим новцем да их спаси. Па није дозволила пропаст ГМ него својим парама спасава ту фирму.

Наш проблем је што народ и пољопривредници у Србији увек од некога очекују помоћ која им у стварности и јесте потребна. Помоћ у информацији, помоћ у тражењу нових тржиста, помоћ за одговарајућом Законском регулативом, помоћ за билансима потреба за одређеним производима и сличне помоћи да их не набрајам. Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.

Све су то помоћи које су свом народу давале и свакодневно дају државе запада и стога је и запад ипак и поред ове кризе толико и јак економски.

Сада имамо ситуацију у Србији где садашња власт пре доласка на власт је причала и обећавала како ће да помогне народу и привреди а чим је дошла на власт је гледала искључиво интерес како напунити буџет а што се тиче привреде, производње то је препустила улици да решава, то их уопште не занима. Пуњење буџета им је потребно искључиво ради што дужег останка на власти и да могу што више да покраду. Данас само да полиција претресе имовину државних службеника шта ко од имовине има, може да дође до закључка ко је лопов а лопову никада није приоритет интерес државе, њему је приоритет он лично и његова имовина, ту је држава како категорија на последњем месту, стога из те државне администрације цуре информације као вода низ поток.

Ово са Британију рекао сам фигуративно јер тамо се људи у име државе задуже да обилазе села и на основу биланса потреба за храном одређују колико ће ко чега да сади и све сто они одреде да се посади има сигурно тржиште, остатак држава плаћа да се не сади да се неби храна бацала.

То и јесте проблем код нас што не постоји биланс хране да се зна шта да се сади а шта да се не сади. Зашто то држава не ради. Прво да би тако нешто могао да радиш морас да имаш информације о потребама и то неко мора и да ради а тако школованих људи нема у државној администрацији.

Знам за Законе које је предложило министараство пољопривреде а да нико буквално нико из министарства није питао некога из те области у привреди како да се то уреди да је прихватљиво и за државу и за привреду. Или су сели за што са монополистима и питали ‘какав Закон вам одговара’.

Одређени Закон се доноси од 1994 године и до сада је донешено укупно 4 Закона из исте области а да нико није консултован из те области или су прихваћени неки предлози фирми које имају монопол у тој производњи и последњи Закон буквално у потпуности гуши промет.

Причајучи са човеком који је био у изради тог Закона сам схватио и он ми је и сам признао да су у обзир узимани сви предлози инспекције а не произвођача и потрошача. А инспекцији је интерес да ради што мање и да им је све на столу да се не муће да иду на терен. Колико то има штете за привреду нема везе нити о томе било ко размишља нити ће било ко да сноси последице. Управо због несношења последица које разарају привреду се баца кромпир и његова цена ће да поскупи.

Србији на моју и твоју жалост нема спаса бар не у доста догледно време јер нема ко да уради и изведе комплетне реформе.

Са једне стране имамо власт која се куне у ЕУ а свим својим деловањем ради против ЕУ и другу страну која је практично против ЕУ. И код једних и код других постоји једна заједничка ствар а то је лоповичлук и то за наше услове невиђених размера. Трећа страна не постоји и док год се та трећа страна не покрене Србији нема нити ће бити среће а кромпир ће и даље да се баца и то нажалост не само кромпир.

Ми смо мислим једина држава у свету која има Уговоре са две стране и са Истоком и са Западом о бесцаринској Унији а колико би земље запада платиле да имају тако нешто. Ниједан од тих Уговора није искоришћен нит има шансе да буде коришћен јер постоје неке вестачке препреке у људским главама. Западу не смета да ради директно са Истоком али им смета да ми радимо са Истоком.

Ми сада смо у позицији као што је био и Тито у своје време али коме то речи и објаснити.

До пре годину дана су западне земље дозирале инвестиције у Србију а ови одавде нису дозвољавали да се капитал са Истока усели у Србију и направи конкуренцију а сада би када нема капитала ни на једној страни узели и од самог ђавола само да додје. Не узима се тај капитал због потреба Србије која је за тим капиталом имала потребу и пре годину дана него да би се само остало сто дуже на власти. Власт је чудо јер омогућава неограничену пљачку, чак и да се пљачка легализује.

А држава, држава је задња рупа на свирали.

Зашто је запад јак, не кажем да тамо нема пљачки, има и већи него код нас, али ипак ти владари воде рачуна о држави, у овој кризи вуку потезе, траже решења, док овде се само позивају на светску економску кризу. Ови не кроје будућност они чекају будућност а то је за сваку државу која ћека будућност пропаст. У тој будућности је њој намењено шта да извршава а не шта да ствара.

Сада када још распродају овај Телеком и ЕПС и те паре потроше онога Ђинђића има из гроба да избаце када виде шта је његова екипа оставила Србији, док још има шта да се прода добро је и док се још може задужити.

Замислите када би све то сељаци у Србији знали дали би ЕУ имала алтернативу.

Сва та ограничења се овде нигде не помињу као да то не постоји јер када би се помињала онда би све ишло другачије и од перспективе ЕУ би били далеко даљи него рецимо 1990 год.

Ја лично за себе могу да кажем да нам је сасвим довољно да успемо од ЕУ да добијемо безвизни режим и то је све, никакав улазак у ЕУ не долази у обзир. Све остало може само да се реши и да у свему пратимо ЕУ а да не будемо у ЕУ. Свако нови ко долази добија све теже и теже услове. Имамо уговор са њима о бесцаринској Унији а имамо и са Русијом и Белорусијом. Најбоље Уговоре на свету имамо и то не знамо искористити.

Да би ови могли да опстају на власти они зато само и причају о ЕУ и о помоћи која нас чека само да још урадимо то и то. Они нису на власти захваљујући њиховом деловању него подршком ЕУ а њих искрено баш за ЕУ заболе она ствар јер ако тамо уђу онда неће бити више крађе ко сада.

Па ови пасоши што су пре страшила као да су ногама рађени су у ствари препорука за одбијање а не за позив да уђемо у ЕУ или добијемо безвизни режим.

Пропаст кромпира, сира и осталих производа је само ситница у низу који пропада.

Па упропашћени су много већи системи који су изнели терет санкција а yебе се овима за тамо неки кромпир или сир.

Па скоро је било на ТВ како неки у Ковину производи сир и како су му рекли да више то не може да ради јер не испуњава услове иако човек има простор, фарму крава али пословни простор у коме ради нема грађевинску дозволу и не може да ради.

Склоп глупости једном речју и будала којима су дали да руководе тим позицијама. Ту нема нажалост нормалног човека и док Србијом не завлада глад и мотка нема леба.

Реално у Србији данас има преко половине поштених људи али им то ништа не значи јер нису удружени у никакву организацију. Незаинтересовани су и у ствари њихова незаинтересованост је главни кривац за ситуацију у Србији.

Док поштени ћуте лопови раде.

Сваком поштеном човеку у Србији је криво ово што се десава са кромпиром и сиром у Србији и да су на функцији д ато реше решили би сигурно али нису на функцији и не могу то да реше а они који треба да реше тај проблем неће да га решавају јер ту немају никакву личну корист. Савест их не пеће јер је намају и тачка.

Знам неколико људи који су били високи функционери у власти, саветници, секретари, заменици министара, боже не могу да верујем да је неко тим људима уопште могао и понудити таква места, па њих држава уопште не занима, само гледају где шта има да се узме, сами они о држави говоре јако погрдно са спрдњом и онда видим како смо ми ипак са њима и добро прошли.

„Нису свесни своје несвести а имају превише утицаја”

Posted in друштво, медији, SerbianCafe by Соларић on 30 јуна, 2009

loret (kvizer)

29. jun 2009.

Па нема Жика узалуд надимак… …е од таквих џибера и медиокритета који нису свесни своје несвести а имају превише утицаја ми је начисто мука…али неко и тог медиокритета држи на тв, …шта очекивати од те генерације изгуба на челу са Тијанићем, све су то титови пионири којима је мера успеха у животу пун стомак?! Тачно, почиње се од назови ситница, али те ситнице показују свест појединца и народа! Срби су народ изгубљен у измаглицама незнања, снобизма, загубљен у хаосу и нереду који уместо да рашчишћава, Србин тај неред гомила!!!!!

Хаос у глави, души, хаос и у држави и друштву.Никако Србин да се врати себи. И не знам шта још треба да се деси да овај народ схвати да се овако више не може?!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају „Пешчаник“ и читају Панчића

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on 30 јуна, 2009

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Љубавни случај службеника ЛДП-а

Миодраг Зарковић

петак, 26. јун 2009.

Поносан сам на то што се не сећам да сам се икада сложио са нечим што сам прочитао на „Пешчанику“. Још сам поноснији на то што ми се ставови дијаметрално разликују од ставова Либерално-демократске партије. Могу ли онда да се радујем крају противприродног брака „Пешчаника“ и ЛДП? Смем ли да славим то што су „Пешчаник“, својеврсни спин-оф Б92, и ЛДП, својеврсни спин-оф ДС, повадили ратне секире и почели један другоме да соле памет како се бори за заједнички циљ? …

Стева Надрљански

петак, 26 јун 2009

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају „Пешчаник“ и читају Панчића. Читао сам то „Време“ откад су га направили, надао се изненађењима, али бадава – план и програм су чудо. Сећам се кад је покојни Стојан Церовић почео после бомбардовања да извија другачије тонове: на њега се сручила лавина правоверних читалаца које је изневерио само зато што је посумњао у оно што је сам пре тога некритички исповедао. Другачије мишљење у либералним медијима? Пустиће га само ако треба да га потом масакрирају, без могућности масакрираног да се одбрани. Било је неколико покушаја да симулирају оно за шта се залажу (нпр. Антонићев текст о мисионарској интелигенцији, Душан Ковачев поводом једног одвратног напада ad hominem), али све се то утапало у стихију унапред задатог мишљења. Једном сам се изненадио кад је тамо објављен текст о крсној слави, зачудо неутрално интониран; та је неутралност неке правоверне талибане „Времена“ толико наљутила да су у следећем броју морали да објаве неке коментаре невероватног степена примитивности (наравно, на рачун оних који држе славу). Хоћу рећи: не волим кад нема изненађења, кад је све по плану и програму. Има ли ту икаквог простора за слободу?
А дефинитивно сам престао изненађења да тражим кад су у Братунац на обележавање годишњице Орићевих злочина у том крају послали новинара задуженог иначе за спрдњу (не могу се сетити имена). Тад ми је дошло из дупета у главу да ту више нема шта да тражим, исто као ни на Томпсоновом концерту.
Узгред, није чудо што су се покавжили. Секташки менталитет који инсистира на сопственој праведности морао их је довести дотле да се међусобно такмиче у исправности. Кад би били на власти, истребљивали би се као комунисти.

О дијаспори ниједна власт није водила рачуна као о својим грађанима

Posted in Срби у расејању, Србија, економија, политика, SerbianCafe by Соларић on 29 јуна, 2009

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

mostro (junior member)

30. maj 2009.

O dijaspori ni jedna nasa vlast nije vodila racuna kao o svojim gradjanima. Samo racunaju kako bi da izvuku pare, kako da ih nasankaju da dodju da ulazu u tajkunskoj državi, kako da naplate poreze, carine i sl. Nikakve beneficije ili poboljsanje situacije. Kako smo neslozni na poljima zajednickih interesa kod kuce, još smo gore neorganizovani po inostranstvu. Tolika nam je prosecna pamet i tu nema ispravke. Kakav narod, takva i vlast, a kakva vlast takva i privreda, pa samim tim, kakva privreda takav i standard.

Alex-64K (bio jednom inzinjer)

03. jun 2009.

I još nešto da se istakne, svaka para što se posalje u Srbiju je ziva lova, tj ne može se odbiti od poreza, i racuna se kao da je potrosena na zabavu.

A ako poredjujemo sa recimo Meksikancima ili iz Srednje Amerike koji od usta odvajaju da bi slali kuci 100-150 dolara mesecno, oni su docekivani kuci kao heroji kada dodju i svuda se velicaju kao spasioci svojih država dok se na nas srpske emigrante gleda kao pastorcad.

A i stara Juga je uvek sa ponosom isticala na doznake koje su slali njihovi sugradjani u Zapadnoj Evropi i bila je skoro iste vrednosti kao i celokupan izvoz.

pa moji drugari salju i po hiljadu dolara svaka tri meseca u Srbiju, to su bre pare.

Ali ne ovima koji žive u Srbiji i njihovim pristalicama u Zapadnoj Evropi to nije ništa važno.

Bre sramota da hoću i to malo stambenog prostora da uzurpiraju.

A neko je pomenuo naše zapadne susede Hrvate, pa mi smo od njih daleko svetlosnih godina, zato nam tako i ide.

Čega se pametan stid tim se lud ponosi.

pravda_i_istina

03. jun 2009.

bila je skoro iste vrednosti kao i celokupan izvoz.

a sada kada nema izvoza, ne može da shvati bg011 da nije posao mmf-a da brani kurs dinara i ovo krpljenje budzeta danas sutra će morati da se placa (duznicko ropstvo, razdavanje onoga sto je preostalo); i još kad ne bi bilo doznaka pitao bi ga da li bi tako govorio kada bi za prosecnu platu od recimo 40.000 dinara umesto 400 evra mogao da kupi samo robu u vrednosti od 100 evra.

bg011ca 04. jun 2009.

„…nije posao mmf-a…”

Nije ni posao dijaspore.

Vodjenje domaćinstva posao domaćina te kuce.

A pitanje o ekonomiji ti je glupo.

Jasno je da ne mozs da trosis ono sto nemas.

A odgovor postoji samo jedan. Smisli kako da zaradis za ono sto ti ne dostaje. Nemoj da pozajmljujes, jer nećeš imati da vratis.

A evo gore se predlaze, ne direktno, kako bi emigracija trebala da se docekuje kao heroji i spasioci. Srbija da se po tom pitanju ugleda na neke jadne zemlje. Imam samo jedno pitanje… Dali je predlagac normalan?

Alex-64K (bio jednom inzinjer)

04. jun 2009.

Ne nego si ti normalan, zar ne Meksiko je jadna zamlja, idi na google pa vidi kakva bogatstva ima i rudno blago i nafta, godisnji prirastaj.

Preko 100 miliona ljudi izlazi na dva okeana, i tebi je jadna.

Srbija se raspada svake godine nas je sve manje, prica se da nas neće biti mislim na Srbe za 100 godina, a bez dijaspore će izumreti!

pa ova diskusija nema smisla, samo se vredja, a ne stavljaju nikakve cinjenice već emotvno se razmišlja.

pogotvo ovaj što se naziva ca011 ili već kakav je nik, ne secam se da je ikada izneo nešto pozitvno, kao da smo mu mi krici sto mu je tako ispalo u Kanadi, mislim da je bio svojevremeno u Kanadi, da li se vratio ili ostao nije uopste bitno.

Razjurili ste sve ljude koji su hteli da diskutuju, ostali su samo papagaji koji samo ponavljaju jedno te isto, i par razumnih ljudi pravda i istina neki put se ne slazem ali smatram da ima izuzetno kvalitetan novo izrazavanja vez nepotrebnih vredjanja i bacanja ulja na vatru.

Dokle god nas Srbija vidi kao uzurpatore i potomke narodnih neprijatelja nema napretka, već se ide krupnim koracima unazad.

„Да дијаспора не шаље својима помоћ, ситуација би била 10 пута гора”

Posted in Срби у расејању, Србија, политика, SerbianCafe by Соларић on 29 јуна, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Zakon o dijaspori

MaxBunker (radnik u Chrysleru)

25. jun 2009.

Promena politike prema dijaspori
25. jun 2009. | 15:25 | Izvor: B92
Beograd — Ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je da će usvajanjem Zakona o dijaspori Srbija početi suštinsku promenu politike prema svojoj dijaspori.

Srđan Srećković (FoNet, arhiv)

Srećković je na otvaranju Vidovdanskih dana dijaspore u Beogradu naveo da će prekretnica na „suštinskoj promeni politike prema rasejanju biti usvajanje tog Zakona kojim će se postaviti ‘normativna baza’” i da će biti osnova dugoročne politike bez obzira na interese političkih stranaka i sastav izvršne vlasti u Srbiji.

Srećković je rekao da je neophodno razvijanje partnerskih odnosa i saradnje matice i Srba iz dijaspore, kao i da će izgubljeno poverenje dijaspore Srbija vraćati konkretnim potezima, odlučno, dugoročnim i strpljivim radom.

„Država je više puta do sada izneverila ljude iz rasejanja. Naš zadatak je da vam dokažemo da se Srbija menja, da se menja nabolje i da smo svakog dana bolji nego što smo bili juče”, poručio je Srećković.

b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=06&dd=25&nav_category=11&nav_id=367924

Posle ovog zakona ništa neće biti kao pre ;))

-Beli-Andjeo-(k r i t i c a r)

25. jun 2009.

HOB 3AKOH se ne moze usvojiti BEZ da se dijaspora pita,
ali
NEO-KOMUNISTI u zuto prefarbani nas i dalje CMATPAJY
za neprijateljsku emigraciju
, to je njima njina borba dala! :-)

naravno, sa pravom, jer što se tiče nas, ne volemo ih…

ono sto sam nedavno video iz tog predloga zakona je smejurija,
tako mali Mikica zamišlja situaciju, neko se igra sa ozbiljnom stvari?

AlaVolem (кад година изда)

25. jun 2009.

Za početak bi ovi SrAtjkovitji MORALI da prouce
gradivo i da shvate:

1. da između Matice-Otadzbine/Srbije i
aktuelne vlastele ne postoji NIKAKAV znak jednakosti.

2. Da se upitaju po kom sistemu jedna fanfulja kao
sto je
Seka Aleksic može da sakupi 15x veću publiku
nego i jedan politicar iz DEMO&CO establismenta
.

neimar 25. jun 2009.

Е па после обмане Фијатом остало им је да обмањују Србе ММФом и дијаспором.
Штета што дијаспора нема своју банку у Швајцарској па да преко ње банкротира жуту б**ру.

AlaVolem (кад година изда)

25. jun 2009.

Posle 20 milijardi zaduzenih u poslednjih 8-9 godina,
posle 4-5 milijardi [puta 8-9gd] godisnjeg priliva na ime
doznaka+ko zna koliko unetih bez ikakvog rekorda
,

doslo je vreme da se malo ozbiljnije „ugrade”
odnosi između emigracije i ovih sto su
„ugradjivanje” patentirali kao privrednu granu.

mostro (junior member)

25. jun 2009.

Neimar, mislio sam da su te banirali, vidim nema polovine uobicajenih diskutanata :))

„I verujem u sve sto obecavaju,
verujem da je doslo vreme za SUSTINSKE promene Matice
prema prokletoj, nepoverljivoj i [skoro] neprijateljskoj
emigraciji. ”

———————-

Ja verujem da će naše vlasti tako isto pricati i u narednom veku :))

AlaVolem (кад година изда)

25. jun 2009.

masivan yeb je napravio Milosevic,
u proslom veku, narafski] krajem 80-tih i početkom 90-tih sa
zajmom za preporod Srbijeili kako se već zvase pajanje
emigranata i stampanje nekakvih bezveznih državnih obveznica-„vrednosnih papira”.

Posle toga su kumovi pokupili nekoliko desetina miliona i tama.

Ovi na vlasti su do sada mudro cutali, jerbo za pare pristigle od
emigracije nij potrebno nikome podnositi racune.

Male igre sa kursom i jacanjem domaće valute u sezoni godisnjih odmora, ustine se na bankarskim uslugama, mislio sam da im je dovoljno i da su toliko pametni da neće podizati nikakvu prasinu.

Avaj, izgleda da je Dara prevrsila mericu, da teba malo vise posvetiti „paznju”
tamo gde još ima neka kinta.

Evo, za početak saradnje, predlazem im da nastancaju slike predsednika države i da ih prodaju
po $0.75
bez potpisa i $1.00 sa potpisom.
Lova do krova.

ghb (bacac kladiva)

25. jun 2009.

ono ,sto Srbija hoće da uradi je da uspostavi evidenciju i kontrolu novca koji se salje, ili donosi u Srbiju. skontali su da je riječ o milijardama, pa sad razmišljaju kako da uzmu dio kolaca. i sami su javno izjavili da ih interesuju tokovi tog novca, i da bi zeljeli da ponude sopstveni servis transfera tog novca iz inostranstva ka Srbiji. to je to njihovo novo dusebriznistvo ka dijaspori. na izvjestan posredan način dijaspora finansira opstanak ovih idiota na vlasti (ili smo pak mi idioti zbog sopstvene pasivnosti???), jer dosta ljudi ima nekoga ‘vani’ na koga se može osloniti, bez obzira kakva je ekonomska situacija u zemlji.

mostro (junior member)

25. jun 2009.

jer dosta ljudi ima nekoga ‘vani’…
———–
Pa da dijaspora ne salje svojima pomoć, situacija bi bila 10 puta gora.
60 % firmi su nelikvidne, da izvozimo… sve je manje čega. Poljoprivreda je samo potencijal, ali se sela iseljavaju. Industrija je nekonkurentna, a i uvozi se sve i svasta nekontrolisano.
Ova ekonomska kriza u zapadnim zemljama je samo dobar izgovor vlastima za sve svoje neuspehe, zvaka za naivne glasače.

I posto nema vise šta da se krade, a da se nebi digla pobuna u narodu, onda se traže varijante da se i dijaspora uvuce u kolo. Pa sad, ako neko iz dijaspore ima petlju da ulece u poslove u gladnoj mafijaskoj državi… dok mnoge firme propadaju, neka izvoli.

Nasi ljudi i u inostranstvu beze od svojih zemljaka koliko su se nakupili gorkih iskustava. Lično ne verujem da će i ova vlast uopste pribliziti dijasporu domovini, čak naprotiv.

MaliOblak (pustam kišu)

25. jun 2009.

Pa, naravno da ova vlast ne može da priblizi dijasporu. Rasturili su narod u Matici gore nego Turci pa to i nije neki primer za „strendzere”. No, sasvim je logicno da deca koja su „sreću” potražila u drugim državama pomazu svoje porodice. Ne razumem tu potrebu da se tako plasirana sredstva smatraju kao neki epohalan doprinos dijaspore Matici.
Zali Boze kad nam Srećkovic kroji sreću.

Kju 25. jun 2009.

Po mogućtsvu,ako je moguće uzmite novi pasos obavezno u Srbiji.
To je veoma važno zato što tamo piše mesto izdavanja pasosa.Ako ti stoji konzulat ili neka strana ambasada,znace da si gastos-haraclije planiraju da nam uvedu dodatne poreze.

Kad uzimas pasos u Srbiji (podnosis zahtev) reci im da to ide normalnom procedurom-NIKAKO ubrzanim postupkom.Ako je ubrzani postupak,znaju mnogo vise da proveravaju nego po normalnom postupku.

mostro (junior member)

25. jun 2009.

planiraju da nam uvedu dodatne poreze.
————-
Pa tako su Italijanske vlasti pre desetak godina odrale Luciana Pavarotija za nekih 25 miliona eura. Novac koji je zaradio u Francuskoj i uneo u Italiju, trebao je da bude ocarinjen ! Znaci, posto je sada u toku pravljenje zakona prema zakonima u evr.uniji, to spremaju i nama. Znaci imacemo evropske troskove (i kineske plate).

mostro (junior member)

25. jun 2009.

Pa oni racunaju sve devize koje pristignu u zemlju. A ne možeš da ne doneses kuci ništa. Uvek nešto treba, bar da se održava imovina ili da se pomognu roditelji, braca, sestre, da kupis nešto ako mislis da se vratis i sl. Niko ne salje pare da bi spasavao ovu vlast. Ali i to malo što se posalje ili donese, iznosi trećinu bruto nacionalnog dohotka !
Znači da je jako mnogo ljudi diglo sidro i iselilo se !

Подсвјест је чудо а поготово ако немаш подршку а превише си мален да би се борио са тим

Posted in Србија, друштво, родитељи, SerbianCafe by Соларић on 28 јуна, 2009

Mrznja

Blondinka (avanturista)

25. jun 2009.

„Toliko ga mrzim da bih ga ubila”, čujem od komsinice.

Da li ste ikada mrzeli toliko da ste želeli tudju smrt, nesrecu,da napakostite, povredite?

Šta je u osnovi mrznje – povredjena sujeta, ljubomora ili nekadasnja ljubav?

Da li je moguće da ucitelj zamrzi ucenika, ocuh posinka, roditelj dete, dete roditelja i tako u nedogled a da sve to zapravo proistice iz dubokog razocarenja u nekoga? Da li onda kada ulozite svu svoju ljubav, vreme i dobru volju u nekoga a taj vam bezobzirno okrene ledja i čak vas povredi, da li je tada mrznja opravdanje?

BaneD (istinoslovitelj)

25. jun 2009.

Mrznja je negativna energija hrišćanska nedoslednost ili nedostatak humanisticke produhovljenosti. Mrznja je opasan impuls sto pomracuje um i cera ga da pravi dalje greške.

medljeno (скот)

25. jun 2009.

Банед, кркни ми још пет минуса, много ми значи. Погледај мало боље око себе, па ћеш видети какви монструми и за каква дела изађу из затвора после кратког периода. Једино о чему размишљају је да не падну због исте глупости, а да се кају – заболе их као мене за минусе.
А, хришћанине, знаш ли да је у име бога проливено највише крви? …

njezna_zverka (manitanje)

25. jun 2009.

bane,
postoje prirodni zakoni i postoje ovi shto su ljudi kreirali..
mnogo je sladje kad sam tjеrаsh pravdu za nepravdu koja ti je nachinjena. slast osvete…

kako se ja razjarim kad vidim pravosudje srbije…dvije malestirane djevojchice od sexualnog predatora…osuđen na 5-6 mjeseci zatvora…
dodje mi da iskochim iz kozhe. zna li taj sudija da su tim curama zhivoti unishteni skroz? ima li on djecu? ko je sljedeca zhrtva nakon 5 mjeseci? …

medljeno (скот)

25. jun 2009.

За просветитеље:
Пре пет година, у предграђу села у околини Панчева, на улици, згажен младић од непуних 18 година од стране бахатог возача, који се из обести кретао великом брзином. Возач је био старији годину дана… После вештачења, осуђен је на три године и пуштен на слободу (и слободно даље гажење) после две године. Отац УБИЈЕНОГ младића, сачекао је убицу који се спремао за венчање и испразнио шаржер у њега.
… На исти начин је кажњен и кошаркаш Бркић, који је аутомобилом усмртио шестогодишње дете. Шта је са њиховим правом на живот које је неки ментол ускратио?

njezna_zverka (manitanje)

25. jun 2009.

ja sam bila 6-ti razred i u to vreme u hrvatskoj nisu pitali koje si vjere nego za koga navijash.
brat krenuo u prvi razred i svaki dan sam ishla po njega a u njegovoj shkoli sami „hajdukovci”:)
30 njih iz jednog razreda i svi na mene…pitaju;gdje si zvezdashice?:)
ja zovem direktora da me napadaju al nema ga.
jedna mi skochi na stomak,satrala me…
nishta,odem kuci,e sad,ubice me caca shto se povlachim bez borbe..
uzmem lovachki nozh:) i nazad po brata..
opet ovi,pitaju ocu li josh.reko;prvi koji pridje biće poderan.

eto ti i direktora…prepali se..reko;gubi se,nije te bilo kad si meni trebao..doveshcu ja i cacu,ludji je od mene..:)
nakon par godina ta shto mi je skochila na stomak mi je platila pice. kazhe;sjecam te se,imash mooda:)
e da,posle su mi brata izubijali,pred rat,jer je srbin…u istoj shkoli. dosha caca:)).izvrno stol u zbornici i kazhe;svima ću vam glave poodkidati,mamu vam ustašku!!!:)))
da samo vidish kako te poshtuju vishe..kako su mirniji:))

tesla-26. jun 2009.

A šta ako tu uradi vas sin,muž,momak,cerka,tata,mama,baka,deda,da li bi ga po kratkom potupku.
Znam da će mnogi da kažu,da isto misle ali brale moj,ne daj boze da dodje do takove situacije,vidjeli vi bi..

Šta ako je vas sin malo popio i zgazi dijete i iskreno vam prizna da je eto malo popio i da mu je zao itd..itd…da li i onda pucali u noge tri puta..

Ja vas razumijem,jer sam i sam takav i muka mi je stvari koje svakodnevno vidjam ali…nisam za takve metode,jer mogu da se odbiju kao bumerang…

njezna_zverka (manitanje)

26. jun 2009.

malo popio pa satro djete?
ja bih sama sebi sudila kad bi to uradila.
nebi mogla zhiviti sa tim.

vidi tesla,
nije kraj mene proshao prosjak il chovjek da upita za pomoć a da nisam pomogla…a ni djete da mu se nisam nasmjeshila…a isto tako sam zvjer za okrutne.oprashtam mnoge stvari jer smo svi samo ljudi ali..

jedan pedofil unishti lanac ljudi..i roditelje i djecu i buduce generacije. pricham ti iz iskustva.
mene nije silovao jer sam pobjegla ali samo dodir ostaje za sav zhivot da sam tek sa 33 godine mogla prichati o tome..
i opet ne u detalje..jer suze i bol ugushishe. sad sam tek svjesna koliko me oshtetilo,kad sam srushila mostove iza sebe a slabo gradim ikakve ispred.podsvjest je chudo a pogotovu ako nemash podrshku a previshe si malen da bi se borio sa tim.
ili se ubijesh ili ti izrastu kandze.
dovoljno je da me malo osoba iznevjeri pa da se povuchem i uzdam samo u sebe..nebitno chak i da se radi o rođenom roditelju. nesvjesno sve odbacujem da me ne povredjuju ako mi ne mogu pomoći..

oko za oko,zub za zub!
imam samo jedan zhivot,pola su mi unishtili i nemam vremena za monstrume da im objashnjavam a monstrumi ne razumiju jezik chovjeka…

tesla-26. jun 2009.

zverko,razumijem te…

njezna_zverka (manitanje)

26. jun 2009.

:)
chista odmazda u svrhu zdravijih uslova za zhivot.

inache sam protiv ratova,ubijanja,ubijanja zhivotinja zbog trendaova,kozhe,krzna oko vrata…bljak..

a ove sitne odmazdice monstruma mi zvuche jako korisno i simpatichno:)

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Тако је говорио Васа Пелагић – пре 120 година.

K

Коло, коло, наоколо – Како се ничему ненаучисмо

MaliOblak (pustam kišu)

25. jun 2009.

Спаљена књига Васе Пелагића Народна права и даље непожељна у Србији

Независност

Какве је све „инкриминисане мисли” Пелагић записао у „Народним правима”, због чега је за цео тираж књиге распаљена ломача на Славији?
„Да би наш народ могао отклонити бар неке несреће и опасности које му такорећи висе о глави и грабљиво коло играју по његовој имовини, родбини и кеси и да би природним кораком напредовао и одговарао гласу потреба човекових и захтевима науке и прогреса, треба да оствари бар оно што се у овом спису, у овом истинском и животном гласу потреба народних означена. Јер ће се и тим добитком дигнути многе кужне полуге које данас притискају и даве народну главу, зараду , имовину, снагу, слогу, просвету, напредак и утробу и славу Србије и српства. А ти лекови, који могу млоге и млоге несреће и политичке и економске болести наше отклонити и излечити, ево ови су, које успут излажемо”, написао је Пелагић.
Даље је у књизи у 36 тачка изнео те лекове „народна права и захтеве политичко привредних потреба народних” за реформу свих сегмената власти и друштва. На првом месту је Пелагић навео народно право и потребу да се ујемчи неограничени суверенитет, независност и законодавна власт великој и обичној Народној скупштини. „Јер, без тога она служи на штету и срамоту народну. Она не сме и даље остати тако зависна, ограничена бесправна, удворичава и понижена. Све законодавне предлоге доноси сама Скупштина – њени одбори. Може влада поднети предлог, али не мора бити примљен”. Тражио је да се установи право за све пунолетне држављане Србије „да бирају и буду изабарани, не гледајући на његово имовно стање и плаћање пореза”. Захтевао је да се узакони потпуна слобода штампе и речи, потпуну декриминализацију клевете и увреде. То, писао је Пелагић, тражи глас науке, прогреса, глас животних народних потреба, јер је слободна штампа најјача чињеница за ширење и одомаћивање праведних истинитих и напредних идеја и размењивања мисли и осећаја, па зато треба да у закону и друштвеним обичајима буде узвишенија од свију влада, власти, владара, привилегија и светиња. Забранити и казнити треба само оно дело које клевета, ружи и издаје Србију и њен народ. Све друго нека иде без сметње и суђења… Не заборавимо ниђе и никада да глас разума вели да је јефтиније укинути неправде друштвене, неголи вечито кажњавати људе зато што истински и праведно пишу и говоре…
Народ није дужан и више неће да плаћа чиновнике, управнике судије, адвокате, стражаре и разне апсане и робијашнице због тога што се нашао неко да се на неког другог с правом или без права баци блатом. Народ је доста учинио кад је у закон ставио тачку- сваки уредник новина и часописа мора примити и печатити одбрану нападнуте особе, онолико колики је био нападај, или дупло већи и ставити је на исто место у листу, где је нападај стављен био. Ако то не учини у току 5 дана од предаје рукописа, власт ће затворити уредништво и забранити издавање листа. При томе сетимо се да су кроз све векове сви бољи људи тражили за сваки народ то природно право његово, право на слободно исказивање истините, правичне мисли, идеје. То су чинили и сами владари који имадоше више разума и поштења од других”. Захтевао је реформу школства, здравства, судства, војске, унапређење развоја привреде, праведну и широку социјалну заштиту свих категорија становништва, те да се „утврди особити закон за бољитак и права свију радника занатлијских и слугашких, нарочито за оне радионице и фабрике где се израђују ствари од хемијских и отровних материја”…
У једној од тачака је изнео концепт децентрализације власти, тражећи да се све надлежности које се тичу решавања свакодневних животних потреба грађана на локалном ниову, пренесу на локалне институције. Тражио је Пелагић да се укине смртна казна и окови, као и да се „систем робијашко апсански” у затворима претвори у радионице и поучне школе, те да се озакони да судије надокнаде дангубу и повреду части свакоме оном за кога се докаже да је неправедно затворен и осуђен. За државне функционере, службенике и чиновнике који почине финансијске малверзације с новцима народне касе, као и за оне који суде по миту и пристрасно, тражио је казну доживотног друштвено корисног рада, како наводи, „да привређују и себи и држави и деци својој”. Захтевао је да се одреди десети део буџета „за потпомагање народне домаће привреде”, укине монопол дувана и уведе такса. Као једну од народних потреба изнео је концепт да се у сваком срезу или округу оснује државна окружна банка и штедионица која би давала народу зајам до максималних пет посто камате годишње, те да се законом пропише „обавеза владе да из народне касе улаже у окружну банку колико буде изискивала народна потреба”. Тражио је да се „спољна политика Србије удеси тако да што пре уједини све Србе у једну целину и да ојачава братске односе и савезе са браћом Хрватима, Крањцима, Бугарима и Русима, живећи солидарно и са свим другим народима којима је стало до међународне солидарности”. Због враћања државног дуга Србије од 300 милиона динара на који је годишње у злату плаћано 20 милиона динара камате, те унапређења развоја привреде и решавања социјалне беде, Пелагић је тражио увођење мера сузбијања расипања новца из народне касе, те да се за враћање државног дуга од краљевске плате годишње одузима значајан део. Захтевао је да се за половину смањи број чиновника по свим структурама, смање плате свих државних намештеника које су веће од три учитељске плате, забрани примање више од једне плате из народне касе и укину бројне непотребне привилегије и додаци, те да властодршци и богаташи од свог новца, а не из народне касе, финансирају манифестације забавног садржаја које се организују на државном нивоу . Предложио је доношење закона којим би се забранило расипање из народне касе за раскошно уређивање функционерских кабинета и канцеларија, те да се свим државним намештеницима који имају велике службене плате или богаташке ренте не даје пуна пензија већ максимално у износу просечне службеничке плате у држави. Предложио је и закон о забрани преношења имовине која је несразмерна легалним приходима на жену или другог кога, јер, образлаже Пелагић, „безбројни фини лопови покраду и преваре овим или оним начином или државну или општинску касу или приватне повериоце, па при истрази пренесу имања на жену или другог кога, те тиме своју превару и крађу осигурају од одузимања и продаје”. Захтевао је да се плаћања годишњег пореза ослободи свака сиротињска земљорадничка и занатлијска породица која претрпи штету услед природне непогоде, те да се се сиромашним домаћинствима због било каквог дуга, као и неплаћеног пореза држави, не могу запленити и продати основна средства за делатност. Предложио је доношење закона о порезу на богаташко наследство и лутријске добитке у корист формирања и финансирања фонда за оснивање радничких и земљорадничких задруга за запошљавање, школовање, социјално и здравствено збрињавање народа .
„Што треба нужно је да се изнађе и ужива. Само четвороножна марва може да чами за празним јаслима, а човек треба да се бори да обори зло, па да постане и да дође у добро стање. Ако хоћемо да живимо и да радимо за себе и своје породице и омладину своју, а не за угњетаче и варалице, ако хоћемо да се избавимо од модерних разврата, злочинстава, преваре и несреће, и на послетку, ако хоћемо да створимо моћне изворе и услове да нам долазећи нараштаји буду здравији, угледнији, одраслији, вреднији и лепши, разумнији, даровитији, честитији и напреднији, онда треба да прегнемо сву снагу своју да што пре остваримо и уживамо ова горе назначена права народна. Не учинимо ли то, онда ћемо целог свог часа и века гледати како садашњи систем државне и целе управе, иде и тамо и амо, те гледа на све стране као гладна звер шта ће и кога ће увалити у своје чељусти, па да засити своју бесноћу и да напуни своје несите кесе, трбухе, касарне и апсане. Зато радник треба да стане на своје ноге и да буде творац свега што се њега тиче. Наши крупни и ситни власници треба да знају да би оваква политичка и привредна народна права била и за њих часна и нужна. Честити човек увек се труди да остави себи и свом народу часно и уважено име”.
У уводном тексту у књизи, названом „Претходни споразум”, Пелагић је написао: – Салонска господска политика је посве опака зверка која се ухватила једном руком за народну кесу и виче: „Дај, плаћај, бре!”, а другом за гушу па грозно дави и издире се: „Умукни рито и не питај зашто и коме плаћаш!”. Такву кугу и зверску авет мора сваки поштен и паметан човек гурати од своје и народне кесе и гуше. То је свето дело за све и свакога…

Тако је говорио Васа Пелагић – пре 120 година.

Многи његови савременици- истомишљеници се можда никад нису усудили да признају да су мислили оно што је он писао, а можда би га ововремени судови и строже осудили и у најмању руку у Хаг протерали.

Пренето са SerbianCafe.com (дискусије)

Овде на западу у селима и око градова живи елита а у градовима углавном нижи и средњи слој.

Posted in Србија, друштво, економија, земљорад, политика by Соларић on 26 јуна, 2009

Преузето са Политика Онлајн (коментари корисника)

Живот који нестаје

Стицајем околности, прошле суботе (20. јуна) враћао сам се из свог краја (тамо су села претворена у старачке резервате, да не кажем домове) за Београд. Сумрак ме ухватио на путу између Краљева и Крагујевца. Пут празан, ретко ми у сусрет долазе кола. И села кроз која пролазим пуста, мало света чак и у центру. Само у кућама светлуцају ТВ екрани. Тад се сетим серије.

Над тим делом Шумадије полако се спуштала ноћ. Само су још врхови Гледићких планина горели од одсјаја замирућих сунчевих зрака. Изнад планине пукло плаво, бескрајно небо, с првом трептавом звездом негде на северу. Србија је изгледала као у неком добром рекламном споту. Или као у почетним и завршним кадровима серије „Село гори а баба се чешља“.Има, још има Србије! – како би рекао мој омиљени писац.

књижевник

Милисав Савић

[објављено: 26/06/2009]

Милан Стевић, 26/06/2009,

Села умиру јер су препуштена сама себи. Неравномерни развој у Србији је толико несразмеран да се само улаже у неколико градова а остало пустош. Када би се индустрија будућа ако је буде било равномерно распоредила по Србији неби људи напуштали своја прелепа домаћинства, већ би били запошљени а живели би код своје куће.

А тамо где има људи има потребе и за бизнисом од производње преко разних услужних делатности,трговине,угоститељства итд. Све једно друго вуче. Овако по селима има по нека продавница и кафана и то је све. Па нормално да људи онда траже посао у граду јер га само тамо има. А немогу ни сви да се баве пољопривредом. Што наши политичари не оду мало на запад да виде каква су села. Овде на западу у селима и око градова живи елита а у градовима углавном нижи и средњи слој.

Објективни рад на подстицању реалне привреде бива криминализован

Posted in Србија, економија, политика, SerbianCafe by Соларић on 25 јуна, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (дискусије)

Град Зрењанин има право на одштету**

maliperica1 (ing (pripravnik u GM))

15. maj 2009.

Осам месеци затвора без судског процеса и са једном танком оптужницом која је целу проблематику финансирања странака свалила на бившег градоначелника Зрењанина Горана Кнежевића.

цитат изајаве о финасирању странке ДС:

Knežević: najveći izvor finansiranja DS su NIS i Fond za kapitalna ulaganja APV
Objašnjavajući poreklo novca pronađenog u sefovima zakupljenim u Vojvođanskoj banci na njegovo ime, Goran Knežević, gradonačelnik Zrenjanina i nekadašnji predsednik Pokrajinskog odbora DS, u iskazu pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, rekao je da sredstva koja stranka dobija iz budžeta nisu dovoljna pa se lokalni odbori snalaze prilozima i donacijama članova i simpatizera stranke. Po Kneževićevim rečima, tako prikupljena sredstva se koriste za naknade zaposlenima, režijske troškove, troškove održavanja prostorija gradskog i mesnih odbora, izborne štabove, kandidate na izborima, medije, promocije, troškove prevoza, telefone, kartice, bine, ozvučenja, spotove, obilazak terena, reprezentaciju, plaćanje fizičkih poslova i slično. Knežević dalje navodi da su u Zrenjaninu za finansiranje stranke, osim njega kao najvišeg funkcionera u lokalnoj samoupravi, bili zaduženi još i Bratislav Tomić, kao predsednik Gradskog odbora, Predrag Grgić, kao član Izvršnog odbora stranke i Miloš Kovačević, direktor stranke u Zrenjaninu. Isti princip je postojao i u Pokrajinskom odboru Demokratske stranke u Novom Sadu, a najveći izvor finansiranja su Naftna industrija Srbije i Fond za kapitalna ulaganja APV. „O tome se nije mnogo pričalo među članovima, nego smo prema trenutnoj situaciji finansirali određene aktivnosti.”- rekao je pred istražnim sudijom Knežević i dodao da prema njegovim saznanjima postoji još jedan sef u Zrenjaninu za manje priloge na ime Miloša Kovačevića. U svom iskazu Knežević tvrdi i da je o stanju novca u sefu na njegovo ime vodio evidenciju i da postoji spisak svih uplata i isplata, ali da većina donatora insistira na anonimnosti, zbog čega im se i ne izdaju nikakve priznanice o uplati

Политичка оптужница тврде адвокати:

Odbrana: Optužnica protiv Gorana Kneževića je neosnovana
Zrenjanin/Beograd 16.04.2009. Advokati gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića oglasili su se danas sledećim saopštenjem: Očigledna identičnost između sadržaja optužnice protiv Gorana Kneževića i svojevremenih zahteva za sprovođenje i proširenje istrage pokazuje da se Specijalno tužilaštvo neobjektivno drži svojih prvobitnih teza, od kojih su mnoge obesmišljene još tokom istražnog postupka. Optužnica je selektivna jer ne obuhvata sve izvršioce navodnih kriminalnih radnji, što ukazuje da postoje motivi za njeno podizanje koji su izvan namere da se zaštiti pravo i zadovolji pravda. Sudski postupak, ukoliko se bude kretao u okvirima zakona, pokazaće neosnovanost optužnice, a Goran Knežević će svojom odbranom dati značajan doprinos borbi protiv selektivne i politički podobne pravde u Srbiji.

За подсећање, ради се о земљишту које је искључиво продато за подизање производних погона и настанак реалних нових предузећа и радних места. Нема никакве везе са ултрамафијом и спрегама власти, служби и тајкунских приватизација фирми у Београду, које су куповане да би се уништиле због малверзација око земљишта и стамбене и пословне градње.

ДВОСТРУКИ ЦИНИЗАМ

цитат:

Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije!
Strani investitori o slučaju „građevinska mafija”:

Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije!
Tokom istražnog postupka koji se u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu vodi protiv Gorana Kneževića, doskorašnjeg gradonačelnika Zrenjanina, i njegove grupe nazvane „građevinska mafija”, saslušano je više predstavnika stranih investitora koji su u svojstvu svedoka govorili o ugovorima o zakupu zemljišta u zrenjaninskim industrijskim zonama. Svi saslušani svedoci su negirali da je od njih tražen, odnosno da su oni nudili ili dali novac optuženima, kako bi zauzvrat došli do povoljnog zakupa građevinskog zemljišta.

Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije – izjavio je Velemir Stojanović, vlasnik i zamenik direktora nemačkog preduzeća „Future biotek”, komentarišući propise koji uređuju zakup građevinskog zemljišta od strane investitora, kada je pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, svedočio u slučaju „građevinska mafija”. Ova interesantna izjava ne bi se našla u zvaničnom zapisniku sa saslušanja, da to nije primetio i uložio prigovor jedan od branilaca Gorana Kneževića, advokat Krsto Bobot. Na eksplicitno pitanje istražnog sudije Aleksandra Vujičića da li je od njega kao investitora neko tražio novac ili je on nekom nudio novac da bi uzeo zemljište u zakup, Stojanović je izjavio da niko od njega nije tražio novac niti ga je on nekom nudio. I Dušan Đurđević, predstavnik italijanske Privredne komore iz regije Modena, ustvrdio je da su se čelnici italijanskih preduzeća „Pompea” i „Fulgar”, koji su izgradili svoje pogone u Zrenjaninu, nakon hapšenja Kneževića raspitivali „šta se to dešava kada tim ljudima nismo odneli ni Božićni kolač”. On je dodao i da nema nikakvih saznanja da je neko od okrivljenih tražio naknadu od italijanskih investitora u cilju povoljnog zakupa zemljišta u Zrenjaninu. Niko mi novac nije tražio, niti sam ga ja kome dao – reči su i Gorana Rabrenovića, koji je sa jednim nemačkim partnerom osnovao firmu „Baps” i zakupio zemljište u industrijskoj zoni Zrenjanin, dok je najslikovitiji bio Dragan Milinović, direktor firme „Alpin”, koji je rekao da nikad nikoga nije odveo ni na kafu, a kamoli da je dao novac. Nisam bilo kome dao žutu banku – izričit je ovaj svedok.

Iz izjava investitora i njihovih zastupnika može se zaključiti da cena zemljišta u Zrenjaninu nije bila predmet pregovora pošto je bila unapred poznata, odštampana u promotivnim brošurama i objavljenja na zvaničnoj internet prezentaciji grada. Investitori nisu birali Zrenjanin kao svoju destinaciju samo zbog povoljne cene zemljišta već i zbog dobrog stanja infrastrukture, velikog kontigenta iskusne radne snage, ali i uslužnosti lokalne vlasti. Investitori tvrde da su pregovore o zakupu zemljišta najviše vodili s Ivanom Devićem, koordinatorom za privredu opštine Zrenjanin i s predstavnicima Direkcije za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina. Tako Darko Jovanović, advokat iz kancelarije „Nikolić i Karanović”, koja je bila angažovana od strane holandskog preduzeća „Pekokar” radi obavljanja pravnih usluga u vezi sa zaključenjem ugovora o zakupu zemljišta sa opštinom Zrenjanin, tvrdi da je najaktivniji učesnik u razgovoru sa strane opštine Zrenjanin bio Ivan Dević, uz povremenu asistenciju načelnika Odeljenja za urbanizam Nikole Halasa, dok je uloga gradonačelnika Gorana Kneževića i njegovog šefa kabineta bila samo simbolična.

Država još 2006. godine bila upoznata s načinom izdavanja zemljišta u Zrenjaninu, a zakupcima dodeljivala podsticajna sredstva

Dušan Đurđević je tokom svedočenja izjavio i da su italijanske firme „Pompea” i „Fulgar” dobile na ime investicija u Zrenjaninu nepovratna sredstva od države u iznosu od 600.000, odnosno 140.000 Evra, uz obavezu da zaposle 300, odnosno 70 radnika u roku od 3 godine. Da bi ispunili uslove za dobijanje tih sredstava, ova preduzeća su republičkoj agenciji za promociju investicija (SIEPA) podneli i ugovore o zakupu zemljišta u Zrenjaninu – ustvrdio je Đurđević

***

Suđenje loše za rejting Srbije

U ovom procesu trebalo bi koliko god možete da poštedite direkciju preduzeća u Nemačkoj, da je što manje opterećujete, jer to može da povuče jednu jako lošu konotaciju za investitore. Sud mora da radi svoj posao, ali apelujem da što manje koristite podatke iz direkcije, jer se bojim da će to biti jako loše za rejting Srbije prema stranim investitorima – reči su Ivana Albunovića, predstavnika nemačkog preduzeća „Gece” u Srbiji.

***

Поређења ради,

За доказане утаје пореза, корупцију у милијардама у највећим системима, лоповлуке министара у влади у вези неуставних послова трговине наоружањем на западу се добија унапређење…
НАРАВНО да је запад због овакве незасите мафије ушао у највећу кризу …

али,

у Србији се примењује један апсурдни релативизам, у коме објективни рад на подстицању реалне привреде бива криминализован кроз методе ГВАНТАНАМА у односу на стварну МАФИЈУ. Селективност и иживљавање над законом, правом и правдом, једнакости пред законом су очигледно давно заборављени као доктринарни циљ свих промена. Бар у овоме се Србија приближила Европи, али опет на најгори начин.

neimar 15. maj 2009.

Шта очекивати од мафије која има своју државу. На тако опонашаном западу државе бар имају мафију.

„Servia si parla la lingua Dalmata”

Posted in повесница by Соларић on 23 јуна, 2009

lingua Dalmata